| дне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске |
| е „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија |
| ница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back |
| очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— |
| једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — |
| о одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци |
| ук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, |
| сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) |
| Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико |
| ета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђел |
| а зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искре |
| дна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, |
| оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, ш |
| капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу ч |
| е.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’ |
| >Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте |
| > <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зира |
| вља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене п |
| p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— П |
| е поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако |
| Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му при |
| . а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да |
| њу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S |
| другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде |
| еле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се ниј |
| бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S |
| Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се |
| испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p> |
| не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — |
| а јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли вр |
| е мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и ку |
| Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, |
| љ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо |
| на трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осм |
| ..</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она п |
| била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса.. |
| асићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему. |
| скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива би |
| е, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о ки |
| ушу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Ни |
| 3" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу |
| де, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, т |
| ишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — р |
| отер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш |
| ше коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојк |
| омаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> |
| равише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на стр |
| .</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо мој |
| иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца. |
| еван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} |
| угу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више гла |
| собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, |
| ућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврш |
| едара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка |
| е дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ни |
| — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се сме |
| дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу |
| уша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је г |
| д изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Марин |
| >— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђе |
| терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — ве |
| азбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно |
| нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељав |
| ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p |
| е проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ |
| јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потов |
| ла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам |
| ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ј |
| </p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек |
| срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муш |
| тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под по |
| утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S |
| коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за |
| и што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро |
| а је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> |
| ице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „лин |
| а старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био |
| н бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Д |
| ар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да на |
| се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Ч |
| погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p |
| е љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа. |
| "40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш |
| а оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на |
| зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb |
| ка — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Сима |
| ва!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На посл |
| , на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. |
| али.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p |
| ине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да ј |
| уку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Ни |
| Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полут |
| еванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у посте |
| .{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра |
| ..</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе |
| ати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упа |
| илике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде |
| ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — а |
| се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пиш |
| арену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да с |
| } Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, как |
| вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Р |
| њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше |
| ита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да |
| .</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и о |
| Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једно |
| вима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по |
| .{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и с |
| једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија |
| чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови |
| ја одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у а |
| ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> |
| еди.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше |
| далу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше |
| ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди? |
| рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је |
| к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло н |
| е играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери.. |
| е — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владат |
| Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p |
| ађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља |
| .. а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом те |
| , у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди |
| оде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубља |
| >— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</ |
| ли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејат |
| ево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ак |
| S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па |
| човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" |
| ила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју |
| и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко мо |
| b n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не м |
| себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост доч |
| а глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у том |
| чек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} |
| бе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — од |
| је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хв |
| тно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</ |
| ом вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...< |
| <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} |
| и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала |
| и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... |
| рословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло |
| сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бивши |
| она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се раз |
| , увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по п |
| апеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о д |
| ...{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} |
| шали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, вид |
| Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа о |
| ађене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо |
| ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео |
| еме Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми жив |
| ељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њем |
| ве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, ре |
| — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, |
| је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од ран |
| на беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју |
| го, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: |
| } Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бој |
| ече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сав |
| !</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене |
| Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Т |
| љасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије пог |
| вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату! |
| ..{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поуч |
| га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... |
| у те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати |
| знајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада не |
| ајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван. |
| то су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећ |
| па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’он |
| аш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, |
| се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> |
| оживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинит |
| .</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија |
| p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима дев |
| ...{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те |
| Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> < |
| ребнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти п |
| це и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и ми |
| ека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасени |
| речкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој |
| {S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и с |
| ...{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не |
| раво говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута |
| ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од |
| ворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињс |
| ом кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање кој |
| 7" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка |
| ... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда |
| ина, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се |
| а тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу н |
| најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окрет |
| зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ . |
| о барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само кома |
| тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора кап |
| че Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— |
| би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: |
| pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од ми |
| и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану |
| тесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мен |
| ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о д |
| не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице пе |
| гаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Сар |
| не јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу п |
| а је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш. |
| а му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичи |
| !...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, |
| е болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио |
| знала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, |
| у сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Март |
| и... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, |
| Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> |
| ћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> |
| мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закљу |
| би у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, |
| звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?.... |
| ленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: |
| адин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> нема |
| ше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па п |
| >— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> < |
| ни, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми |
| .{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; |
| ице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се с |
| !... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, |
| ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} |
| показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; |
| упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} |
| сеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста |
| о се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разне |
| ач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице |
| ље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Ч |
| аучили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући |
| Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је к |
| си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то |
| ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се |
| да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...< |
| — Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онд |
| јде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад? |
| а кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад |
| попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам |
| а!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> < |
| била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n=" |
| она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласк |
| бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после она |
| ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} |
| нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али су |
| ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не з |
| ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да |
| .{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам |
| лио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван |
| це румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> |
| даред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да с |
| емо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку п |
| ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачув |
| ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва |
| амо смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти т |
| само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Про |
| шања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Стан |
| по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и |
| ци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују |
| лиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју г |
| ана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим дру |
| н.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да с |
| д би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њим |
| е.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па |
| ..{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у |
| <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад |
| твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... |
| ила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћ |
| а: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све |
| о се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Сте |
| итељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек |
| онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, |
| /p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде |
| у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла з |
| а господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} |
| мисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми |
| то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....< |
| <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де т |
| ше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, |
| — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: т |
| ове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш |
| и а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа н |
| вене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек т |
| а мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њ |
| се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; |
| м договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби |
| ди бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?< |
| науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78 |
| но, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> |
| /p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, |
| е и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! |
| >— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} |
| ија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију |
| сам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђ |
| и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком |
| <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сва |
| свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— |
| >— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вад |
| p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p |
| ?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> |
| ано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би б |
| .</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том |
| емој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — уп |
| мешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p> |
| 187" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар н |
| , виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> < |
| } Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гла |
| .</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је |
| , стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немо |
| а за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђели |
| тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те н |
| нак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— |
| га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p |
| на? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</ |
| > <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, игр |
| рекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па гд |
| сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> |
| отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, к |
| баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове с |
| — Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће |
| ђем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па |
| ? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — у |
| p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти к |
| ре, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по г |
| свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита |
| у и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Х |
| и очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте |
| бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето пом |
| ма ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми ка |
| > <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> < |
| >— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> |
| лио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђ |
| вљају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако |
| у људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносит |
| младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, д |
| н.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја |
| p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли л |
| ла: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао |
| она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p |
| хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је |
| енија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> |
| злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А |
| Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли |
| де из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довеч |
| мо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.< |
| >— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</ |
| ека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и д |
| <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата к |
| какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Е |
| p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> |
| девајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене с |
| езриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћу |
| овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла |
| заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Праз |
| којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за о |
| би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за |
| опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</ |
| грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога |
| Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин |
| Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</ |
| ! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — |
| > <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи |
| кић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питај |
| ивана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А гд |
| ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита |
| м до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</ |
| ечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" |
| </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Плати |
| аво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на с |
| нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде |
| ? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћет |
| је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мал |
| угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— |
| заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? |
| .</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дет |
| беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— |
| а, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван. |
| p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа с |
| ш једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воден |
| а за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.< |
| не — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} |
| то си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не гов |
| <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! |
| о је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.< |
| на ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја ис |
| ам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им п |
| меја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти б |
| рили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана ср |
| он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти |
| ј која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и |
| ати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Ивано |
| је моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобо |
| лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— |
| Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе д |
| еђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећ |
| .</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па |
| злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“< |
| цкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.< |
| такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек |
| цу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи |
| едала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелиј |
| t="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој је |
| ише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади |
| а све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила |
| } Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне н |
| им сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из |
| ead> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онак |
| љубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пош |
| ок поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша о |
| о цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене |
| ји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Ка |
| на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и ок |
| о се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђели |
| сму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет сл |
| кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; к |
| ар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав |
| уру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вран |
| ити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друг |
| том и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{ |
| ну кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код |
| хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — |
| ког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост |
| округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила не |
| атраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио |
| рава луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А |
| кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — сви |
| рим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати. |
| симо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</ |
| ли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друг |
| адан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле |
| пак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше пет |
| икој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо |
| наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да за |
| досно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се уми |
| лија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај |
| ....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па нам |
| ала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> < |
| ови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију |
| ље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осење |
| људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши |
| од-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа |
| заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви обл |
| .</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће |
| ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу од |
| њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође неср |
| имедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша |
| пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањ |
| јдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ра |
| } Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо вр |
| тављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на |
| е.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко пр |
| но Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не |
| ажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Сим |
| крва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чу |
| екрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на н |
| ића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!.... |
| а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А |
| ...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</ |
| го непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све! |
| азеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати праши |
| и.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по ст |
| n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити |
| аше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате |
| су бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се гр |
| еко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узе |
| и! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!< |
| > <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само н |
| <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гро |
| лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што |
| д гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{ |
| е разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и |
| ници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, приј |
| ркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она |
| је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му |
| {S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стев |
| не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад с |
| поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а |
| Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекал |
| pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> |
| им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, л |
| ли не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне н |
| Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам см |
| оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам н |
| ром и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.< |
| — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> |
| А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Ви |
| ечење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, |
| Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћ |
| .. те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мо |
| нђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти |
| тетом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу |
| арала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би |
| .</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миле |
| копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће гд |
| викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који п |
| а вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Ма |
| <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од нек |
| p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци прел |
| p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно ок |
| рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и |
| и:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беш |
| > <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у који |
| да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она бе |
| ше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се |
| ... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да доч |
| маштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и при |
| једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђели |
| ртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и |
| “ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почи |
| <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети пе |
| она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену |
| вера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко |
| и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и |
| кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обуз |
| цу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање |
| иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Параш |
| ш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју |
| ..</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци гов |
| продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n= |
| олиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.< |
| дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и од |
| о, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно с |
| кне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне |
| ости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:< |
| и Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми... |
| ву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добр |
| ...{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе |
| питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он |
| Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S |
| ета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, |
| у, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“... |
| сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати д |
| ти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити ме |
| <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо н |
| нца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> |
| кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога |
| <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко |
| се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те згр |
| то к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свека |
| ућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка. |
| су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{ |
| е договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, и |
| онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је кам |
| да заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се диг |
| дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча о |
| а је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на |
| но, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши |
| ји су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p |
| из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Де |
| егала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала ж |
| ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, |
| на оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> < |
| е беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p |
| и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па |
| загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина |
| и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} |
| жву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено л |
| и и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ов |
| како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићени |
| <head>II.</head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до триде |
| а пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија дод |
| Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да п |
| ију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p |
| попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} П |
| и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли |
| ата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше См |
| о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући ј |
| : „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија бе |
| јзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код к |
| и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакр |
| b n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и посед |
| је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена ј |
| да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и |
| а јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њ |
| икога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: поп |
| ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да |
| ад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли |
| >— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> |
| ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“ |
| p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n |
| рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила |
| p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеш |
| <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, В |
| хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти |
| — О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита |
| огу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ик |
| мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе |
| Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— |
| ољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој п |
| Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се св |
| p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у |
| е.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а |
| p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> |
| дну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!< |
| Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви на |
| нђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p> |
| м на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се |
| > <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они о |
| ад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у к |
| у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.< |
| љена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде! |
| , дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи с |
| што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких |
| свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете! |
| љеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш г |
| дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени |
| — Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом |
| — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздра |
| е мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он са |
| ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је |
| /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумо |
| } Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то чо |
| Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — п |
| лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу |
| ам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја |
| напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега! |
| сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај |
| ће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о п |
| корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — и |
| и се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „ |
| авикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо |
| p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу М |
| жим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилиј |
| > <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p> |
| p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и ч |
| езе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти |
| е Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј бож |
| } И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је на |
| и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" |
| де опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече М |
| лијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде.. |
| ј кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; сам |
| и, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече М |
| че он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан |
| S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: |
| /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те |
| а, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме |
| и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа. |
| у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме |
| а баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ен |
| ви га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не бран |
| ају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћ |
| } И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> |
| ја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би |
| е подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колер |
| он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему |
| кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може т |
| лу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} |
| Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> |
| и се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си |
| а са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи |
| рости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} |
| да се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — |
| /p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи |
| и, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду ш |
| ини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам п |
| ; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари рак |
| {S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар ј |
| Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је поп |
| лушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живот |
| не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, д |
| данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера и |
| њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> |
| и неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све |
| нако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели |
| х: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ниш |
| „Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — у |
| да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој вен |
| <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“ |
| “ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо |
| а дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошл |
| ији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће |
| .</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — |
| ји...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миле |
| > <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> < |
| ужно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и но |
| Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>Н |
| ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија. |
| роз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим с |
| вали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да |
| шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, |
| довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, |
| додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! |
| о очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном се |
| Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном п |
| н..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну |
| >„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књиг |
| или.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ ц |
| и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућ |
| час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш |
| е се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! в |
| ици једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедош |
| она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми каж |
| нда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — ниј |
| боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека бол |
| лу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!... |
| p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— |
| нула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, вели |
| мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала |
| оше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора |
| стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити кр |
| ’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем |
| бине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да |
| е сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „ |
| ло и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p |
| чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћ |
| пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати! |
| ватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше — |
| >„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quo |
| о ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена једини |
| ту чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и |
| S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао |
| у звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају |
| логовац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Б |
| ине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станк |
| есне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле |
| и кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — н |
| ита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — |
| х.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, јо |
| ала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до |
| себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цвето |
| њав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобраз |
| за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиг |
| о, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: |
| та ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном |
| живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог ре |
| на оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље |
| кају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Б |
| би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај |
| нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— |
| И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За он |
| еше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јо |
| „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за ру |
| е задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стев |
| тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! |
| о је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека. |
| д и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не мог |
| ју се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На јед |
| е.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p> |
| 87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — н |
| а ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, |
| к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него |
| кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и п |
| мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} |
| на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накр |
| посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — |
| ецу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— |
| </p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{ |
| у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече. |
| ћани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{ |
| ила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђе |
| у! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и за |
| ичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче д |
| >— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би |
| а, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, |
| Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на |
| душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужни |
| .{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онд |
| јке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у |
| та једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек о |
| е.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко. |
| } Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- До |
| аћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S |
| .</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пр |
| му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему удар |
| умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да |
| /p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p> |
| де пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми в |
| {S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њ |
| ного причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, шт |
| ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти |
| си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам поре |
| ија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не |
| есече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p> |
| то мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у ка |
| велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред |
| е ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти оде |
| а то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била |
| о шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет годи |
| n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и луг |
| је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова |
| подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад |
| Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта оде |
| еровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од св |
| .</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} |
| па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божи |
| у да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!. |
| укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Март |
| и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја мор |
| и и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало прими |
| увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се б |
| тац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песма |
| д сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако |
| вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, |
| а.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С |
| азим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем нек |
| ури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколи |
| ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p |
| сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S |
| Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p |
| ори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не над |
| ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је |
| само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој |
| аћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и |
| празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће |
| де, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила.. |
| з пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} |
| , за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерил |
| то то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да |
| нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена |
| S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена |
| У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву |
| који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе не |
| је науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мај |
| што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артиј |
| и на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нем |
| и волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стев |
| {S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека ме |
| чи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија |
| . <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !. |
| p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} |
| шко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од |
| одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} |
| згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а |
| ају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> < |
| везде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног |
| а једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— |
| ове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убр |
| ’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта |
| иштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} |
| /p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите |
| то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не б |
| дину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, |
| е, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...< |
| а Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло ш |
| то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да ј |
| к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> |
| па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њег |
| кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати. |
| све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас |
| ута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело те |
| т’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном в |
| зговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља дола |
| пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ |
| њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Млади |
| време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне п |
| } Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: |
| ње иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свад |
| а. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени |
| је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад |
| брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мал |
| Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да ни |
| p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Госпо |
| олим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелиј |
| .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево |
| у, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу |
| е! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам да |
| ога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!... |
| е!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не п |
| видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бит |
| а се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, |
| ало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћ |
| ора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако |
| <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чич |
| n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да ни |
| баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени |
| ји одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици |
| ?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се. |
| је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија |
| те у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p |
| Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад |
| док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target |
| и се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!. |
| да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта з |
| свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ј |
| ам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига |
| То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се ск |
| рате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше с |
| теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше с |
| ости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за |
| нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p> |
| нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну |
| целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Ни |
| његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поис |
| ли попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лаза |
| ..{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А |
| чи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онес |
| се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.< |
| ма по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, |
| ког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи м |
| лужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донес |
| ветлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале |
| жи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији з |
| ту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — реч |
| Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу заба |
| ..</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, |
| пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— |
| нако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!. |
| о је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја н |
| оре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — прож |
| и:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Кл |
| он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је |
| шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p |
| — Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово д |
| Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред |
| /p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Т |
| ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он |
| дисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то по |
| </p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Мила |
| p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета г |
| <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда |
| {S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Сва |
| ли на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај ње |
| овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.< |
| b n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржа |
| де Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он |
| дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И о |
| дром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење. |
| стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — |
| јни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи... |
| че он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — |
| <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За |
| и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван н |
| и за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у |
| рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кеј |
| од куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — п |
| уће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хв |
| ћи.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога пра |
| н прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича С |
| цу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?< |
| ча Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо |
| свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар |
| е.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да сп |
| рали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван |
| и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим |
| — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли ко |
| !</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби и |
| ли у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистиниш |
| Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама до |
| по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да |
| ван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изн |
| е се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и ста |
| емљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за ти |
| аватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше |
| ко подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их |
| е уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољу |
| ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано |
| о треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у аста |
| или игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци б |
| иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> |
| м; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се к |
| ам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка к |
| > <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n= |
| е сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрв |
| </p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда з |
| и се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с к |
| довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и |
| p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о |
| вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није |
| држи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненад |
| .{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, го |
| кочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била |
| ара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка п |
| т служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n= |
| ељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек ле |
| о? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на сва |
| емо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима раки |
| рва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нис |
| ује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она ид |
| пачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где |
| p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке |
| <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима |
| живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше |
| — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почист |
| одужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="6 |
| с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест |
| tone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и |
| лада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила ј |
| се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p |
| зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> |
| очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ев |
| а?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— У |
| тољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — |
| се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу |
| да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и му |
| је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е |
| d> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закр |
| ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другар |
| ови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, |
| на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му довед |
| а.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и |
| <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта ве |
| 178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелиј |
| .</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је |
| ла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја зна |
| ш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....< |
| трвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглиц |
| па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је в |
| ?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш |
| рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу |
| ....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Ва |
| мо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке ко |
| у чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћ |
| меће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’ |
| шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срц |
| а.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу г |
| еликих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.< |
| >— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабу |
| овара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p |
| д у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави. |
| о радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове. |
| ом бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут уп |
| им.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли јо |
| па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p |
| опање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала |
| амо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима.. |
| једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Кле |
| лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје д |
| , скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> |
| „О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат |
| ко стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му |
| 932_C20"> <head>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S |
| p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — ре |
| ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да |
| ађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си |
| е стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само нек |
| — Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта |
| пита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се |
| p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја з |
| <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мал |
| може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Мил |
| бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div type |
| патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој с |
| ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар |
| мо за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу |
| > <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви г |
| е молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} О |
| “</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу |
| та?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— |
| нути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђели |
| ма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа |
| те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече |
| ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала з |
| ашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — |
| ш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n |
| "35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити тво |
| год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред од |
| етрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти в |
| </p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се |
| мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија |
| ћом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> |
| сте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до |
| </p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш к |
| ича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов ј |
| ч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он ј |
| турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја дет |
| у.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешк |
| p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, п |
| p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и |
| јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како б |
| пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је |
| де целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — |
| зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ства |
| .</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и доб |
| ше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{ |
| опања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Да |
| ну на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета |
| давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји за |
| > <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би та |
| — Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И |
| и оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Мила |
| е на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванч |
| па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па т |
| p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} |
| женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару. |
| p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изи |
| шинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо |
| сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у |
| где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше |
| ...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику |
| о Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— |
| </p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши бр |
| обу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> |
| љ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И о |
| прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила. |
| > <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им при |
| е.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} |
| ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а он |
| а заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајк |
| <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да |
| {S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— |
| ита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</ |
| ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја т |
| <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лаза |
| ни уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице д |
| атом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и ј |
| ајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни |
| цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А из |
| дили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> |
| — А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ |
| ана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: |
| p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и ч |
| е.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово с |
| е Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — |
| се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синиц |
| а врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— |
| лизу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} |
| <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.< |
| — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету |
| чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чич |
| ју: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на вр |
| ује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па г |
| ат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву |
| а, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} О |
| де редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице ј |
| id="SRP18932_C8"> <head>VIII.</head> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала г |
| id="SRP18932_C17"> <head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и |
| l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Ста |
| вени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла ј |
| >— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — реч |
| а и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој бе |
| — Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p |
| ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испр |
| Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> < |
| мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— |
| p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о |
| јаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни ре |
| треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишт |
| и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ма |
| ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико д |
| јде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се диз |
| н.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по |
| лушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Б |
| вни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Чи |
| ад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вај |
| не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p |
| не.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} |
| твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито све |
| !... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били |
| носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поуч |
| сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; о |
| иког не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирил |
| — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене пос |
| се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те рад |
| и попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и |
| “ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела н |
| } На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочеп |
| о је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се |
| је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди та |
| наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p |
| урама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу заг |
| <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би им |
| нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> |
| м.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, |
| ше несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</ |
| ази и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би г |
| .</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, |
| че он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може п |
| рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца |
| ло опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира |
| раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а |
| спи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, |
| та са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На ско |
| } Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и р |
| ти боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак |
| а и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</ |
| ; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p |
| ? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки ча |
| мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> |
| ти — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак |
| Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке м |
| /p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лаз |
| успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница п |
| к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво |
| о крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше |
| да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље |
| ц, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати |
| вивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обл |
| се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од вр |
| } Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гле |
| /p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под пл |
| а њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега на |
| у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак. |
| <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n |
| па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се |
| ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p |
| љи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим |
| иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изи |
| вездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди |
| узуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, |
| разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу. |
| огла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љуби |
| p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год ј |
| авежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти заве |
| радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А |
| ак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све |
| ојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњав |
| ућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још не |
| а узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући |
| ву.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настав |
| те дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’ |
| у — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је |
| евана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стев |
| е, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и углед |
| о је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одго |
| чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју |
| Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> < |
| ју мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч р |
| } Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто |
| ; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у в |
| ap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" |
| во па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{ |
| ћом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко |
| опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} |
| је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тич |
| и ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину |
| ресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила мно |
| један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за |
| е куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручи |
| баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу |
| зе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посл |
| а каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само бл |
| ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о |
| иљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти |
| себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се мо |
| у прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.< |
| ође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и |
| а дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торби |
| , сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ст |
| шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— От |
| p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да |
| одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још о |
| вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.< |
| > <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Та |
| мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет н |
| ала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе |
| о јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} На |
| је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему уч |
| ад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бо |
| ота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђе |
| ажи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто с |
| S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би обо |
| ој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb |
| Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне |
| а тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво неб |
| екрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и ста |
| љана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Он |
| страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се в |
| рва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Драж |
| баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погреш |
| а Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен гл |
| ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица! |
| њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стан |
| — Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чу |
| Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо.... |
| Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду |
| з његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, |
| .{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у а |
| ушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред б |
| руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину.. |
| по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;< |
| Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сва |
| а прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је |
| p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не поле |
| Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чич |
| уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће |
| <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се |
| д су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.< |
| онеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране |
| мком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> |
| /p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пал |
| ви се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које не |
| драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одгово |
| Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, |
| </p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој гор |
| Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?< |
| укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" |
| од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиш |
| и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед |
| S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко и |
| > <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ев |
| кретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До |
| лија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то |
| p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очиј |
| е он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је |
| Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} |
| а жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била |
| смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко бл |
| ој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па ј |
| најо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали њег |
| је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прили |
| етва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око по |
| да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не |
| конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! |
| га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава. |
| о је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја има |
| мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам |
| ј притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури |
| теде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— |
| д гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни реч |
| {S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p> |
| рсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас |
| ...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћ |
| } Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} |
| недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је |
| а и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија |
| игнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је ш |
| {S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове кра |
| , пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по |
| , ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} |
| а....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и с |
| {S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо |
| са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — уп |
| свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено п |
| ајмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна |
| <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се |
| онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих та |
| на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? |
| вај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па јо |
| ешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и д |
| а пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — |
| ма својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много н |
| која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била пот |
| е: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног |
| > <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом |
| нђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти п |
| е тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, по |
| ог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не н |
| и миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим |
| /p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p |
| у?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да |
| nit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се рази |
| седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала м |
| ко суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</ |
| {S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не оставља |
| или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’ |
| нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, ка |
| да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре гром |
| три пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази сп |
| S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — |
| чио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а |
| ји се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; св |
| окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.< |
| али!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења с |
| зар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л так |
| што ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу |
| ноћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој |
| у.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n=" |
| беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови да |
| S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старо |
| и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану тр |
| ! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p |
| год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново |
| јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p |
| та и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави |
| ше срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале |
| дила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му и |
| не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико |
| >шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чу |
| у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ј |
| нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка |
| ај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, |
| >Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и о |
| руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, |
| врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: |
| плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте п |
| те, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није од |
| кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане |
| ала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Милади |
| ужи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за гл |
| да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не |
| ји од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научил |
| .{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Е |
| .</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— |
| да ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго ј |
| залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурн |
| Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А! |
| p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и дец |
| мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</ |
| им снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>А |
| ала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко ниј |
| служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стев |
| д’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу |
| >— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p |
| читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{ |
| >— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</ |
| у дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди н |
| и и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да |
| огом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— |
| > <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија зане |
| иле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим! |
| а к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — |
| ети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам |
| по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их |
| аху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> |
| Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на ма |
| лико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише ко |
| ју свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се д |
| нђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, |
| , у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p> |
| ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— |
| ој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се |
| ја.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија.. |
| општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук |
| ати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и п |
| p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже |
| ве онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он |
| ио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућиц |
| а се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу п |
| сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коња |
| ило их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима |
| е к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, |
| д свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким |
| естива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSection |
| ратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опе |
| авом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, кам |
| се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви |
| </p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се |
| </p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </ |
| >И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и п |
| мрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и р |
| госиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; |
| казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што |
| >— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’х |
| азан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неко |
| е постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мал |
| понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређо |
| ли да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се |
| -а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — у |
| м, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l> |
| чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад |
| .</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са |
| а одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— |
| >И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак г |
| ели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се вра |
| еви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к |
| ут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу |
| .</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па |
| то се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, у |
| ан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да |
| ши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто |
| ним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она |
| ци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; н |
| ећ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађо |
| се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омра |
| алићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од си |
| апћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:< |
| пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим |
| назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговор |
| дости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пр |
| рати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p> |
| овори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’ |
| > <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега |
| ђу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са |
| . — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти к |
| елија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је |
| би.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.< |
| ар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљ |
| му — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Жи |
| је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију нас |
| еба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши |
| — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!. |
| Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла |
| о сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то ј |
| е готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече |
| е!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће! |
| а да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ни |
| лиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га |
| ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> |
| же да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да пре |
| <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.< |
| Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — |
| н, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада |
| <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућан |
| ’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p |
| у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога |
| !{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и коко |
| /p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> |
| а.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се в |
| > <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— |
| арији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана |
| оња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни |
| гла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он |
| и се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упи |
| ко је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су он |
| убицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја с |
| ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и |
| вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те п |
| та?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он |
| висило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а к |
| p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{ |
| матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га п |
| ече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} М |
| ш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака |
| че му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи |
| ури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о о |
| стимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржа |
| тан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сва |
| <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. < |
| еди, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта |
| уше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викну |
| </p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не |
| и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју пр |
| рти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ј |
| е учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лаз |
| Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко |
| зе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па о |
| S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како |
| свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опе |
| певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо |
| Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад |
| к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептир |
| у тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаш |
| едну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе ун |
| вече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирис |
| ави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Кито |
| к паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Ву |
| з соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро ур |
| рудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само |
| осељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и једа |
| тке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за |
| боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде т |
| S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> |
| е све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник у |
| осватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ |
| ка крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: |
| о сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био ду |
| ети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати м |
| тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шт |
| е Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зек |
| ио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, |
| ка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само шт |
| је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратк |
| му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} |
| лио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше |
| е Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — пи |
| селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} О |
| и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче об |
| S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђе |
| аче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина не |
| из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — |
| ој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве н |
| д цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и |
| е ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се |
| стало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава |
| и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожу |
| а су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и по |
| румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; св |
| лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, |
| м обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи |
| твачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима |
| да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало |
| говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> < |
| ечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кри |
| петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бун |
| ало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, |
| ..{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен |
| обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа |
| елија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се... |
| жи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, д |
| родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Милениј |
| ? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђ |
| <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиља |
| бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима |
| чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </ |
| > <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’ |
| /p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
| СТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
| ка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке |
| ла...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све ле |
| ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" / |
| — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Зн |
| p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не |
| тна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му гово |
| старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се |
| p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо |
| зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Нас |
| и јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Ни |
| створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима |
| в и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p |
| чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; |
| ије ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да с |
| сти! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим |
| екад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им |
| а циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па |
| још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је |
| њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коњ |
| вљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје |
| е синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> |
| окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће |
| утра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у |
| неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе |
| По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Љу |
| ед и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се најви |
| и је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p |
| вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар |
| речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она ду |
| насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> < |
| њев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да |
| 17"> <head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга |
| ене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хт |
| од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео ос |
| ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илин |
| у коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стева |
| „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико же |
| ођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку |
| сло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче |
| ењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p |
| м патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се |
| свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} |
| на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Ж |
| ане намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша |
| ута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— |
| нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и |
| се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча |
| пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте |
| испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не пр |
| ка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што ј |
| ђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, шт |
| муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети |
| {S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама |
| себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, |
| окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... |
| а ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S |
| морити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране |
| јом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по |
| ак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, ру |
| озват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’ |
| рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, |
| ет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је |
| засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је м |
| га беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се |
| гарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича С |
| рилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{ |
| и иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше науч |
| озна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и к |
| у, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некак |
| д му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђели |
| у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву |
| а, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те |
| /p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци |
| е ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не пос |
| тима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазар |
| е гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа |
| ко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види ш |
| је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи ј |
| је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише с |
| !.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу |
| амо о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само ј |
| вала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја |
| све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и ми |
| то би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу |
| аниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око послов |
| да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: |
| о наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Вел |
| к“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> |
| И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по |
| ашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала |
| тарину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; |
| Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре |
| ећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> |
| нако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, р |
| >Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово |
| <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин |
| он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно ка |
| живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборс |
| ши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико |
| опано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена |
| саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепше |
| ота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куд |
| .{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то |
| а изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у ру |
| еним уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгуби |
| сли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисл |
| а Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и |
| а паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} |
| случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} |
| а коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је ст |
| Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са ку |
| . (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу ј |
| p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је уб |
| "SRP18932_C3"> <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнил |
| тесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стаз |
| и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа |
| Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је д |
| е одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али ј |
| што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и на |
| рупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало ис |
| дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја |
| косава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју с |
| че опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи |
| } Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трап |
| че седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа |
| ад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit=" |
| ице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле |
| ћу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, ко |
| уд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p> |
| Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друго |
| се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на кама |
| па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила |
| лији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутла |
| ије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним |
| мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обич |
| е висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама дома |
| е, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су |
| ко, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху |
| стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивал |
| : — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда ба |
| бу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’ |
| љаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на ср |
| е. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболе |
| провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „ке |
| глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али |
| такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицин |
| VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупни |
| Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је |
| не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји |
| е отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава |
| устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала |
| и...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и |
| ази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати н |
| — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упи |
| ари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Жи |
| еветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико п |
| рже“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понел |
| рави.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по не |
| зала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— О |
| ди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, |
| >Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је |
| сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз п |
| Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па б |
| тењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — |
| помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> пробл |
| едње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне су |
| био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмеј |
| кићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> |
| ко ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти о |
| види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква б |
| ... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— |
| Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долаз |
| } Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљуск |
| арили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — |
| ту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Оп |
| није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену ма |
| а, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше он |
| да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и пев |
| ртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не де |
| .{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да |
| и.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задо |
| .. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушил |
| би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њи |
| ти...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, оче |
| има види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{ |
| уја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из |
| постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p |
| то, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима |
| а — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвон |
| : —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га |
| и на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, п |
| Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђе |
| на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њ |
| само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумара |
| ешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> < |
| Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за |
| се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да |
| една да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку |
| {S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или |
| сила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о. |
| S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..< |
| једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека. |
| орили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Д |
| јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена гор |
| неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} |
| ула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“< |
| /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имат |
| Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тра |
| но зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко |
| ја би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} С |
| } Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте |
| >Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласо |
| његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, |
| зела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније |
| би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више |
| нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Ов |
| ебе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од р |
| сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу. |
| ча Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била |
| ви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Ни |
| {S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан? |
| Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обу |
| е врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо |
| вану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спава |
| осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај |
| ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p |
| тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и пр |
| једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент |
| аставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину.... |
| т — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим |
| је <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек |
| Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила пресли |
| што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали в |
| ом приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио |
| одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти |
| е код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди т |
| ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти уда |
| забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу |
| би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела |
| а Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попуш |
| а је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у ко |
| поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се про |
| ћ, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S |
| и да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— |
| натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете ве |
| овор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} |
| а; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> < |
| >Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разгова |
| ак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер |
| " /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са прес |
| осарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад ниј |
| а децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на д |
| не у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92 |
| пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у |
| а није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чини |
| оведи да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну |
| разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Наг |
| лим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види |
| ате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — дв |
| /p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{ |
| ела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познај |
| и гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— |
| волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Виш |
| и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи |
| ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</ |
| , него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имањ |
| уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} |
| маде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p> |
| товање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео уради |
| да ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно др |
| ча Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — |
| е трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини |
| а јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће |
| и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихов |
| ела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није |
| е она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље |
| ји лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано м |
| м се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко н |
| , не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те м |
| ти крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев |
| уљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, ни |
| је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он |
| елију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њо |
| им се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те о |
| т...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо м |
| а се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на |
| ишта не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они р |
| ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од |
| се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> < |
| ајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разум |
| а нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад |
| и одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га |
| што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је би |
| ојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле< |
| ију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би дока |
| ...</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда с |
| е опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био |
| само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чи |
| бре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више ба |
| о сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Н |
| ратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио с |
| асу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волов |
| се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бр |
| икад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко |
| е Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеј |
| га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— |
| и ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћ |
| смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — реч |
| би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточ |
| би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</ |
| ице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!... |
| есмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин |
| да шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа ист |
| ава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо б |
| ајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p |
| е њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њези |
| кира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је нај |
| њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледа |
| проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} О |
| ад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и тв |
| ашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла к |
| и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</ |
| заше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад прв |
| е, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и он |
| теван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену... |
| кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвал |
| док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n |
| о њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одгов |
| у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође „ |
| је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су и |
| узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно пита |
| један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — реч |
| ти — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стра |
| з цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска |
| тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после |
| због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p |
| </p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — |
| ина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То |
| } Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — уп |
| е знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, |
| азати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} О |
| — Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p |
| ва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао |
| перише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по но |
| Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. < |
| та хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и друг |
| ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де |
| верава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="14 |
| времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> < |
| кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома пош |
| Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту га |
| радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање |
| } Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и |
| м да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље се |
| о се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то врем |
| } У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> |
| е, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити |
| еки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p |
| му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лаза |
| {S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински. |
| /p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир |
| м урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас св |
| ред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички к |
| {S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте ш |
| упања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А М |
| о метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</ |
| и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест п |
| id="SRP18932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се јед |
| јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; ч |
| је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на пољ |
| је Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n="85" /> <div type= |
| и му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Тво |
| ; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; обра |
| неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште глед |
| C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мис |
| већа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би |
| ....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, оста |
| и; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се |
| аде“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ |
| , очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> |
| сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за к |
| а, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је вик |
| пита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну |
| ије изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила |
| викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану |
| о на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана ј |
| а сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и т |
| ам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућ |
| лија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p |
| се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за рук |
| иђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о |
| једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Милад |
| варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светл |
| о обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта |
| ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад ј |
| на подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се р |
| конога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и по |
| ула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да |
| лаг и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под н |
| а задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је |
| рак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и |
| {S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Са |
| он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пр |
| S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; са |
| >— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слу |
| ?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се |
| у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница све |
| држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума прави |
| е нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и |
| и поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радо |
| онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву но |
| и овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да |
| рвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек шт |
| кавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече з |
| ве је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к |
| рав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’ |
| јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који |
| ...{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити |
| кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта |
| е све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Он |
| ртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у |
| Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је |
| али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лаза |
| је није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год н |
| ње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост в |
| којниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким кр |
| <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у |
| трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „л |
| све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graphic" /> |
| врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме р |
| <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла |
| што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n=" |
| и и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о прав |
| ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних... |
| Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Ма |
| што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а |
| врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је о |
| слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунак |
| о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све |
| она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра |
| ко су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има б |
| Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мар |
| тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — |
| селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...< |
| Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се |
| p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље |
| /p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у |
| острешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече |
| аш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— |
| да, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја |
| <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала |
| буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и |
| чи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после |
| Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> < |
| </p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, |
| а дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јес |
| не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:< |
| ?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди |
| , мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> < |
| мреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да и |
| смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" / |
| ик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — прави |
| , узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по |
| би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се |
| родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</ |
| За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од |
| лије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава. |
| урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вал |
| : безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице |
| д се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош |
| > <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу д |
| од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек |
| оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у |
| не, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и |
| ина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасе |
| поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштал |
| било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они |
| се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му н |
| имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и |
| мака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, п |
| {S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча с |
| о — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро ст |
| о од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на л |
| — Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Скло |
| те?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то ј |
| смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, ран |
| ра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђели |
| а да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта |
| p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> |
| ="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било |
| едан човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај |
| и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на см |
| то је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је п |
| Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е |
| одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и |
| нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о сн |
| ствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорад |
| .</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће зн |
| било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о св |
| један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбор |
| љно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве |
| еље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори. |
| ући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом |
| ан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на пре |
| људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она |
| ако је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана |
| си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, б |
| ш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“ |
| <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опс |
| у — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе ж |
| ог њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> < |
| > <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — ре |
| .</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је |
| нђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита |
| нала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да |
| ти, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она |
| емој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— |
| синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у |
| ели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а са |
| а се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Зава |
| је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја б |
| ео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> |
| и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох |
| му се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је |
| сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одго |
| о год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем н |
| ди — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Пра |
| ила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет поп |
| онети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве н |
| е у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зе |
| дито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није |
| ла Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је |
| .{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудр |
| нђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; |
| Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S |
| — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169 |
| инио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, |
| .</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће |
| етрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је бил |
| румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> < |
| ма треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша ј |
| љана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? |
| е на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> |
| а!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!. |
| у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово дру |
| ува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија. |
| како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...< |
| а:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p |
| је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — т |
| ије било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о св |
| Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — је |
| још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и реч |
| <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</ |
| а им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој |
| е поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око је |
| 1" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ ра |
| а и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гин |
| а беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хо |
| енску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопствено |
| и: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију |
| ајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у п |
| е био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура |
| будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и |
| 3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да у |
| у да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који |
| а се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срц |
| ла причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пача |
| једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка |
| ажа поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује |
| па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само с |
| од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га т |
| певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батин |
| протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к |
| гов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па |
| а је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Он |
| сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио |
| /p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</ |
| имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, |
| S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у д |
| на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он ј |
| пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p |
| ина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> < |
| није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да |
| себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, |
| лан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђ |
| првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из |
| енија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац д |
| доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлу |
| еља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у о |
| S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала |
| уди спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болеш |
| па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и |
| рали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добиј |
| нати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лаза |
| ецом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја ва |
| му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} |
| /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!. |
| ... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не |
| а онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S |
| к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу |
| му тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о |
| них у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је м |
| " /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљ |
| се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија о |
| раљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече: |
| муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори треперав |
| еби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија |
| од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се тру |
| Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се |
| Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света им |
| та, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n |
| у кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graphic" /> </d |
| ли она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слага |
| му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели |
| дних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак свр |
| ма људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p> |
| лаг а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к |
| к овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели ба |
| су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје р |
| жде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну |
| те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком |
| ратић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> |
| са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призи |
| женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га и |
| бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?. |
| ћанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’ |
| моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу |
| па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на мој |
| и ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ћ |
| кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p |
| ти; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ак |
| ожији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би о |
| >— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да криј |
| p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да |
| а!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или |
| нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинил |
| одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и |
| А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадај |
| рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више н |
| а девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је |
| и исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!.. |
| Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уред |
| о бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће зн |
| апију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{ |
| >— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосав |
| а.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда |
| <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће |
| > <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљ |
| у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута |
| а ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S |
| > <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она |
| Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} |
| нђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја |
| > <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ј |
| о ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад |
| ра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они |
| о ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек |
| >— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува кр |
| <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</ |
| б да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац. |
| јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да |
| > <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— |
| је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него раз |
| > <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће б |
| ри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред |
| душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљ |
| {S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступ |
| ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и стари |
| н је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ |
| — Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</ |
| Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снај |
| рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре. |
| p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у д |
| еме је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они жи |
| е.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколи |
| А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће |
| p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске |
| чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мут |
| ад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Ста |
| а се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="19 |
| А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{ |
| би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царе |
| ла и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па ј |
| бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би на |
| да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз гла |
| ти да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих |
| еве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је во |
| ад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „па |
| ји —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала вл |
| навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о уде |
| Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гл |
| вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти |
| нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац! |
| Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се з |
| по, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — ре |
| > <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било |
| тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих о |
| Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из |
| ?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија |
| патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да |
| више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — |
| p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— |
| !</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с |
| ла око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз п |
| <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђо |
| ко око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — |
| ија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да зад |
| обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљат |
| > <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага њего |
| О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљ |
| умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и |
| лаг старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се |
| Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> |
| о? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у |
| ; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило |
| тву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, има |
| p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, |
| да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед |
| ли да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђа |
| ном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича |
| !...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ј |
| орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она |
| мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— |
| е хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</ |
| добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> |
| рућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милуј |
| цама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> < |
| етка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по |
| ити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> |
| дно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуб |
| руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су |
| зивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</ |
| и дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Ма |
| ом, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Мл |
| Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жен |
| Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игр |
| ’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуб |
| ање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевин |
| аза.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p> |
| Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближи |
| гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном м |
| </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се п |
| ајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мал |
| руга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и узда |
| гледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка |
| је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" |
| та била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана д |
| кну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам |
| p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и |
| о те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити ра |
| ија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Он |
| Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p> |
| /p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} |
| а...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сва |
| ро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излаз |
| е богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пру |
| само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и |
| са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здра |
| волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу буса |
| S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! |
| овесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче игр |
| ! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако |
| И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, |
| кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља |
| би! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћ |
| дила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је |
| е, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Марин |
| <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговар |
| , попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p> |
| pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па |
| та уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p |
| !...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му |
| p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p |
| /p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— |
| викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде |
| /p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи |
| а му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!— |
| сти!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>По |
| му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му |
| /p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а ка |
| рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим |
| му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S |
| нђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута |
| /p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта |
| па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Ан |
| — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати |
| p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, је |
| аст: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „ча |
| аст: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску |
| иказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну |
| S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој |
| Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћ |
| се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у та |
| > <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Ан |
| раво?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја |
| татку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и |
| илије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> |
| — Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му п |
| а к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, о |
| че:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p> |
| коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кол |
| колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси л |
| са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја |
| Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи |
| " /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> |
| гу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он |
| ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, |
| /p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете |
| онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она |
| ..{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте |
| <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви см |
| „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потреб |
| и по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, |
| осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цве |
| радви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помо |
| н био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — |
| и те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав п |
| само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Прос |
| диже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, |
| еку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и диса |
| ио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је ме |
| и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђе |
| </p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар |
| учим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајк |
| и! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, зна |
| ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа |
| јка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо? |
| лога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили |
| сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> |
| алим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо мој |
| си ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише |
| p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворо |
| едарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> < |
| ет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Ум |
| х које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.< |
| ! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина |
| Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он м |
| ола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кол |
| упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта. |
| луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али к |
| /p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb |
| м ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> < |
| Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је на |
| — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} |
| > <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало п |
| у радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у суд |
| евојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела |
| ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу н |
| е ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поште |
| и којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу |
| ираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Мар |
| је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си |
| иге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна |
| Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па |
| м!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! |
| да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоће |
| и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Л |
| елија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима |
| а малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом... |
| !{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— |
| p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би |
| здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— До |
| се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од че |
| прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пишт |
| е ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај |
| S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колик |
| вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор |
| размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? |
| </p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не в |
| у.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја |
| децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А са |
| а...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут ре |
| ђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оста |
| Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> |
| опаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинств |
| ом, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Њего |
| <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лаз |
| ју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су бл |
| рат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена |
| .{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше св |
| у тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на вра |
| <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај |
| и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живел |
| мо да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође |
| се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — |
| ут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављ |
| > <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!< |
| твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупц |
| рли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="11 |
| још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пије |
| Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Бић |
| — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док |
| .</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има |
| p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са п |
| ак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер |
| Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> |
| брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Жи |
| </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па он |
| оду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за те |
| е.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхт |
| дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па к |
| је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад уми |
| трва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ва |
| > <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — |
| пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа на |
| е знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич |
| ек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе |
| није закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео зе |
| пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здр |
| > <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још |
| оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила |
| дрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају |
| <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од |
| ачини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p |
| це ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе т |
| ве беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто л |
| ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — |
| убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здр |
| азару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} |
| т.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за њег |
| е успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Н |
| ти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рек |
| ! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој |
| седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рука |
| еш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" / |
| Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло ве |
| нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам обр |
| му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, к |
| е него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очува |
| лачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем сре |
| тове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говор |
| стајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну ник |
| изу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане |
| рат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу пр |
| е те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше |
| е обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</ |
| {S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и к |
| ете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: д |
| кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну |
| Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запа |
| </p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p |
| и долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p |
| шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега бол |
| н и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, д |
| /p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> < |
| око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде |
| не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија |
| </p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" |
| лости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу |
| {S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу н |
| јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела пр |
| мљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> |
| моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да |
| } Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не |
| p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— |
| нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће ов |
| лим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, |
| .. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он |
| де у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше |
| е; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо |
| оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она |
| (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми |
| ани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима |
| помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни |
| јаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— |
| жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је |
| > <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепш |
| Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо |
| уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све з |
| а!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песн |
| молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> < |
| ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком |
| ила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, |
| реди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где |
| ни у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи но |
| спросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге с |
| о.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— |
| проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ узди |
| ј добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Са |
| зала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!.. |
| само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — |
| е не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у с |
| >„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и д |
| же и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — м |
| д год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— |
| да сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји |
| е пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи о |
| лопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: — |
| — Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог о |
| на кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га |
| еках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — |
| Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у ко |
| к пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и |
| есече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{ |
| е грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради |
| ше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква |
| у о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо о |
| чинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожен |
| је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој |
| онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд |
| г сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девој |
| ћу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; |
| ћи Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвиц |
| ако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче у |
| товала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни |
| и — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос |
| пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била о |
| аст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задр |
| Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној |
| <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Бо |
| не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није |
| ито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала |
| шта.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му реч |
| нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиж |
| уруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — в |
| даше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Ш |
| и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је. |
| мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању.. |
| измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јо |
| ве па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још мож |
| S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми о |
| !...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!.. |
| S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па |
| павај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ј |
| јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он |
| а даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо |
| ет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта |
| ли јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и |
| и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница. |
| ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Милади |
| треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје сн |
| ољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена |
| арта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па н |
| ="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе |
| и Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{ |
| елика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар |
| грасмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p |
| <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изигра |
| сеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} |
| ве је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти има |
| > <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} О |
| шта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} |
| редовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише воли |
| зило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се б |
| ара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није |
| — Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> < |
| помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било |
| ћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вер |
| p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је бож |
| ad>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; ја |
| онела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је |
| /p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови |
| ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно ш |
| би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{ |
| мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа |
| ма „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— |
| тити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се |
| но да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се |
| и мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”... |
| А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што |
| .</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечи |
| нђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта т |
| дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— |
| богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако |
| !...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—б |
| мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом ја |
| е, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, |
| ала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу |
| провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже |
| /p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му |
| инац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе |
| Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> |
| око у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</ |
| p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућ |
| два држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брз |
| p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Б |
| ћи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила |
| а је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мисли |
| ?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девова |
| свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђе |
| жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> |
| да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n=" |
| мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{ |
| лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба |
| у пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graphic" / |
| ији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с ко |
| лија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је |
| сле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни над |
| рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И и |
| {S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија |
| Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p |
| — Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—би |
| ц!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Стан |
| ала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се |
| жио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику |
| а старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило |
| .{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и |
| рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гл |
| ан, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине |
| и, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} |
| вај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> |
| >— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остав |
| ога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што |
| стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћет |
| >— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиж |
| н!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А |
| ти! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека запо |
| обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де ди |
| /l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По |
| башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„ |
| ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење |
| лупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако |
| омшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по |
| ње она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се н |
| побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и |
| та је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одред |
| ену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> < |
| ндуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и |
| гату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на м |
| да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цр |
| акојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече ба |
| ше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако |
| ило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла |
| ма свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око в |
| гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац кој |
| је криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> |
| пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима с |
| — Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печен |
| .{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> < |
| умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом. |
| <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част |
| та и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а ле |
| > <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко с |
| о Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце |
| ог Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те гов |
| .</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ва |
| рли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, нег |
| > <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А |
| код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријате |
| избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} |
| <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша м |
| — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" |
| S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мил |
| е:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гроб |
| амо да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови! |
| } Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него |
| ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о ка |
| ле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932 |
| знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато! |
| да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта |
| искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на |
| ш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част ч |
| еби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин |
| лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд |
| ољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — |
| } Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде ч |
| ого устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> < |
| ели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те |
| азе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је |
| сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест о |
| иленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се |
| остеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде каза |
| <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p |
| тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; |
| да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешља |
| једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и |
| олико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p |
| на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, |
| би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!... |
| криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је он |
| им приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> < |
| едај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем |
| изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз с |
| била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако д |
| драве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи |
| о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба св |
| ће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти |
| пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами |
| будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад |
| ...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече |
| чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.< |
| о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди |
| е пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођ |
| уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од |
| асмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим |
| </p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И |
| Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на |
| подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко |
| таде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Ту |
| су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако з |
| и.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а н |
| о смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што.. |
| вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје |
| ају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, М |
| ануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} |
| њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри в |
| </p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</ |
| заше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад шт |
| с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb |
| лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она ус |
| че, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</ |
| о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} |
| — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија |
| <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p |
| ала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вај |
| о авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи |
| >Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Март |
| а по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— |
| послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста н |
| <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жен |
| — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред |
| бро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме |
| је се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и |
| еше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о |
| Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могл |
| се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успо |
| и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад |
| > <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удеси |
| благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми прија |
| .{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корач |
| у ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори с |
| едај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p> |
| ита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш ка |
| ила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — он |
| ређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на |
| аџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је |
| ајстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан о |
| ас, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>С |
| — Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Да |
| рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Т |
| да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о |
| ка узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока н |
| p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и д |
| ти....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њој |
| и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па |
| ајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и наме |
| : не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрли |
| ило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз некол |
| арца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не б |
| а, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја вол |
| } Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас |
| ажите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете |
| „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“ |
| учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго с |
| несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „пр |
| сну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провирив |
| ’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све |
| о око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда роди |
| како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја мој |
| илоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте в |
| ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек. |
| седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он |
| {S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели |
| енија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим |
| једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, при |
| та више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби св |
| неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти |
| је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о: |
| S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хо |
| и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше к |
| зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти. |
| пијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше |
| њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завир |
| реба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити. |
| у да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у в |
| — Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!... |
| <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — |
| јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана з |
| p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, |
| редна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: |
| ла, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није |
| ша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у ш |
| недељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.< |
| м, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p |
| ржала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па |
| аци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и по |
| р и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве |
| а прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свек |
| /p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем по |
| с овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти с |
| редна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми др |
| ш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго т |
| , претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> |
| следње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ зв |
| {S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са ј |
| д тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећ |
| едај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоко |
| очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; пе |
| видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече нара |
| о си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам |
| ла!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанари |
| скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори |
| зе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико с |
| Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта |
| ивана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се |
| е иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, не |
| гме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тел |
| пори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому |
| Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури |
| ан мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки З |
| p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, |
| >А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — |
| ’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара |
| ад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али |
| ра.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.< |
| еш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — |
| м; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе |
| — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, |
| p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрви |
| павања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав |
| бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{ |
| ам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком |
| о, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта |
| ко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> |
| еја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — уп |
| екрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на посл |
| гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За м |
| да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} |
| <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе н |
| аве; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља |
| ању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаш |
| прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сан |
| а њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> |
| ка ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родн |
| иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — |
| Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал |
| тро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је |
| оја је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да з |
| p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовим |
| о: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум и |
| p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> < |
| .</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђели |
| че за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеш |
| ебна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше нао |
| единица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође ј |
| ење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасу |
| но за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> < |
| пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, |
| у у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се |
| што“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Мар |
| уке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} |
| покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} |
| у; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div ty |
| снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} |
| па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Ст |
| обро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чич |
| а Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори оч |
| <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око д |
| стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шарениц |
| том и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде вена |
| — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па |
| ог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе |
| о и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да |
| ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и заг |
| ела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три ни |
| пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекр |
| ја је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живан |
| лакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она |
| до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено |
| о гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’ |
| икну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:< |
| јачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, оби |
| “</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Ст |
| спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које |
| довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекета |
| а?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је так |
| — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— |
| p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сва |
| ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те о |
| <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p |
| ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '? |
| тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и |
| не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се нала |
| првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледа |
| кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p |
| а је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело |
| ђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљ |
| ја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не б |
| је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не |
| p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p> |
| упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Д |
| онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33 |
| p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац... |
| Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом св |
| — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова ка |
| те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Милени |
| репочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> |
| ...</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показа |
| 82" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окрену |
| о? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} По |
| е, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађ |
| >— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од |
| зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава |
| да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, |
| ије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван |
| пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша |
| ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја иску |
| т’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о |
| , бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног д |
| д старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> < |
| да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? |
| /p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, |
| си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади |
| пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — |
| <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И |
| све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како м |
| цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Ч |
| радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убел |
| м чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бо |
| се, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Сре |
| е, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нис |
| како пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому св |
| а.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли м |
| —- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој ми |
| оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше |
| са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Сл |
| <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог не |
| на попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је бог |
| је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану |
| .</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носо |
| ута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</ |
| <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>П |
| м, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на на |
| а; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и одн |
| им милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и |
| тају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао |
| м.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене глед |
| ађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бит |
| е ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, мно |
| у, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави сов |
| а си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо |
| вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли сна |
| спод дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! |
| Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко |
| </p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{ |
| без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — н |
| — Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разг |
| о од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’ |
| вој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи |
| рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!< |
| рди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један друго |
| А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише о |
| ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем |
| да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана |
| та немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> |
| ари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, к |
| една мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S |
| раде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га н |
| доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она |
| се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> < |
| тови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко при |
| њу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па и |
| атру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" / |
| само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb |
| !{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} |
| Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онд |
| његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни љ |
| настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби! |
| овина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмеја |
| ивана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани |
| ..{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заво |
| {S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— |
| чити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила |
| вакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’А |
| ити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију |
| луша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{ |
| ла? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта |
| к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?.. |
| вила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће |
| ја.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро! |
| И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о |
| а ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шт |
| !</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих |
| а то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам ч |
| јим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... |
| мом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето му |
| а умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има |
| !.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!.. |
| пет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радит |
| {S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој |
| За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите |
| во прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово и |
| pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислил |
| адом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и га |
| Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о |
| ги младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</ |
| ло онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Н |
| и тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре н |
| ама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} |
| и подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав |
| /p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће |
| а кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не |
| рашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> |
| то је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они. |
| лачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не |
| ед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — |
| то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео сте |
| и ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те м |
| {S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити стареш |
| вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благосло |
| ка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју дра |
| де те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За |
| е воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жен |
| плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би |
| амо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом |
| , и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма |
| етити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и с |
| а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вам |
| дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто чо |
| гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не уме |
| поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" / |
| ећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је |
| Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p |
| ажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишин |
| који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се |
| е.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се |
| ших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па ка |
| у па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— К |
| а, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. |
| >— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту рак |
| упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љу |
| еш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да |
| ?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и |
| и, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, |
| јци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирн |
| ва и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — ви |
| .... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ов |
| и добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гаји |
| дај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — |
| — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — |
| м...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може |
| ео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> < |
| И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! . |
| ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> |
| ужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи |
| напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одгова |
| то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не вид |
| обе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p> |
| буке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи по |
| — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбо |
| напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како о |
| год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S |
| да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па |
| е чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завеза |
| те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој |
| рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и п |
| оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опрости |
| ашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу. |
| јчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ај |
| ушманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> |
| ађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> |
| детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљ |
| наје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђел |
| Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Има |
| о је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад |
| мали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате ов |
| та га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је ка |
| у брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту |
| аху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише ко |
| Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну ц |
| носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад |
| {S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече |
| на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам ц |
| и она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо |
| уву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па как |
| то успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућ |
| Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван< |
| заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно |
| заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женск |
| засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} И |
| ући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије |
| се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере |
| Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за |
| имаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n= |
| ј брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пача |
| де.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућ |
| а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти |
| ери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедо |
| е опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло |
| је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} |
| : „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућам |
| рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спу |
| ућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана. |
| то су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чи |
| ио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Н |
| чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само ту |
| .{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на |
| .</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била |
| аше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра в |
| ати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој |
| а би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она |
| трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад са |
| ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче стра |
| рчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљ |
| </p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да в |
| ете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један |
| у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; |
| ути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да кор |
| лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Жи |
| тави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!< |
| изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико |
| после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је |
| астави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осла |
| је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и о |
| љу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се |
| што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... ре |
| /p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта |
| ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Суз |
| тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја ва |
| а ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч |
| о моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам похо |
| на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио |
| нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама |
| ила!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{ |
| <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Милени |
| р је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелиј |
| ца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — теш |
| ђоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец |
| по, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, о |
| осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај |
| али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, он |
| Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погл |
| осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке. |
| ела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђ |
| сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с |
| аж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад во |
| V</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен в |
| ако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на р |
| ла које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђели |
| али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљ |
| је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена. |
| : што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n= |
| </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се |
| — Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел ув |
| ....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар з |
| </p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала |
| се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, |
| и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>С |
| омаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> < |
| 71" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене |
| ажим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад |
| ео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била п |
| ...</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него |
| у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи |
| <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар.. |
| да ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— |
| ! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је з |
| ја.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изи |
| рцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагре |
| никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја к |
| е то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој |
| дговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу |
| баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако |
| p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удар |
| ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p> |
| ица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не м |
| </p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво. |
| а!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја шт |
| ице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели |
| .{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет. |
| и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> |
| о и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је јед |
| ораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} |
| а! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— |
| S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p> |
| одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда х |
| ча Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па |
| како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака |
| детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Ан |
| чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што |
| S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра |
| } Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали... |
| . </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али з |
| опало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писм |
| пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, сти |
| ="108" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој |
| о он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији изм |
| ем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му каж |
| и.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до |
| но — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком п |
| де у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> |
| год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> < |
| S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар чове |
| најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — |
| едаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и т |
| <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе ј |
| уку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за |
| се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> |
| ече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми |
| па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И ле |
| аш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде в |
| газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што с |
| > <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S |
| ја.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели |
| исли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S |
| рима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па про |
| да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на п |
| ска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — |
| онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро |
| > <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — |
| — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> < |
| нају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p |
| четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то ш |
| аду снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој тр |
| ..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; |
| дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, |
| А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам. |
| еле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе т |
| , па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алал |
| е се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ј |
| о надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу и |
| ош!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега |
| који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то б |
| те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти |
| зимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он з |
| S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Д |
| м јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ |
| р они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрв |
| се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац |
| још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако |
| не — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кош |
| мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што г |
| очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке рук |
| /p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса |
| ково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, |
| не, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, ра |
| ве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад за |
| ’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само к |
| ад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о |
| дро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни з |
| кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после ус |
| е!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван |
| оше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и и |
| ет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На |
| !..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствир |
| едати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му г |
| е стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред ње |
| прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „пери |
| , кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у паш |
| Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и прив |
| едаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају |
| како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велик |
| је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — в |
| Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунил |
| ? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, |
| ла.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О б |
| Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је |
| и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мој |
| p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је |
| } Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умет |
| </p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{ |
| уд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох |
| у?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па с |
| он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па |
| сам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на м |
| {S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „ |
| <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n= |
| кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ д |
| <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... |
| ље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и |
| и?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де с |
| ећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева |
| >— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га |
| вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ |
| n="3" /> <div type="liminal"> <p>ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПО |
| да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p> |
| . ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред о |
| ...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — |
| , лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по |
| ано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добр |
| ко, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче. |
| то.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле |
| ола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је |
| <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је п |
| ћи.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{ |
| а.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> < |
| ! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу |
| едај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p |
| се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> |
| спале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се оп |
| обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе |
| Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> < |
| „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јо |
| ој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајат |
| венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је |
| а столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка |
| е мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућ |
| казати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија се |
| ој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китиш |
| к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стаја |
| лу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, зап |
| алошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срц |
| ут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те |
| године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији |
| дног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} |
| чеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је п |
| ; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша в |
| испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долаз |
| рем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше ос |
| ркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не б |
| сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.< |
| ече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — |
| и доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и в |
| ек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огл |
| а <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад |
| с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љу |
| ани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројић |
| к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и |
| ко пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га |
| и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опе |
| дрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула |
| његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и о |
| >познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер |
| очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је |
| реплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зач |
| е из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, м |
| S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако |
| зиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свог |
| .{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тет |
| Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце |
| и!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хте |
| > <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима |
| м.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта |
| ити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, |
| еци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Д |
| Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за т |
| то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне |
| о по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође |
| да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у м |
| 866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му |
| варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу. |
| ла.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p |
| доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима |
| " /> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ |
| ont> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ |
| и низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Се |
| еваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше и |
| Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Жива |
| ги?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га так |
| ете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако |
| и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи |
| уд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђ |
| ..{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њ |
| одила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она |
| <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се о |
| потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луг |
| во Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} К |
| ад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И |
| ан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле цр |
| p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равн |
| време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — |
| се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разле |
| естаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чич |
| Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} К |
| ђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина |
| Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; с |
| ови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошк |
| је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше |
| анима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пит |
| е, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку но |
| Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он п |
| p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једн |
| богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; са |
| ових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ |
| ј авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од |
| ер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године |
| а коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није н |
| .{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћ |
| та. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина |
| аројка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један |
| Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби |
| <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж ј |
| — Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш к |
| ца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише |
| <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете н |
| дене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се |
| оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је |
| н оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад н |
| p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за |
| в и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му ј |
| е зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли |
| /p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!... |
| е и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за жен |
| вина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници |
| целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји о |
| а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — |
| ц, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је с |
| војој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Дев |
| део?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија из |
| собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико |
| есташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Б |
| злегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала |
| видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жив |
| себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} |
| љи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко |
| >Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Ч |
| доше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у пост |
| } Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p |
| ричама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у |
| </p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелиј |
| “</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се са |
| еше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — |
| ас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање св |
| Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда |
| њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Некол |
| м — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очек |
| <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима |
| уком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„ |
| n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што ј |
| а, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па |
| } Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га с |
| и велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Март |
| ји — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ |
| та да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски то |
| уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и с |
| однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који |
| за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од |
| Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се.. |
| p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се |
| де! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге и |
| p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, |
| ком старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и |
| алио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Ла |
| пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи |
| да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је |
| хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све |
| >Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра |
| Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше оз |
| азар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала |
| {S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, |
| совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђ |
| дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у |
| му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</ |
| и дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну мат |
| и запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека |
| нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о. |
| лико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је зарони |
| <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да сп |
| ролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се м |
| где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија се |
| село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} |
| удове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили ко |
| оји једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; ста |
| љана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да вид |
| ла.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату же |
| емо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би |
| ла. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокори |
| Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да |
| Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код при |
| којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договара |
| о ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S |
| таре...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Угово |
| че је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после |
| аволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као |
| вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> |
| аса.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је |
| е биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кест |
| едајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и б |
| евши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је би |
| ина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми |
| е</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледа |
| опи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони |
| о јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пр |
| азни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... |
| х да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — |
| — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчи |
| </p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванц |
| и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја |
| <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што па |
| Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само |
| текао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} П |
| /p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и |
| тићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвор |
| — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плака |
| те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узим |
| чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало о |
| а.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја ш |
| </p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} |
| ва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ћ |
| ’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима |
| ..“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се н |
| ом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се до |
| узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шт |
| сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волов |
| асме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p |
| д; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић |
| епере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и |
| ред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</ |
| да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- |
| пре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам |
| од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призив |
| .{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је |
| то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у с |
| пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела |
| сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа з |
| уком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рође |
| р.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На |
| его Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, по |
| су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није |
| ?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... |
| > <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="13 |
| ова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеж |
| знајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек ов |
| бро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу? |
| чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало. |
| лико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана бе |
| е по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће |
| само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да |
| м њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она ј |
| Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мен |
| у „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> |
| Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук |
| извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе слави |
| ом?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} |
| али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Ни |
| убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благ |
| је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашц |
| ивати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Ста |
| , послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Сте |
| S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прв |
| пим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p> |
| јко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу |
| ић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, |
| S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје |
| нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> |
| мог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Ј |
| и заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — реч |
| своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— О |
| а Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше ко |
| авлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над своји |
| није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе ј |
| ? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара |
| ве, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, п |
| уром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.< |
| им да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, |
| а, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— |
| сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао |
| е на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо |
| еше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укув |
| устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S |
| вони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Ж |
| S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. |
| >Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, сна |
| н.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; |
| а певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за д |
| ђоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али ош |
| ајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја |
| } Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би |
| ам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> |
| расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рође |
| куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе. |
| где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом доди |
| ан.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те |
| о га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих |
| Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти |
| p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Ла |
| >— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стра |
| Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано |
| ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер |
| к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к |
| ш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе |
| а срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Жи |
| ово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешт |
| у мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија |
| ајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— |
| ни! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, р |
| дин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде |
| м ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује |
| тра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Марин |
| трпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</ |
| у у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра.. |
| је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! |
| Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани мес |
| се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?< |
| уницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова. |
| d="SRP18932_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још |
| Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија |
| о добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све она |
| !</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, ср |
| ак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" / |
| рче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице |
| е, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! |
| свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поиска |
| — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути |
| /p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — реч |
| че воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм |
| у вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се зару |
| кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а |
| ли смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота. |
| — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће |
| — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, |
| <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља |
| <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— |
| бре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S |
| и пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спр |
| кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш р |
| авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пи |
| пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе о |
| p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гл |
| е.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој ш |
| </p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> < |
| учица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о |
| За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} По |
| до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетан |
| али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о п |
| p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све. |
| p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи |
| <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би о |
| крена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се |
| о згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је! |
| ницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако |
| раво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак |
| а кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да |
| нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само |
| је; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кул |
| учан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише |
| ослетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и |
| ајмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....< |
| сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па |
| <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врат |
| Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи |
| S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.< |
| ећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} С |
| ом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} |
| непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај |
| </p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге. |
| ј смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чи |
| у плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.< |
| тер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> |
| бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварит |
| ?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он ни |
| — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> |
| /p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете |
| {S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово |
| .“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — ве |
| крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри б |
| ујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се п |
| >— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бој |
| се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ |
| ч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је јо |
| еш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? |
| ану и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Д |
| — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, |
| > <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— |
| ’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? |
| те.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о! |
| ча Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћ |
| скапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, пој |
| ад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми |
| на к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше |
| Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат |
| </p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ет |
| д се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ств |
| аче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола с |
| њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p |
| <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p |
| ке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуч |
| ла би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је најв |
| ватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на |
| сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропрат |
| аздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Др |
| огом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију ко |
| упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— у |
| ва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! |
| ешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> |
| <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па |
| довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совр |
| само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се у |
| <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра |
| прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кук |
| S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света! |
| ма барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је св |
| пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Ми |
| ољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си |
| и:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило! |
| S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се ди |
| ван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{ |
| м зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{ |
| у, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служ |
| ..{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’ |
| мо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако |
| , жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то |
| да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која баби |
| ји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l |
| крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још ј |
| жљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну |
| у, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око |
| ади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да в |
| ао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити ку |
| дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Он |
| Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шт |
| Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, п |
| > <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у ку |
| S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не |
| ја одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи |
| ног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где |
| .{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па вели |
| ији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или |
| S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; млад |
| е па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари |
| г вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ |
| треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са |
| не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p |
| ага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свио |
| стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S |
| Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Кол |
| ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p |
| ић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет ч |
| о’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић. |
| и! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! |
| ана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пи |
| а на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и |
| те и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њ |
| плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом.... |
| се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основ |
| <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте мес |
| да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве ст |
| ијо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? |
| омену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под о |
| дно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да су |
| дојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али |
| } Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта |
| ... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни ве |
| <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па с |
| > <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш |
| д оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о св |
| раве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} К |
| — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје |
| ... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да |
| ти.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори з |
| се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она |
| тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склон |
| <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да н |
| а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p |
| ирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица |
| крљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; |
| ко подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде |
| оја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Д |
| ека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне |
| о, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи |
| толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мал |
| беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да |
| ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико н |
| олутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На п |
| ати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажах |
| </p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву ру |
| а или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би |
| мејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако м |
| ија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p |
| и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по |
| њу.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта |
| женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> < |
| } Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умост |
| слу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; |
| “...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи |
| а ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је зна |
| та; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>С |
| Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <h |
| ајзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и |
| њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи изб |
| мо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она ј |
| кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је |
| дступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је |
| бав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Св |
| езобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се |
| ија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! |
| . </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше |
| ш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И |
| {S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпу |
| ! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси к |
| ати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’ |
| ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — |
| смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога |
| А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти |
| пет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав |
| луке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађен |
| изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне в |
| како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти |
| <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖА |
| а!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке ј |
| е је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не об |
| <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Ан |
| S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о ма |
| ући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После |
| д свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њо |
| ети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!. |
| е мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испра |
| е.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог |
| а се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу н |
| бе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно |
| ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже ун |
| ла и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може |
| о, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p |
| ћу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчах |
| би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пе |
| онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p |
| руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је об |
| лага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силн |
| дан зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чана |
| .</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и маши |
| ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза пој |
| , под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то |
| војим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, |
| , мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на |
| посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија |
| и.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди ми |
| она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па с |
| {S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али |
| е '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе д |
| ко? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће т |
| раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176 |
| оку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала руби |
| наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пр |
| огла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и |
| послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па ј |
| ш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико |
| ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> < |
| о.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут из |
| „Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — р |
| обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича |
| уке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се |
| Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p> |
| <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекр |
| она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Он |
| p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли |
| је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше л |
| а ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пе |
| S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, |
| машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:< |
| .{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, сн |
| а пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово |
| био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мот |
| таде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздрав |
| ви! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још д |
| јући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о п |
| агрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се |
| ред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком по |
| сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} |
| су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да |
| елија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педес |
| зар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, ј |
| у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљад |
| ет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је по |
| онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих же |
| .</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.< |
| i>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Мо |
| <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете те |
| одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— З |
| ула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој |
| ва к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба |
| ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да |
| латан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо |
| ућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћ |
| к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p> |
| но</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младал |
| Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић вол |
| мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> < |
| јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека им |
| оме замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди те |
| ацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задоји |
| и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могл |
| ила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли |
| на га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А з |
| ad> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио |
| грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жал |
| ам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не позна |
| ’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не |
| ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад |
| лиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је го |
| ва — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да ме |
| а — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да ј |
| очека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара |
| Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам |
| волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. |
| ’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— |
| ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — |
| велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичућ |
| к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био |
| ђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би |
| и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> |
| играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S |
| ност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути ут |
| <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живо |
| волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић во |
| та ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени |
| мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p |
| /p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ће |
| ојим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда |
| Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа сво |
| рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас |
| — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} |
| ицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше св |
| берче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> |
| Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и |
| о.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговор |
| p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро |
| е Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би |
| е она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — |
| Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И од |
| ај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> |
| !</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p> |
| да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњак |
| бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да |
| служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја |
| ица цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> < |
| совке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149" /> <div |
| — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене |
| ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хо |
| са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се |
| је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако |
| е — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> |
| узе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе бех |
| код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице |
| ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!. |
| удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема с |
| ше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече |
| — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне ска |
| <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели ку |
| <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — |
| е почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише ј |
| о с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном |
| имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p |
| <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу? |
| и пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</ |
| p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и |
| у басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео |
| ак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ ка |
| ворити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што че |
| p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} |
| ело.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу. |
| А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз б |
| едног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли ј |
| а оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и |
| угог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору с |
| а им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче |
| ћи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име на |
| поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p |
| уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се о |
| дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кади |
| а — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала бра |
| усато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио |
| а! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчиц |
| еба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту |
| </head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи |
| на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке |
| } Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и приден |
| лете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасени |
| процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у |
| ерац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она |
| лише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда |
| од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће |
| лико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... св |
| ти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеш |
| рак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окре |
| >— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. х |
| проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај |
| н и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред све |
| на је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума |
| пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин бр |
| Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије |
| омињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p> |
| S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуко |
| на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p |
| вестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> |
| у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и о |
| спођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно |
| > <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко |
| >— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа |
| ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само |
| /p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p |
| Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не |
| њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам |
| ац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</ |
| ...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета.... |
| поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Д |
| иноћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса |
| исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко |
| крио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од |
| Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Нег |
| теван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси јо |
| воља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!. |
| на видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде |
| пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, |
| и се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони с |
| оње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n=" |
| нђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дођ |
| ине.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа н |
| она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пад |
| {S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и |
| у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватр |
| Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де |
| ападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци и |
| .{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где |
| ича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови ни |
| бу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И |
| о приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} |
| на запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђо |
| graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — р |
| к, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: |
| ш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на коле |
| ако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њег |
| еба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он б |
| } Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам к |
| једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве н |
| ећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Да |
| не удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она |
| Section" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потп |
| </p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре |
| , зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, ал |
| к’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне |
| ше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљава |
| од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрад |
| разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече по |
| на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што |
| уше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има |
| нам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — р |
| те.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, |
| и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> |
| ј јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија |
| са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Св |
| а народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро |
| ељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да т |
| Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђел |
| Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — |
| а, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смр |
| >„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена! |
| овати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он г |
| слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — |
| ричало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причал |
| упи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} |
| стављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван п |
| } Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пан |
| } Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се |
| знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> |
| очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила. |
| онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у св |
| остиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p> |
| > <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанк |
| н тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у |
| старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, оприча |
| су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су кри |
| више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, |
| гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати |
| S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— |
| „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — |
| о је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била ср |
| а годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој |
| чинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет |
| камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали о |
| е народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турско |
| спратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; |
| ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла |
| нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> |
| гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела п |
| е ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p> |
| највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар у |
| се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а о |
| гано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести |
| јаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:< |
| ја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали п |
| на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта |
| мо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> |
| <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... ш |
| пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, сл |
| у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалти |
| њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и т |
| Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> |
| ; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога |
| онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p> |
| </p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла њег |
| дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? |
| p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удар |
| е Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже... |
| блише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да |
| тањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, о |
| дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија п |
| отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p> |
| т отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на |
| !“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јет |
| ше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаш |
| па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгуби |
| укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник |
| и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окиће |
| м.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења. |
| попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пр |
| јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мај |
| ла рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто |
| SRP18932_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је |
| Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од |
| их — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Ба |
| им.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи... |
| <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb |
| а њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад |
| а на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти ј |
| к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стал |
| а кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дуж |
| p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’ |
| оре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, |
| е рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> |
| е Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе |
| ред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се |
| пс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед |
| ајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке див |
| ..{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рек |
| ио безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Кани |
| </p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како с |
| да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком пре |
| ако је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто бил |
| — Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> |
| стави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" |
| е јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о ла |
| о. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад закли |
| уците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим! |
| /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о |
| не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и мате |
| дбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око с |
| а онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа |
| м веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n=" |
| !</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И |
| е.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} |
| тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек |
| вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су |
| {S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одбор |
| Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глого |
| С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, |
| . </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Ш |
| } Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољ |
| то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Т |
| — Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигн |
| о: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „госпо |
| је ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хте |
| раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— |
| на.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу ра |
| ја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S |
| . ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не п |
| враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале |
| — Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доб |
| Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S |
| руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он п |
| ав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у |
| <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њ |
| њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, |
| се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар |
| ријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А к |
| рала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — |
| уди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} |
| и петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чу |
| дима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па |
| а: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би |
| а им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) с |
| ала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволс |
| о.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p |
| а се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p> |
| н, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „е |
| него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би ј |
| н богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила |
| {S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, |
| врдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од как |
| ’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе раз |
| одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p> |
| ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно |
| >— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то! |
| ади — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да |
| снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо у |
| да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n=" |
| !</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали |
| ма који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— |
| ичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!. |
| То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.< |
| ашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па |
| је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за г |
| а у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Ви |
| да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то |
| оћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у је |
| јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</ |
| мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> |
| био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстари |
| игра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече |
| ја бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говор |
| ојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!. |
| о је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му |
| p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Траж |
| ано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вел |
| ше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и |
| а ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила |
| да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „З |
| >— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене |
| е ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не |
| о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ј |
| полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л гото |
| к!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p |
| ну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже |
| /p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде |
| едан пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри |
| смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А |
| на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{ |
| устише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само |
| крете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p |
| е мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— |
| покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Ни |
| ади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а |
| арко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан |
| то човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила св |
| ар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца |
| га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака... |
| си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове |
| </p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, ос |
| еди поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово |
| еку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љ |
| у Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девој |
| аше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну ст |
| мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осе |
| добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те |
| е на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним |
| ко ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега |
| да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожма |
| </p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} |
| учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркв |
| ло без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад |
| века и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се рас |
| >— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по н |
| плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. < |
| а заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да |
| ару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} |
| им!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за т |
| а, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p |
| оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међ |
| ква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи ми |
| одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта м |
| наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „ |
| ам.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} |
| дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем |
| смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти пита |
| лаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегле |
| е наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича С |
| /p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаре |
| Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га в |
| ш неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешт |
| Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p |
| спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> < |
| /p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије |
| и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на к |
| ром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .< |
| и?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћен |
| урцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— |
| > <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, |
| !....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он ве |
| , пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколи |
| Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није |
| већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног ј |
| S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошу |
| p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но ј |
| о је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити ср |
| а је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла |
| е радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратил |
| угом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не |
| "graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би |
| оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни |
| својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, |
| атеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p |
| то ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни |
| ета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топ |
| и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватов |
| ан Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap u |
| је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног в |
| те рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па |
| ђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је нако |
| укат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прсте |
| ова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} |
| ла ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете ру |
| к.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нис |
| мислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p> |
| ћи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па не |
| ио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен.. |
| гу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле |
| !... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје |
| ј’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана. |
| што болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета |
| ож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старе |
| ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се |
| га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке з |
| S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто р |
| <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђел |
| њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S |
| се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им |
| конче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили и |
| b n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би н |
| д три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га д |
| „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш |
| ве се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="10 |
| оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и прев |
| — Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није |
| олео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болеста |
| е....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да |
| ћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како н |
| А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми ту |
| о; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</ |
| та је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам т |
| ри очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— |
| иш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ј |
| {S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по се |
| Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Ни |
| љаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња |
| Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад н |
| је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа |
| закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{ |
| а све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на |
| Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе |
| ш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap uni |
| на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко |
| да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола |
| а срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мо |
| ласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} О |
| — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p |
| ара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест |
| ти.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — р |
| написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S |
| алим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> |
| p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се пос |
| су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците |
| ео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте д |
| кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} |
| зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шт |
| а жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љуб |
| ла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како п |
| — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> |
| ече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на зем |
| разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала |
| руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим |
| да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати д |
| ала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи |
| да би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом с |
| лила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више б |
| ице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те |
| ија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа д |
| /p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да |
| теван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу. |
| јте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе |
| е радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није крив |
| укла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди |
| p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два ради |
| клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Св |
| крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p> |
| су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> < |
| иљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриг |
| пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју |
| ђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на санд |
| „Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени |
| се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме |
| т!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А за |
| 120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шак |
| што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> < |
| ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Ни |
| де је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете |
| уженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух |
| агари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима |
| <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју с |
| агословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} |
| саше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта |
| езнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, од |
| „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође ве |
| едницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о опш |
| оји је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, ту |
| па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Стар |
| дједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о |
| здравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" / |
| > <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не б |
| , да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — уп |
| мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме пову |
| па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеј |
| ....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> |
| ити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ |
| дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; |
| таде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад д |
| — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па он |
| ну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те |
| "37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— |
| о би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут ре |
| врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он пад |
| како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо |
| око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изи |
| па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> |
| дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лаза |
| што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко |
| прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет |
| з’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p> |
| г дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни |
| .{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи р |
| онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди |
| > <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p |
| .</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} |
| } Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада посто |
| само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — о |
| једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Са |
| од њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама св |
| ћи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње |
| p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући ш |
| вори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и про |
| ога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шт |
| ! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у |
| че је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</ |
| н већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се наг |
| се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она |
| је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи с |
| <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! |
| бузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није уме |
| , па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би |
| тео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у в |
| ући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше |
| p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, |
| је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Ж |
| мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{ |
| .</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поште |
| ар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И |
| >Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитељ |
| бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не по |
| (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш |
| куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је |
| >— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!< |
| ad>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Са |
| нео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину ц |
| да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз |
| помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој |
| “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и че |
| е пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је |
| јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како д |
| ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те |
| о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја н |
| одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило |
| „Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болеста |
| Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мач |
| е за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну тр |
| е боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана заглед |
| еше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала |
| е мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> |
| у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упит |
| другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка |
| узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба |
| да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, н |
| у је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако |
| ове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једн |
| аширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и о |
| а зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вре |
| иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако з |
| " /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је бил |
| м.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — |
| ном једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са с |
| ла.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да блед |
| а је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше |
| рачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању раз |
| /p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким по |
| и.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти |
| е знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> |
| не, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поис |
| пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији |
| воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="1 |
| у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се |
| а, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Ус |
| стин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Кати |
| је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? |
| >Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он оп |
| Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде |
| , Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p |
| е крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</ |
| вде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на |
| /p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће |
| стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало |
| ’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им пок |
| бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} |
| словили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Ни |
| обом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да |
| арош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилиц |
| зишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{ |
| им ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и |
| лук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се бо |
| о тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито |
| мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> |
| ко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— |
| и у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја по |
| у....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву но |
| е љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.< |
| ија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела |
| p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче |
| коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се пече |
| јте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони |
| прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} |
| у.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу |
| ти: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити |
| ком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви |
| се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} |
| ше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајат |
| закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турск |
| ’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћ |
| рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопч |
| сјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!.. |
| се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше |
| види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа |
| исли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{ |
| ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за |
| ихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме. |
| , запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђо |
| , без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно м |
| о под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; пока |
| нђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог |
| трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста |
| сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у ва |
| на.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l |
| сати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </ |
| овска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био |
| S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да |
| ри очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к |
| рпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p |
| је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мал |
| ло вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о |
| пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Пос |
| се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева |
| боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не о |
| ?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе у |
| /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа |
| то он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, |
| киње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он |
| аборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што |
| кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш би |
| сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три |
| е али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгле |
| Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. |
| ку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" |
| ају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по ј |
| дбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву |
| ја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусе |
| је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и |
| ука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. |
| ту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по с |
| <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; |
| /p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мици |
| {S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и д |
| казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У |
| е и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и |
| ле кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> |
| иленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше |
| прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га |
| упу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, |
| Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, |
| андуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И |
| >„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару д |
| >Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, |
| е“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у |
| нако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет |
| па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обве |
| ц који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац |
| “ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — |
| г веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђел |
| е поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже |
| жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <p |
| нђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче простр |
| !“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал |
| ут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете прене |
| <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборави |
| н онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћут |
| се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да н |
| p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти с |
| ти — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се ника |
| јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p |
| ’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиш |
| це на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја |
| } Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — ре |
| вовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колик |
| а:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злат |
| Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S |
| етка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи некол |
| ?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Сед |
| не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> |
| ју и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" / |
| наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p> |
| мо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „со |
| у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p |
| је бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тра |
| ко будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, |
| </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— |
| S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек |
| </p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете |
| — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p |
| Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> < |
| мис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мр |
| ну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А ку |
| ебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, |
| p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете |
| акво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху с |
| погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану |
| b n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика. |
| е у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут т |
| у поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утв |
| а.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа шт |
| ..{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу... |
| оди промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко п |
| p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову |
| сли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим ј |
| p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> < |
| .{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — |
| ког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозв |
| } Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p |
| шкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео |
| елиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи. |
| евина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше к |
| > <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задо |
| весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија |
| вљаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку саг |
| срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не заж |
| аки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S |
| , не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уре |
| по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике |
| ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш л |
| опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га |
| ило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ |
| а богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, сл |
| торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше он |
| {S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?. |
| <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере |
| еђује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на |
| еље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p |
| своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек гот |
| !..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!. |
| — Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— А |
| <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чист |
| Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не |
| ог дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност< |
| и Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p |
| p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — ре |
| /p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ј |
| појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима с |
| ачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба |
| су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо г |
| илазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воден |
| радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког |
| је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жало |
| а на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала |
| сећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неје |
| ији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и |
| обри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — са |
| је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} |
| ојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним ве |
| шта...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> |
| <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати |
| иси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћора |
| де се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке де |
| S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада |
| ај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — |
| :</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њ |
| е, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добр |
| дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="graphic" /> <p |
| Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај |
| старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра |
| не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан |
| влији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову су |
| . </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу и |
| ији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... |
| не; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу! |
| зни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Тама |
| но у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учи |
| ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у с |
| } Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — |
| ше онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче |
| оје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој ј |
| загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па |
| екне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху |
| авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а |
| се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра ј |
| ошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — |
| ећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану |
| , пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа |
| pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапа |
| м.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</ |
| поведи Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се |
| > <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик. |
| много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био п |
| . кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђе |
| ла веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест д |
| а Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је би |
| мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каља |
| ватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, к |
| даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, та |
| Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, ал |
| м урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S |
| а глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> < |
| .{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: уст |
| } Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло оси |
| гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет |
| е није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к |
| и јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од с |
| чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да |
| окошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: |
| .</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја |
| т сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћет |
| лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о гол |
| и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговар |
| неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила |
| је у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећ |
| <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном до |
| прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља мест |
| н стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не остав |
| и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квас |
| ну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> |
| Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> |
| ... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— |
| ча Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} |
| усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Т |
| /p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А |
| а — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала |
| а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!. |
| Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете с |
| ује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо |
| а од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадил |
| Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га ру |
| очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па |
| Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре полас |
| ! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређив |
| пет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилу |
| вему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</ |
| лену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Д |
| другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</ |
| д дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господино |
| и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио |
| се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не |
| а.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — в |
| а; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма |
| >— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га |
| — А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Ан |
| к опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле |
| ћна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење! |
| <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, |
| т!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, сло |
| свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпи |
| о, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к |
| ли Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се д |
| највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвал |
| аже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и с |
| естане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n |
| в и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити |
| у, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек |
| икну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Ниса |
| ије бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми г |
| ув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> |
| кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Ми |
| до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уме |
| шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; на |
| ија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог дов |
| доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче |
| више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по а |
| араше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Најв |
| сак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта |
| Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} |
| p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живан |
| је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако и |
| је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцелари |
| твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А |
| бичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се на |
| Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро |
| ше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> |
| ста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица ј |
| ђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана кој |
| некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ |
| Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође |
| ра!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, |
| ова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Б |
| на, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су |
| мо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> < |
| рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по ко |
| е се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило |
| ....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! |
| кад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p |
| је лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“. |
| оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глоби |
| једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку бол |
| њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш.. |
| е требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једн |
| 2_C18"> <head>XVIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње |
| е месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је |
| мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени |
| пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много. |
| } Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <div type="chapte |
| еди, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за пе |
| то што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље |
| једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— |
| о.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета |
| id="SRP18932_C16"> <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Ни |
| нима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у туз |
| е наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жа |
| везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са |
| а ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први в |
| у дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поу |
| цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здрав |
| дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време н |
| од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образ |
| да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.< |
| и нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и на |
| још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то ј |
| 32_C16"> <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого |
| је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и |
| рају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи |
| ваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на гла |
| човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногам |
| Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и врем |
| част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву во |
| ше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, |
| рећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{ |
| епа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам т |
| бегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њ |
| ке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас |
| рва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} |
| н.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху |
| /p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело |
| осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је |
| баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Ст |
| мејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Је |
| Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.< |
| !“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја од |
| > <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Ма |
| То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још |
| {S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми пар |
| па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти ме |
| нђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу |
| репочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта. |
| <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радо |
| ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми |
| ерком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!... |
| XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандић |
| </p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срц |
| ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа из |
| а.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија п |
| астави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи |
| а.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И од |
| — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{ |
| мена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — |
| екове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало |
| атру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у |
| >— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим х |
| па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва |
| је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, |
| не попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе неп |
| ....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} |
| земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.< |
| поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је најв |
| вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молит |
| тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила ц |
| да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело т |
| очетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала де |
| аде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске м |
| р беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори и |
| S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу излом |
| ног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’ |
| га — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Н |
| во ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Гос |
| господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} М |
| на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свем |
| моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какв |
| ван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом. |
| мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; заз |
| н је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Мо |
| Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим |
| } Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти |
| молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубок |
| осподе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрс |
| ћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</ |
| ве смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Госп |
| а!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Жива |
| ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог |
| и знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и нап |
| се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певуши |
| е гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради |
| т насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за |
| ам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, |
| диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару ж |
| живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} |
| а се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота мо |
| ..</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе |
| „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, |
| о: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан |
| помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb |
| Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} И |
| — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише воли |
| амо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе некол |
| <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> |
| >— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, |
| а.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ з |
| .</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Жив |
| га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. ' |
| у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.< |
| не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они |
| срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђ |
| у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Због |
| ’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос |
| ка, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном реч |
| S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу. |
| нђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свад |
| иком.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она |
| са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри |
| о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} |
| p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташ |
| о, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовал |
| луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p |
| покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па |
| ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња |
| ху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; ж |
| Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође се |
| ш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетр |
| ди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Ан |
| — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа о |
| араше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, |
| што кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог с |
| влија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Њег |
| У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад |
| p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... < |
| а јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p |
| тар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала б |
| ислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја снос |
| аквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и |
| листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам |
| Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и вет |
| о?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништ |
| бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја |
| не ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} |
| е око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p |
| а ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти које |
| д се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; |
| има, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а ва |
| и па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вр |
| то год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на |
| ма!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже н |
| Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчи |
| „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнут |
| пупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па т |
| што блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења |
| ; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} |
| човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја |
| } Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ |
| „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и |
| то рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше |
| ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину |
| азара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су п |
| искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Расти |
| од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препо |
| !{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те |
| о.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом |
| _C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је от |
| села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо да |
| е су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вин |
| “ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за с |
| љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој |
| pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба из |
| ени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и |
| ом „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ств |
| гледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с к |
| <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Не |
| Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завиј |
| рти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гро |
| окојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртв |
| .</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило б |
| то за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа р |
| ци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звал |
| сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве т |
| м љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и |
| сти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она ос |
| ше крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па он |
| само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско |
| — Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" |
| пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" |
| же тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбен |
| и у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!... |
| адаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху. |
| сли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Ту |
| <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелиј |
| будила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици во |
| очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре |
| .{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла |
| свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде |
| Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Глед |
| ду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> |
| , повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и на |
| оја је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све зак |
| а се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — |
| стове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из г |
| .</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не м |
| јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не |
| е црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан |
| роба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о он |
| {S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде п |
| ући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам |
| бично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о г |
| ше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало |
| са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p> |
| „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба уку |
| ма био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинско |
| ! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, |
| преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S |
| ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме |
| их људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча |
| жњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лаз |
| лир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p> |
| ир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради |
| о плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Он |
| е водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} |
| ...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро |
| епу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и ње |
| плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у |
| ело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срд |
| на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, т |
| аци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и |
| ах са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.< |
| Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна |
| d>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Он |
| од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице! |
| ка к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила во |
| се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово |
| и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па |
| смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у њ |
| меје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му |
| елија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти |
| овораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.< |
| <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... |
| ровукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} |
| вез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зград |
| гледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живо |
| а.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груд |
| ће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како |
| бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јо |
| та.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у |
| вати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!.. |
| није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Ни |
| с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче с |
| <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — в |
| и: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и к |
| кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелиј |
| мо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже |
| ослетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли н |
| /p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола |
| {S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а |
| S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим ник |
| ају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и ка |
| га.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака |
| јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S |
| попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи ча |
| јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљ |
| икаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није с |
| — Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> |
| но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и ре |
| ....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> |
| да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинс |
| па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна |
| најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито |
| прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви... |
| рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} К |
| ио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p> |
| што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} |
| S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, ис |
| запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладат |
| та ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда! |
| орођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисе |
| јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут |
| и ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђели |
| ај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: |
| илоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислит |
| ве ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Нем |
| у....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, |
| .</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла др |
| ако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп |
| де не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера б |
| тио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ |
| p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p> |
| одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} |
| рви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да м |
| оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте де |
| а' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала |
| ред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо |
| у измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{ |
| .{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него ш |
| то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био ка |
| !</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми |
| чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да |
| па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се |
| ђе.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> |
| Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме ст |
| } Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да т |
| је царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти |
| Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} А |
| свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она |
| тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њо |
| е и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и А |
| цу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа |
| p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служ |
| а, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити |
| авите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах и |
| и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти! |
| да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се |
| е дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p |
| тка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — |
| Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’е |
| од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код |
| т; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина н |
| о...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој ман |
| тати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а р |
| и?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свека |
| ела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела |
| и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове. |
| ј рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" |
| уке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и д |
| <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде доват |
| ели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја |
| раз црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и д |
| Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе.. |
| да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ћ |
| устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући |
| — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Пет |
| ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да т |
| а част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку |
| а част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумов |
| „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска јед |
| је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најст |
| сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p |
| p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву про |
| p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп. |
| а.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— В |
| заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — р |
| то су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње |
| а; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А |
| >— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана ц |
| мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину |
| и ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем |
| , очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — |
| која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да го |
| Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p |
| Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А зна |
| ње а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душма |
| упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .< |
| ја опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо |
| жим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ј |
| ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече ј |
| S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела д |
| теља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији |
| > <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера |
| .{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више |
| А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти |
| а до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У |
| ...{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали |
| певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој он |
| Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте |
| .{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако |
| > <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано |
| Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О |
| кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији до |
| и, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна |
| штено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али |
| тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p |
| ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити |
| су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трча |
| завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже ру |
| но, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" |
| алост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај |
| а замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима |
| сећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо |
| ила остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није д |
| ..{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у кој |
| Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Ув |
| </p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи по |
| ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.< |
| ла око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртв |
| !..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па |
| ...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак са |
| позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} И |
| креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколик |
| о се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је ис |
| ски.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана |
| ово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих вол |
| ча Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довеч |
| ти!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: бић |
| те ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:< |
| не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’ |
| {S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па о |
| , гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцеди |
| к прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ |
| што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да |
| м пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јо |
| ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о |
| , она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од св |
| м у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к |
| а: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само д |
| су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован |
| е она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p> |
| најући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она |
| ад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у |
| д га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га вид |
| апевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и |
| ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она. |
| видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, |
| А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостит |
| јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим т |
| тету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила |
| „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је по |
| мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила |
| жа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У |
| и печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али |
| чито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па п |
| шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се |
| и да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И т |
| а.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком |
| је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољ |
| је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара! |
| > <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Т |
| ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у |
| ла она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расеч |
| ....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Сп |
| са јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету ка |
| љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они по |
| и, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} |
| и глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; |
| сенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узд |
| та ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој в |
| ила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој ниј |
| ....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не боји |
| за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од сра |
| </p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде |
| Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се |
| оуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по |
| нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наш |
| је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге ку |
| казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p> |
| оцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, |
| !</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби п |
| > <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.< |
| д право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе тв |
| аву.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— М |
| > <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља |
| на.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, |
| од’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миле |
| </p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтит |
| и један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p> |
| ? </p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Ш |
| !</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше. |
| брекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> |
| и.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по |
| > <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан |
| p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p> |
| чеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није |
| имо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је |
| , нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он |
| — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p> |
| а.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— |
| нију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван |
| га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да |
| што да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа. |
| земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> < |
| ад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете по |
| заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој |
| Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гле |
| ешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p |
| — Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а |
| иладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе в |
| беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико д |
| сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли |
| .{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, |
| валити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Ни |
| и се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одма |
| ојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећ |
| вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марк |
| Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље вол |
| и!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и |
| се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у ус |
| да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче |
| а собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу |
| ном и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све |
| бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— |
| гне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу |
| тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо св |
| т — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— |
| ш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће н |
| ата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А |
| месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: глав |
| стен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: |
| <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово |
| .{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту |
| ериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти о |
| <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Ш |
| на једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, |
| p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— |
| p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено. |
| последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ |
| <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде |
| како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над ње |
| неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте м |
| ..{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек м |
| ..{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме! |
| чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} |
| ти!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „ |
| а а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? |
| рака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све |
| > <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо |
| сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашик |
| е праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — ј |
| ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> < |
| е пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’ |
| ли Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног ј |
| м, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ал |
| и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту |
| је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља... |
| од ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја |
| О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, д |
| ља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Рад |
| гме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око |
| е од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела |
| к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" |
| ити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се пор |
| је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Не |
| ла је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док |
| .{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежник |
| ђена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој |
| } Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док чове |
| > <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> |
| и је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи да |
| елију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да леб |
| рве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, по |
| вује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити |
| Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p |
| аху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше. |
| То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре ку |
| ала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла д |
| <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пу |
| му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, јо |
| .{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а ка |
| — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну кон |
| је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још неш |
| p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p> |
| ишта ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је доб |
| е она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — он |
| дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> сам |
| а пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарлож |
| слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, |
| ако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, |
| иђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бу |
| би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S |
| </hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је |
| И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су |
| ете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стева |
| Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи |
| ла, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа ниј |
| ђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надг |
| ли баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од |
| ="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрсти |
| е траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он б |
| ле већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни з |
| нда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке |
| рам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чу |
| та устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А к |
| бити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о |
| ери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, к |
| во њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{ |
| уге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада |
| тужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није мо |
| пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искап |
| p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и виш |
| дишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајат |
| је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да |
| од у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз тр |
| а, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати |
| седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их ле |
| о смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је и |
| — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са с |
| мејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> < |
| ја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале у |
| Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S |
| је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: |
| </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа |
| {S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — п |
| љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђ |
| ви они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече ј |
| S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на |
| и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — |
| тка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се н |
| ане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклет |
| <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Ж |
| и! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Ко |
| ити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а врк |
| муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући њег |
| а не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се |
| пала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би |
| А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{ |
| е Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— |
| p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? |
| њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвиц |
| p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!< |
| е.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да |
| црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми |
| /p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало |
| теже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би ј |
| } Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не и |
| седеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се у |
| разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упит |
| мађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хвато |
| ту погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Л |
| час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се |
| ез његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни огр |
| не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не з |
| </p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци |
| што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети |
| и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згро |
| е по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бар |
| <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђе |
| тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је |
| и.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</ |
| само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрав |
| у кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?.. |
| речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па он |
| био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од в |
| лован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је де |
| га а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p |
| мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{ |
| > <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у свато |
| а „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш |
| кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} О |
| она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, |
| гу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи ч |
| о је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад |
| ака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — ре |
| ели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти |
| . није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је с |
| и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л г |
| Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали. |
| па рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Ам |
| {S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душ |
| p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Б |
| душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече |
| —рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа и |
| душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу |
| <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе б |
| метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Ди |
| амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ |
| амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „ча |
| “ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чуту |
| >— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђели |
| ?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја дец |
| у живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здра |
| е! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— |
| има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да |
| оје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец |
| и рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чич |
| Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове н |
| ама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> <div |
| .“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук о |
| } Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има. |
| етрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} |
| ара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ј |
| нда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија дова |
| варала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њ |
| хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућ |
| Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— |
| обљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној велик |
| срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дођ |
| а се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> |
| д.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за |
| суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{ |
| ну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:< |
| је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку |
| емила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не мо |
| исли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па |
| ди се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи |
| треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p> |
| о ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је до |
| } Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи. |
| ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па |
| оговараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се |
| да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, н |
| } Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смот |
| ука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога |
| удове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као |
| а путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и ми |
| пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш |
| упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није |
| куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пирка |
| а потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну |
| елију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју |
| снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђел |
| >Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— |
| о знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечер |
| опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Д |
| кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде с |
| </p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита М |
| е звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> < |
| доше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да |
| ин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је д |
| ..{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је он |
| и.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу |
| а његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p |
| крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>О |
| ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, |
| а како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћ |
| ет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала |
| овара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић п |
| <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, |
| </p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она с |
| ећ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа |
| Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јо |
| и помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала бог |
| це заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном све |
| бричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што |
| Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> |
| м!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па |
| <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још |
| ег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јо |
| и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ позд |
| у што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ј |
| је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио |
| p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} |
| е си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено |
| а Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? |
| ичати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који |
| рема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се |
| /p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели к |
| оше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разгова |
| се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Св |
| ан за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа |
| поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери |
| јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ј |
| <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да |
| остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} |
| n" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими п |
| екрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај |
| и, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли в |
| ћ и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли |
| ; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби |
| ако би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да |
| ако би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Жив |
| тан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изг |
| акав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> |
| ка памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори. |
| вила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлази |
| ио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?.. |
| реба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао |
| еван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ла |
| ане, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Ц |
| ишта не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па ка |
| се пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А как |
| есе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шт |
| е састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслу |
| м што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све |
| <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест |
| ко, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што |
| <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Мар |
| шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто з |
| неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младож |
| Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пи |
| и ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће б |
| велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија ал |
| виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се из |
| змеђу брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb |
| облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти сп |
| било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} |
| нђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су бил |
| ја летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" |
| ог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> пр |
| Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсил |
| а се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да каж |
| к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Он |
| оследње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне |
| ...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви |
| се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p |
| да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска пос |
| p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што |
| кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ниш |
| а ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда зам |
| а вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече |
| ечце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весе |
| чавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш пока |
| оће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p> |
| шљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала д |
| ачунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Л |
| макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра |
| иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „вр |
| /p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама не |
| ешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у |
| ја.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је п |
| а доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље |
| шко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живо |
| ме беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — |
| разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и преда |
| лија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му р |
| спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; са |
| нђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Мог |
| амо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, до |
| ра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Ма |
| у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се |
| ре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми |
| а окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом. |
| седе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> < |
| му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређен |
| ље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марк |
| наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она да |
| она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној |
| од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко |
| куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врат |
| ше тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица о |
| p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову к |
| то је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да зат |
| сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свир |
| — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ |
| легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graph |
| атијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без њего |
| даде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} По |
| и да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих љ |
| ико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна ко |
| лио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; |
| /p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом |
| а се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
| наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> < |
| а пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: с |
| Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано |
| аве да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох |
| >— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилиј |
| дове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јо |
| усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умр |
| је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{ |
| !..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: од |
| не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила... |
| пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца |
| д једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е неће |
| ила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о |
| , сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Ст |
| , дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе! |
| кну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S |
| глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било К |
| а леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, |
| рати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђ |
| кинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечиј |
| о да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кан |
| ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од |
| /p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, ко |
| ито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама ре |
| извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас |
| т Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закљу |
| ки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што |
| ад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Ст |
| аше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од |
| а то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту у |
| е није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда |
| ори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори |
| очекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти с |
| {S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Жив |
| } Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сре |
| вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре |
| ић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где |
| њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђели |
| елеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и ви |
| Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила |
| е, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у не |
| а уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па о |
| ође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све |
| /p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету в |
| га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види тал |
| лијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он вр |
| Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стара |
| ан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се |
| } Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја |
| главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Де |
| азио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сват |
| хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права.... |
| се га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака |
| а Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати ве |
| ложење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених м |
| изнати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој |
| м те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ће |
| ћ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел с |
| ло њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бо |
| док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми воло |
| је“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и о |
| еху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе по |
| би.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, |
| н седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и њего |
| ебе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено |
| памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} |
| момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из |
| е и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није |
| каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, |
| <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Пе |
| и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о |
| и друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се |
| А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоће |
| данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га |
| арити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — |
| ад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{ |
| он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са ос |
| е окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..< |
| Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осва |
| о уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он |
| ро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је |
| Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола |
| мет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цар |
| меје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’ |
| ло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспат |
| та више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота |
| а се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедо |
| њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало |
| м.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и пој |
| p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а- |
| оследње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Ла |
| Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} |
| ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!.. |
| > <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — по |
| сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S |
| д се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола |
| м теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесн |
| лечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о.. |
| н гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, |
| богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог |
| и — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу |
| ленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о |
| е.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!.. |
| знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се рас |
| <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али |
| атеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, при |
| — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећ |
| ој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе |
| у ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше бог |
| о ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S |
| ди — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Пом |
| шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — у |
| ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам |
| не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ћ |
| с то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно |
| ка, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! у |
| ћу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету в |
| тише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута н |
| /p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу |
| но ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки об |
| оја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште... |
| омцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци! |
| саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А по |
| пити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</ |
| идели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субо |
| ох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— |
| излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрц |
| <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећ |
| или на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња |
| „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p |
| он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ |
| кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да |
| и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубин |
| — Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то мо |
| ије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад |
| па на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену |
| да у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окр |
| ну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p |
| .{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива |
| оучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она |
| нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме |
| је и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мај |
| мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо |
| етиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мај |
| тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу т |
| !</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, |
| рати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те пр |
| .</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?< |
| о неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Жив |
| арод изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину |
| . и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Деве |
| га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тикв |
| ајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?< |
| ш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устај |
| ну кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“. |
| /p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чин |
| а момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учини |
| на, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накрич |
| ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поз |
| ији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, |
| ...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — пови |
| све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и |
| ди сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рук |
| ни вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: |
| лушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то реч |
| — Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја |
| анта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио |
| а вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, сн |
| емио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb |
| а старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може |
| аш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћут |
| и вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне |
| огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила стар |
| о с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу |
| да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да с |
| „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у |
| остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот |
| вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</ |
| икну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем де |
| ек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</ |
| о ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ов |
| а је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није |
| мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема ку |
| азара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у |
| <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја |
| p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазар |
| о ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема т |
| ко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих би |
| ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он |
| од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> < |
| сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну |
| , брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, |
| чић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!... |
| кра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Ж |
| и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног |
| p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и је |
| S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом до |
| .{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљ |
| Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је |
| а и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Д |
| на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничег |
| павала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар |
| тити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја |
| S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али |
| такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу ј |
| је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу |
| се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?. |
| вуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за он |
| онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.< |
| ћани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано |
| н падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће су |
| ели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „гре |
| пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била д |
| > <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаш |
| ="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш ме |
| јак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Сала |
| а прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђели |
| те унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвор |
| а па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу |
| а и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био загле |
| иницу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и п |
| Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Н |
| им великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула по |
| ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, сна |
| онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њ |
| е поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало |
| је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— К |
| е и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то на |
| њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје п |
| сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{ |
| ни да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости про |
| ете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> |
| а <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помис |
| и заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља в |
| у све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Милад |
| да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим |
| > сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога наро |
| отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и т |
| љаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једн |
| S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за |
| ључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у с |
| дела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевен |
| да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то он |
| ање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му |
| ! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> |
| зи спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени |
| ољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{ |
| са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у ц |
| чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад н |
| младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и |
| јишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’ |
| било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и к |
| уби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до |
| ати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — |
| јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи |
| пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!.. |
| <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што |
| кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелиј |
| , уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија |
| мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{ |
| човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се |
| рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је |
| атра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} |
| оносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћ |
| ање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошт |
| плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} |
| же.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p> |
| ослуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам ј |
| та на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са А |
| иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се ра |
| ј је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по ли |
| — Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Ст |
| <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још п |
| ја плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича |
| како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је |
| — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То мо |
| це и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школ |
| од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; |
| леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</ |
| се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — |
| >Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да |
| ћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену |
| ћана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше |
| ан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И так |
| о или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала |
| у да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!. |
| а у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђ |
| е руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она |
| лија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде |
| И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање т |
| момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не |
| овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, дом |
| а бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’ |
| S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мо |
| ушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? |
| овање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ран |
| <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају |
| љаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и |
| је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимат |
| све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. |
| тно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по уст |
| сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Оси |
| ти и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, к |
| слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине ур |
| куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца |
| ла и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но м |
| док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђа |
| да се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, |
| мо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим. |
| и за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— |
| обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понеће |
| у сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чи |
| ја. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не |
| бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{ |
| нина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— |
| у беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; |
| у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана |
| е донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div type="ch |
| ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!... |
| донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућ |
| ите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{ |
| сли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кућ |
| !..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креве |
| е трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жен |
| Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, ка |
| тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом |
| беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кућ |
| ом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} |
| ити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пун |
| га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак ку |
| чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чу |
| изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете с |
| то попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих |
| ту нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</ |
| </p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојач |
| инити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ј |
| зда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је |
| онео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</ |
| то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек |
| и врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да зам |
| е узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни и |
| радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</ |
| о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} |
| теља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе с |
| одлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да |
| Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певај |
| нко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст |
| ку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и |
| ј чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.< |
| атише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} С |
| о спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад з |
| свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у не |
| штаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На |
| руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђ |
| многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић |
| Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочит |
| поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> |
| тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, |
| Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш |
| ; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! |
| навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она са |
| а.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем |
| >— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> |
| <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кок |
| ражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него з |
| емој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли стр |
| анас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим т |
| м вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми |
| мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела |
| p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И |
| > <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро пре |
| ба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом |
| p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си ми |
| и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хо |
| док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја д |
| к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што ј |
| што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што ј |
| рести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што |
| нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да |
| .</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> |
| S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он |
| али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пр |
| поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; |
| и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, сам |
| јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Ма |
| пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али |
| снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу |
| /p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} |
| се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо |
| па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опро |
| ољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите |
| <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Ј |
| > <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропу |
| по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да |
| а, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умеће |
| ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија |
| претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ |
| и; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села |
| молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</ |
| ! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Наред |
| м само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па ш |
| } А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути н |
| се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Мо |
| а!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не зна |
| рамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Пет |
| е да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу! |
| Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> |
| ; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — |
| венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— Н |
| аш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то |
| >— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онд |
| плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући ор |
| ...{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не |
| l:id="SRP18932_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Ј |
| ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{ |
| нети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и п |
| ог — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала |
| ч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја |
| ..{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није б |
| е су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недр |
| ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“ |
| м, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је с |
| <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је мо |
| e> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> |
| l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l |
| > <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјаја |
| лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{ |
| мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван п |
| вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би с |
| о ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сва |
| те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе |
| лачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин |
| тране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула д |
| } Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не да |
| парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — |
| челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небес |
| ове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="gr |
| еки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научи |
| ротиван?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и пош |
| а онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз |
| чера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не л |
| она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи |
| Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше |
| е, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</ |
| остре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донес |
| е у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со |
| кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиж |
| о прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража по |
| склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, |
| Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану! |
| у... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђе |
| стеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван јо |
| он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса |
| Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим |
| они се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> |
| е цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђели |
| ; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш |
| брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђ |
| ла погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења |
| онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, |
| јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се |
| <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђ |
| беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и пева |
| дох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба |
| богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох от |
| ри пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато з |
| ј бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, |
| ело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p |
| до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи |
| и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играл |
| она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни м |
| ише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и ув |
| и уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише бо |
| S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље до |
| хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, због |
| им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда |
| даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече дов |
| о ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> < |
| ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај м |
| >Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко М |
| к сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим |
| у се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!.. |
| О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш |
| споде Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!.. |
| акију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јет |
| </p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, |
| , и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и |
| > <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; ни |
| ишта!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S |
| богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђели |
| !</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и |
| ице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу |
| та испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма дру |
| е.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је |
| а Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копо |
| хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p |
| унару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> |
| Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана |
| н бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> |
| е угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван от |
| , зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; |
| поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Милади |
| ече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољ |
| од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Ни |
| и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе |
| се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од ра |
| могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми |
| ало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.< |
| криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> |
| р љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према то |
| — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре о |
| ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја бр |
| >— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћ |
| руге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја |
| та је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога |
| енама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише |
| едом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — |
| вчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ |
| имо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p |
| ачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако |
| .{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је бил |
| них?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђ |
| те гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико |
| урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је |
| Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што см |
| и, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја |
| војити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је |
| људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећниц |
| {S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их |
| у.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила |
| њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и |
| а уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужит |
| ецу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на дево |
| и узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — |
| мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља. |
| ео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела |
| то год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој окру |
| на и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка. |
| е волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које |
| к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То |
| се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засм |
| вају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> св |
| д Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја |
| бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш |
| во слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила ј |
| ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио |
| аљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У к |
| олуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много зав |
| шћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само |
| . а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кок |
| </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и у |
| и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?< |
| /p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — |
| ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га |
| оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе н |
| ашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </ |
| ла, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти б |
| сле венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, засе |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан девети |
| а — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове гд |
| ла ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрег |
| о су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остал |
| деж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се са |
| адајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела л |
| јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу |
| p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пр |
| и моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p |
| кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би к |
| није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пис |
| жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше ст |
| т, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан |
| виле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија |
| ....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</ |
| ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га |
| пет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{ |
| твим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а он |
| здали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана |
| > <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се |
| ити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још н |
| енимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене дол |
| </p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — оп |
| а! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја |
| :id="SRP18932_C3"> <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаве |
| ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по св |
| у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе |
| осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати |
| ш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се по |
| ном селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединиц |
| снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о с |
| , и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p |
| ....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје |
| ј ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гл |
| а руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} |
| им!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од |
| ма — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад |
| зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па |
| ијатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А ва |
| је никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно р |
| о сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она п |
| ама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене п |
| а.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Ву |
| а буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира |
| tone unit="subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужн |
| да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити |
| акићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Милен |
| обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и |
| шчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где ј |
| је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p |
| пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше порад |
| > <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> |
| а беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији |
| адржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет |
| <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двој |
| У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћал |
| видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Руча |
| > <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! |
| т, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p |
| {S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у к |
| p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Как |
| грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога |
| ас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ће |
| е кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад |
| е и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиља |
| бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да |
| а.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> < |
| — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш |
| за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове сас |
| .{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар.. |
| азумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! |
| се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p |
| ко је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђел |
| <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} |
| он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен м |
| најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинил |
| азе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</ |
| зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се рази |
| више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — ко |
| <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које |
| 2_C10"> <head>X.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време |
| "> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годин |
| вима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} |
| >XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} |
| у и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој во |
| , али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза он |
| одар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику. |
| то је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад б |
| на, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; |
| неси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се стариј |
| идело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад |
| је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мај |
| јбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахн |
| S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, го |
| } Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће |
| <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар ниј |
| вадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више |
| и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а |
| ма немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја виш |
| дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: |
| емојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја! |
| :</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....< |
| воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У ме |
| — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна би |
| сницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми |
| ељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И н |
| пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је ш |
| Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево на |
| или се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n= |
| адовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и |
| а кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она ј |
| ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у |
| ј говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Жив |
| ле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих ду |
| е она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича С |
| с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навал |
| ђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а до |
| ; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да |
| {S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши ком |
| p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове |
| а образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу т |
| комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше |
| /p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те |
| г до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и |
| p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} |
| хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и |
| Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле! |
| ве даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Ж |
| атове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{ |
| „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане |
| ожје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подга |
| и се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је |
| а дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!.. |
| Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{ |
| да постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почет |
| ин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше |
| За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, тан |
| и, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо с |
| ћу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не да |
| немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изн |
| !</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— С |
| <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, ва |
| да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је М |
| ети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам |
| p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све |
| — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам ин |
| аца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стев |
| рисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде |
| оје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади ру |
| у те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубиц |
| нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то сед |
| } Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, |
| окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{ |
| њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, |
| се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, мно |
| љство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно н |
| викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. |
| з прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе в |
| т-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и |
| </p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се |
| ућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па |
| , додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не дол |
| уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погач |
| раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> < |
| слила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — |
| >— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти |
| т, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, |
| рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи |
| старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p |
| ој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска тал |
| а попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их |
| закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S |
| ишта боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију |
| осла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седе |
| ну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу |
| едну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опе |
| ешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак |
| {S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је |
| би у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прс |
| ено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p> |
| ија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} |
| предовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} |
| Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се с |
| И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете |
| како није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, вид |
| .{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> |
| ладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жен |
| ај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њим |
| > <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се |
| светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрав |
| су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и п |
| цају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку |
| S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи. |
| Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да прот |
| познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљ |
| миљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и |
| али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} |
| мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — |
| ли и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волов |
| готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је |
| заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а |
| „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих |
| де му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</ |
| у кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Сов |
| ваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба |
| где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — раки |
| кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто |
| је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, заји |
| шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук поди |
| пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} |
| јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... ре |
| да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p> |
| ца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвиц |
| иде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још |
| /p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јад |
| че Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђели |
| — Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта |
| — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и |
| те на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; |
| Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар ск |
| нђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> |
| кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и |
| S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорил |
| ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да |
| у амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била реда |
| себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>У |
| што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> < |
| се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби |
| чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу |
| S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S |
| Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— П |
| ли Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад с |
| ули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило |
| >— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако |
| !{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Се |
| у!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино п |
| у.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p> |
| елију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана заст |
| рејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отвори |
| ндић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи |
| ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколик |
| венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђел |
| рицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{ |
| ну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред по |
| е дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не д |
| ознаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника |
| еде у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стев |
| " /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жен |
| рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуд |
| а: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванци |
| нђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет ко |
| и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <mileston |
| , младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стар |
| не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори |
| Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза |
| па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p> |
| .</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те |
| <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о |
| дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта |
| Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па |
| p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> < |
| свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — |
| ва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? пит |
| „И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога виног |
| били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дет |
| била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> |
| еру.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; кр |
| n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> |
| сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича |
| прати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у |
| чера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала. |
| p unit="graphic" /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вај |
| све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше |
| оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</ |
| зе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад пр |
| есе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у к |
| линко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рук |
| — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} |
| еже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S |
| е наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Дец |
| урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шес |
| чица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, |
| жити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест |
| а дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p |
| и су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана ниј |
| опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седа |
| ва од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} П |
| ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив |
| ше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје ц |
| ити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S |
| на прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а |
| д разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш д |
| жући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због поро |
| смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде |
| >Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки |
| тим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ |
| зима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по п |
| да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> < |
| ена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је г |
| а ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не мо |
| е мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} О |
| ом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било |
| ога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" |
| и у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је |
| рка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — |
| и се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи |
| је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек с |
| евојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто |
| S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелиј |
| да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, б |
| ен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако диза |
| да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на |
| > <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p |
| кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочек |
| ц са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благој |
| ’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста |
| Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S |
| лавом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и |
| ћаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, |
| бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Милени |
| Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истин |
| још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да |
| буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од |
| та Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запе |
| очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p |
| рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу пр |
| у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а |
| рчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> < |
| рохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу д |
| — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван. |
| ..</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу |
| ком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... |
| >За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека |
| {S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се н |
| ; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето |
| Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се |
| ти..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру |
| че кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће т |
| -де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p> |
| газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И за |
| p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миле |
| у чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Сал |
| оучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчи |
| а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да г |
| иже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де о |
| ="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!. |
| ра, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни |
| </p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).< |
| и им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{ |
| и очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви |
| м све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја |
| више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Ма |
| л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелиј |
| <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав |
| м кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} |
| ска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} За |
| м опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске |
| А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или |
| је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопс |
| ЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="4" /> |
| е изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</ |
| арају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ |
| дићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о |
| ајвећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе |
| ека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <div type=" |
| ало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи да |
| и под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и сн |
| сети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Ми |
| рабрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} |
| тну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше п |
| </p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велик |
| , диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: к |
| аза Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију |
| еко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод |
| настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометен |
| ђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме санду |
| p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! |
| дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело |
| ије одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручк |
| у....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, ран |
| а свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је |
| он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да |
| /p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Милени |
| </p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше |
| штала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и прист |
| д ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузим |
| иш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p |
| ту досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту |
| p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p> |
| ала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајат |
| .{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже |
| ају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како о |
| ....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по че |
| научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љу |
| а руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку |
| чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превија |
| нда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, с |
| , волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p> |
| т ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{ |
| Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољуб |
| си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те |
| <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Дон |
| више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пре |
| , и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> |
| пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад |
| е — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошу |
| ш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар |
| прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца |
| а метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, |
| Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Милад |
| ђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <mi |
| ђе себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Ст |
| кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, |
| ејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, ч |
| на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није см |
| крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев да |
| а — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим ста |
| сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће |
| дити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се од |
| У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли |
| свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она |
| рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p |
| у кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава з |
| дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нут |
| е к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p> |
| а“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и |
| , одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово |
| Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брат |
| коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жи |
| ога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S |
| p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби |
| баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела |
| ечи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође |
| к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како ст |
| га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„ |
| :</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — реч |
| .</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; |
| >— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђ |
| <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{ |
| ајпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} |
| де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејал |
| друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости. |
| енесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан погле |
| /p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</ |
| — Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.< |
| <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији д |
| А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— |
| зе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За ув |
| малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија г |
| .{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека ј |
| е бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p |
| ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!.. |
| љи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова н |
| у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак |
| } Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а |
| то пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би осва |
| ла Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а она |
| тра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла о |
| аја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин д |
| им калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прсто |
| ...{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— Намет |
| вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запоји |
| {S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила |
| се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико |
| —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана |
| си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Ан |
| уз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пре |
| зме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестан |
| поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих с |
| p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, |
| д би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„С |
| ј је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој оду |
| па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе |
| скитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку пр |
| ву и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> |
| д ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — д |
| . не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узв |
| ало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђе |
| и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да |
| тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба мног |
| да!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји |
| <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — и |
| да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држал |
| е на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта |
| .{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи |
| што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што |
| .</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у прв |
| ша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} |
| н, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не |
| } С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и |
| ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> < |
| — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да ува |
| да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58 |
| осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кро |
| <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и |
| у они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око |
| теван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бит |
| цо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и ун |
| онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио |
| инко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодра |
| Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок бр |
| руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, |
| а и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету доч |
| ивите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није у |
| х милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, |
| реће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју |
| {S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем |
| једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе |
| сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда |
| енула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онак |
| он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве до |
| тећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да св |
| а пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Го |
| дговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> < |
| ко јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> |
| чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша. |
| спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече |
| а окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, б |
| равимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али |
| вако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога т |
| довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Ст |
| 5" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам ва |
| /p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те |
| болео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не |
| <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} |
| о с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога ду |
| у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дођ |
| а је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ов |
| учак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не |
| /p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш |
| ла ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи |
| , и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком |
| јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За |
| што, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта |
| Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" |
| ему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — дом |
| еш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша |
| шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна! |
| е „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко по |
| ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сиро |
| о ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће |
| е опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љ |
| како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је се |
| {S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима! |
| равље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој д |
| егати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да н |
| ича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не |
| на и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{ |
| ало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да заг |
| тку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ |
| ај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{ |
| вета тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стран |
| а... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте м |
| стаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а |
| !...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „пр |
| ише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о < |
| ог трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— |
| ну изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> |
| , к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цве |
| она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте |
| о лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђел |
| ори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољ |
| сам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да |
| ше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, до |
| на женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам |
| о па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на рук |
| само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вече |
| ађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказуј |
| нче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> |
| {S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — друг |
| р се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> |
| у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу |
| и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука ј |
| пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у |
| ше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта |
| а — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, |
| атови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пр |
| <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола |
| ад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и с |
| совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговар |
| > <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зи |
| атом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: кој |
| се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечер |
| е види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарај |
| p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — ве |
| сеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са ред |
| н.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — н |
| адевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурну |
| око клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p |
| стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољуби |
| ча Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у рук |
| </p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па пл |
| н — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због жен |
| дин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се |
| икну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> < |
| у по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</ |
| .{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — р |
| истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је и |
| ...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогу |
| Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S |
| " /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад |
| и је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали |
| </p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија о |
| >— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} |
| у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и |
| ом месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од ме |
| аким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад в |
| нако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до |
| би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене поставља |
| хвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом те |
| поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</ |
| руги већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — сам |
| д даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити с |
| ожанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цврк |
| коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове. |
| > <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то |
| несе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Ид |
| еше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за |
| Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... |
| та — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уст |
| је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Ан |
| н те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши |
| p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те вид |
| >— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било |
| по видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке |
| .. ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје кла |
| а и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“ |
| ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорил |
| {S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни п |
| , па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако |
| како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Посл |
| обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изи |
| и именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти |
| , братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе р |
| исам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.< |
| Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болет |
| > <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Л |
| Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p> |
| видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Мил |
| ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> |
| рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ |
| <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дил |
| навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на к |
| је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — |
| олимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> < |
| Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас |
| S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склап |
| о — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се |
| не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p> |
| ЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 ДИНАРА</p> </div> <pb n="1" /> <div type="titlepage"> < |
| а — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат |
| ' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— |
| бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја г |
| ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала. |
| шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Др |
| омислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете с |
| Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачиња |
| и па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свим |
| ла је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је би |
| .{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми ј |
| о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек |
| је! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он |
| е од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још |
| /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи |
| да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, неће |
| та.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајч |
| су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — |
| пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p> |
| ијатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај |
| још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице и |
| елија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је |
| о соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, з |
| ма: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише |
| шина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се |
| таја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше так |
| иладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам |
| крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да |
| вила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> < |
| дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, |
| p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад |
| он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p> |
| нско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с при |
| па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Им |
| аве крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала |
| ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> |
| е напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, |
| ије јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} |
| </p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке |
| екоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане н |
| ече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p |
| она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртв |
| само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?.. |
| лном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мириш |
| куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>М |
| .{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и |
| д ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Жива |
| вој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој |
| у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гл |
| ије никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> |
| еју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свим |
| ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је |
| ху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрен |
| — Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буд |
| ке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око м |
| кућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале.. |
| донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb |
| искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Ма |
| ити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пру |
| егово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара |
| <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снај |
| да га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко! |
| оље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и же |
| <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девој |
| {S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са велики |
| евојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што |
| сли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јо |
| режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> |
| о: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb |
| рно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све ш |
| о је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе син |
| авину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим |
| у гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да |
| од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p |
| удма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три |
| ва кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој |
| {S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти најве |
| није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек дв |
| — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{ |
| јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb |
| рце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад да |
| а уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све п |
| е пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>К |
| </p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врат |
| <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="18 |
| Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p> |
| те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике. |
| ?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних об |
| то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе |
| а изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— |
| акију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова |
| зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке |
| нку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ |
| ла им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{ |
| не: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада |
| овру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За с |
| драви Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и |
| к не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Ст |
| тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам |
| е.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти |
| совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и |
| а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> |
| S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је |
| оре, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: |
| поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише |
| повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њези |
| ила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана ј |
| <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до |
| су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попк |
| ви што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на кре |
| {S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва |
| адио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни с |
| е у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је |
| milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта в |
| е прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n=" |
| животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ј |
| се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Паз |
| И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га ј |
| хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом |
| е добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оно |
| авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, з |
| ну да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, |
| оврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа |
| у...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође |
| Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?< |
| ет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су с |
| мо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лаз |
| е добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити |
| а поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му си |
| </p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у груд |
| ачак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на свак |
| м.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој ум |
| оље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше ст |
| <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него |
| ака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, ч |
| јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би д |
| , нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан оку |
| ебацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у д |
| гу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да |
| дном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ ув |
| оћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш бр |
| ванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли |
| . викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42 |
| рта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— |
| ли су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мал |
| т рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта |
| е не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влад |
| ним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? |
| је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па |
| јатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће |
| кве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око црк |
| — Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p |
| ван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па |
| јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту |
| Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} |
| о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да б |
| м, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашино |
| слити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј |
| би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући ње |
| — Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна |
| за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на ч |
| ишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p |
| Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобр |
| е а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Ик |
| паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе. |
| ворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p |
| тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се |
| е, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је |
| волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећ |
| ство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад има |
| них мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу |
| </p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад с |
| је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи о |
| једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђели |
| > <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, |
| <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ра |
| /p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p> |
| олубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са з |
| p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на з |
| , а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем |
| ="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја |
| p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш |
| ш’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} С |
| у дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци не |
| јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о |
| > <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Пи |
| пита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се |
| авити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње в |
| Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе |
| о тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог |
| араш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи |
| а.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — п |
| нила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — |
| ен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин. |
| <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.< |
| да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само |
| емише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале в |
| а ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — прод |
| буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прош |
| p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— |
| ти у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и |
| p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ |
| N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, н |
| задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није ла |
| сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — св |
| , истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> |
| p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, а |
| љда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у кона |
| зоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за ј |
| е и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа |
| н вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Ан |
| а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју М |
| !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро |
| и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само д |
| ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p |
| у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Ок |
| то има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових слас |
| да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здра |
| добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па |
| бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p |
| .{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, |
| лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Сре |
| данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p> |
| Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И |
| виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ура |
| е да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а |
| ,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ |
| ат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на пр |
| у нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, чове |
| } Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ п |
| ти.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> |
| куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и пс |
| ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</ |
| ! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понес |
| пи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, про |
| >— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити пра |
| ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она |
| .{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могл |
| а, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија |
| ен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича |
| лагосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде ре |
| ужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити млади |
| ивоту човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и |
| судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</ |
| старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била |
| p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врач |
| млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док с |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напи |
| S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и |
| и — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојил |
| аже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p |
| <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l |
| <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Д |
| мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се по |
| да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n= |
| ачинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина |
| њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> |
| .{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <ga |
| нда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагр |
| љати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S |
| волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео пер |
| прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и |
| арта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како |
| А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!< |
| вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који је |
| сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Др |
| оварај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опрос |
| се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћете |
| хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p |
| има, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отва |
| ести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу бе |
| е то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — |
| — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> |
| ладожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> |
| а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше |
| </p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n |
| отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’о |
| да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Ми |
| паљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну |
| ва....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па о |
| Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је |
| немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвам |
| онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад б |
| нија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за |
| ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се |
| ..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за |
| </p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p |
| упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— П |
| ије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш |
| гла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да л |
| ове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ... |
| к да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p> |
| унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори о |
| иваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> |
| е другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: ч |
| би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде А |
| како, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио |
| а живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрн |
| али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше |
| је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највеће |
| и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарат |
| о најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p> |
| и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га |
| ак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на ка |
| Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове |
| </p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p |
| скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво сти |
| ...</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце |
| а Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на о |
| лију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залуп |
| све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја А |
| е никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила |
| Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старц |
| .{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Посед |
| е Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то |
| аборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, |
| тараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија за |
| ледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне |
| проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше н |
| су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и реко |
| чила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује |
| } Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и |
| ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљ |
| ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате н |
| о, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</ |
| нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и о |
| сли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете |
| емој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај д |
| али, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми |
| „Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да дов |
| Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чист |
| вљајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељи |
| — Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— |
| е помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да |
| а којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p |
| аше она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лакон |
| оји јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је |
| нова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузг |
| и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија |
| угарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је ле |
| поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! |
| ла.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на пос |
| це: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Пант |
| и попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваће |
| њиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?... |
| ар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пе |
| вети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хо |
| <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у |
| ану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како д |
| ..</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да д |
| ратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча |
| по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле н |
| руде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке ок |
| млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се |
| да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p> |
| оварали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате |
| ам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p |
| паше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи д |
| му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Мил |
| ало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појуриш |
| па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би ка |
| ава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p> |
| ...{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с |
| се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — |
| сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </d |
| и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за ва |
| оја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он |
| ам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под ње |
| је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S |
| ошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се д |
| и.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по јед |
| ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капи |
| еби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p> |
| о лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад ниј |
| ево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— |
| И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — п |
| док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући. |
| мо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам ка |
| х јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам |
| ! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо |
| не је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p> |
| а...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ов |
| </p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која к |
| >И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом д |
| — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“< |
| ли к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да ј |
| око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би поп |
| оју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Ш |
| ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукам |
| </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.< |
| Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а ј |
| ко му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па он |
| а — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража т |
| изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од б |
| попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</ |
| д, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пут |
| и од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Нај |
| араше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, |
| венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о |
| упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> < |
| 3" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад нар |
| е својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови з |
| па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није теш |
| се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика ј |
| могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговара |
| и оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је |
| са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва |
| сте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је з |
| ј па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве боко |
| ан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— К |
| ра већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше ј |
| у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!< |
| Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичк |
| ња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> < |
| ија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо |
| у!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете |
| еда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!. |
| о ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„ |
| жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шт |
| е грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p |
| пазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то |
| се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, |
| даше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова |
| тету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећ |
| да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће он |
| а).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; |
| евером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на па |
| ило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином |
| смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју |
| леда пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, ал |
| кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се |
| и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном р |
| крсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера |
| смо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу |
| н у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји |
| аша у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри по |
| ш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин |
| ....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин |
| рат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире. |
| чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле |
| ином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је |
| уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо |
| имала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — |
| мо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p |
| е и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, г |
| у у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он |
| вља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — так |
| у! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> < |
| бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!. |
| воји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класа |
| <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свек |
| ..{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани у |
| !</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће. |
| в’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није ник |
| доше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....< |
| венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> |
| ма од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После дарив |
| и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: |
| ри у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Он |
| ек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лаза |
| ђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједн |
| сити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаж |
| ћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено пра |
| инко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хо |
| жност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} |
| егове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> < |
| узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду |
| ницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На је |
| рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту |
| почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да ис |
| Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери прв |
| м нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ |
| извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’В |
| у — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе |
| оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Н |
| орити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај ч |
| е! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p> |
| >— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{ |
| — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није |
| рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} |
| — Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па |
| гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>А |
| ватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше с |
| о је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и |
| ри у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село |
| е и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, |
| вег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука. |
| S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, ис |
| погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} |
| а.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се сме |
| уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} О |
| на се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти |
| му се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим |
| овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише њего |
| за ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дукат |
| е проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} |
| гом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман |
| иво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају |
| у, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеш |
| квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и тр |
| бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, уб |
| Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на |
| и да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турс |
| очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У ј |
| рко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек |
| то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заце |
| а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А ка |
| стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он има |
| а су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас св |
| о крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо |
| — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му |
| ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p> |
| ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни јед |
| сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живо |
| до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд о |
| <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је би |
| кад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она с |
| риваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“. |
| ало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам |
| — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И |
| хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да н |
| о ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш |
| {S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по о |
| стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му |
| ....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста |
| Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p |
| > <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Пе |
| ана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета |
| е своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, |
| чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, |
| Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш? |
| по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се |
| с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда п |
| n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше |
| ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их |
| м видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> < |
| ље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у |
| а жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p |
| p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— |
| </p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија п |
| <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и |
| већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је |
| p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву |
| се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да |
| ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирн |
| ђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а |
| ’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — д |
| е и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми |
| Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостив |
| е и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гл |
| ...</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је |
| пода него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то |
| олетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда он |
| чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на крев |
| владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није ра |
| {S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не пом |
| ана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: ш |
| притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари |
| ла пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене |
| со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђе |
| са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> |
| заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича зако |
| е чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} |
| а се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога |
| крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде |
| исав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола вик |
| } Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мр |
| p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре |
| једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру |
| вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан |
| десети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, неш |
| вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, |
| ло њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био |
| ољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Вал |
| инској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, |
| тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је нар |
| мео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја р |
| је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем |
| оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно |
| Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: |
| и и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везива |
| јсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и |
| аплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да ид |
| њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла там |
| <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p |
| и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не б |
| м девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, мор |
| бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наје |
| е његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица ис |
| p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јар |
| арко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговори |
| Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала. |
| не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост |
| атку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p> |
| .</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђ |
| p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само |
| ла још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и |
| ећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она |
| деш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве |
| га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на рам |
| а који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше р |
| пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим усна |
| е служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантић |
| еше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужниј |
| . „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију п |
| ван, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к |
| е венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију. |
| зиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је доб |
| има да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о раз |
| ка на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време |
| } Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог при |
| </p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} |
| p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p |
| p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим |
| чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, |
| .{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!< |
| ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; |
| е синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен раз |
| оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— |
| долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quo |
| орке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег дво |
| малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њен |
| <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, м |
| „Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ |
| су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, |
| ко ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега |
| не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом ста |
| ом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још неш |
| Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога |
| њи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи з |
| не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самр |
| јте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он позн |
| } Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђ |
| тевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговар |
| авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин од |
| ажи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови |
| /p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује |
| ражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја... |
| да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се п |
| бу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава |
| ажом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се о |
| ала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија |
| м никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</ |
| прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> < |
| аметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— |
| еше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p |
| <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ств |
| n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви с |
| да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p> |
| p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се |
| убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} |
| се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин к |
| Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> |
| </p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је сн |
| д он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — р |
| д чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, д |
| е ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о |
| , да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватск |
| се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То |
| b n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Ми |
| а мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита г |
| у ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећ |
| се, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже |
| по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живан |
| } Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за |
| ар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог п |
| оји се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окис |
| Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Д |
| искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — |
| ако ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска |
| и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!< |
| о је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Др |
| ари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Драж |
| лати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура т |
| <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу |
| разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чу |
| ју ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им ка |
| ој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје бл |
| .{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом. |
| досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихо |
| пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје |
| оју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајк |
| све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{ |
| у.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела ме |
| и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> |
| силу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</ |
| а....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече |
| , у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде |
| амо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Ма |
| постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете |
| о је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли. |
| о исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и |
| ЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </ |
| телбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p |
| ше увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... |
| је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати вр |
| е мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред |
| акле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и м |
| ажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умр |
| слила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и |
| једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и |
| уза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, на |
| ђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се и |
| мо девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по пар |
| Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} |
| пасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе нав |
| десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он |
| та да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.< |
| онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца |
| дравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен р |
| добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{ |
| ?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити м |
| он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учи |
| убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са ов |
| ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се |
| он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар ос |
| вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом излас |
| изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа. |
| међе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни |
| Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово кр |
| и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p> |
| моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми |
| .</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му |
| е бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Сав |
| една</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом. |
| међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над њ |
| ="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} |
| а, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па |
| о ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша |
| д њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво |
| и јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос пову |
| научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница |
| кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, |
| лија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом |
| беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она |
| а.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики |
| удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на сав |
| опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду |
| рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а М |
| изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p> |
| буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, |
| а рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти с |
| умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој ку |
| у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су |
| годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „ма |
| о моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља с |
| !...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је и |
| а стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је |
| робље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна пе |
| а, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да и |
| а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку |
| ману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облиш |
| еви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина |
| старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> < |
| дни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше тр |
| исли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> |
| b n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда с |
| Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он |
| раг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чи |
| ’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p |
| еван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> |
| их кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија до |
| и, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамт |
| . ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда о |
| ећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: д |
| ви са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64 |
| увала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— |
| — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила в |
| идело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div type="c |
| {S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше сву |
| и дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{ |
| ити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни к |
| ки и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о |
| до једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или |
| pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S |
| ико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај |
| олико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је збор |
| ма умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!.. |
| адох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синов |
| p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напи |
| купише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта |
| кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи |
| во пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</ |
| “.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ват |
| ако их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како |
| S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њихово |
| а ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p> |
| е стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око дру |
| 34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те |
| ; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чи |
| олако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија |
| рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше п |
| ако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S |
| p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу на |
| и ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се |
| — Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољо |
| ајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p |
| >— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сун |
| е вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре |
| {S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, по |
| па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше |
| а.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну |
| у да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Как |
| у понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С ле |
| тону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p> |
| радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука. |
| је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав за |
| !</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други? |
| .</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си |
| много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут |
| име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се рад |
| {S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!... |
| p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже с |
| у....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p> |
| кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите д |
| p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — |
| рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала |
| ад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не б |
| удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи м |
| д брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, ч |
| /p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду је |
| тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ |
| го вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> |
| а: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре |
| {S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела |
| и.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кр |
| киљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од |
| е и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Завати |
| S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно |
| цити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> < |
| но другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} |
| ији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест прене |
| гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> |
| е могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се с |
| S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот |
| љо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће... |
| ..</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако |
| е; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, |
| брази јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, |
| она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од ст |
| , тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад |
| страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „п |
| жницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децо |
| рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p> |
| уче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> |
| играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> < |
| виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико |
| ро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред в |
| а се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад шт |
| још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су |
| ија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{ |
| ма у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гл |
| а и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је |
| ћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Ву |
| емена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>Н |
| ори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејућ |
| вицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нан |
| су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана св |
| ху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, шт |
| ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочи |
| и да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворил |
| цу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и п |
| {S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А |
| а, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од ив |
| е, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се с |
| се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а |
| ’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти |
| ...{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“< |
| би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред ли |
| — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} |
| ј дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по ко |
| ови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{ |
| е па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Поче |
| ја опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на |
| ји и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он |
| ј- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се са |
| аче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на |
| } Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лаз |
| нска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео |
| диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар св |
| се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од судниц |
| кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од < |
| мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге |
| ату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза с |
| ана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и |
| ва цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у ру |
| у, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, по |
| о појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове |
| гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђ |
| ом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад |
| свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ у |
| јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњи |
| — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По |
| окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на |
| у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> < |
| ен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на ба |
| отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; |
| рате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми |
| коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелиј |
| <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја с |
| зио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у |
| њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред ст |
| ла на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла м |
| је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што |
| ом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p> |
| е сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стра |
| ља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му д |
| ј огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је |
| лађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је пот |
| ану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима |
| да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није м |
| наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му |
| јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих |
| > <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и ж |
| ’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају |
| ећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да |
| воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу |
| одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена |
| е из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је |
| учно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од |
| </p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустит |
| лас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета. |
| изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме |
| и бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди |
| гледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мис |
| то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! |
| у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору ж |
| се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропас |
| жа дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и по |
| Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} К |
| пи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!< |
| на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих п |
| авља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S |
| рате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S |
| А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> |
| и се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко |
| Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу он |
| не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко |
| земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече нар |
| е:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да |
| г да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прос |
| г да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да |
| прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по |
| и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи ча |
| рости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прост |
| но на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху од |
| ли верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем |
| Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, |
| младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупци |
| Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо |
| два се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па |
| иће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је о |
| поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мра |
| благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе ниј |
| о кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се |
| х.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p> |
| на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши н |
| сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне |
| и: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето |
| беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; |
| <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђ |
| ку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учите |
| тељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; |
| ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроб |
| чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати бож |
| харе — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојник |
| д превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога х |
| први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и да |
| око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да г |
| ога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — |
| >Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса |
| анцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену и |
| седамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> |
| ија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша |
| а довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће м |
| а стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су сам |
| з’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’ |
| обило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није |
| ла ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> < |
| лених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирј |
| сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу ме |
| пита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p |
| радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — |
| од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Мила |
| м, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си л |
| скарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> |
| ...{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда д |
| ст да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало |
| ете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цв |
| ! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спа |
| 6" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам ка |
| нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечер |
| ависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмеј |
| ему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да |
| „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— |
| да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Р |
| За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго |
| /p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако |
| ете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У та |
| ном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо с |
| ла.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија. |
| ад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам |
| окох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} |
| волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и под |
| а подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно |
| се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам распо |
| м и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти с |
| ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Ста |
| е.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> |
| вала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а |
| p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе суд |
| <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бо |
| ...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога |
| >— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад |
| > <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за |
| <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— |
| зазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан |
| е голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће с |
| дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Н |
| >— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке |
| но, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!... |
| </p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја гор |
| он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са |
| — И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149 |
| се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за п |
| у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа |
| /p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуш |
| нка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољ |
| не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. < |
| кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, бр |
| ија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље н |
| одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то зав |
| ећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита |
| а кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркв |
| ?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и из |
| ?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука н |
| си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелиј |
| <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како ни |
| да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p |
| егледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и на |
| вку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта ј |
| одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170 |
| — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p |
| <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда нај |
| род.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је |
| е бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки. |
| Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да |
| Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече |
| их провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с М |
| — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="1 |
| ату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је |
| расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — о |
| јом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— |
| е што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кме |
| рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за |
| селе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — |
| и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн |
| е опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукат |
| јој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у |
| ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета |
| е Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога |
| под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле он |
| > <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} На |
| на.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце |
| .</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S |
| аза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!< |
| ="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад |
| м! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више |
| мане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{ |
| што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га |
| ам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пи |
| <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече |
| ко се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не мо |
| > <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне |
| Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе |
| е допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} О |
| Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то љу |
| не су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „И |
| и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто |
| попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаш |
| /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ћ |
| за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — |
| па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S |
| да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су м |
| иказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S |
| .{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још |
| њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај |
| и да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане поко |
| ећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар о |
| никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, |
| <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је про |
| <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" |
| ад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одгов |
| Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини |
| ала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p> |
| > а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове |
| е — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ у |
| з оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце |
| и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, |
| да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећн |
| нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> < |
| оздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?.. |
| дна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у |
| оји су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, ве |
| а је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим |
| седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све тр |
| питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... |
| p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казат |
| ш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на |
| вет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све ис |
| е она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у коле |
| <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих |
| та, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> < |
| па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене је |
| о га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза! |
| ћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су с |
| се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам н |
| наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати з |
| — Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта |
| пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> < |
| p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ |
| е и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> < |
| са и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — о |
| манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најп |
| Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је |
| ча Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу |
| нђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се умори |
| м вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код в |
| > <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели |
| њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на |
| то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опе |
| си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува |
| аци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком |
| екрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су |
| </p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутур |
| што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Уве |
| Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Зб |
| ки видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш сарани |
| >— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="su |
| арапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа |
| би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, |
| цу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам |
| мог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </ |
| ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гор |
| ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија |
| ја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмир |
| S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом |
| “ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијах |
| а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за оч |
| само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Жив |
| тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} |
| е чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта н |
| “ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти |
| ...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каж |
| <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати. |
| ка правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и ж |
| /p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у а |
| е у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвиц |
| да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се ме |
| , па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук |
| а бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал са |
| царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јо |
| ичала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђели |
| е отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и м |
| <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И В |
| омила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају |
| азара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако |
| еди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чи |
| м чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} |
| болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се пова |
| рево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беш |
| бра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси |
| мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се вес |
| аде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од о |
| го је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако |
| радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за М |
| и да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</ |
| p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко |
| румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била |
| уги улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, љу |
| једначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема ти |
| о, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се |
| че разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог |
| ало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд! |
| а то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> |
| негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина |
| теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти |
| ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и гд |
| кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу |
| онесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чан |
| Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњ |
| спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у ча |
| ате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, б |
| ече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> |
| је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају |
| — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type=" |
| бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— прав |
| еше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше |
| >Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> |
| — Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану |
| </p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна |
| ино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмут |
| не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко |
| ије никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од к |
| p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија |
| ом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на |
| поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке у |
| пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га |
| обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре |
| од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек |
| словима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој све |
| а сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је |
| ати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него не |
| то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти с |
| — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и т |
| p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се |
| онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} |
| ху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише с |
| .{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођев |
| друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нар |
| n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба |
| г: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бират |
| ватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{ |
| егло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} При |
| /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о жи |
| жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш т |
| И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Из |
| јицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас |
| вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а |
| Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке дон |
| же се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака. |
| амо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом |
| Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о |
| ви седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема |
| ли, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} |
| аху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су |
| .</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта |
| ди би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!< |
| ти, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p |
| шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с |
| е која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девер |
| </p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једн |
| /p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опр |
| ема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја... |
| зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико |
| рвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуб |
| мила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала |
| кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S |
| а се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота |
| Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она д |
| стити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} |
| лији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час |
| ој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S |
| исана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне марам |
| није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни ј |
| аиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а |
| ци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се г |
| то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, |
| } Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, |
| /p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чу |
| о ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре |
| и у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да |
| дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича ка |
| говори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— |
| > <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јо |
| ркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још нек |
| те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинко |
| ивко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше |
| а и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах у |
| изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> < |
| н?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пар |
| {S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у ку |
| је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у рад |
| једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд с |
| скидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Жи |
| ’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је дав |
| тише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерал |
| ан даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} С |
| о момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино |
| та.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ал |
| ло је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p> |
| ала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, по |
| ки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа И |
| {S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у |
| е....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од о |
| е ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију |
| уба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како |
| — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на гла |
| ру — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се с |
| >У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је |
| он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око |
| > <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно |
| оњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу д |
| S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; |
| Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је |
| на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> |
| бра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје има |
| уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово |
| е укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Ил |
| живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</ |
| је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он |
| — Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове |
| нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а на |
| образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говор |
| >Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</ |
| да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе з |
| убиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чуј |
| ја приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче |
| p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућ |
| мала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљан |
| овара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојк |
| се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да посе |
| <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="1 |
| учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о |
| елију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родите |
| S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађ |
| Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се |
| бу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту д |
| стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука |
| Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђе |
| али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Сте |
| три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој |
| ина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</ |
| За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да п |
| /p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и в |
| <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очеш |
| букли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она |
| ра!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да к |
| падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је ост |
| па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p |
| тала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди бли |
| едној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — д |
| ругу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде т |
| е већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана |
| ара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p |
| ту!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је |
| мшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И с |
| а и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности сво |
| е мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знал |
| , како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слуша |
| своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти ов |
| <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снеби |
| — Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— |
| ија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене |
| намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, |
| а умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за на |
| на, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!.. |
| слове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — св |
| до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавил |
| ана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Жи |
| е ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: т |
| </p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни пом |
| <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’ |
| > <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана |
| јко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти в |
| па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> |
| -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранил |
| ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Жива |
| у смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="chapter" x |
| ..</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} |
| >— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit=" |
| и? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по |
| /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Жив |
| а, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</ |
| орли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше с |
| ла колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше |
| ју....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше |
| даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{ |
| каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на из |
| <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> |
| еше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу д |
| смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему |
| исли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у |
| ’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није |
| на.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> |
| да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне |
| p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти о |
| а оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p> |
| ма, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољав |
| а ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору |
| дна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад |
| ла! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке |
| цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упи |
| јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја |
| <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Март |
| зва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је |
| /p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио ста |
| pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> < |
| а сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија |
| p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви зн |
| ину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто |
| ..</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да |
| S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</ |
| љаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њ |
| та би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снај |
| снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој |
| кад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох |
| аметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’ |
| .“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да |
| на и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђе |
| поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује сам |
| S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би с |
| прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљ |
| дали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве |
| олима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови |
| женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг |
| конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави д |
| — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мал |
| е рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђели |
| д радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно |
| /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.< |
| отово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, |
| тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да |
| о, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли оку |
| им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чу |
| е.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немо |
| — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! |
| nit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које |
| т много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки го |
| задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разгов |
| .{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се на |
| ла деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан |
| ресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много |
| оће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — реч |
| им пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Б |
| да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S |
| он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочил |
| о живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, |
| добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И о |
| оворим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништ |
| е то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу! |
| ead>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S |
| к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, |
| својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; доч |
| леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} |
| човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше |
| : да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, по |
| аже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити |
| и....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он ве |
| њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} |
| ља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година |
| се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S |
| — А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја |
| дгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лаза |
| се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — |
| чим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{ |
| игурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече С |
| аре песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} |
| удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба |
| > <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђе |
| на не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа А |
| кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгре |
| рача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе |
| сећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p |
| > <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тет |
| бљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала |
| анти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремал |
| а му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме |
| ари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Ја |
| он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа сме |
| е муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар са |
| — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је по |
| ала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта ви |
| ађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра. |
| и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љуб |
| и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам с |
| и још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!. |
| роводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишл |
| n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихо |
| успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па |
| д кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би боле |
| } И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд |
| после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И |
| и воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, уми |
| нутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и о |
| а душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ. |
| треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе кра |
| мрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Дец |
| ....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни |
| то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз |
| та нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — |
| <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД< |
| <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад |
| да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди |
| будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То |
| е Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} |
| ући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот ук |
| ам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама |
| <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређи |
| амо ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана пост |
| овог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ни |
| е кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб |
| пун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је |
| — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем. |
| ола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла |
| рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> < |
| рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{ |
| рла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се |
| у пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да м |
| стила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког по |
| пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „до |
| > <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> |
| и је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишк |
| заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по |
| пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишк |
| к питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана уз |
| пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која л |
| узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу. |
| <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</ |
| на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— |
| S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка |
| траљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок? |
| ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и А |
| била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Не |
| ролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено кам |
| е Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</ |
| о њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— А |
| ило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је |
| и ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</ |
| — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет б |
| аћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, з |
| е жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година |
| ањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Преш |
| у и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на |
| р и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима |
| ладожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Па |
| д иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свј |
| рта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— С |
| и и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали |
| ала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} |
| а Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па де |
| његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмеја |
| била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је |
| јати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима |
| кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рам |
| е: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па |
| Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво |
| лима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сват |
| S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и |
| а два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка |
| му права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам |
| ; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си б |
| дгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по |
| у постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин |
| ама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена р |
| стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покој |
| е не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздрави |
| арјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро |
| д.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и ст |
| p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак |
| и си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу свето |
| ут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о |
| е наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче |
| смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да |
| е и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра т |
| азнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе |
| чанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, |
| истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори ка |
| до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег |
| ко задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га |
| оз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари |
| год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику м |
| никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, |
| с и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу |
| ам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама с |
| тају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к |
| Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се зац |
| p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана! |
| с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, њег |
| не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и сп |
| но да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима |
| ђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S |
| едну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија о |
| м.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим |
| {S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb |
| ила свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="15 |
| „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за |
| > <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, шт |
| а затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, |
| и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече А |
| аричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се ок |
| на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом |
| ина.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од |
| и?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некак |
| чицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — А |
| р.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ва |
| оз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће? |
| ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — |
| а!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ет |
| У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и с |
| кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе |
| је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу моли |
| арчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{ |
| осом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег |
| раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; уку |
| ање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Ан |
| шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади же |
| седаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“. |
| 18932_C16"> <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко мло |
| судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави д |
| и с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласо |
| крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да от |
| ради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће |
| ди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истач |
| ош мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стев |
| ича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он т |
| ј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај м |
| е и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и о |
| ад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра |
| ки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропа |
| мтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! |
| p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Д |
| — Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови |
| је брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и ж |
| и он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто г |
| ; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обуч |
| здарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па |
| ђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се до |
| а другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђели |
| судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да |
| вамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђел |
| данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у до |
| еликих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта |
| и! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и де |
| p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p |
| ..{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову |
| попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здрављ |
| ућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> |
| <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пош |
| нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па |
| — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби |
| /p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на прво |
| није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад с |
| то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта |
| а венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што им |
| боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан р |
| n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> |
| S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако |
| <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији. |
| их руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменим |
| он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе |
| ати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да |
| ајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под |
| оћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на к |
| м сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} |
| хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Срб |
| .' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викн |
| ....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце как |
| данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у |
| а двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила |
| Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она ј |
| кве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и |
| у:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко |
| а кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар поглед |
| а је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> < |
| ло да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђел |
| е; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p> |
| еко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; |
| } Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да т |
| прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— С |
| /p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се |
| колише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за |
| носито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су |
| .{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> < |
| — Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред. |
| а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђ |
| „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бр |
| изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За и |
| .</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше |
| — Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо! |
| а сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Ниса |
| м годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травк |
| добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не пок |
| нај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која |
| ту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.< |
| >Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старо |
| да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је |
| је вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за |
| агом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу |
| е викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он реч |
| .{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и |
| > <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред у |
| </p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гроб |
| !“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија от |
| Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Плат |
| ана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и |
| ма баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је пог |
| ead>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{ |
| и, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете. |
| Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру |
| и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> < |
| лубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радос |
| чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> < |
| напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише в |
| по удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— |
| се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али |
| .{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, ск |
| дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и д |
| у те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p> |
| м пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијо |
| р — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p |
| ђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} |
| .</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p |
| у смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— |
| е и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеш |
| и, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу об |
| опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је прово |
| упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече та |
| се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p |
| -дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна сам |
| кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — у |
| зађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола |
| пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је с |
| жа опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На р |
| на!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те ка |
| ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" /> <div type="cha |
| а њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има к |
| е бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом п |
| примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на г |
| че Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва п |
| а!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те |
| око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде |
| ућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — т |
| Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде |
| ноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој |
| већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Н |
| био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице из |
| Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га |
| ајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о ка |
| спрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Мла |
| >Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта |
| ече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{ |
| , Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она б |
| вана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одма |
| — ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у п |
| вему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала |
| додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се |
| м дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је |
| </p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на |
| оме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Б |
| је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’ |
| је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Кат |
| ...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба |
| али би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти |
| редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> |
| ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино зат |
| ам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели т |
| их!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући |
| су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад |
| си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— |
| дспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> |
| } Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе не |
| главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у |
| пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљ |
| и нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <div typ |
| адржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у |
| осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала б |
| p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’х |
| {S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> |
| ло и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађ |
| <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пар |
| доше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и |
| главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им о |
| је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је о |
| вале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да |
| нули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија |
| ше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’ |
| арицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој неш |
| дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chap |
| а била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S |
| где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — |
| пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим |
| њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој кр |
| ба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу |
| Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара |
| х пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђе |
| <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</ |
| — Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Призн |
| <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш |
| во му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом |
| постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стева |
| и!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко и |
| спред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа з |
| .{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и |
| S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божи |
| груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухва |
| >— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код |
| ала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се догов |
| и новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати |
| крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} |
| онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беш |
| у.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непозна |
| о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</ |
| и. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још |
| седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан |
| атке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгаји |
| то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што ј |
| p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: ка |
| — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском |
| .{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не дож |
| тво из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше |
| к јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га |
| .{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљешти |
| ести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га ве |
| тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и за |
| се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада |
| ви се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва |
| руга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они |
| у вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и |
| .</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> |
| ослушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ра |
| ој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> < |
| али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p |
| ужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тр |
| <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— |
| То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
| тране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’н |
| лити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога |
| о човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, |
| гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси |
| уго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циг |
| н унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чуд |
| тне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелиј |
| > <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Не |
| а Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби |
| аше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су |
| аре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један |
| !....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметн |
| ма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала |
| д јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извад |
| еру.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљај |
| дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да б |
| бриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па ј |
| ј у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га до |
| S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У |
| бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p> |
| Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва на |
| пају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ј |
| иш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{ |
| вар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где с |
| , међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је о |
| души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — о |
| p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба о |
| /p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, н |
| т воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Њего |
| око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја с |
| илити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти |
| е тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљ |
| јпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављ |
| Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном в |
| дов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство с |
| Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија.... |
| де и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> |
| , пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p |
| о.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код |
| у.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој |
| код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p> |
| ј рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p |
| из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не б |
| кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин |
| Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родо |
| је Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се п |
| > <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосав |
| излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отвори |
| аше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и |
| — Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје |
| ја је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} |
| посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али |
| же се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци |
| летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> |
| добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — |
| > <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше |
| јаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране |
| неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим |
| не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док с |
| оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно |
| Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи ј |
| ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p> |
| рише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемел |
| де куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стај |
| тску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Мар |
| <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребац |
| једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија |
| ајпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од |
| рове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина |
| рата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет р |
| и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђели |
| аја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо ми |
| чина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он |
| — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>Посл |
| уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>А |
| дна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој |
| редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише шт |
| во свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла нала |
| како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p |
| смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само |
| смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она |
| "62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи м |
| head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задово |
| волио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада |
| сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету... |
| узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће м |
| оје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пу |
| у у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и о |
| >— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш! |
| рими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да ј |
| х имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но от |
| нђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се. |
| пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он |
| о „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комш |
| <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, а |
| </p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе |
| о обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n="60" /> <div type=" |
| о.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к |
| еко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за зас |
| — Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’ |
| руги.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{ |
| обру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се с |
| е не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, д |
| о ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој пл |
| ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод кри |
| тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељан |
| ији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пе |
| шкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div t |
| еком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког |
| ела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к |
| рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође |
| S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— |
| неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једа |
| вде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> |
| n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало пр |
| екако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да |
| <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, |
| е неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време К |
| ом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и б |
| руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Ка |
| исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове |
| поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> |
| удеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те ка |
| вој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — |
| сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркај |
| је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити сам |
| е...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћу |
| печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част доче |
| и полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад |
| аде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита он |
| отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</ |
| олела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног |
| и....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ |
| треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— |
| ко ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{ |
| н извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да ј |
| S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter |
| нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај |
| Section" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и п |
| ...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко.. |
| p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — |
| — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти тво |
| тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треб |
| о ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и ов |
| д јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о |
| вари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</ |
| у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико мо |
| <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живан |
| е; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и не |
| е грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва доч |
| се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта гов |
| ри.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И |
| {S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по |
| ро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} Н |
| сом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако |
| а основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај зако |
| !</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам |
| зар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — р |
| подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — |
| } Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гроб |
| У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није |
| .</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Бос |
| а кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц |
| у на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А сн |
| е шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу |
| естан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, |
| њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— П |
| дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па |
| — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> |
| ијатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и.. |
| S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се |
| па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> |
| чека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по |
| > <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам ј |
| мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" / |
| > <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> |
| на опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; а |
| и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... |
| вако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужи |
| есту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда |
| гу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види н |
| Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </ |
| ..</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље |
| оју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице |
| но ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> |
| 5" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’х |
| ате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„ |
| чина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни оп |
| н се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа |
| ...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? |
| брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазар |
| је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или р |
| рдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> |
| ветске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се |
| из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу |
| о!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада б |
| веле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговор |
| леше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе |
| ....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи с |
| . </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„ |
| рата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> |
| ар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што |
| ва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује |
| и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дил |
| косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима |
| , ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко |
| " /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија пом |
| Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косиц |
| хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Ту |
| о момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки |
| .</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и в |
| вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се |
| тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне зе |
| ко исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека |
| ајвећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; ви |
| Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — |
| е га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неко |
| пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S |
| p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљ |
| и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!... |
| ви радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на в |
| Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се ч |
| један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l |
| {S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђ |
| да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано |
| тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више ниј |
| но!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’А |
| ко срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они |
| атурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</ |
| ..</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигу |
| ирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и пон |
| к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића |
| „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l |
| она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробљ |
| је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену |
| Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... < |
| био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје с |
| умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? |
| е уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „ |
| После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први |
| меје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се |
| н брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим ко |
| узеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.< |
| а зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на |
| рала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се д |
| <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше |
| , који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— |
| p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати... |
| SRP18932_C7"> <head>VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; |
| кама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да у |
| p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешт |
| х поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> |
| {S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, би |
| врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана п |
| снама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећ |
| укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која |
| > <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на д |
| .{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћ |
| анових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о |
| кчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Ба |
| су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова з |
| Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове |
| p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово по |
| дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад |
| јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од |
| ра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по |
| јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...< |
| — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са ст |
| на само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој |
| ча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално овак |
| век угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>в |
| ну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их т |
| садило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где ј |
| ђе на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у |
| ead> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узд |
| мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — ве |
| ја прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располут |
| х кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре он |
| b n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то к |
| ом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујућ |
| " /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко |
| {S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј ј |
| Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И изл |
| је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, сла |
| итровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p> |
| девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по је |
| овек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мог |
| о кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Мар |
| >— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е |
| рвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} |
| а читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о |
| {S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђ |
| нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> < |
| о сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да на |
| p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И А |
| о је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, т |
| само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред |
| о мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме остав |
| {S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је н |
| беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно |
| жији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, |
| ко јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и све |
| по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад |
| е грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти |
| ="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашт |
| у.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’ |
| </p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само |
| деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима за |
| е — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та |
| — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Мор |
| <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она |
| м!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! |
| сечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свако |
| вона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла н |
| /p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да |
| та је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да |
| ци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха |
| војку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само |
| оток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p> |
| Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — в |
| се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> |
| ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарон |
| ; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у ма |
| Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— |
| <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p |
| единца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> |
| о ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео |
| поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!.... |
| ух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштањ |
| је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас |
| умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срц |
| и, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео св |
| ко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</ |
| /p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија п |
| .{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те јо |
| .{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не д |
| во говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?< |
| ала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S |
| ог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака |
| ој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упит |
| их тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помис |
| <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи д |
| и сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Др |
| једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденич |
| Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. |
| руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Госп |
| Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{ |
| ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је же |
| — Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p |
| никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— М |
| аже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагу |
| — Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она ниј |
| .</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— |
| и — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он би |
| S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; |
| ича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек |
| телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у ваја |
| ?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи |
| д је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки |
| и к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како оп |
| а зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаук |
| бе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће |
| а!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S |
| указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у ње |
| па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелиј |
| ачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један |
| со и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стиг |
| крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврза |
| Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист н |
| на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</ |
| о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи |
| После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Д |
| они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} |
| т“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија |
| у, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Ред |
| и за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> |
| ред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па он |
| вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — |
| Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали |
| есрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича И |
| у; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико ста |
| што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгле |
| оз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гла |
| може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо |
| че — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о дра |
| {S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утуче |
| од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} |
| највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да |
| имаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на груд |
| pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави |
| попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме |
| ам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко. |
| ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— |
| ења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — |
| е и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле по |
| Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, |
| ђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’ |
| кућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара ко |
| свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подви |
| е спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div typ |
| у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз |
| оји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни |
| ред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуд |
| ћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом |
| већег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илиј |
| осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter |
| о од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p |
| .{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такођ |
| кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момц |
| p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико ки |
| а — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она |
| /p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке |
| ту и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше |
| р, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше р |
| } Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се |
| {S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је сп |
| е Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — р |
| а се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... |
| је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде. |
| ослужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли |
| да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она |
| е“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он |
| </p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како с |
| .{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио |
| едаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, |
| /p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек н |
| ју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> |
| жја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала |
| /p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb |
| та је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе |
| мао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па |
| е ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на ог |
| ш од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онд |
| аче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуб |
| неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</ |
| д-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер |
| м тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p |
| ећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно ј |
| и; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад |
| ањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А шт |
| снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — ре |
| г од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шт |
| .{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његов |
| ! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ о |
| , али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је до |
| ије задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи п |
| ном кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана |
| ажу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— В |
| д вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвор |
| се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> |
| му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о |
| акар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’е |
| ила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточ |
| ој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> |
| ћ паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају |
| их — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> |
| да! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> |
| .</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење завис |
| м — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?... |
| > <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја ва |
| >— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због п |
| чки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствар |
| ог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли |
| — А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И |
| кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... |
| до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и јо |
| пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њ |
| седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.< |
| евовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је |
| другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збого |
| че он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> |
| Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: |
| че чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се |
| зи!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је б |
| <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опро |
| ом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и изл |
| аву па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, |
| н јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати |
| у!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку по |
| ти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошл |
| е прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p |
| У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге |
| ако му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица |
| па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и пев |
| а две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта |
| оба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надг |
| весиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце |
| о исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> |
| дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја вел |
| нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: |
| окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у св |
| оћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— М |
| тељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро |
| и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже |
| <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа ос |
| ра заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне поче |
| на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо- |
| лико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али ч |
| показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да |
| p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде к |
| ојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело ли |
| } Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Ми |
| l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p |
| /l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> < |
| аре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не п |
| адан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене |
| чванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</ |
| .{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</ |
| ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихо |
| о небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је |
| че а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила. |
| ици мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пант |
| пају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине з |
| звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчи |
| рицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек опла |
| 89" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила |
| по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у с |
| ста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка м |
| ване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! |
| плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце ј |
| сто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Ш |
| рудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечији |
| /p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о зво |
| мена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по п |
| и....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу з |
| .{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један |
| ар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко |
| је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угреја |
| да што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свог |
| . </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше и |
| лију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и б |
| а лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока б |
| ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и |
| ребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! |
| снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткин |
| да?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па он |
| кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јо |
| ма „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ |
| и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p> |
| То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и |
| глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити |
| ко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Да |
| ча Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.< |
| } Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата исп |
| цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— За |
| чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу |
| вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; |
| !....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија |
| е. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и по |
| плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само |
| кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца |
| угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима. |
| једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро м |
| ли онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама каже |
| оге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{ |
| а,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. |
| ве.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради |
| а каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га леп |
| аше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана |
| ва.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље! |
| ука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосн |
| тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућа |
| и она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“ |
| је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрв |
| е дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узм |
| а ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, о |
| ресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који |
| b n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки |
| споде, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{ |
| јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја |
| е.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и ст |
| ши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p> |
| Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вит |
| народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} О |
| бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p> |
| пљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова |
| и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти |
| споде, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зо |
| /p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— |
| тено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Ж |
| и су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава. |
| чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај п |
| а деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко. |
| ли зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље |
| ожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше |
| и с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> |
| к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, |
| и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче с |
| кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и п |
| и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n= |
| Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивос |
| мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кура |
| >Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаш |
| p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунашт |
| дећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно |
| це јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је но |
| .</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта |
| ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —је |
| 2" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу и |
| <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> |
| .{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зе |
| </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ |
| — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!< |
| не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама.. |
| тра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Ст |
| бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз |
| и пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> |
| г друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> |
| ања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— |
| се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три |
| штаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, ме |
| вине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учест |
| еком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да А |
| никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> < |
| има Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је ма |
| о Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су |
| ука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шев |
| ој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, а |
| устите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета од |
| “ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело |
| дружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знал |
| ну душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје.... |
| а коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их по |
| ом и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он |
| водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гл |
| се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријач |
| че дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко свет |
| .</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — |
| уља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окре |
| <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров |
| ба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> |
| p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} О |
| енутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу ова |
| ако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по бог |
| <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет |
| ан наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњет |
| распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="gr |
| љу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала распл |
| твара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде |
| Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> |
| и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да с |
| ј дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовар |
| , сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочас |
| зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — |
| в, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима? |
| арта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> |
| ра и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — |
| , био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари |
| тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола |
| !...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и |
| ад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од с |
| и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{ |
| и у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па |
| p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећко |
| за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! |
| ре поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад |
| ече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и |
| Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа |
| ло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче |
| — „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!. |
| на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“. |
| вре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После в |
| одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше |
| ођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењо |
| >Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу п |
| уну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку |
| ча Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S |
| зданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....< |
| ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе |
| 90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг ре |
| зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Ми |
| бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је бил |
| и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат |
| > <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падн |
| Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу |
| .</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу чов |
| ост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у ру |
| уми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо |
| > <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати. |
| вати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију |
| лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> < |
| ставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, |
| осле опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу про |
| _C14"> <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она |
| е износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> |
| а беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико се |
| ме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају |
| а остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио ку |
| трча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ват |
| : видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он |
| да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом д |
| на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о оч |
| кругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са |
| ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не м |
| а „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван |
| м разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицам |
| аву, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у зал |
| p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео! |
| јно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред з |
| аву за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подл |
| > <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо сме |
| тисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме воли |
| } А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку.. |
| спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не |
| S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег рас |
| би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг |
| ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу. |
| селих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад ту |
| деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешт |
| се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</ |
| а и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате |
| остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала |
| ас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стан |
| ана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Ил |
| па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. |
| к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е он |
| нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведр |
| ...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> |
| p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — н |
| већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати. |
| својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с к |
| и.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта |
| ..{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се ок |
| не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћ |
| ишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде уж |
| ба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— П |
| а!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и |
| ну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с н |
| огледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија |
| да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може ника |
| боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све ле |
| ла живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо ј |
| ирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада |
| ...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме |
| те — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу |
| абичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су |
| у пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јо |
| <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш с |
| - само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владат |
| варали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, |
| к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радил |
| , она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то он |
| е још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти ј |
| умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у |
| !...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — |
| а да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он |
| ину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај |
| Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p> |
| ицу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Б |
| А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе |
| оја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар о |
| p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у |
| стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој |
| <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лек |
| то ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти су |
| у Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се уда |
| > <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија |
| кло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, ал |
| снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погод |
| мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плака |
| „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} |
| нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је по |
| p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све |
| е наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb |
| још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и оз |
| иташе Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упи |
| елија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече |
| закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам |
| тно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „ |
| м наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја |
| вану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</ |
| ковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.< |
| — Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“... |
| амо Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те в |
| не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку цр |
| суд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} |
| мој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p> |
| Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко з |
| та — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јад |
| и на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „б |
| оде!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај |
| <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом |
| е, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него |
| .{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико з |
| ко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изве |
| покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“ |
| совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> |
| ја се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају једа |
| p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Ж |
| аћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам |
| .</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p |
| ве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је |
| атити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качар |
| на, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.< |
| ..{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га з |
| ...{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио в |
| ; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је уда |
| ез мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</ |
| ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не |
| е није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела |
| и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђе |
| ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе доч |
| } Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене |
| <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“ |
| едох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. |
| дан!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Т |
| ити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— Т |
| у?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђ |
| учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти каже |
| прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> |
| !</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p |
| убица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, |
| јко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта м |
| јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још |
| упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p> |
| >— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су |
| ла сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— |
| е.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради |
| о види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова |
| p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— |
| а је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ |
| валио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, |
| И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" |
| д главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибра |
| , или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђ |
| одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би |
| а замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мал |
| S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{ |
| ком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голуб |
| <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и гол |
| благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је |
| нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван |
| село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, |
| а радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на |
| чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта |
| и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— |
| што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде |
| проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова |
| и код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи |
| — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде |
| и, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше. |
| редак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне уку |
| Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> |
| им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече |
| по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p |
| атова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — |
| чају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стра |
| лија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником н |
| ....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек с |
| судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је би |
| начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: |
| е ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back> </text |
| реди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од сток |
| уречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђ |
| мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S |
| брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32 |
| :id="SRP18932_C7"> <head>VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гас |
| .</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окр |
| к, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У к |
| ж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, |
| >— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— |
| ма грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} П |
| бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> |
| ако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне мато |
| 24" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Ан |
| е село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и |
| ло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати с |
| тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича |
| Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звон |
| таше лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> < |
| Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата с |
| тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову |
| да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па ку |
| ма Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у пос |
| али преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни је |
| сти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p> |
| ла бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне |
| тевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара из |
| жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и ук |
| бе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем |
| ?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у с |
| и или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По |
| усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — |
| ругли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, |
| сне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богд |
| а-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крст |
| прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</ |
| гођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше |
| равља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, |
| главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дад |
| .{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да |
| и дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не г |
| ина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и пок |
| помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље |
| носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на |
| <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамил |
| у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све |
| икну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте ра |
| а вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазит |
| епи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са св |
| ле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од |
| је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се |
| .{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — |
| ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту к |
| где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи д |
| ој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си т |
| радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су |
| ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Л |
| пустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо |
| а попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара. |
| ем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— |
| ањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше дом |
| кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да |
| венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Има |
| како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом р |
| о Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— |
| о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — |
| их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беш |
| е.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови |
| ad> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија |
| у) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Госпо |
| у дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време |
| , јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, |
| беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчал |
| на, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На је |
| е на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</ |
| ку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је |
| не усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да у |
| поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’ |
| није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да |
| тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— |
| да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?.. |
| сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" |
| у.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја оста |
| многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће |
| ала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — ал |
| а је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље |
| ! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S |
| а и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притаји |
| </p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} |
| зи; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њ |
| ин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, |
| ну, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у нек |
| ерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих |
| S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опе |
| и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, |
| и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми |
| и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудит |
| рбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дет |
| е с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Н |
| S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово |
| векра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њ |
| и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала |
| ма „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи си |
| е ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да |
| младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђел |
| рачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, п |
| у; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек. |
| здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здрављ |
| ; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола |
| p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не ум |
| Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан |
| дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) |
| це на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракиј |
| де!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: |
| мо оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Жив |
| и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати |
| азивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p |
| ила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић |
| !..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти? |
| се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила. |
| ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од |
| нђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је |
| ди пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и дец |
| >Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то |
| иве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није ову |
| цо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над гл |
| оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се |
| нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> < |
| ија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она |
| ко пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га ј |
| /p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волов |
| А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!.. |
| ђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатељ |
| “ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на пог |
| Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова. |
| <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само јед |
| им“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај ка |
| да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај |
| ти — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бега |
| лином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе д |
| би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да г |
| ве за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми ј |
| {S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели једа |
| па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти |
| стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме во |
| оту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом мо |
| То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мал |
| једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где |
| још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изи |
| е.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји |
| ем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио |
| ама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, |
| етка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађу |
| е на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих |
| и, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на праг |
| о Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ам |
| Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> < |
| дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и син |
| едали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Па |
| сприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— А |
| по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p |
| очекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата |
| пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дан |
| уку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван |
| ем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се о |
| од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е не |
| оздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... |
| абу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је |
| рудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општ |
| пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бар |
| и се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу ку |
| а му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — п |
| нати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обрати |
| издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина |
| p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти н |
| к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па |
| и. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих ку |
| p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У та |
| па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубин |
| аповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра |
| најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је |
| опа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са п |
| о је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже |
| <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и д |
| ма:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ј |
| .{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа ника |
| ваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} С |
| <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки |
| епо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — аја |
| а и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „ |
| погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> < |
| p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила |
| нам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом н |
| застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, |
| Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— |
| свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле |
| .{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промеш |
| дјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговарах |
| апу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} |
| и, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама дав |
| путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта |
| м: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми м |
| е сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вар |
| дан да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу мук |
| S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, |
| мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о |
| лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смеш |
| била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! |
| рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; |
| како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о |
| {S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p |
| — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим |
| ки камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још с |
| ја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ |
| нима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се |
| ти — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судов |
| Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете оп |
| казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар |
| бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!.. |
| пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n |
| олила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек |
| раво да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не мо |
| ар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душ |
| ожја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало |
| но, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече |
| арја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жм |
| ко тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’о |
| таде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве |
| ла међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стев |
| ла мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала |
| ст“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задир |
| ма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{ |
| сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућа |
| о нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису |
| та!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови ју |
| на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се д |
| ић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну л |
| — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ра |
| /p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива |
| исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Све |
| јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој |
| па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се.. |
| ната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ли |
| што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они нема |
| тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он |
| а ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — |
| еде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође кол |
| е“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како |
| олесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се |
| вршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него |
| </p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} |
| а се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{ |
| .{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> д |
| а укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>По |
| p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје |
| ну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је ње |
| је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} |
| и кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им с |
| колико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђ |
| е нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се |
| и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опе |
| } Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А |
| е видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и пол |
| а у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак оми |
| а дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зи |
| плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишк |
| " /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон |
| у судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе |
| >Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио |
| и кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може |
| свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљу |
| чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин |
| атића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине кућ |
| гледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здрављ |
| бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, |
| рећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио им |
| ву „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> |
| и је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кра |
| а с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па ова |
| Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цв |
| а прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кош |
| хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију |
| да и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пут |
| Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од |
| сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој ј |
| ослу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{ |
| се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; а |
| онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задов |
| е зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ст |
| ад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако ј |
| е синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати |
| — Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</ |
| еши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да |
| е један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> |
| те више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и с |
| а па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и п |
| а им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар М |
| прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео |
| мио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе рук |
| на им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава |
| е пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била |
| а поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</ |
| господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљорад |
| не.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и д |
| рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест |
| ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и ста |
| овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} А |
| Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су зд |
| О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је |
| </p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија |
| н је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. р |
| ће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о |
| а?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о |
| ати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин! |
| {S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, |
| није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И ника |
| , снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{ |
| — Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.. |
| } Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих сн |
| — Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="1 |
| им него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је в |
| то ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се |
| чек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: п |
| — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није л |
| — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу |
| е бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није ви |
| ранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу |
| помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Ву |
| ше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!.. |
| љу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</ |
| „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах о |
| ди, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају |
| ру са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најду |
| а: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију |
| ) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза |
| — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц |
| лико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> |
| ди кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба з |
| три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика |
| перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је |
| век“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива. |
| S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе ј |
| p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твој |
| ара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа |
| м пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и |
| изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трн |
| годи!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— |
| амилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!.. |
| S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; зе |
| ди!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ће |
| Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо врем |
| — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у |
| ори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадил |
| — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!.. |
| и помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његово |
| опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђ |
| и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љу |
| око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— |
| јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p> |
| и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Он |
| . јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта |
| својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Д |
| не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— |
| ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја са |
| а.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити.. |
| деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — |
| си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куц |
| чета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздра |
| а беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p> |
| а умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој |
| а да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у с |
| Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, |
| ну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и п |
| ном шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</ |
| арац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поп |
| ања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што чо |
| н што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!.. |
| онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} |
| тељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза у |
| Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми |
| Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему |
| Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у |
| им: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се понос |
| вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредова |
| азите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад с |
| е клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.< |
| <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!. |
| .{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p |
| </p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p |
| ко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест |
| о данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У ве |
| не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја |
| од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу |
| ....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутур |
| ст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда |
| у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој к |
| говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније |
| ређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он ве |
| хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упит |
| арба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> < |
| грешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и |
| уша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је б |
| ти кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је |
| шој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, |
| није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Ан |
| смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="1 |
| о Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице |
| и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и ма |
| ице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> |
| притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском су |
| о су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла |
| /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда |
| је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би за |
| а оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milest |
| .{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-је |
| то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата |
| ано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l |
| нио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p |
| пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} С |
| даше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним |
| :{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и |
| .{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да ј |
| „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђ |
| иловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> < |
| створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам каже |
| их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А |
| стре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пр |
| p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну |
| децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница. |
| укла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробу |
| > <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter |
| p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам с |
| <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је поглед |
| ..{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ уту |
| мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа м |
| тили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњан |
| е баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} |
| Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да |
| <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби рук |
| ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише г |
| ...{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? |
| гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то |
| ептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, |
| ма.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Вл |
| мешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим |
| оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, у |
| о јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге с |
| ко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја |
| да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је нед |
| вечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала |
| која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјада |
| >И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од в |
| ек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплаш |
| у, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину |
| остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} |
| као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је мн |
| С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} О |
| ова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му |
| е Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби к |
| а оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је |
| које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја |
| </p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нар |
| ењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва в |
| ше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доб |
| и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он с |
| мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одва |
| а Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и |
| једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.. |
| овином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако |
| и он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно |
| ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек пом |
| јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена |
| сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> |
| а је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сма |
| пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и |
| {S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па |
| , бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћ |
| онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; |
| е....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа |
| ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се |
| ’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске |
| ула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би |
| Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича С |
| си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!< |
| тац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку. |
| — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају |
| е, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку |
| исто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад |
| подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија с |
| Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" |
| <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И |
| прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила |
| рити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њ |
| пу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позе |
| ајмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Сми |
| домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младо |
| допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... ш |
| И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господ |
| на не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а |
| ије била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњ |
| а је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, |
| Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресел |
| и; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — |
| отовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не оп |
| е удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несре |
| а иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивал |
| а уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p |
| и донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, |
| драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:< |
| ући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отав |
| еву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; д |
| је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није ни |
| и једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно |
| лија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад |
| аше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако |
| у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина ник |
| здравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече |
| атом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа |
| каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са |
| да двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје |
| чаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стај |
| е, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је сте |
| с у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — уп |
| је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи те |
| очи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван р |
| и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и |
| /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свим |
| јом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу |
| смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано |
| чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чуп |
| Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није |
| смејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</ |
| у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља |
| ста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — пре |
| ....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га сам |
| позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, нека |
| пео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога |
| а, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S |
| <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} |
| ураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p |
| > <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> < |
| p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу.. |
| недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Жи |
| је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у |
| ладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— |
| вори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по к |
| сне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} |
| то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="5 |
| адиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> |
| о је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне |
| тари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну ста |
| она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрл |
| Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само а |
| p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи |
| — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и н |
| оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је с |
| рекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девер |
| кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес |
| а и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе. |
| ватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали. |
| дожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Ј |
| </p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега пог |
| у па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> < |
| ља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез т |
| p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више |
| ен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко |
| је у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек с |
| ја је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје |
| p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си ве |
| е отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце |
| же с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича |
| <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су |
| чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде. |
| деж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што |
| </p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти ра |
| капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у |
| живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па д |
| к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да |
| > <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, е |
| ћа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишља |
| је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним... |
| . с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час |
| ђевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> < |
| чујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелиј |
| леном кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућа |
| звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старин |
| b n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и тво |
| дини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити тр |
| т Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, с |
| ивели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци |
| их ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог д |
| модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труд |
| ...у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту |
| , њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до |
| е зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, бол |
| лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> < |
| ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и И |
| ри од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речим |
| а ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се нис |
| Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насме |
| <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао! |
| а црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p> |
| и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селим |
| оли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.< |
| дна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је с |
| ћан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек |
| ем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела гла |
| младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој |
| оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дет |
| сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше |
| а мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале |
| ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје |
| аројко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је у |
| грли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— |
| , слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади |
| суше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати |
| еди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Ни |
| ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила |
| .{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је |
| и тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, |
| ој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана т |
| је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— |
| S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета |
| ја ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек об |
| {S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Мар |
| ању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и |
| љна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тра |
| ..{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста |
| с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па |
| P18932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лиц |
| старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, у |
| к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — вика |
| а и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} |
| адоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном |
| ед младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о |
| певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилим |
| } Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: |
| елију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави |
| <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима. |
| призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!.... |
| , који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мал |
| ила уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продуж |
| S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се |
| Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>С |
| p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће мора |
| ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мо |
| де: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, |
| — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теб |
| увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је и |
| лабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — |
| жење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват |
| викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу. |
| ше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, |
| у прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— |
| {S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођ |
| а је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; |
| ас у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разу |
| </p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умр |
| јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насме |
| о би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и син |
| њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Ал |
| шкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p |
| биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То |
| рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану |
| и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита г |
| убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јем |
| , велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене споља |
| дасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У |
| p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> |
| њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по |
| Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо |
| грози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>. |
| дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n= |
| p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича |
| p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, нај |
| Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, |
| аовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Мил |
| копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— |
| p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш би |
| уву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само з |
| се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није |
| је.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе н |
| едати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба св |
| ча Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој ни |
| ање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да |
| и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div type="ch |
| ој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би ј |
| > <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n |
| на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било |
| јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољ |
| пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала кра |
| у; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} |
| дем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на са |
| <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију |
| рак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су бил |
| ица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да |
| говарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — |
| <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровањ |
| е и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, |
| својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зе |
| свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитил |
| не?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице |
| ве.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних |
| радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би он |
| Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да в |
| ру по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоште |
| Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. |
| ва највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би |
| > <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињ |
| Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— |
| ља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин |
| ивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га пон |
| мо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и |
| реши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то ис |
| окојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{ |
| њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице |
| лази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Мила |
| ишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију биј |
| вендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то т |
| т, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> < |
| огом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њ |
| разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" |
| и ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгуб |
| у је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи |
| За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се за |
| ље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Ст |
| } Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте муче |
| S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и |
| је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре |
| а или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успи |
| и су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићево |
| Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на |
| ена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка |
| вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду |
| ори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним шт |
| ад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за на |
| проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; |
| шко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви т |
| само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме... |
| та.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p |
| Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби |
| ошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да |
| је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са |
| аповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — |
| ва ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гр |
| } Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну де |
| .{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p |
| ом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикн |
| тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поч |
| “ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити бр |
| е цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе |
| трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу |
| p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарат |
| лика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и |
| начки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој уб |
| дна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „ |
| А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као |
| једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На б |
| ачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p> |
| метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше |
| дио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве ни |
| " /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Св |
| добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дан |
| .{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала дец |
| } Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва |
| нђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се. |
| мо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање |
| има?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и |
| т ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више |
| кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ с |
| а је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p |
| ки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „ |
| а помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лаз |
| морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>А |
| прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{ |
| </p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти |
| его по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуг |
| е у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а |
| ...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикл |
| енео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била |
| седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> |
| и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину |
| скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човеч |
| служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је |
| ин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— |
| Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.< |
| које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише |
| зиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упу |
| к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се с |
| а је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио |
| па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу. |
| Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони |
| еше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног о |
| а тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Мил |
| е за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа |
| свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} |
| } Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија о |
| </p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на паме |
| да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек ч |
| Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта ј |
| је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал |
| је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по н |
| Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Н |
| е читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од |
| а онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих |
| мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> |
| <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми |
| зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} |
| би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> |
| !... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Зна |
| ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак |
| >— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, он |
| ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољ |
| е манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</ |
| ...{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{ |
| — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон |
| <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не ја |
| овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дан |
| тврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к |
| њи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годин |
| лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> |
| аваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У |
| зара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мај |
| ча Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’ |
| тео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва к |
| рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им |
| је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сме |
| не тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и по |
| ћева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашо |
| теванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из С |
| ић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Ни |
| ио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше с |
| ..{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А |
| но преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гу |
| дно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им |
| помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђел |
| евана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? |
| ори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад с |
| душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију |
| Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n |
| коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети |
| /p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко ва |
| , ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је ве |
| Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има чове |
| {S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздар |
| о, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ов |
| .... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се |
| друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} О |
| е искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Рас |
| женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и |
| уд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У се |
| се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни |
| а поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом ле |
| аостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „ |
| во! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим |
| о ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пр |
| на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој |
| ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авли |
| сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту кр |
| ћ...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће. |
| оварала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> |
| н не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замоли |
| је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домал |
| скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обој |
| а; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд |
| је су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце. |
| > <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу |
| аљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је |
| најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се |
| ано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља |
| еш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко |
| по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, |
| не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам у |
| јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекр |
| да оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа |
| о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n= |
| >— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели м |
| то сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!. |
| > <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им |
| још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n=" |
| г ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На |
| вај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Ан |
| ала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац |
| па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Ни |
| Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу |
| авићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој |
| опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од |
| сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше |
| сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би бо |
| оме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој ма |
| и тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чи |
| ра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А о |
| теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: ами |
| и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био ку |
| егову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја в |
| споде!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и ова |
| је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело |
| га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о |
| твора паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> |
| ије никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умр |
| м — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твој |
| о сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — п |
| мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђ |
| ?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, |
| /p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „ |
| погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис он |
| отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожу |
| агонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Шт |
| /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Ми |
| , у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на |
| у за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — |
| ича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> |
| ли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> |
| е карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Во |
| } Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине |
| ња Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали. |
| шиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад су |
| Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је |
| вим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p |
| да са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да сл |
| јиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе |
| ана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кућ |
| .... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Мила |
| гне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <p |
| ије мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да исп |
| би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јо |
| јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p |
| ретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђел |
| зломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стев |
| насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S |
| За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пр |
| — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад с |
| н поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра |
| им!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</ |
| о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредн |
| вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле |
| ш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче.... |
| Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича С |
| а — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им пол |
| >И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.< |
| а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и нев |
| о вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p> |
| . ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за ве |
| ад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> |
| .</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би |
| турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина |
| /p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па как |
| ђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У ав |
| Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад д |
| , Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на исти |
| } Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу |
| и — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.< |
| посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје |
| Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу |
| иладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n |
| > <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и |
| p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S |
| p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па с |
| ија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири |
| лија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару |
| по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У |
| аше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} |
| зад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико п |
| ћу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака. |
| ослушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди |
| сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благослове |
| и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да м |
| е дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше |
| и био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’ |
| а није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p> |
| .{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу |
| .{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, |
| p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? |
| ву одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића |
| о, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, уз |
| за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви |
| е па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, |
| {S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — |
| сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу од |
| ом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа |
| а па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочек |
| су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} |
| мшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb |
| добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p |
| чак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> < |
| або и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у |
| p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Ле |
| и у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење из |
| .{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мен |
| „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у ко |
| л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p |
| ете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...< |
| зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше |
| зносити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ д |
| је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лаза |
| ја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; |
| мота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вече |
| S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што |
| стито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама |
| је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био |
| шко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на р |
| елина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрењ |
| енија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај как |
| ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака |
| повије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се раз |
| Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, н |
| ставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?.... |
| е у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од су |
| ко врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана |
| Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташ |
| и!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — |
| и у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљ |
| ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта |
| иле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две тр |
| „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> < |
| рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђ |
| нежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци |
| одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око |
| оведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Ст |
| даред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Сми |
| већу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта |
| /head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи у |
| била руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше |
| једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољ |
| у да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле н |
| лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црт |
| pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p> |
| .{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, |
| савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да |
| а беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбин |
| и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па |
| ђе изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину бог |
| ријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!.... |
| адаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога |
| че опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је ра |
| и њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи и |
| естили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и с |
| двугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Р |
| Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати! |
| , извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за пој |
| после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је бил |
| и се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да веч |
| усти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од |
| ели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету п |
| теван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко од |
| ма, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи |
| две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакр |
| ити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!. |
| а!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојак |
| не почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузим |
| ити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; н |
| Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита |
| } Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да сп |
| ом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на г |
| итељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа |
| ни су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње |
| нија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А |
| p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на по |
| {S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај.... |
| ју о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба |
| зи може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпит |
| <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А |
| се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у к |
| светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседош |
| шину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цве |
| Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жен |
| </p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p> |
| раду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p |
| ући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да из |
| ...</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зару |
| <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, |
| то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Ма |
| па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју |
| наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, |
| стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је |
| запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону т |
| њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чич |
| ве и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не |
| умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, |
| е „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се |
| еду (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Ан |
| рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попу |
| оје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила |
| хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу |
| у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме п |
| су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји |
| дила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерњ |
| .{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад в |
| и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора |
| адржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и |
| дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја |
| зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је зак |
| а близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p |
| на је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!... |
| него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија |
| ћани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом М |
| е се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног обл |
| онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату |
| и!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице |
| S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђели |
| ћуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана наред |
| о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о л |
| b n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сва |
| ли су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са уч |
| совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила |
| а совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве |
| стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље |
| мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то с |
| ва родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Милен |
| огачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га |
| к доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свим |
| а а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да |
| баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу |
| ешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о ш |
| о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли |
| реница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О пр |
| е око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, с |
| а да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше |
| од толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од |
| ћ! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p |
| оже бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти каж |
| овом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала |
| прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван |
| лачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, |
| богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му до |
| у добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не мо |
| Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> < |
| пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту |
| удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо |
| до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дођ |
| и судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на ог |
| нда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} |
| ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђ |
| ди што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на вр |
| умену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о пер |
| Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p |
| ог ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p |
| <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у |
| е бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајч |
| !..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, кој |
| труји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; |
| и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове |
| дморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И |
| и се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Ка |
| ио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душма |
| и така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</ |
| и!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти нај |
| кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича |
| падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос |
| ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — з |
| нац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Ст |
| д по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле |
| ..</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Т |
| {S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмеја |
| амо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то |
| А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бри |
| ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</ |
| Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; |
| !...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли |
| оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а нем |
| ћа кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Март |
| ки питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један ма |
| <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији |
| овати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него |
| куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија л |
| а — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type |
| .</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете гл |
| ој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики о |
| е пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?.. |
| р да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очеш |
| нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и нас |
| о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па заг |
| n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи |
| љубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се |
| да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет |
| осто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>З |
| е Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред ж |
| ..{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>А |
| дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича |
| ш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу ра |
| о....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче м |
| е. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p> |
| > <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за |
| мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме? |
| едаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како |
| ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу! |
| ајбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и |
| 50" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду ил |
| } Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p |
| и....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> |
| ку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни го |
| обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума исп |
| мље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пу |
| апред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила? |
| шљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна о |
| S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њез |
| опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} |
| ела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оц |
| иде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена |
| е је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са п |
| /p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Ла |
| о.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све |
| За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту |
| закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не |
| њег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крс |
| ерине; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шт |
| био који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> |
| ’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?. |
| ли: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан |
| <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— В |
| Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и ум |
| — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а |
| еле и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он |
| ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљ |
| ки закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је тур |
| двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и дво |
| о дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те вол |
| о; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он т |
| ају и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из п |
| и страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га |
| прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда в |
| слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, |
| дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти |
| је тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет |
| итву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед |
| етар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли з |
| ћала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... |
| , који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p |
| олико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? |
| ег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули |
| на изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она ус |
| </p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја |
| глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој пору |
| зван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} В |
| к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ј |
| У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позв |
| мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па |
| даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно |
| Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији в |
| ута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али |
| Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући.... |
| оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гро |
| окопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаш |
| д моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна |
| е, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што |
| пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p |
| а да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао! |
| мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сн |
| јим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада тра |
| а ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Св |
| и.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Ж |
| њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те г |
| биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољу |
| Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога |
| ло крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још |
| за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S |
| кидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никак |
| >Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч с |
| јом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки тере |
| га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пут |
| — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала |
| врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов; |
| а“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још |
| ове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно ч |
| сак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носил |
| <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сес |
| p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— |
| , да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, |
| але око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> |
| и међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавој |
| њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста см |
| ехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па |
| светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи у |
| и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћ |
| би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је |
| > <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблис |
| ек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> |
| га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> |
| >Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос по |
| > <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, преб |
| а, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ре |
| ођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаш |
| ка меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радо |
| } Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечера |
| умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у рад |
| S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрег |
| Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођ |
| Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" / |
| {S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну с |
| руги Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола |
| успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> |
| ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли он |
| ic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од ж |
| рати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три раст |
| /p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад ле |
| у да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека |
| о ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда при |
| <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по а |
| добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живан |
| > <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о по |
| адан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да |
| учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранил |
| > старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попиш |
| ја клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако |
| у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну |
| ју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако |
| позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....< |
| ца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узм |
| а погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— |
| че белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> |
| е узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и уч |
| /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и |
| а је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучава |
| иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко п |
| p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати |
| сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — |
| очели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови |
| p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печ |
| таројко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша |
| гова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код к |
| ећ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђ |
| и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n=" |
| за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Ч |
| над кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — б |
| били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових |
| јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за |
| му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> < |
| ја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p |
| а на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колик |
| а да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кро |
| брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, |
| се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у сел |
| попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> < |
| шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упи |
| } То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењ |
| по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима ј |
| нђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и девери |
| /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би |
| p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p |
| дице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Па |
| з Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша С |
| , уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и стар |
| пше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати! |
| > <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад д |
| за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману |
| плака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она |
| све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Ниј |
| ка да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је запов |
| је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Од |
| х, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити м |
| се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским |
| p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} |
| какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да ра |
| жила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаш |
| за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсм |
| > <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ј |
| је завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти |
| ге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се |
| кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоће |
| Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима ко |
| воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила др |
| ко и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш |
| сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је и |
| /p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја |
| ке — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p |
| 4" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био В |
| труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде бол |
| ...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу ч |
| S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} |
| ако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих м |
| најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да |
| а срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{ |
| Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала |
| мејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што |
| лија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе |
| .. </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јаг |
| > <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У |
| у само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањс |
| е три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто спо |
| а, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</ |
| ну те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одуз |
| њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже |
| кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би тр |
| лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј м |
| Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диж |
| а.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђ |
| } Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је вика |
| дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди |
| та да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало |
| о јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она |
| е поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку др |
| пита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој |
| а осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке рук |
| иленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био |
| куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задово |
| о срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима |
| поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, |
| е хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и са |
| радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео |
| већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, |
| {S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!. |
| и ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше у |
| Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом |
| е, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је |
| ки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ |
| ећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију |
| лед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаш |
| кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде шт |
| што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а с |
| p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она |
| уму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за вод |
| оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти не |
| ако се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног |
| гољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад |
| Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Сте |
| /p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати |
| му; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за ње |
| пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући ниј |
| и лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>С |
| гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... |
| само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да вид |
| {S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</ |
| !{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — т |
| ије ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово ш |
| ре највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви ск |
| на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном реч |
| да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цр |
| још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка |
| мо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додад |
| вет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — сам |
| тите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га из |
| , како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се |
| ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији пос |
| > <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље |
| није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Је |
| рило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> < |
| знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не м |
| ..</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и о |
| р!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.< |
| ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готов |
| о је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — |
| !{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p |
| и су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране |
| ла је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било ле |
| тко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало |
| лести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више |
| силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија |
| коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између к |
| седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири р |
| p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је бил |
| лбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био |
| непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи о |
| е поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него н |
| и да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело п |
| ме малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њ |
| амо момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало ви |
| к и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи |
| — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли |
| и...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} |
| очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше он |
| да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“ |
| вима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патк |
| ре није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек |
| с, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много прича |
| м вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпр |
| о беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, к |
| љуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтал |
| што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни |
| ма јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>З |
| и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к |
| а лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу д |
| да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки с |
| о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат |
| на косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одеве |
| ве оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о |
| осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински |
| та је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила |
| бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошу |
| !..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о с |
| дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Час |
| белити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих реч |
| од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш ш |
| трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има т |
| на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се |
| ожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено к |
| само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и |
| .{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег р |
| поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n |
| ма; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж |
| а.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му ј |
| да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и з |
| у ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била |
| >— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Мар |
| ма не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S |
| о су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, |
| би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Ми |
| ла да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дира |
| у га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p |
| арост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у |
| {S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> |
| подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај |
| е је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић |
| е врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати |
| обље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђа |
| врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не |
| лимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} |
| зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Ва |
| је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умашт |
| ез мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу к |
| лагосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја по |
| не кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад |
| довање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеван |
| никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стев |
| ли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима ста |
| до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла ко |
| и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој запове |
| још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђе |
| нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Ш |
| а он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убрис |
| једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело о |
| Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да |
| од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беш |
| ету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, |
| најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад оди |
| тлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да г |
| . </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Гд |
| мо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти к |
| е, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и |
| тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о.... |
| али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> |
| е румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију би |
| рпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и |
| ти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека |
| > <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости ка |
| сито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна |
| их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растит |
| . на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p |
| Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео |
| се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се по |
| тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу о |
| прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаш |
| аше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и тава |
| а проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што бе |
| ике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div t |
| /p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораш |
| укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наме |
| . — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи |
| ји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псал |
| е народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} |
| — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> < |
| где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о в |
| осватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се ни |
| пет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дере |
| и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не п |
| к и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, к |
| од — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није |
| p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је |
| а се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p |
| > <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба прет |
| Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш т |
| а шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — ж |
| дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" |
| ај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} |
| е вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код ње |
| Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти |
| ијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, ба |
| ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заб |
| спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p |
| састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није |
| ед чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, |
| аседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од св |
| А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p |
| о прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише |
| ала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, |
| присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису |
| а па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Ка |
| атови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се |
| иле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад |
| >И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188 |
| азговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљ |
| ародне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; пева |
| бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по ј |
| </p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш |
| упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечи |
| боју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да р |
| али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <mil |
| облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само |
| кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>Посл |
| расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је |
| осу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погле |
| ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу... |
| урили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром |
| ам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не ви |
| учени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума |
| тву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; |
| мица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка пото |
| упила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, е |
| оспода по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <p |
| {S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двој |
| о њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђе |
| </p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са |
| — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за |
| погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали. |
| а бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викн |
| вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p> |
| ивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село. |
| едно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— |
| е — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше љу |
| на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти |
| уштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео М |
| </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајк |
| а.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} |
| пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапут |
| , а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, |
| е; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвир |
| му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше |
| ред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија реч |
| власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже с |
| причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи |
| е Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза који |
| ом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!. |
| — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кућ |
| мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! . |
| рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Д |
| се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђе |
| ар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и деве |
| њем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукаши |
| Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђели |
| и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А д |
| надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Ла |
| узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад |
| S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се са |
| а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаш |
| уката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је |
| е јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} |
| >— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за ти |
| ку.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по сл |
| т је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако ни |
| клони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p |
| љуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} С |
| пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за се |
| ма.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и д |
| ојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе |
| лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће |
| p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што |
| жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> < |
| за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да ман |
| а! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У т |
| бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; |
| не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђе |
| Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана по |
| богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, |
| сле опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина |
| гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„На |
| ... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p> |
| патио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах. |
| p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би ре |
| зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут |
| ар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али о |
| деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи |
| } А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и |
| рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога |
| . „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и |
| едује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна |
| осне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они |
| га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нар |
| Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали! |
| де са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у с |
| ..“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку |
| p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им |
| а Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми ј |
| p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месе |
| ди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задр |
| Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — |
| у — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у со |
| е се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија попл |
| “</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.< |
| д ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчи |
| њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — д |
| она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала |
| звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit="subSecti |
| се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече |
| аде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита. |
| >— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала |
| ах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио |
| еш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог |
| уме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог |
| црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет сп |
| p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку |
| <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> |
| патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе |
| цика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе |
| к опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио |
| пусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — р |
| где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су |
| ројко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...< |
| бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Ника |
| емо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и |
| да треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи с |
| и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, ка |
| нђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере |
| у што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изг |
| ја радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестра |
| и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком |
| ема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не |
| лијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца.. |
| ри три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болел |
| спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она |
| ке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много |
| е чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, п |
| ват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гавран |
| јко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је по |
| {S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усад |
| шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти п |
| дсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет |
| белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и |
| лато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а |
| о ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар т |
| ога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући. |
| ини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Н |
| утра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — ме |
| а' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је |
| капљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедо |
| е.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се... |
| о?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{ |
| чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...< |
| хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем |
| главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспа |
| адове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни је |
| {S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зор |
| у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше |
| /p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који |
| <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој ра |
| И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!.. |
| ер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> |
| авају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> |
| ubSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше д |
| т.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпе |
| где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућ |
| ајвише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div |
| > <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изне |
| 38" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и дом |
| } Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија сврши |
| ако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком ср |
| и — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p |
| ује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што де |
| куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана је |
| а Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{ |
| ’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За |
| свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза |
| а“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— |
| вот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на |
| ала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја |
| де кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би |
| } Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико с |
| ки дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, иг |
| дина мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније |
| оји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} |
| али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у доб |
| прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукоса |
| ши човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито мо |
| лија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га распол |
| е морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му |
| {S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вај |
| и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Су |
| и.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и се |
| н давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него ос |
| , па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Ле |
| и доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не з |
| ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођ |
| <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не б |
| ије хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу |
| во око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти п |
| р био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје |
| е скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво с |
| пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје се |
| се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у |
| p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} |
| пи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало |
| ладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама н |
| >— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!< |
| бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми ј |
| а ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши де |
| оможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три |
| p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ даров |
| и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико ве |
| ри о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза... |
| гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила |
| га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу. |
| пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешик |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и на |
| id="SRP18932_C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани воли |
| :id="SRP18932_C19"> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, |
| устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Он |
| а ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љ |
| на каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p |
| „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице ко |
| p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то д |
| еле замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ват |
| ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све јед |
| ели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живин |
| у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остав |
| најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је |
| и па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па |
| ки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му о |
| онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну јед |
| ?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ства |
| <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрин |
| , па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме |
| >— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија л |
| а — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им с |
| {S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чич |
| волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једн |
| треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} |
| Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђел |
| p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опро |
| мо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она пла |
| ук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> |
| >— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочади |
| да нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опе |
| и наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђели |
| попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија нас |
| нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих засе |
| ек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми |
| угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> |
| ахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово |
| /p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, р |
| и упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први |
| мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад углед |
| ..{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је |
| , душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјај |
| те ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у |
| девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истин |
| ?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срц |
| бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> |
| чина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и рази |
| ка на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприл |
| ! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала< |
| х просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити бо |
| радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га |
| ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмет |
| ети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, |
| дају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишља |
| </p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{ |
| слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у ј |
| д женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазар |
| ти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пи |
| Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута |
| а — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о че |
| ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза. |
| шча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Св |
| <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} О |
| а мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да |
| ш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а |
| у много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био |
| <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани и |
| мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше п |
| би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и са |
| и да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} |
| туђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила |
| еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође |
| би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је |
| .</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" |
| моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја |
| ијатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетк |
| е, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува |
| ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће леп |
| <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђ |
| јде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговар |
| умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Ан |
| Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну |
| — Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, |
| е где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараш |
| — Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова п |
| бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђели |
| ош болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> |
| провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз |
| у.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па |
| тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила м |
| а: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што |
| о каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на |
| пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је |
| Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} По |
| а што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је |
| ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на |
| е и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре обр |
| радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мај |
| цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авл |
| ...{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој гово |
| н је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шт |
| о, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа |
| чито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о мно |
| од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твој |
| <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји нед |
| м, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Ве |
| постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар м |
| чи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуб |
| жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад |
| у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко н |
| ак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> |
| румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше |
| .{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су опл |
| и по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стев |
| иђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, |
| било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{ |
| нац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништ |
| ља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним |
| их дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, |
| да, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не |
| </p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли он |
| , — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ва |
| ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешт |
| не к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> |
| гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — |
| ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци |
| аспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, кој |
| се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурн |
| дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, ув |
| колу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат |
| и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца |
| онос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што ш |
| мем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам п |
| /p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што? |
| а.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блат |
| p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — пита |
| ад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш |
| ости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти? |
| ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!< |
| ечју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом |
| /p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те |
| /p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.< |
| па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека |
| би позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје д |
| марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волов |
| у, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, |
| ери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у |
| ељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселил |
| удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано |
| ар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра са |
| се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној вид |
| и и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван |
| кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> < |
| Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар |
| ува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не и |
| ела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволс |
| ачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако и |
| </p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане |
| голасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Ба |
| p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.< |
| ека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> |
| д куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— |
| ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образ |
| рашан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зо |
| :</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А |
| проштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо б |
| нчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђ |
| само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — р |
| у рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — |
| а се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовиц |
| о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди |
| ош мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздва |
| а-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке д |
| еду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице |
| амо још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад р |
| утуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била |
| онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се покло |
| наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чи |
| " /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' по |
| ме па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— |
| е врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам располо |
| е.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме? |
| по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — |
| ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живан |
| ође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> |
| ош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ј |
| ју.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар при |
| е детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздр |
| на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па |
| p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем ид |
| тем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да |
| арод и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну зем |
| ку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, ч |
| лија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и уп |
| и..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обу |
| рим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњи |
| — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој |
| део је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима д |
| ви даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко плат |
| почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољ |
| b n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свиј |
| ио кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по не |
| усну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убри |
| м.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; |
| ку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина шт |
| лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их са |
| ни стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано |
| вши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, је |
| ица се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је не |
| у сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића |
| а.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од С |
| ="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити о |
| ИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> |
| ИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО< |
| о је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она |
| ју.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, |
| закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Ни |
| кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!.. |
| постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, кој |
| о — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Манди |
| недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово љу |
| шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тет |
| /p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} М |
| ана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђе |
| тала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође |
| уден ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више ник |
| ође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о у |
| ку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и |
| > <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и |
| — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Си |
| {S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p> |
| олесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће |
| мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракиј |
| екрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она |
| ед свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и |
| њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица |
| д и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже |
| помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде с |
| p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га к |
| {S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су запо |
| у.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па ј |
| его да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вр |
| “ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле |
| > <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда те |
| је је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> |
| и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И само |
| знутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девер |
| ана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она |
| у за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била вес |
| Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори |
| Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је |
| ?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зад |
| /p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво ок |
| aphic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, |
| адише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па |
| .{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влаг |
| већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде крав |
| ене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пе |
| нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху |
| шинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио уку |
| си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три |
| у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место о |
| Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи од |
| треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи |
| вот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има |
| е убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ п |
| ако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сн |
| јно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, |
| — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш |
| о?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели |
| е.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} |
| КА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ |
| .{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сре |
| </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} |
| а сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта |
| а треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њ |
| ...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле сп |
| рав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{ |
| p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" / |
| а жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p |
| Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’ |
| ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне т |
| па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде поста |
| да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара. |
| и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике |
| мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице пева |
| е, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па ка |
| у у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; сам |
| о видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину |
| руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — ре |
| .{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на зе |
| — ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p |
| } На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже |
| сле даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући ра |
| адоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече |
| таде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</ |
| полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда зај |
| волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље р |
| ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к |
| е! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — |
| пори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Ком |
| p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он |
| етовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Поп |
| и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву |
| Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је би |
| етку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па |
| беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — вл |
| т!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </ |
| пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: |
| ражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим |
| а.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} П |
| ича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђе |
| бу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван с |
| ....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки |
| дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо |
| у.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа |
| а, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека |
| рак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — је |
| ње на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стад |
| лија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авли |
| миљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе. |
| и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија по |
| вари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше |
| елија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседо |
| едан „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде д |
| ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о |
| >Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену к |
| разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва |
| посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрви |
| а ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је д |
| ија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва |
| а; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу |
| не, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару |
| p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— |
| ко кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а шт |
| едном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли |
| и ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му бр |
| е од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — |
| и су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се пр |
| нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз ку |
| Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ приста |
| у најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тр |
| о лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S |
| један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднес |
| н пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Жив |
| пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> |
| дену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи д |
| оде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се о |
| екоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а т |
| аза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са з |
| ати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из |
| } Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола он |
| од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је |
| <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један буш |
| Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p> |
| пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне |
| ђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учи |
| њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак с |
| мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Њ |
| " /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а |
| наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и м |
| ди је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мук |
| .{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, |
| врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, о |
| се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лаз |
| нуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" / |
| едаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити |
| ратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p |
| воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Ан |
| ене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p |
| лаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу иско |
| ући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — |
| ти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговар |
| ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви воса |
| поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица |
| и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</ |
| по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. |
| ју ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад |
| луга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у јед |
| криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — |
| елији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у п |
| за и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} |
| ас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и п |
| ако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда |
| е свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кр |
| е година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ож |
| и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; пева |
| ајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете |
| има — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а |
| рти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Ст |
| и воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да с |
| о својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У та |
| старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти |
| ој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да |
| о мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија. |
| е могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у живот |
| ог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц вр |
| и живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и д |
| да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> |
| е к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију сов |
| чи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стев |
| ече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — |
| ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p> |
| оји би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> |
| p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Св |
| ! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до дове |
| груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаук |
| к га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је јед |
| о до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те пров |
| у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окрета |
| у никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита |
| ла.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е |
| Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра |
| знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија |
| аг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е |
| ди, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да до |
| о силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} У |
| азара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина вла |
| била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на |
| то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p> |
| у и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, |
| у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо? |
| пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћ |
| > <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, |
| но јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Ј |
| покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у |
| ам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад п |
| ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о |
| > <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S |
| једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на ш |
| ш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђел |
| рски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Ви |
| рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине оти |
| unit="graphic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови |
| p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављ |
| иленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, |
| роб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што тр |
| за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати |
| е никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, г |
| акије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла |
| сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па |
| а.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У се |
| дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жа |
| душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо |
| Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јо |
| д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити |
| ачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не ок |
| урци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одма |
| ! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p |
| /p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари |
| /p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли |
| Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол б |
| е живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, |
| ди, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има |
| чу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича |
| е ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше к |
| {S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онд |
| се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш |
| .</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђит |
| х дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да |
| а их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.< |
| b n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — |
| >Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{ |
| пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и д |
| љаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољу |
| ријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљан |
| си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија |
| одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, |
| ао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда |
| оњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало |
| га!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата.. |
| оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не с |
| ан до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — |
| {S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по стар |
| је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} |
| рме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла |
| ито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не |
| <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p |
| и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, к |
| е и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак |
| <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> |
| наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија |
| ...{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!... |
| — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — ре |
| кад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} |
| измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он бог |
| а узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш |
| е тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија |
| арају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, |
| Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па исп |
| — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p |
| е Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="1 |
| га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу |
| ошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соб |
| да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’ |
| те.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо по |
| ши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понес |
| пусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— |
| астави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на |
| S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојс |
| а се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па дад |
| част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> |
| че у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> |
| што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође ниј |
| ише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само пла |
| перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опи |
| је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је б |
| ељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа с |
| Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> < |
| <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе |
| дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока |
| >Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнес |
| {S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вај |
| ологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели |
| е се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала |
| стуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупав |
| а, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p |
| Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колик |
| и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко |
| ко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио свак |
| ојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.< |
| ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају км |
| опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом ста |
| о падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало по |
| и онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим |
| давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста |
| ђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им |
| вушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећ |
| ог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке |
| пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди |
| неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се з |
| ече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све |
| е то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисл |
| Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недељ |
| ве!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} О |
| ...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш |
| ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Ста |
| онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S |
| како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с дру |
| проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — |
| пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“ |
| е.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти л |
| Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> |
| по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.< |
| „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А |
| ином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана ј |
| зиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је |
| Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледо |
| p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— |
| твори! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: |
| но вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Ики |
| изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и |
| <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и испове |
| ули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више |
| ш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} О |
| о једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешт |
| рења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се из |
| зе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сеј |
| ла глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>А |
| дне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотн |
| дати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{ |
| е вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, |
| никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p> |
| узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — |
| Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је сме |
| — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи |
| м“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пру |
| а — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p> |
| их се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом |
| S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздр |
| е — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти |
| три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споре |
| ице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени |
| иваде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале |
| стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} П |
| елија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родил |
| о!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вам |
| есто рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{ |
| о су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекров |
| рете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђ |
| ега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Мар |
| pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>О |
| амти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{ |
| лика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} |
| оваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нин |
| S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми |
| гла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге |
| p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелиј |
| на извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванци |
| ће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из со |
| е би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчано |
| S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртал |
| и и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда |
| а, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разбол |
| {S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њо |
| станак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....< |
| три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запро |
| „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само |
| <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљк |
| и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар. |
| тарешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио |
| делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ни |
| ху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му |
| ка?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Си |
| <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она |
| опље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Ч |
| ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде |
| ад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> |
| је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ј |
| овек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако |
| p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше с |
| да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад |
| сле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у |
| редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S |
| ..{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишља |
| </p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би гот |
| теван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о |
| потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с при |
| беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог |
| <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео с |
| миљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје |
| </p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је н |
| а камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — |
| ="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, сп |
| его што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Сле |
| ека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћ |
| n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> < |
| а има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о |
| ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> |
| ок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Сте |
| у.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Сте |
| а и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је |
| па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Ред |
| уби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у |
| ј заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља |
| у блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} |
| .{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снај |
| Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — р |
| А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ов |
| ..</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак |
| пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и |
| до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријат |
| вима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше |
| ! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митро |
| ју.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закоша |
| ту.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремн |
| ЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> |
| Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жа |
| а што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о ту |
| у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, |
| мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понеде |
| ви и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће |
| да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Бож |
| погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза |
| вама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Зао |
| говарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде |
| те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, д |
| јци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} |
| би у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спу |
| уби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује таб |
| и се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да |
| на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да ј |
| вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван проширав |
| тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ у |
| а њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Ан |
| и.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче |
| ајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.< |
| н им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је |
| унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне ми |
| аху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{ |
| ма: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јур |
| Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи |
| де.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој с |
| ице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучав |
| .</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети вод |
| вели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких п |
| о.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који с |
| а, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разгов |
| ше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де к |
| прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој са |
| а и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, м |
| лањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, по |
| ...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} |
| т општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{ |
| је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је |
| ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98 |
| Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља с |
| ла и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу |
| .. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали св |
| и Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па гд |
| па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али |
| поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он |
| ђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајућ |
| би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими |
| и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S |
| у, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда |
| га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p |
| им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— |
| нце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку |
| ти за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља |
| Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра |
| } Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у |
| Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; |
| ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су син |
| љ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио кол |
| ква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</ |
| о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насме |
| о, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им |
| {S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мо |
| ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „го |
| векра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S |
| а петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div typ |
| p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, |
| редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, јед |
| у из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је |
| смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум изм |
| ложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а |
| Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а |
| каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} |
| > <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, не |
| пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена ве |
| Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутл |
| заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда |
| олубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сам |
| она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездиш |
| ка—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она |
| е Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> < |
| Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p> |
| ?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу |
| комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљеви |
| а лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у к |
| — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој |
| мовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести |
| здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} И |
| „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одо |
| јник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад ч |
| трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S |
| о исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. |
| ?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он |
| је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Ан |
| тара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p> |
| и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од жив |
| љивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јад |
| паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти нај |
| за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија |
| есте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да |
| да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: ала |
| ија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надглед |
| конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Д |
| >— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</ |
| — А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад т |
| оштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то |
| } О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било |
| олесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Го |
| на и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p> |
| редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесош |
| од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о. |
| вари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, у |
| а говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз |
| це-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен д |
| о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} |
| ти, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава |
| мијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Фил |
| лико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p |
| ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Мар |
| S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, |
| ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— |
| не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко запо |
| годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да б |
| јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу |
| је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом? |
| не усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака |
| е паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража. |
| ање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу |
| де год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуру |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране |
| узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је т |
| </p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола гос |
| <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко |
| ле из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађе |
| ре се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим |
| Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред |
| <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене го |
| ка да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли |
| љаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених |
| гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад |
| /p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише |
| запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше |
| о благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако |
| а.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим |
| ици.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити.. |
| поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Пр |
| звах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb |
| учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава |
| е дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>З |
| уруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти |
| јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприј |
| а је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болес |
| гледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог |
| та места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су лива |
| оста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да |
| и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови бил |
| мејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе |
| р до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се |
| њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p> |
| она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.< |
| > <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се |
| ђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао к |
| ко.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p |
| очетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{ |
| бра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> |
| ељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им ос |
| стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имал |
| обар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> |
| p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Ј |
| ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити. |
| и — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} |
| ло по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу |
| а!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да с |
| рудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — о |
| „Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</ |
| ет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар |
| она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила |
| вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци |
| невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословим |
| <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} |
| је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је |
| постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да наб |
| кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био о |
| не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколик |
| о имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је |
| и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је до |
| сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} |
| љак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше |
| ла од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јут |
| Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поноси |
| па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро ву |
| ш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти |
| p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није м |
| и да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онак |
| {S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевиц |
| ојој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за ово |
| видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај |
| к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к |
| ориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p> |
| </p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да |
| вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то |
| по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупа |
| т, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом п |
| ме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и т |
| зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <p |
| — Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је! |
| човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан |
| заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу |
| њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију |
| гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је са |
| ез оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p> |
| њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живе |
| !..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу |
| и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она |
| ица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар ок |
| p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина: |
| шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> < |
| ђује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојси |
| се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</ |
| добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијет |
| ла, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правил |
| > <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је о |
| > <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се д |
| — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p> |
| јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубите |
| p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— |
| е беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мог |
| Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....< |
| — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се |
| лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> |
| сту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу о |
| Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете о |
| ; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплав |
| {S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже |
| ој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</ |
| је дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљути |
| га она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно |
| ш — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="17 |
| те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а |
| p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше ж |
| у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта т |
| а нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шт |
| ече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да |
| 6" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их |
| а плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког |
| сти! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху голо |
| рко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опк |
| је Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једн |
| енија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био са |
| кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И |
| окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђели |
| поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од |
| старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. |
| а од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила кој |
| о деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S |
| ану.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху сит |
| чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чи |
| <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} |
| ече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите |
| Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, де |
| ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад |
| аби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стев |
| еке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.< |
| о је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нем |
| а у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде свој |
| ко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе з |
| аку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па |
| шљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живан |
| а ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос |
| дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{ |
| ватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом бога |
| илима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше пре |
| ом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати |
| поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се |
| ј ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</ |
| зар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да с |
| ...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Ми |
| души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> < |
| /p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" / |
| ди.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То |
| е стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петри |
| ко би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упи |
| /p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чу |
| на после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" / |
| вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече А |
| а јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди |
| о нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли с |
| ћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана. |
| .{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S |
| бар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи. |
| једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се |
| главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег врати |
| јала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Ниј |
| . </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} |
| S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до д |
| н се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо т |
| >— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!.... |
| ече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује! |
| једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда завол |
| девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не м |
| се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па |
| ј и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без |
| ама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до век |
| </p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала |
| </p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ни |
| о, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Ста |
| еше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „нака |
| , и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам при |
| лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је он |
| p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до |
| пита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту |
| ти за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они б |
| Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све п |
| и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се |
| ој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По чит |
| радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} |
| И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе |
| ажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и ва |
| — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, нег |
| Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год сме |
| мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је |
| је пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, ран |
| д мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урад |
| по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди |
| } Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} |
| мо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, т |
| опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по го |
| онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и |
| јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p |
| з и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод бели |
| .{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слаб |
| твора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их м |
| p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тет |
| <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича... |
| мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — мног |
| дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варниц |
| ко не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</ |
| мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p |
| ан.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбо |
| његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— |
| воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло |
| /p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</ |
| мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна ка |
| ка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој д |
| и, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а риби |
| } Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више са |
| ш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од ј |
| ?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не б |
| који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! |
| момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола |
| , метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и оста |
| сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе посте |
| о ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване |
| азио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне |
| ама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S |
| и поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише ок |
| — Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, |
| оше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Мар |
| дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{ |
| ок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана з |
| се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече ста |
| ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што |
| мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи. |
| арали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућо |
| врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} |
| <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</ |
| нђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на |
| буд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S |
| ером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се рази |
| ..{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од р |
| S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се |
| едарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... |
| ином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, д |
| лањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из а |
| Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После |
| бриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и |
| ка уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки п |
| — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: ко |
| И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве |
| и, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} |
| прати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb |
| ојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и |
| очека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракиј |
| дом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа о |
| анајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — |
| дину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут о |
| војку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима и |
| лија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Им |
| Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по ово |
| а пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узми |
| >Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ват |
| си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и |
| p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и |
| , кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се. |
| .{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цур |
| S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког |
| влију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са |
| азе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— С |
| ше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сиг |
| се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се |
| Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Л |
| </p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , |
| ојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што |
| Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — ниј |
| } Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њи |
| се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и п |
| еда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у |
| приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи |
| дала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; пра |
| баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p |
| јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добил |
| устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несре |
| сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не |
| , и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим |
| си, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се |
| же и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> |
| бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S |
| ља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет нав |
| " /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или |
| елију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, |
| ним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од с |
| великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У пр |
| умом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барј |
| Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху |
| ’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван |
| јте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш |
| ли ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, |
| осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи м |
| а; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’х |
| уму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свако |
| ’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, пом |
| ...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</ |
| b n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> |
| цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разл |
| га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n=" |
| ’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако |
| „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они |
| ена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу. |
| е пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> < |
| ема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p |
| ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Све |
| ја не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — м |
| само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити в |
| н не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> |
| оучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје |
| о вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече по |
| нице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници нек |
| љуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> |
| рба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклон |
| је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше. |
| и једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, |
| ина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — н |
| ена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по су |
| тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи |
| много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви о |
| н... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме н |
| шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Не |
| мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!.. |
| ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Дожи |
| ама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам к |
| и вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Ла |
| </p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђел |
| ри их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p> |
| у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — |
| ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да |
| p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете |
| Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ |
| и богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, |
| Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за |
| {S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће о |
| исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то |
| ви — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — |
| </p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... н |
| никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се |
| омукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, |
| {S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— |
| о земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она. |
| ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — |
| има права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да каж |
| упише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах |
| Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она |
| кратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинам |
| љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам ка |
| ени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шт |
| нђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И |
| а бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову |
| ро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели |
| ек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом |
| ате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако |
| свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!. |
| а; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светли |
| ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..< |
| о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него |
| ко је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срд |
| дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отво |
| кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S |
| а овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, |
| еље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна т |
| сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да в |
| прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не |
| а му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ак |
| је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p |
| гу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и |
| пита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и да |
| а!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог |
| <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то н |
| ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И |
| идим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} |
| , синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших род |
| акијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак с |
| воје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, р |
| > <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> |
| ла, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо |
| S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’х |
| <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— |
| .</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринс |
| па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, |
| шта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина |
| уче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог д |
| рије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А сл |
| ослушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина и |
| о снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви т |
| аша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!< |
| во што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено |
| } Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да |
| ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, |
| p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
| иташе Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците |
| p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— |
| >— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује! |
| <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ј |
| омого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам |
| р.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Ка |
| Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, н |
| , ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, |
| х тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p |
| и под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> |
| p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Зав |
| </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко |
| о? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? |
| — То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покај |
| ба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p |
| еница...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Нека |
| ад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик по |
| <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> < |
| потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко |
| ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше о |
| море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те н |
| ка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. |
| не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идо |
| е си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а је |
| колу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — п |
| ладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена з |
| у гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> |
| тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти |
| .{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом век |
| омисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и стар |
| ! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред |
| ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. < |
| Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу |
| врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нис |
| нђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} |
| ови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њи |
| <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко т |
| димо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те је |
| аху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре |
| д тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид |
| ни:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</ |
| Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њ |
| Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</ |
| <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у о |
| ки....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге |
| кати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" |
| лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти |
| ва пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила с |
| ко ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>К |
| играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{ |
| , а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати |
| стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја |
| „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, в |
| а питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда |
| и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милу |
| ..</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он |
| оказати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; п |
| ље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста да |
| е ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш л |
| Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Не |
| м моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђел |
| о!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би бил |
| ме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућ |
| <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p> |
| ђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са |
| вајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене ста |
| >— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! < |
| се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти п |
| кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код ку |
| /p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њ |
| е повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче |
| >— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, |
| па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар |
| ан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, вид |
| оја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана |
| па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја |
| l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани |
| или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти ј |
| Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка а |
| а није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам |
| p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти оту |
| ди овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— |
| може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки |
| дај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба |
| . само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, |
| Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — |
| срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле |
| </p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће |
| а га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо |
| јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О |
| ца.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је т |
| ? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Ми |
| ....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог о |
| како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А са |
| — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси С |
| , девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Е |
| го ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим |
| лићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар. |
| да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже! |
| знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ луд |
| о?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чу |
| д врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" / |
| !...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а |
| м, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на |
| ту нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта с |
| сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш |
| ко рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о т |
| ли осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општ |
| азнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар п |
| ече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, |
| !</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је |
| и!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!.. |
| снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} |
| к’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: паз |
| упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.< |
| нила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?< |
| S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>С |
| .</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест го |
| ..{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутуриц |
| лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кро |
| оћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита |
| завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти н |
| > <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја не |
| ране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... < |
| } Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> |
| S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — так |
| а душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</ |
| ини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p |
| им ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-м |
| вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало |
| рно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја |
| по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ниш |
| ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> < |
| деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ј |
| ?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола |
| љда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија.... |
| посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се п |
| и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не |
| иси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак |
| добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вече |
| сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... |
| друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Дос |
| д ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па |
| Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па ј |
| Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... р |
| <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и |
| ш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу |
| ебра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита |
| <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} |
| чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И |
| д јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" / |
| Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ам |
| <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разб |
| нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И |
| авим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам |
| го је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — |
| оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако |
| ачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, |
| је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим сво |
| не ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} С |
| ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох остав |
| Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет |
| пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него |
| Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... |
| сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју |
| о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије. |
| p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може |
| Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нест |
| ’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам пл |
| т каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени |
| оћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Н |
| хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је најве |
| рсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад сам |
| ича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> |
| ад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. — |
| о!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни |
| т нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</ |
| p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац |
| Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то зн |
| и књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги? |
| Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети... |
| жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то каже |
| казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти ид |
| и.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече А |
| ти излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— |
| .</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се м |
| нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де поне |
| ! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{ |
| Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} |
| ци — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у |
| „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, оп |
| Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше с |
| ђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је |
| тре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се |
| ји '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук |
| та Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! |
| кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде |
| л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — |
| — Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Д |
| о,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дука |
| јо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l> |
| онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја |
| на, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или |
| S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја вољ |
| ш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем |
| ише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се |
| p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— |
| S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је о |
| куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је це |
| па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, |
| } Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap |
| >„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љу |
| о.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке. |
| а се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману не |
| о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет |
| е кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате м |
| пава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запе |
| осле, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако ил |
| е ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музук |
| е да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да вид |
| S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не к |
| у потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и наст |
| е дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете |
| /p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се |
| рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што н |
| кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзира |
| је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног д |
| >„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се с |
| .{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са св |
| о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчањ |
| њака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад |
| ва не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а п |
| уже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.< |
| вљали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} |
| жем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па |
| очекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звижда |
| у те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто |
| хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонит |
| рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Зас |
| уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна |
| {S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, |
| је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо мој |
| /p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Ан |
| ена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Срби |
| о од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} О |
| е те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она б |
| уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S |
| она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће |
| лију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати |
| Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја с |
| сти моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до |
| д они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} |
| вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — ум |
| о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, н |
| ба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p> |
| кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој сло |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА И |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА И |
| вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле т |
| ad> <p>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање |
| p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> < |
| .</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> |
| “...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И |
| испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен. |
| оште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о |
| мени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати п |
| ђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му |
| ло: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће |
| узимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би о |
| помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ загл |
| <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђел |
| ање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и ши |
| а.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком. |
| удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Д |
| ци (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњани |
| ашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш |
| је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човек |
| е нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пр |
| у, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чист |
| пита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме др |
| адно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у ку |
| > <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} |
| це, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— |
| уди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Д |
| S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У ме |
| /p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} |
| вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> < |
| ој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита |
| !</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бо |
| сти! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>П |
| че Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и |
| ? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S |
| ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу ва |
| на?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ман |
| ја?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л |
| жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле |
| p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста |
| Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p |
| живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А |
| азговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, а |
| у и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јест |
| /p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пл |
| >— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. |
| од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је л |
| ет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ам |
| Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и |
| бичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре њего |
| момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он ј |
| јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити |
| у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, |
| ашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би на |
| Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба |
| скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом пон |
| о врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само ми |
| се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грл |
| о даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег |
| велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну стран |
| био „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те мла |
| а очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сан |
| очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Жи |
| <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред ч |
| <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у |
| примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутр |
| е стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, ј |
| м.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учи |
| у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни бо |
| јим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и |
| илинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима |
| Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap unit |
| жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И |
| својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} |
| љаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, |
| се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" |
| он о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} |
| ицама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општин |
| је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о |
| и он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редар |
| ко би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</ |
| о и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко доз |
| бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Б |
| мо лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обис |
| и.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протур |
| ругог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише р |
| о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе б |
| није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њим |
| дио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} |
| кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Мор |
| јпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни |
| ча од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — |
| <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Ј |
| стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажње |
| брази би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то н |
| царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је |
| ван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{ |
| слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку |
| вет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју. |
| су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — |
| Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура |
| на ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> < |
| веске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке |
| рост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за |
| у <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да |
| ечат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али ниј |
| S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком... |
| лас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Ми |
| p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</ |
| је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче мо |
| е! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{ |
| а.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је |
| а још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек о |
| е до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — |
| И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и |
| пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто. |
| — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву |
| га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} С |
| i> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је доб |
| !....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то |
| баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од да |
| нији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла |
| га како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!. |
| <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> |
| ва!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, и |
| <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ет |
| ије умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се А |
| д да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше |
| отовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он |
| ју; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју пог |
| ј па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја ш |
| ва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај да |
| в светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p> |
| , али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвет |
| у им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити |
| де крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе |
| ђу брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n= |
| {S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви дру |
| и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! |
| триц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу |
| је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре |
| вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тре |
| а свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи |
| гом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и с |
| терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је |
| ати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој пр |
| мчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Бос |
| око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вук |
| руга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чин |
| ас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га сам |
| ти!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па |
| што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!.. |
| гу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да |
| се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе пе |
| сли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, н |
| о, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> |
| “ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> |
| рате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, не |
| Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам |
| ала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а |
| кну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је н |
| одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... |
| да пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> |
| гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ |
| .{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! |
| а отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу гла |
| зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о |
| ља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не ј |
| ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање треб |
| мчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не пом |
| ку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђели |
| су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да с |
| амо како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта |
| кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — ре |
| S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није бриг |
| учанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе тру |
| мо сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А о |
| наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јес |
| је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро. |
| Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!< |
| трану, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред |
| ну ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или д |
| е до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — |
| д је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија б |
| .</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не са |
| а је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са |
| крстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вече |
| лија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег д |
| ебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу са |
| ј да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузи |
| а, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља.. |
| даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задирк |
| намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече: |
| нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да |
| издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да |
| з сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе |
| се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би ч |
| цима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{ |
| , а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Јед |
| едели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти во |
| дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече |
| > <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{ |
| за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила |
| ук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, уд |
| ма, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он |
| инула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено |
| ли и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </d |
| — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад б |
| ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад |
| мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’ |
| мети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} |
| сти и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена |
| изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер |
| да заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, |
| ала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, |
| но! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’х |
| брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она зад |
| ту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цел |
| сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиља |
| оћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код сво |
| овор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и прича |
| Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е |
| спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чује |
| </p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, п |
| пственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> |
| јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек |
| снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо |
| бичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посеч |
| била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе |
| ..</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала. |
| !... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петриј |
| .“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о |
| ки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — з |
| Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао |
| изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Ан |
| ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћ |
| тана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен от |
| о, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа |
| и на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћут |
| а.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Д |
| за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи |
| и мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па |
| риш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђели |
| вила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда ј |
| ачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>п |
| да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и |
| види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се |
| видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скор |
| само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели |
| p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А ш |
| них тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, |
| и се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо |
| пусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — |
| огу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} |
| т!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судб |
| да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би |
| пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — о |
| ју, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви ли |
| гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румен |
| ши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ру |
| и се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Не |
| ио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</ |
| та...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и |
| ави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је поче |
| боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учи |
| сала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и тр |
| ла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онд |
| врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени |
| ећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p |
| авише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} |
| раја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространо |
| је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој |
| лија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да м |
| вера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздравља |
| тић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођев |
| о понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше |
| е у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у |
| те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се упл |
| те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „бра |
| је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим |
| ама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко |
| згубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’ |
| је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође |
| ог осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину с |
| е да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекне |
| добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом |
| а своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „с |
| <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, |
| оје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се |
| о се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краст |
| — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Ч |
| ог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и све |
| обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је |
| у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одак |
| ек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је |
| да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом мест |
| о после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је баби |
| ебе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад |
| S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него двори |
| уче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сик |
| VI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше |
| d> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, |
| ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и |
| ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ ( |
| не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала |
| : „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задово |
| са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране |
| пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све бо |
| је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје ни |
| не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: |
| не, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест |
| ди нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не |
| асенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; оста |
| ма.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био |
| ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S |
| врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p> |
| ецу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућ |
| ног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} П |
| дговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Март |
| > <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</ |
| p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила с |
| > <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</ |
| лија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разгов |
| раше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p |
| ндук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — |
| а се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: |
| њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалил |
| ити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: |
| азиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње. |
| Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала ј |
| сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален. |
| е могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жељ |
| ет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, ко |
| дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није |
| здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува |
| <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у к |
| она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним ш |
| се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар |
| реварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> < |
| ене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p |
| Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је |
| >— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ни |
| — Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’ |
| очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ |
| ј је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једа |
| Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди |
| ету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се |
| <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у рук |
| ађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где ко |
| их....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна б |
| е могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га |
| а.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим. |
| у осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и н |
| је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само ма |
| тајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе |
| {S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, о |
| о.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Сима |
| јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се |
| поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет |
| рила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху гр |
| укчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — |
| ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и ве |
| м вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чи |
| , и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму над |
| ића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} |
| , да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то |
| а је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} |
| } Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грм |
| . </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до ц |
| да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му м |
| зев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је |
| се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремал |
| искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није |
| {S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта |
| оса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин зауст |
| .{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба |
| идела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S |
| е; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Л |
| > <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и |
| лика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врача |
| /hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти м |
| у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу |
| ладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о |
| ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му |
| је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</ |
| <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда |
| <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у с |
| своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што го |
| ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа ову |
| >— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све шт |
| анима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После да |
| речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на |
| о је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и |
| маш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је |
| ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од |
| ду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли |
| d="SRP18932_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито |
| > <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говори |
| ледње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старос |
| ачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији |
| рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим др |
| а треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не |
| а ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> |
| у, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илиј |
| покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким |
| ана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је пр |
| </p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она |
| е стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто |
| </p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана н |
| удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ва |
| но је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она |
| — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија |
| е уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{ |
| /p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} |
| ати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш т |
| >— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јес |
| } Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за |
| p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у |
| > <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан п |
| шу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно |
| е кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост |
| она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу |
| и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери |
| и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{ |
| n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу |
| ду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — |
| у чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби стар |
| а заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} |
| е Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је |
| ла, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђа |
| а не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу |
| исмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па ј |
| и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се с |
| ого! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n=" |
| .. —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку е |
| /p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинк |
| ама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за |
| је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести |
| p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?.. |
| кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зел |
| ана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава |
| е.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо би |
| и: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— |
| Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Ан |
| це.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p |
| где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова |
| ну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је би |
| вати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — |
| енија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне... |
| ко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <p |
| та Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Марин |
| — Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — |
| н се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —ре |
| на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па |
| b n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је б |
| во Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p> |
| је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.< |
| пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух |
| И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило |
| а ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави |
| {S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb |
| озва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— |
| и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више |
| ....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? ре |
| ј се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одгов |
| ирокој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p |
| одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— |
| >Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може. |
| ба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђели |
| олио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p> |
| на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га ди |
| .</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја |
| нице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле |
| рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> |
| че:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца |
| ...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па т |
| еш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је. |
| де Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па |
| .{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чу |
| ко!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па в |
| трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, ма |
| на сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{ |
| p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да с |
| , да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> < |
| и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p |
| посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила |
| а као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у д |
| <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он |
| је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све |
| о је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио |
| т на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму |
| лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано |
| агосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кол |
| и син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само |
| ије попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно д |
| говори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, |
| аш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко б |
| </p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од д |
| — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треб |
| хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и |
| а шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гу |
| <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’а |
| {S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и н |
| су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су |
| а није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о |
| би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само ж |
| алашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију |
| носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где ска |
| ајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за |
| се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> |
| ла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из |
| Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој |
| ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде н |
| аво само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене |
| оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе |
| женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути |
| p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад |
| прем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, |
| <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу |
| е, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, |
| ир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова по |
| Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p |
| валила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се на |
| е и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила |
| > <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, б |
| мислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </ |
| по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опаса |
| :</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> |
| ра; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graphic" |
| о боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше |
| ваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p |
| ем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаж |
| а ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у |
| о напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </d |
| Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— |
| ече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била |
| — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима |
| ти свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро с |
| ојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало |
| нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — |
| </p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</ |
| к’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, п |
| еце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> |
| ет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у свом |
| ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} |
| — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да м |
| довољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} |
| /p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дра |
| ко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимиц |
| да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуп |
| а деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се |
| ања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљ |
| ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, ј |
| ешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она у |
| само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако |
| > <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је с |
| а добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један пис |
| а!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што |
| ви потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом јед |
| S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала ст |
| о је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ам |
| све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p |
| .{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’ |
| е видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div type |
| одигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— |
| ску свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драг |
| окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по ов |
| .{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p |
| рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љуба |
| /p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} |
| Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова |
| будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те трес |
| о у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лан |
| и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — |
| то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет п |
| <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми |
| ја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа |
| , канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S |
| ну?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>М |
| } Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на |
| и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} |
| жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се |
| он! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски за |
| брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</ |
| пали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше д |
| з икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место |
| пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жен |
| иске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра н |
| ој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем с |
| д јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p> |
| ко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек сп |
| онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} |
| нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се |
| рца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женск |
| p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Спола |
| назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисан |
| >— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и |
| је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече |
| у; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража |
| драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ет |
| и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово |
| и одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и |
| аше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не |
| а па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нин |
| да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разгова |
| лужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— |
| Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <p |
| ...{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— |
| p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </ |
| ва и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да пр |
| је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — рад |
| p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом м |
| Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} |
| науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје ру |
| ћу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’ |
| ужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здр |
| , један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па т |
| 179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....< |
| еде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је |
| , која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој |
| евојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И м |
| S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — |
| кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, св |
| ила је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} |
| воју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у ми |
| зар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињ |
| p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто |
| лони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — ре |
| м — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и |
| синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш |
| нда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде дв |
| <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљ |
| је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојнос |
| иш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Воли |
| исати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му |
| во овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње |
| ва је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! |
| ?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва |
| је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пу |
| оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, |
| ....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кље |
| а прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нек |
| око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судо |
| снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Так |
| родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чује |
| ели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У по |
| добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он нап |
| игра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добр |
| целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радост |
| а јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p> |
| беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о ма |
| е јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећа |
| колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера |
| то и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слаби |
| притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Он |
| > <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} П |
| ила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле |
| а; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} |
| Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> |
| вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Он |
| ити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га |
| у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено |
| дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном |
| нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза |
| то ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни јед |
| чице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — ре |
| <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је |
| корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џа |
| ала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доруча |
| о окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се |
| ја опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p |
| та ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> < |
| равље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. < |
| у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на в |
| {S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти |
| и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и |
| ели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Бар |
| вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, де |
| болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, |
| ред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n |
| го нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а кој |
| леда.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! |
| ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А о |
| ику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примив |
| нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окуп |
| мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <di |
| ирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране |
| оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко р |
| својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду |
| ича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чут |
| /p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада |
| дала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође |
| ђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о |
| тону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећ |
| то.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно |
| штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде д |
| се — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девој |
| и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да |
| је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога м |
| } Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не |
| и кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</ |
| мошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону го |
| <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} М |
| — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Н |
| викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевк |
| ање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког |
| аког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу |
| то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — |
| у је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је |
| рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и кон |
| пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...< |
| узе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!.... |
| идим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} |
| то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </ |
| p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш ј |
| н.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не м |
| <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Ов |
| и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“.. |
| е опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче ра |
| о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш |
| с’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове до |
| ри, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај.. |
| уна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; |
| — Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја |
| га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вел |
| слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! |
| убрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга |
| лим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни |
| и је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми |
| >— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — |
| b n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се за |
| к и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла |
| ...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p |
| О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кућ |
| p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много |
| викла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у |
| енија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела |
| ? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама. |
| ено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслуж |
| н рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај |
| ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце |
| } Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо мо |
| е пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одг |
| .</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пр |
| ег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, |
| могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} |
| бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p> |
| томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није |
| p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже |
| рати?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јел |
| н, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S |
| жеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, срећ |
| омислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија |
| >— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „б |
| си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У де |
| чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те попе |
| ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни да |
| ница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара |
| па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива с |
| о! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа ран |
| а је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мо |
| Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете |
| >— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивал |
| ој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти пол |
| е неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редова |
| ако ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном б |
| че Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, |
| ти брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са |
| љда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека |
| плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Зн |
| ко усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се да |
| га и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелиј |
| девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још н |
| од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли |
| .</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни |
| p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече о |
| !{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девоја |
| оћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па |
| ћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се |
| p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом |
| се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла |
| опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере.... |
| > <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се врати |
| онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка |
| , па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева |
| завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, приз |
| зе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а А |
| в’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица до |
| , које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога |
| инко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно зат |
| убила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у ру |
| ла и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ п |
| паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој |
| не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p> |
| во, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на |
| <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један |
| S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> |
| векрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана з |
| р’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наре |
| чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавал |
| поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Де |
| рт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело ње |
| атером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветова |
| лија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> |
| {S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу |
| ве чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој |
| њишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, пог |
| Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече о |
| /p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је и |
| е што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које ј |
| } Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> |
| у дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за |
| да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да г |
| се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Ка |
| да, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „ |
| м што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових с |
| па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи. |
| се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето сед |
| ла са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаник |
| Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде в |
| у....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше |
| ћну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне ј |
| удбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живан |
| арала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} |
| /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— |
| и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљ |
| ај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p> |
| је су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма |
| ц се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око |
| > <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S |
| Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала |
| ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде. |
| о,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на |
| .</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о ра |
| "131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ |
| p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па |
| {S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини са |
| и! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па |
| /p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га т |
| ени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а к |
| дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене г |
| ићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па ка |
| е бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Ка |
| и наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S |
| еше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би б |
| м.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пије |
| и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — нег |
| p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и |
| — Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Сми |
| те!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, |
| — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу т |
| би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“.. |
| Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p |
| ђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сп |
| о свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала |
| не онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се о |
| е — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је ва |
| савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је ч |
| ери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше |
| S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; н |
| чади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле |
| око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} |
| ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које |
| и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S |
| е сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаш |
| ћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „госпо |
| етама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div type=" |
| з Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је иш |
| ило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за |
| исли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама с |
| анца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да |
| је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богда |
| њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је мног |
| коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка |
| у само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.< |
| ад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— П |
| ити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољ |
| ита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђел |
| а молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није у |
| асови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и по |
| ве помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овд |
| никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала уз |
| <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа |
| } Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати |
| <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше би |
| и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не с |
| ете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је н |
| никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{ |
| Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта |
| ја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он |
| м моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, |
| ко је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману рук |
| S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турч |
| е био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се о |
| зост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се п |
| м.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није |
| ама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки |
| Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завир |
| Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који |
| ладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни |
| га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији |
| } Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше |
| о женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопств |
| на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета |
| анов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватови |
| > <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше г |
| оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару |
| ди који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’ |
| вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђел |
| радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољств |
| жја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У |
| о моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p> |
| стављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку |
| у Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Нагов |
| сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретн |
| крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио |
| д вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ |
| ео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслуж |
| речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних |
| тио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост |
| њ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од |
| /p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је |
| ву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио уну |
| <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: |
| н, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега поту |
| у је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана |
| о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега н |
| а и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је ум |
| ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта |
| ти.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су з |
| в кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод гр |
| ну Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био в |
| аше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар п |
| <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и но |
| менивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, к |
| p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p |
| ђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми н |
| и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; |
| ад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њим |
| па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца |
| Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз пл |
| обине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није с |
| и су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш ј |
| {S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> |
| шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда у |
| до, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb |
| } Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек |
| — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зо |
| оје је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S |
| проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели п |
| ћи....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— На |
| p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово |
| а, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руг |
| , дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету. |
| -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђ |
| ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја |
| л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спом |
| ела крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је |
| Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се |
| брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, |
| колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако луд |
| /p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Де |
| о добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — |
| ловима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је |
| торо-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са деверо |
| и био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>К |
| > <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи... |
| ватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, го |
| S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у |
| о хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале св |
| ија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за |
| им само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> |
| ено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Ан |
| одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је |
| а...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да на |
| а снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, |
| спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљиво |
| пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на |
| и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше |
| n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....< |
| </p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, |
| к је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га с |
| аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се |
| ор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се |
| таве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је |
| </p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> < |
| а кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p |
| и к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хт |
| чати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга |
| ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га |
| живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је |
| је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — |
| буку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка п |
| и — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја |
| ејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосва |
| то и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу |
| али.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ |
| Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ |
| ? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— |
| зду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа с |
| све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.< |
| си л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p |
| е Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</ |
| ар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} |
| тику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само д |
| ..</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на п |
| пет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко |
| ћи није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само ка |
| </p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у |
| и!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Жив |
| е све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипа |
| и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам прича |
| Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је од |
| а шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p> |
| да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> |
| ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То м |
| њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap u |
| да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о ч |
| тву; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагоре |
| „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли |
| Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „ |
| се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих треш |
| приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти |
| а седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не сп |
| у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино |
| јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад |
| .</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њени |
| ти — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о |
| <head>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу |
| не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби р |
| та пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке |
| ше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко |
| беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети н |
| на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој |
| рила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погле |
| та?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и как |
| тиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је кл |
| ного згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти |
| еш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а |
| е треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, |
| на би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а д |
| де је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију в |
| ица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је ради |
| А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу |
| .</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" / |
| оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — реч |
| коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} |
| прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Драж |
| сели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о п |
| од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је |
| о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По |
| ’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој |
| не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се |
| за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још |
| Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} |
| ко је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те |
| алек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико реч |
| он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућ |
| омене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и |
| можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стеван |
| а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и м |
| дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Милади |
| на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра.. |
| овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута |
| нетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребациш |
| > <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> |
| шна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме |
| еван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се ника |
| а је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за панд |
| кне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика |
| лете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — |
| а.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој ко |
| дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много |
| а би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали |
| .{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло |
| ичаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— А |
| линој!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрх |
| ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто |
| ј на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ов |
| е...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и о |
| пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости |
| у синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто б |
| аза руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и по |
| ан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> |
| ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре сва |
| ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — реч |
| <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко |
| здала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она дај |
| Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} |
| <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> < |
| Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су |
| њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или |
| е а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — |
| ци нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о |
| p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа |
| днако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{ |
| ; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе бриса |
| сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљо |
| миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он б |
| овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа |
| пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лек |
| зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} |
| — Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем |
| дати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>К |
| у иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што |
| вед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Сте |
| е није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуња |
| е у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде |
| ари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она |
| икаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је и |
| ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је |
| ће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су вазда |
| ећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p |
| голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти мој |
| осимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у ко |
| ва пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова позд |
| само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Ан |
| зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p |
| ј бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су сти |
| и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало |
| араме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су п |
| одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше |
| ест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и ва |
| Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву |
| она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на |
| луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још к |
| је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребр |
| то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев |
| .{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим |
| у није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији бла |
| та се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило |
| p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео д |
| идала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се з |
| ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове т |
| да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају св |
| ретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али ка |
| к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја! |
| смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!< |
| pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</ |
| а ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи к |
| ад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних |
| овео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили |
| послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — |
| м код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па |
| .{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се т |
| оношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он пост |
| у виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што ниј |
| дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лу |
| руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета |
| Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; |
| а ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут |
| p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, |
| срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан. |
| > <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</ |
| > <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p> |
| Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би п |
| неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да и |
| /p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> |
| ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, сн |
| <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’ |
| а седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у |
| зносити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част при |
| ма; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете |
| један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприли |
| ца, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита |
| м.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Та |
| ћена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p> |
| једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко |
| ирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго. |
| <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред су |
| тићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако р |
| е бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете |
| Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али бо |
| га.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђели |
| даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати |
| то што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, |
| тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Н |
| све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је |
| га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у з |
| — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да |
| ме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она |
| тва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послу |
| а...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће |
| ругим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли |
| елим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он |
| свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој |
| вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију |
| нтићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о в |
| а креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слик |
| и Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су и |
| убав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Мила |
| ша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже |
| је било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о |
| </p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он т |
| во бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Жива |
| будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>А |
| ричам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком и |
| ој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета. |
| оре....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење |
| S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој |
| узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> |
| <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од с |
| е: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико ј |
| сни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89 |
| рко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној |
| стави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије |
| газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама зал |
| а хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— В |
| ладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кућ |
| ли, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хте |
| ријим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и д |
| „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане |
| ређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и др |
| енскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве лар |
| у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда |
| пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спрем |
| е.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> |
| <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p |
| !...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млад |
| ако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: |
| > <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла |
| у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали |
| пет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> |
| тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па м |
| , да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} |
| евала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео п |
| мо једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Ни |
| да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Ду |
| ише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вође |
| дне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да |
| адићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њен |
| Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и |
| певку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело пок |
| у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвал |
| мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Мила |
| кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, |
| а!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне |
| n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјаја |
| ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта |
| амо ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, п |
| у!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само к |
| ј матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке |
| у — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година |
| му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} |
| ло не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неко |
| седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> < |
| са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло.. |
| зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> |
| седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одг |
| ицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пили |
| крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио м |
| Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дар |
| ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе пече |
| дост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Њ |
| раћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> < |
| и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и да |
| е Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју |
| ричала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се т |
| {S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, с |
| светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би |
| х и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не |
| ајпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћ |
| ила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, |
| ном пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестр |
| на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта би |
| ене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жил |
| кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их |
| ила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p> |
| — Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а |
| чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи крава |
| зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; |
| а надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па |
| суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обил |
| ве тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о шт |
| и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> < |
| и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему ју |
| — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету |
| е пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од ваја |
| ка па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је сам |
| анта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да |
| ..{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’ |
| губио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараш |
| да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... мо |
| /p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богати |
| ртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> |
| “ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У од |
| и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам |
| <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њег |
| о неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни |
| ку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости |
| це није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који не |
| и, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог о |
| >Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p |
| еј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово забора |
| јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Милад |
| сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за р |
| овољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је пр |
| ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су мог |
| е па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устаја |
| е раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде |
| е, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и |
| а које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто |
| не патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а же |
| опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђ |
| о је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али |
| {S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је |
| а не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обу |
| и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> <di |
| ани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху л |
| се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад |
| ве дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!. |
| а....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— |
| једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — |
| ри су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" / |
| ја седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо мој |
| и копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и вез |
| Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се к |
| опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....< |
| ом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али |
| дела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деве |
| не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој |
| ити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражит |
| а јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само |
| једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би |
| вци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...< |
| , кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А |
| ад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{ |
| } Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“ |
| ју.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са вел |
| а.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка |
| ледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беш |
| </p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик |
| епрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пу |
| и сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Приста |
| и Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!.. |
| Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, |
| е неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда |
| рипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеван |
| ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија о |
| свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би б |
| расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је м |
| јци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“.. |
| уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече |
| таја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово |
| ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— |
| и, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који |
| > <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан |
| своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о |
| } Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу |
| је смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} |
| о опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је |
| е у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади но |
| p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест годин |
| и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{ |
| „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стара |
| , боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуље |
| <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> |
| на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на глав |
| ше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад |
| ке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} |
| напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовск |
| ђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђел |
| /p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може |
| .{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ св |
| р чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Зн |
| , моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; с |
| па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратк |
| код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђ |
| — То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> |
| /p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> < |
| ко свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p |
| кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здр |
| урског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{ |
| е кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакриш |
| енско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један он |
| и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који х |
| Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у свако |
| ине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дан |
| у.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{ |
| Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> |
| оје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се |
| жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па |
| прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цеп |
| а га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p |
| тнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.< |
| ео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Љу |
| <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <qu |
| пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби с |
| се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх |
| они.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опе |
| тано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} |
| а ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуш |
| м, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуб |
| <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Л |
| тири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у го |
| <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Си |
| и блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој! |
| > <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да не |
| село, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клин |
| све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину вис |
| p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Св |
| епо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од во |
| ија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у |
| попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> |
| ..{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од п |
| а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, поглед |
| сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло |
| на.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполати |
| је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен |
| адости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радо |
| неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило |
| воје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „сали |
| ми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, |
| о и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S |
| {S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, сме |
| ла да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби г |
| ите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена сто |
| } Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспа |
| ој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује д |
| те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</ |
| здвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште.. |
| поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола |
| ћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече |
| рише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сват |
| а — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Не |
| лове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он ме |
| ном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.. |
| о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Бил |
| <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Ниј |
| и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика у |
| је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш док |
| јете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је |
| .</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се заруме |
| тиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се н |
| азбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у ко |
| тарешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали |
| белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> < |
| ашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „ |
| стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмеја |
| ј, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> |
| никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала |
| те, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, п |
| че Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>По |
| ке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Ми |
| клонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика |
| S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима.... |
| да и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост |
| нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копњ |
| ј то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</ |
| и ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јут |
| д је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{ |
| Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет п |
| аклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео |
| !{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бац |
| две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице с |
| играва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле |
| </p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је П |
| у разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође з |
| лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више |
| е браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p |
| треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} О |
| атељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— |
| јно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они |
| pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкир |
| дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле |
| моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ће |
| лији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обе |
| ра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редар |
| е шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је ср |
| артара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врача |
| ер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, |
| к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити он |
| погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, |
| ..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Ника |
| више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити |
| .{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — реч |
| е срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стен |
| е са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. |
| аспореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} |
| е коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! р |
| иске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S |
| а обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S |
| , света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ п |
| се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија |
| >Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{ |
| Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па |
| е.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на сп |
| ћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли |
| а вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{ |
| орачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{ |
| Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> |
| ош много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе |
| међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{ |
| на је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несре |
| се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио би |
| то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> < |
| ворила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринк |
| ...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је би |
| ва да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обу |
| Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} |
| забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, |
| дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — |
| е за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар н |
| ше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи |
| има би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од нек |
| >— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скор |
| умарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким |
| кад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у засед |
| S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.< |
| ше пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлег |
| де? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, |
| <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p |
| иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То |
| p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа |
| три — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша гл |
| — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје н |
| — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко с |
| рво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и |
| ећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема т |
| вала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и |
| ала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар |
| и ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за |
| атом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли з |
| ла!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом рук |
| још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако т |
| рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; |
| ти — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом бол |
| о пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево в |
| ега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на пољ |
| че чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} А |
| свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благ |
| бишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе |
| емају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле пр |
| ед људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{ |
| ше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саран |
| а не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе дом |
| ом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код- |
| дети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину неш |
| ове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радос |
| етири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, |
| укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је и |
| /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи |
| ице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме ра |
| ак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир |
| кућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко |
| S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зо |
| почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимат |
| ри-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висин |
| како и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задо |
| ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разго |
| егов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p |
| што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад т |
| p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не |
| :</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— |
| другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је пра |
| кве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и им |
| и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху св |
| и је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри |
| е мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — вик |
| да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе |
| е па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузел |
| де газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авли |
| д из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па ст |
| де се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта |
| да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно |
| p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; неш |
| Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купил |
| ина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше |
| кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови |
| лико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могл |
| уштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Свато |
| а гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе |
| заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој |
| пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа оч |
| је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен |
| ила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове.. |
| аћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, |
| а.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на пис |
| шта није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p> |
| , али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>На |
| ра пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улиц |
| то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она |
| сам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци не |
| ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар |
| шке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, к |
| .</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помо |
| ше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако ле |
| ац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше в |
| се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Ј |
| Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвира |
| на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли |
| оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „ |
| да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћ |
| итлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Зе |
| песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не мо |
| па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> |
| .</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит чове |
| p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад у |
| се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p> |
| са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код |
| ди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ |
| Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p |
| .</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p> |
| ећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово |
| беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда |
| рави колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије |
| не.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком |
| к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да ј |
| се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад |
| ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> |
| е обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и п |
| бим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође п |
| е....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело |
| му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пит |
| <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и |
| , а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено рув |
| су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћ |
| да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе |
| ма то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!. |
| у и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не |
| кну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на |
| образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Ње |
| — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петри |
| ла.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или |
| пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, ле |
| је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала |
| узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо |
| је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе |
| са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: |
| </p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад он |
| ванћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи |
| ачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га д |
| ело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Ни |
| дглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио т |
| дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо ра |
| ве болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није |
| седаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љуба |
| овру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div |
| У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а с |
| кир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обу |
| пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — |
| а и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита |
| питаше сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што са |
| .{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зр |
| лужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p |
| ваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд |
| те!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и |
| вари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђ |
| ојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те в |
| и подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и |
| ....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочек |
| ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — |
| т...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули с |
| — Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> |
| ев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> |
| је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико бол |
| ејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду.... |
| кад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби |
| ете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{ |
| ше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> < |
| > <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</ |
| и тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни б |
| ађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жен |
| а и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута |
| дали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> |
| нда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— |
| .{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> |
| зговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што |
| аћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта гов |
| етрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, |
| ерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше |
| не.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном ме |
| е то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p> |
| то није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра т |
| по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и |
| S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни ж |
| д младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само |
| има Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и ње |
| њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — |
| еш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешк |
| је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ће |
| е запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело |
| воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стал |
| } Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се... |
| ...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном |
| иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S |
| љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, |
| ац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија с |
| е нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва |
| дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа |
| ко да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге |
| па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражено |
| сте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А |
| овуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетк |
| викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај |
| чије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</ |
| ли чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?< |
| — Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p |
| {S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="9 |
| .</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n |
| } Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од те |
| Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!. |
| >— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости |
| !..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је |
| ико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла кој |
| памтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у |
| а и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочне |
| сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?< |
| спати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</ |
| </p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S |
| и.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и |
| </p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!< |
| дове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече |
| /p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> |
| жем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана |
| одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!. |
| — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— |
| слетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће |
| e unit="subSection" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један н |
| > <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи ч |
| ма....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше нику |
| етрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по рув |
| разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо г |
| во што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу |
| мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и с |
| ..{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по све |
| <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— |
| тељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> < |
| — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> < |
| > <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p |
| те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— |
| у!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — ре |
| арта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти |
| </p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се |
| к за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— В |
| се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> |
| Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад д |
| ="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> |
| онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Ма |
| а ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија? |
| </p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно |
| боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај |
| била децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p |
| у!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче вр |
| <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.< |
| аш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није пош |
| >И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Од |
| b n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и о |
| е?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и |
| а — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана |
| ла твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми! |
| о — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Са |
| сов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти |
| а упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— |
| о ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — |
| </p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли цр |
| Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и им |
| ла је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — |
| оља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што |
| не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи |
| ите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> |
| Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобањ |
| смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб. |
| ндија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти |
| оње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети вр |
| ре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Ш |
| , треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела |
| а — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз |
| о трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> |
| а...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. |
| и?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге |
| де свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој бе |
| , јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас че |
| зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан |
| ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била с |
| Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта |
| n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дир |
| Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> |
| ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи |
| /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казат |
| >— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли |
| } Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђе |
| баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> |
| ..{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелиј |
| а.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> |
| Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке. |
| </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Ан |
| , шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дан |
| на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта |
| рту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S |
| нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те мо |
| Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам та |
| мо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара. |
| и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је св |
| икнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, јед |
| о на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид |
| n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад |
| ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} А |
| } Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет |
| мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет п |
| а....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, пос |
| е из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три |
| p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ м |
| био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, ви |
| им збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладин |
| м?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> |
| а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане! |
| p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па |
| гме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођи |
| и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те |
| ла да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да жи |
| </p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још |
| ју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћ |
| а заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на |
| а јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркв |
| развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У ср |
| e> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> |
| Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> |
| </p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Руча |
| знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!.. |
| најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SR |
| е, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, п |
| закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало врем |
| а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врат |
| тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је са |
| их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не |
| није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на в |
| целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на |
| /p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук? |
| но и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да |
| речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> |
| да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да к |
| диш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да |
| криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукл |
| ти — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’ |
| </p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У је |
| јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како |
| је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом |
| као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати кр |
| ознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није би |
| з’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са |
| амо тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, |
| оћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:< |
| p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, бра |
| p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> |
| и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Жива |
| е јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’ |
| е ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} |
| вољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужно |
| ајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолиш |
| у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и п |
| што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој б |
| а је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... ни |
| крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p |
| , поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и уку |
| ндуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада |
| арта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће треб |
| ој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</ |
| иланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показ |
| конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојашт |
| осртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ј |
| и само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој |
| ка, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти ј |
| оје чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поуч |
| сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} |
| њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S |
| код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она виш |
| ...{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се ис |
| а смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тел |
| жи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паме |
| ката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допира |
| се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кра |
| оје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради |
| лији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало |
| са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саве |
| Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....< |
| платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стр |
| у некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује |
| е зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она с |
| и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S |
| овући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским |
| довала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није ник |
| ди „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде |
| ...</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поч |
| оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Сла |
| има, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и |
| вљати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.< |
| је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је д |
| ишта рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја |
| м — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде д |
| оше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је |
| и, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа |
| е.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — о |
| је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да |
| <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p |
| е огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, |
| ?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред ве |
| даред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, |
| ће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она |
| ше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале |
| а се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она |
| главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и |
| <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он |
| ти вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и р |
| века, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу |
| .{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> |
| на одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој |
| е на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што |
| !.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савију |
| ћа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу ку |
| ана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто доне |
| она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, |
| } Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, ко |
| ћа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <p |
| да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.< |
| па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена др |
| сли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење и |
| ла „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најл |
| а ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S |
| аново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је |
| } Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја |
| .{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Б |
| з џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и зад |
| кам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија сп |
| оју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде |
| <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!.. |
| p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на |
| <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</ |
| а је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој |
| от Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} |
| p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце забол |
| рија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову по |
| а и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p |
| овара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, |
| викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} |
| > <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мучен |
| ла — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да к |
| ака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посис |
| <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надг |
| ва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се д |
| мен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се |
| } Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је |
| а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са своји |
| скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође |
| гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не |
| .{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="18 |
| личицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу |
| и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој |
| и!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је |
| ији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка си |
| оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око |
| сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је |
| крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, |
| ..</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела |
| ље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те |
| Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи |
| о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште |
| ..{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети.... |
| ен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много ш |
| ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Жив |
| ="SRP18932_C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше св |
| ;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђ |
| ћала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које ч |
| агала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гости |
| смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикн |
| p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и о |
| ко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђ |
| .</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,< |
| зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p |
| се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па ка |
| од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} О |
| ђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи |
| оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу |
| ве јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и |
| ала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јо |
| вез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="1 |
| она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па |
| Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} П |
| ше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; к |
| и вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при п |
| ина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, про |
| лију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те цел |
| ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој |
| кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчал |
| “ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — |
| е дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза |
| а да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку... |
| ма.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако |
| дрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где |
| — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било |
| с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказал |
| мо к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим н |
| напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак |
| овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148 |
| у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дади |
| ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — |
| овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу пр |
| „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нис |
| ш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p> |
| сима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој по |
| ривеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске д |
| пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете |
| угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{ |
| ђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што т |
| а сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком чове |
| завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљу |
| јатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све |
| гледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </d |
| него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— |
| урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му |
| ином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету |
| јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, н |
| > <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглав |
| о!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, |
| тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невест |
| ити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{ |
| S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не в |
| К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не |
| е јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га |
| виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о |
| — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ра |
| велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p> |
| клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: а |
| гли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и пев |
| </p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече |
| ико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> |
| пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад дев |
| ли пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни |
| лија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S |
| Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она! |
| а онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала сво |
| оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нов |
| <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То |
| трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити бр |
| ађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама с |
| амо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето |
| срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки |
| варала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свеч |
| за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше |
| па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво |
| рв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Н |
| {S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — он |
| добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди |
| живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би |
| робљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој б |
| есрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Туж |
| ом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Ж |
| зговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави. |
| {S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему д |
| } Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посрт |
| милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — |
| нила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и ум |
| тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са |
| 10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> |
| ране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у из |
| леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима |
| S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам н |
| девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под паз |
| плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој |
| о, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{ |
| е кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и |
| оји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако с |
| /p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и ис |
| на је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако и |
| и.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је |
| е и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И |
| онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи н |
| је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; |
| <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — н |
| је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја д |
| број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> |
| а много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</ |
| д куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисл |
| бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад |
| ..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све |
| зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!... |
| ичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око к |
| најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; |
| идим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— |
| — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!.... |
| к!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врат |
| се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и о |
| то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p |
| Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да деву |
| рних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби |
| устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и т |
| е на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како |
| д њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмеј |
| а?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...< |
| ане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у |
| ам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам жи |
| ука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и |
| /p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је к |
| > <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделим |
| > <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буд |
| су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи? |
| ља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> < |
| х да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могл |
| атови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче |
| !{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ П |
| д раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баш |
| кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али |
| ваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не тре |
| и у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад ни |
| дост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам |
| евер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на к |
| е л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича |
| е и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње п |
| а она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} |
| онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувш |
| на!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и пон |
| ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је |
| и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> |
| — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у д |
| ом за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S |
| ан.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У веч |
| е заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку |
| во, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио |
| >— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу |
| <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па |
| аки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај б |
| мо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола. |
| оје су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што |
| зведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ |
| нђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија. |
| оја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се т |
| направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да уш |
| ад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече |
| дине, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умр |
| ајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико т |
| ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали су |
| т не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi |
| е може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једн |
| — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} |
| р је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и |
| ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — |
| p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за бол |
| баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— |
| атова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу |
| домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — |
| синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до |
| беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Св |
| S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да |
| старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише |
| засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђел |
| ју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рек |
| {S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези |
| е напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове. |
| вала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па |
| је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама шт |
| </p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу |
| >— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?< |
| <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</ |
| .. ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е п |
| новице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила |
| бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија |
| рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши ру |
| p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само д |
| ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже |
| више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад с |
| овцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га п |
| </p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна т |
| а ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, |
| је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да |
| > <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви зн |
| </p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа и |
| петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p |
| ог јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовн |
| анији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да |
| 185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да ид |
| рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од д |
| одили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалил |
| ољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— |
| о већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а |
| ло где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који ку |
| растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Ско |
| ареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба |
| у!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ д |
| </p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{ |
| ове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколик |
| вом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш м |
| и ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту |
| одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, |
| акви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од |
| а Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се п |
| p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама поп |
| .</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером |
| о стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш |
| Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S |
| е браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p |
| оћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и |
| д је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло |
| е причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој с |
| ни.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила |
| <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњ |
| ста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који |
| чних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је |
| а најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди д |
| радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесни |
| есу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде |
| пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као |
| рци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седам |
| — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге го |
| ша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p |
| и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је оби |
| гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Ма |
| баши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се ов |
| <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајс |
| имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате |
| ати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нут |
| руза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А |
| ...</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} |
| ...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе |
| м! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она |
| стали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „го |
| хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у прво |
| није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала |
| ..</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како |
| а то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола |
| ди себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су |
| дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код к |
| тац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича |
| пећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје ка |
| ија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се |
| другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Марки |
| ство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућан |
| јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пу |
| ; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли |
| а бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па |
| А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па |
| уби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући |
| д топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} |
| тарица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Ж |
| {S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p |
| — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оно |
| зала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од р |
| заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђел |
| ед, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коња |
| само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, |
| и поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко к |
| лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, не |
| и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. , |
| е и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: у |
| Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не би |
| е дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> |
| ’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књи |
| му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћ |
| Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави |
| је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а он |
| ..</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином |
| пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руц |
| <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? уп |
| овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све п |
| <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори |
| оживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, с |
| мах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин. |
| Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— |
| гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</ |
| ’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p |
| ица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на д |
| /p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Шт |
| огледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> |
| а Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па о |
| >— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није м |
| знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артиј |
| валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p> |
| ти мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђ |
| аванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш |
| носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову |
| Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — та |
| , и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аниц |
| на слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени |
| свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад |
| p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек бу |
| чима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни јед |
| p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми |
| за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе двор |
| прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича |
| 1"> <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — |
| мају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, љ |
| — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пр |
| ма.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељо |
| ило и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — к |
| , да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старо |
| прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле и |
| јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по с |
| лавом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено г |
| упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад го |
| </p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заи |
| по, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како д |
| да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим. |
| а.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> |
| p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</ |
| му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице |
| моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом |
| } Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се зами |
| е тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — ми |
| и се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу про |
| паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта ви |
| ек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није за |
| е склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећн |
| би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И ње |
| али звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би х |
| ном кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла |
| арује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће |
| од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато |
| ?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер с |
| угог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене баб |
| с’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек п |
| <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те би |
| замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је б |
| из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запев |
| у па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мен |
| ко на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђ |
| у матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она |
| .</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Ј |
| рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али |
| и видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није н |
| да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако дола |
| перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па с |
| Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше |
| !{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се |
| <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обуз |
| ти га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> |
| Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта ниј |
| , жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али он |
| је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p |
| ћ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији п |
| за у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> < |
| се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвиц |
| <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа |
| 31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и |
| ети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Н |
| има њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла |
| дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми |
| лимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а И |
| Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене диве |
| ’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div type="cha |
| о није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— За |
| — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга с |
| /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете не |
| је.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к |
| наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и С |
| Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће |
| ише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љу |
| мо:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше неш |
| т жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Ан |
| ори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија |
| да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жи |
| p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p |
| друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда |
| ије тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, чо |
| а седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Гро |
| ; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала |
| ица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поч |
| сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва |
| обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — ве |
| пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле |
| — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућани |
| што, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се вра |
| ед-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> |
| , све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, н |
| за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазр |
| .{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њим |
| атери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су |
| кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> |
| ка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је поже |
| !..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... |
| а велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо види |
| т?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што ј |
| брази пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепо |
| раше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебд |
| вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепер |
| у је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и п |
| умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, |
| љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је |
| о је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котла |
| а ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} |
| атворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb |
| је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом в |
| ....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> |
| . ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо |
| колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече |
| и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p> |
| како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не сме |
| надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био |
| им корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали |
| ојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p |
| о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или |
| ена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислил |
| оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре пева |
| ану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у то |
| а се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. |
| је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути |
| Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — ал |
| год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и о |
| ије; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку но |
| д јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се бу |
| па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса окру |
| ића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам |
| ар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим! |
| узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{ |
| , крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти |
| дговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да |
| обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <p |
| ворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с дру |
| е навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче з |
| S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетк |
| <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, |
| о.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој у |
| S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по ра |
| густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p |
| родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу н |
| , па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придр |
| ући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канце |
| ко, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што |
| неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они диго |
| — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је тра |
| p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он. |
| плака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у |
| ле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> |
| укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше ла |
| то су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; ли |
| е мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p |
| еданпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути тво |
| се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— |
| прети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда |
| пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мој |
| сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Бић |
| н не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене |
| а нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су |
| , али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; |
| рвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је |
| доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, уп |
| куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост би |
| .</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гл |
| pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Назива |
| сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и јед |
| осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи |
| едати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или преди |
| тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па гото |
| е од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђел |
| плота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Ан |
| тењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — по |
| } Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако |
| нђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а |
| ту.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— |
| p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете о |
| њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по с |
| е породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је ур |
| ег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз п |
| већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или |
| на свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов |
| анчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учин |
| ађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био з |
| .</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од с |
| тинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p |
| пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о |
| сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једар |
| би синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта |
| "167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S |
| амо те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јо |
| <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p |
| својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнул |
| ражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — |
| мела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, |
| и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено |
| и мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људ |
| он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко из |
| има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из |
| n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче д |
| ла,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја |
| је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} |
| е и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служил |
| ’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — р |
| бом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младе |
| стумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — по |
| рно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него са |
| тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> |
| вом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Ч |
| p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све |
| звади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли |
| лу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђе |
| } Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте |
| и бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи |
| њад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где |
| је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, леп |
| је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрал |
| ну.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — |
| ајо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али |
| } Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад |
| за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми с |
| шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, ког |
| да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана. |
| ик позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p |
| тупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се дос |
| Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким |
| дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулум |
| >На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде |
| кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички п |
| зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њи |
| ича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S |
| де.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} |
| {S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж |
| и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p |
| ну, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи т |
| Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жи |
| стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова г |
| болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S |
| ш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и ста |
| Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну |
| ну, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала |
| својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља |
| ија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— |
| .</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише |
| ено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих |
| > у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „ |
| <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, |
| била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила |
| да оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је |
| ити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад |
| ма јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пођ |
| ама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу |
| н.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема |
| То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро |
| себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!.. |
| /p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Зн |
| оје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њ |
| ку, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на |
| е краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину |
| живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} |
| е право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о |
| у и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те |
| рдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се у |
| ео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у ј |
| ер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђели |
| код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћут |
| .{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила пр |
| приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; по |
| ије видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан |
| мље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p> |
| ка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише |
| и чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па при |
| „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па иза |
| азар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше |
| ећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лаз |
| е од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђе |
| p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А |
| 36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и о |
| лија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветов |
| се спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отвар |
| уљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у |
| </p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — |
| на пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p |
| им нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> < |
| ме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седн |
| љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговор |
| што што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назва |
| Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави в |
| Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и |
| мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је у |
| поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари |
| лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе в |
| <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванов |
| сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је па |
| роси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани |
| и.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она м |
| S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белег |
| ме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је с |
| > <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега. |
| <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти ни |
| Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и пра |
| овори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој кри |
| ге басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p |
| догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изн |
| S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра |
| један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата |
| н за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ов |
| орих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најб |
| — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Ан |
| “</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни |
| њој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{ |
| ?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестр |
| рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем уса |
| и помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана |
| и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и |
| коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко |
| а човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју ку |
| о разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> |
| >Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Мн |
| а је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се разве |
| ли, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш |
| ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’ |
| беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју ј |
| /p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и |
| барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе |
| биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „и |
| Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану ду |
| е од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се сме |
| твар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} О |
| пути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Ов |
| чили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући.. |
| номе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува! |
| ражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не |
| <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играс |
| људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито. |
| >— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз |
| која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти |
| том забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — |
| ала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би уз |
| два чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија |
| ваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и у |
| кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и ка |
| во.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду |
| е шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где |
| Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар |
| ..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће т |
| есе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућани |
| Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Пе |
| џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те |
| ља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А |
| — Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! < |
| дину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све. |
| p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу |
| печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да |
| олила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не п |
| а је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, |
| о дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graph |
| мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је |
| едила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом |
| јим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким н |
| о сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан вет |
| клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени |
| о ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и зас |
| не...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.< |
| вириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом |
| ешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он |
| чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад до |
| е.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.< |
| ако је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђ |
| чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог п |
| S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, глед |
| ?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме против |
| х је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У пр |
| ста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли |
| ја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија |
| пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила глав |
| оље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу и |
| а.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> |
| еглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} |
| нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> |
| и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то |
| јко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хо |
| <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> < |
| у“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је б |
| по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> ка |
| истини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је во |
| вечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p |
| брази к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке как |
| ему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној нави |
| журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих |
| ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па с |
| из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на |
| а двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са они |
| тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одуз |
| е сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... доб |
| се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни пад |
| д је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се |
| ен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „п |
| ушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете. |
| ивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> |
| међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стеван |
| очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дет |
| прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— К |
| јата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{ |
| и.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што |
| де....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, |
| госиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја посл |
| ом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, баја |
| — Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опрошт |
| > <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, реч |
| к остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборе |
| S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом |
| то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађе |
| Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је |
| } Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> |
| руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише |
| же превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угл |
| нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, виде |
| дила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А к |
| ека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — |
| двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их |
| о не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу |
| њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима г |
| ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и |
| " /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспал |
| и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осет |
| ..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није |
| е мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’О |
| разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару |
| до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чи |
| све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p |
| ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — |
| азара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</ |
| Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у |
| .{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S |
| упај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек разв |
| на Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашт |
| орише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш |
| {S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да с |
| учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што |
| те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> |
| Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову |
| тољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њ |
| ја викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— |
| убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да |
| да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он науч |
| ћа кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја |
| > <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима раз |
| слугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} В |
| ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у. |
| је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су |
| .{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје |
| руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким п |
| човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени пред |
| — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>А |
| Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p> |
| она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто |
| ло.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а |
| азареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она ј |
| л ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац |
| ра“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година |
| Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> |
| че Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пре |
| а Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш л |
| >— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени з |
| <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те |
| д мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати |
| кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрав |
| ака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — мо |
| радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S |
| по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S |
| ју коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту п |
| бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} |
| , рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чаш |
| о бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он |
| ме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у |
| ке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:< |
| предак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, |
| ји, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „ |
| е мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{ |
| поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" |
| е опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у |
| дим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти |
| аде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} А |
| лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о. |
| па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе о |
| "151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са |
| ки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер ј |
| ње Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговар |
| зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се ис |
| е па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта |
| па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да ме |
| у у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа |
| е тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био ми |
| аком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом зва |
| ојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, |
| — И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Милен |
| ра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — мест |
| а зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно |
| ади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p |
| на и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако |
| о сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто барата |
| азар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У |
| би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да рад |
| ели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајч |
| ко ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је мо |
| уке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је |
| > <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па о |
| ај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја во |
| ом, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку л |
| је хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче |
| а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам |
| ажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не |
| их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, |
| м одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Мар |
| друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом ј |
| } Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— |
| старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим мо |
| а тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш |
| поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како |
| ве сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину |
| јан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S |
| нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна.. |
| био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S |
| и ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Виде |
| ?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и |
| вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке |
| <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмл |
| једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расценити |
| а?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> < |
| рибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање |
| ="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на |
| нако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино! |
| ко је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него |
| ледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S |
| !{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја |
| ем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дат |
| и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се о |
| >— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је |
| о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> < |
| ј свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’ |
| нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је памет |
| орићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> |
| ице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— |
| о врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Леп |
| мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Мо |
| јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p |
| о — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш мно |
| — Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : |
| мам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам |
| Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућа |
| м месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суд |
| и ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пре |
| ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Са |
| у о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трч |
| свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад ј |
| </p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p |
| — Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За |
| ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући |
| ..</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— |
| — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њ |
| је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњи |
| </p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила |
| а понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежља |
| — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу |
| ас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови н |
| шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна |
| она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њо |
| : „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; а |
| е удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих |
| -а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> |
| мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила |
| дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не гов |
| па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стеза |
| ам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама д |
| и ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се |
| асова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум... |
| и!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без |
| не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни |
| ори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... |
| та чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би бил |
| енији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каж |
| ар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће д |
| ла, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— И |
| ј Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у ње |
| ају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> < |
| ко долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на др |
| уго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, ј |
| сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру |
| и пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило т |
| ну?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље |
| плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђе |
| Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти |
| а срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не б |
| м.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} |
| — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро |
| казало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или |
| ала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; ш |
| ? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти кол |
| p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кме |
| т’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се прот |
| </p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се |
| учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину |
| Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n=" |
| !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ај |
| > <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> |
| ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно друго |
| и им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер м |
| це.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’ |
| који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: |
| је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити |
| ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у м |
| видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дет |
| ила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахва |
| она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; ш |
| весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли |
| е, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на |
| ији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из |
| .{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> < |
| наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак |
| а се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина п |
| {S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенц |
| p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> |
| о да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу мо |
| , снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући |
| .{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што у |
| 2_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, к |
| <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не |
| ове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњ |
| Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за т |
| пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и |
| поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ру |
| да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> |
| есто налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додво |
| ого мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те ст |
| каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што |
| Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бој |
| ају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном |
| рамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p |
| ; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“ |
| прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина |
| це јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком |
| аше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути је |
| нда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — ре |
| неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са |
| хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} |
| ет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога |
| S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играј |
| — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> < |
| ио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и |
| а и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би |
| једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знал |
| .</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p |
| ислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз рук |
| их па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дира |
| >— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— |
| варају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илиј |
| , чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Ј |
| куда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.< |
| ам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радос |
| а што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> < |
| онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће би |
| тике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри |
| попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему у |
| како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на с |
| братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену с |
| у!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — гр |
| .{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедн |
| издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака уб |
| е шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде |
| ва; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у тао |
| чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задруг |
| /p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико п |
| ни!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p |
| итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом |
| рају се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих |
| Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{ |
| е, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајц |
| онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити сре |
| и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</ |
| ку свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена с |
| ш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Ла |
| вора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица |
| Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше |
| <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамен |
| олачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме он |
| Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе |
| аш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни |
| сам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</ |
| дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Мил |
| певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад |
| в’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си |
| а Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</ |
| ст — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се |
| p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђели |
| p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p |
| е би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — |
| ојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Пе |
| <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p |
| ђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?< |
| е дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад |
| инко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је |
| Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p> |
| ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одг |
| p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа. |
| <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби |
| оплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> |
| ти.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? |
| p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, |
| .</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то |
| } Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако |
| ју: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.. |
| еби је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочек |
| сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти. |
| се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи |
| .{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чич |
| виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p> |
| вакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Ан |
| и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, |
| а је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и доб |
| ет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> |
| превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити мест |
| — Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну санд |
| нија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, сна |
| ого... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око |
| . ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш |
| ити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову ча |
| > <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</ |
| на је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мај |
| о дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако |
| даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сест |
| им селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро че |
| S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p> |
| сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — |
| е; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и ж |
| вана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренут |
| њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметн |
| е она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родил |
| вце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, |
| . друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> < |
| Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живан |
| <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван |
| — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а о |
| а нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О мо |
| усто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је |
| >Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој прич |
| била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> |
| асе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На |
| мостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мисли |
| C1"> <head>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом |
| аја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој ср |
| елију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђ |
| и се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке н |
| се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дуг |
| прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врат |
| копсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и |
| разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p |
| томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој прон |
| вотом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Н |
| а дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је |
| аше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов п |
| ако се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раш |
| Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Ис |
| .{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?.. |
| ка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују |
| — А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, |
| ати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он ја |
| са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже |
| к“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S |
| Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земљ |
| а на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли |
| му све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га |
| и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу |
| Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној |
| не патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како |
| уком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија ст |
| акале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви |
| си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштен |
| и нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додвори |
| <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја са |
| ам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не б |
| би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред |
| p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џу |
| драви.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија |
| попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На |
| егове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и нећ |
| ли, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и п |
| нђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви теш |
| ликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{ |
| </p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="9 |
| ађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} |
| ила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, не |
| ива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чоли |
| } Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш |
| е — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости |
| > <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а |
| поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан ста |
| ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како |
| а је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — |
| А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> |
| </p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија |
| чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја |
| може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>неж |
| же јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зн |
| предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је зм |
| домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је |
| се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и |
| ..{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је |
| дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> |
| хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он |
| чин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, в |
| овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, |
| толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p |
| ануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице девет |
| та:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти у |
| } Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука |
| срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напуп |
| ачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа |
| д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта |
| ише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлач |
| Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква |
| еђивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се брину |
| ..{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој тре |
| суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!. |
| <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко |
| је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морал |
| погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> |
| чић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење |
| он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију |
| На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко. |
| е, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И |
| га обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} |
| а; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гур |
| ко је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавал |
| ђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А |
| /p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он |
| е у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га пр |
| али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца |
| <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је |
| тина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста у |
| стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађ |
| се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван н |
| ила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по |
| него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати да |
| р’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше |
| тарини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости |
| .</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага |
| апочете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу: |
| коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па и |
| ишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у живо |
| ојима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" /> <div type= |
| ављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу ва |
| а није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео |
| гледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика |
| да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад не |
| пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прек |
| тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући |
| ти к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Ан |
| ана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од ко |
| поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излет |
| у прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинк |
| p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђе |
| ом капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му |
| о не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би |
| налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се |
| попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чек |
| Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" / |
| у и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накиће |
| ријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад |
| > <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у |
| ван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше |
| етнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — м |
| е сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После нед |
| се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У |
| едаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што л |
| походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да |
| ну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија сп |
| пот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухв |
| бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђел |
| ариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је |
| а је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{ |
| таше....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и ц |
| евица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не г |
| Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Ме |
| ру, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у |
| ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разб |
| карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води |
| ма, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш чо |
| } Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себ |
| самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су |
| ођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Бо |
| е и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се наста |
| ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћут |
| притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жалн |
| нидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане |
| аху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ |
| бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако К |
| де је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ак |
| е му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек по |
| ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic |
| о прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта ве |
| Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p> |
| аволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметн |
| .</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док те |
| их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — |
| вирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола глав |
| га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако |
| сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазар |
| нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, |
| само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаш |
| пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здра |
| иле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> < |
| уд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на да |
| љеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја! |
| ?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> < |
| <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p |
| увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да |
| њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела пом |
| ла.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а |
| лико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па |
| ажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преп |
| ева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у |
| рису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у |
| .</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>... |
| S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћи |
| } Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст н |
| ј паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цван |
| ат узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда |
| е видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше |
| p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу |
| не речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{ |
| а ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на |
| била у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S |
| е овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише |
| казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто |
| и ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се |
| Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мно |
| а то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’ |
| је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} |
| овади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба |
| е и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је |
| лаву и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало |
| тили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сап |
| само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много |
| и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумо |
| , шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — св |
| уди и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени |
| ње и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват уз |
| ..</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи |
| <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Зв |
| витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки п |
| .“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче ме |
| њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете |
| дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће д |
| видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе |
| лони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њ |
| ару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмет |
| <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да |
| е им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше |
| ије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се |
| а свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа |
| ешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече А |
| , најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од сме |
| ше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да ј |
| ?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелиј |
| ита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала! |
| а.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се покло |
| , у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима |
| мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријат |
| а ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су |
| /p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећ |
| а Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо |
| а, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви ра |
| копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о ч |
| ам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, |
| е твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадил |
| чио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p |
| <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; |
| ме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — |
| е не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{ |
| лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори |
| баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта ј |
| д рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавн |
| ену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун. |
| ријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији |
| почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мир |
| аболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се уват |
| ужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја б |
| чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и ра |
| нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p |
| </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад |
| .</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дије |
| је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским < |
| <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> < |
| — Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но |
| окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> < |
| ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види |
| и што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да |
| се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче с |
| по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас |
| да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да |
| “ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пант |
| ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чич |
| то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђ |
| S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога за |
| ..</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се |
| ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда прија |
| бро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном |
| што је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубља |
| <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће |
| .{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о вр |
| дости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} |
| ана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману |
| ити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о |
| , пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају |
| има.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички ви |
| је.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</ |
| су твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} |
| се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно п |
| ћу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се |
| , само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би б |
| сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ал |
| p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад кре |
| <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало |
| > <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} О |
| равим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то тв |
| а дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— |
| >— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби |
| у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> |
| а љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим |
| споде!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја |
| ама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> < |
| бру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — п |
| а!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... |
| газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залуп |
| е; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сав |
| пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — |
| мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав п |
| ар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити |
| Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> |
| има пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему |
| а у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — |
| нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> |
| киде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где |
| ам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <p |
| — Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти кле |
| лести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све с |
| сно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к |
| а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана |
| руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} |
| ај пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> |
| ви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђе |
| ..{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му |
| ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа, |
| јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог |
| је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p |
| очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга |
| па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно |
| пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној |
| ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е |
| на.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто |
| моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти пода |
| туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да |
| рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже |
| , куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за |
| из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и игр |
| да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</ |
| плати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом. |
| но — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каж |
| му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради |
| оше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одг |
| .{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онак |
| само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А |
| ији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе. |
| е и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају н |
| Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцр |
| — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— |
| чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> < |
| > <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за ков |
| испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Би |
| где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> |
| ; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И |
| оће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} О |
| а.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по об |
| ка“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија о |
| а авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума |
| <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде двори |
| али:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хо |
| јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још |
| у.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љуби |
| инко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родите |
| јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!.. |
| тиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се |
| моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хо |
| ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар... |
| исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!. |
| одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— За |
| , вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’ |
| } Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се |
| кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те ту |
| на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} |
| галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба. |
| свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка. |
| у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо д |
| >— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо п |
| од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>А |
| аже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код |
| квењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пе |
| она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: о |
| дала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; |
| богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обор |
| .</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако д |
| је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је |
| . зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, |
| <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа |
| пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и влада |
| p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђел |
| ова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена |
| не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да |
| прати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража |
| без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљ |
| ачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је |
| одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док |
| шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и |
| /p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за ру |
| заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> |
| и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича у |
| е и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спава |
| је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је |
| неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њ |
| томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од о |
| м, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних кур |
| ти; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља мл |
| ла и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим. |
| /p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити свој |
| онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најп |
| здравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Ва |
| 1" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је от |
| де...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако |
| га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа п |
| Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p> |
| бро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала бо |
| S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа |
| одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуб |
| на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је сам |
| ка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прст |
| ка.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи оч |
| ло лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија |
| {S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки |
| и-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> < |
| д оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} |
| де избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он |
| на је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила |
| д је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: дев |
| и, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био да |
| ди!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцка |
| кну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка ост |
| вет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спуст |
| је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи |
| шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што |
| Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра З |
| , хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је П |
| твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год ј |
| ти....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила |
| аде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клин |
| а се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и з |
| и сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудат |
| де свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њ |
| своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у ко |
| е полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све ви |
| а не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја |
| а који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали |
| ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лаз |
| } А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не мож |
| овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш |
| у казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана |
| ом силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу |
| прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У |
| да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада мале |
| које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — |
| и; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше |
| .{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песм |
| јавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. |
| викују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Д |
| и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силно |
| ило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{ |
| вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спава |
| вине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p> |
| да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гу |
| Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</ |
| и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ов |
| љом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</ |
| {S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гу |
| разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозв |
| скочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди |
| не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше |
| Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини н |
| ани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше нику |
| one unit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их |
| хтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и |
| Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у |
| еђује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо |
| гледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и |
| тале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — од |
| одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њој |
| Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаш |
| ...{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради с |
| аше сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да |
| д Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад |
| а...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува |
| чања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међ |
| пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из поч |
| упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и ком |
| па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> < |
| к, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људ |
| засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су |
| домио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> < |
| аницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у в |
| за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Сам |
| покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> |
| се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нек |
| ио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се по |
| селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на о |
| , досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студен |
| а ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте г |
| што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, ку |
| кују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p> |
| време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели с |
| еће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри п |
| да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда |
| цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и |
| влију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже |
| за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: |
| и за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шт |
| аше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да го |
| же се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — |
| свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... т |
| едбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша л |
| у....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у цр |
| јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ни |
| рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас |
| ток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</ |
| а у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек |
| ..{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — |
| еше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози |
| ин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Неб |
| овала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни |
| ио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук ви |
| тила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S |
| а дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{ |
| та је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Е |
| и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Ј |
| сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сн |
| ановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само п |
| о немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би |
| — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; |
| е погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хо |
| ју се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше жи |
| казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> |
| је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S |
| — хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руме |
| е највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А |
| атови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити |
| плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спус |
| јми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар |
| шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја |
| За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је каз |
| И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и п |
| И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он |
| заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић... |
| силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели |
| ско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели |
| се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра |
| а Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјак |
| >— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И он |
| до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> |
| у да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је |
| {S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича С |
| приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера |
| а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио |
| сне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од |
| трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне о |
| разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лаза |
| вори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре вен |
| умених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је |
| } На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бел |
| . па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</ |
| мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} |
| и он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Ан |
| у у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказал |
| која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаре |
| {S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби г |
| а сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то ј |
| ђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде |
| ињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени кревета |
| њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Мар |
| из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кро |
| /p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан |
| ико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде зв |
| че Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише једа |
| Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вра |
| У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке боле |
| д пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад |
| им да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како |
| види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који о |
| д старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана |
| њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— |
| шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити остави |
| ладићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младож |
| /p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дан |
| ђе да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе п |
| у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска д |
| ш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.< |
| мо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, |
| рци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи па |
| ! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у |
| ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред |
| ери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред |
| пирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли |
| кочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија |
| на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај |
| иш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима) |
| ким барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим |
| Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p |
| попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар |
| љуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевин |
| S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — |
| а шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога |
| премом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну |
| де по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима |
| је.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, н |
| увала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи |
| ала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жен |
| колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си т |
| <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угаз |
| Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, |
| еђу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади ј |
| си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и изб |
| у госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти пом |
| убљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! |
| <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи |
| p unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу ј |
| Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он из |
| А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, |
| p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољу |
| коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти по |
| и — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, |
| ту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки |
| ду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кр |
| .</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младо |
| боље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете |
| иљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— |
| спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone |
| е велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезош |
| већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пуш |
| ....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману гл |
| <gap unit="graphic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: |
| пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је |
| њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{ |
| и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је од |
| си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} |
| Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— |
| >— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угреје |
| ?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од |
| несе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S |
| д се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете р |
| замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и |
| лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да |
| е!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило прол |
| запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> |
| сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</ |
| тио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S |
| дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од |
| мађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.< |
| оше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— |
| амару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буд |
| на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; ал |
| ркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је б |
| јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошт |
| е пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у |
| отке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је |
| S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико |
| ројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П |
| p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик. |
| се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршен |
| ада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе |
| није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> < |
| лаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А де |
| Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Ниј |
| бна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S |
| а се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.< |
| на не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„ |
| <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е |
| но....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У |
| са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и п |
| е знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер |
| седи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. |
| е, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек ни |
| ни..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога. |
| пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и ве |
| .{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с па |
| ј.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад ј |
| а се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћем |
| друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројим |
| ицима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... ви |
| и везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</ |
| н је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> < |
| ожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе |
| „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне |
| у се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с поп |
| а кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о њ |
| ти, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим |
| ше...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мај |
| им беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше |
| стале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Ма |
| авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича |
| евају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И |
| али своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрс |
| Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} |
| та њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, она |
| > <pb n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по ма |
| невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се |
| аше само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... ма |
| > <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше н |
| е све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Р |
| рачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У |
| то је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и |
| ..{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута буди |
| докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од |
| ча Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринк |
| о коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда |
| ад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја ос |
| сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донел |
| о тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала |
| вати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па |
| у Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> |
| ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сим |
| Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p> |
| квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула |
| тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се по |
| пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је и |
| наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот |
| м је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лаб |
| ше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.< |
| > <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом |
| тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... |
| <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?. |
| ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се |
| ри! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по кач |
| > <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да |
| исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} |
| на узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све |
| вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог не |
| ли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пис |
| устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуро |
| ви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, |
| — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; |
| етом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендиј |
| лово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „преч |
| {S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бо |
| мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пант |
| селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} |
| нскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и д |
| поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети |
| се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не |
| > <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Љу |
| : „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна |
| а њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин с |
| ат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре |
| попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари |
| м се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је |
| ко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њ |
| веде у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> < |
| га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана |
| месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу |
| о!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђели |
| н. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по |
| ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде поставља |
| >— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за гос |
| ико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад |
| у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаре |
| опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све |
| , ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте пла |
| рану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа |
| лаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то |
| на хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? |
| а к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, ј |
| на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пу |
| <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи к |
| скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре |
| </p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља |
| а те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стре |
| <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре г |
| показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшали |
| /p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред |
| здравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не |
| род изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у |
| дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима с |
| д барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови |
| ви ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барј |
| зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и н |
| актар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-ше |
| p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Ж |
| ку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— |
| , а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак. |
| поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој изду |
| њаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сва |
| о ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко ка |
| по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метну |
| да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— |
| ве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постав |
| м пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила.... |
| ираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркв |
| разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови с |
| и, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, |
| на нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију |
| l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> |
| <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре |
| аду; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба по |
| г’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} |
| утра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су |
| у — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук... |
| је радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бу |
| ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинк |
| ало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоко |
| дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види ко |
| .</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се п |
| И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{ |
| ет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђел |
| рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и п |
| ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађ |
| — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> |
| > <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пош |
| о што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одава |
| ња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко |
| поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па с |
| и она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој |
| ишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица |
| а гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’ва |
| је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију.... |
| а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} |
| е!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И |
| е познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њези |
| а се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — д |
| м ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуља |
| Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад |
| ругло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку |
| ом—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Е |
| г раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крсти |
| } Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало |
| ну изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега |
| ве те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} См |
| ју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се зап |
| > <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опад |
| је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се |
| ати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на |
| Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих |
| груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око м |
| о остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчин |
| ваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц |
| елу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око см |
| да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> < |
| рским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то |
| е Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићев |
| ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очиј |
| а паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не |
| и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови |
| ла руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше м |
| ма чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и |
| е!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано |
| а осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онд |
| на узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену игла |
| њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он по |
| змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче р |
| мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућа |
| и, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим |
| су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обога |
| ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црве |
| аслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до |
| уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па |
| ривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p |
| и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и |
| p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, ш |
| Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као с |
| /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе иш |
| а: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свир |
| аша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се |
| Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тана |
| крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шиј |
| ну, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p |
| е.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и |
| у у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете |
| јутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, |
| па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погл |
| она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{ |
| љеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје ку |
| изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’ |
| врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали |
| Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graphic" /> </div> </body> <back> |
| војим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где |
| своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишл |
| тко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет по |
| ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p> |
| </p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређен |
| н се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је |
| ад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше |
| и је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, опл |
| аспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на |
| му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши: |
| позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаш |
| ом кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> |
| оло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је бр |
| то. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> < |
| се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити све |
| ђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, |
| у у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа |
| сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш |
| пу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него шт |
| дно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође |
| Д</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <pb n="2" /> <p |
| Д</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 ДИНАРА</p> < |
| ли Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p |
| "liminal"> <p>ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ |
| пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!.. |
| и лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати с |
| раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима |
| ..{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, з |
| кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она |
| <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— До |
| па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у по |
| ....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од |
| аш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не |
| ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, |
| а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они |
| S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате |
| ад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко д |
| ....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове |
| ан јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле |
| .</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешк |
| укнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне на |
| , она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али |
| иже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведр |
| </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p |
| p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; |
| p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим и |
| сече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{ |
| жем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти зн |
| се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осет |
| ву; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и поди |
| вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> |
| цу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</ |
| петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да напра |
| .{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би из |
| p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрл |
| га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p |
| , снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p> |
| сле ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни |
| стише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама |
| ећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет |
| Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о |
| е у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> |
| и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{ |
| атића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећ |
| S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила |
| Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет |
| љуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била зд |
| <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарал |
| одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спав |
| амо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита боси |
| ише главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— При |
| то није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, |
| алупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо |
| е Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Б |
| у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш |
| к млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија с |
| баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шап |
| тла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са ква |
| што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија |
| ад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет ста |
| равише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече М |
| тркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке |
| е она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пре |
| та он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— |
| кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича |
| а.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не од |
| она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} |
| е викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто |
| и то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p |
| дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени |
| у, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво би |
| {S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</ |
| азвеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— |
| пет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био об |
| а — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што |
| н ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могу |
| а није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p |
| к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... ал |
| о се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете |
| > <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, к |
| S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш т |
| да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и |
| и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, т |
| је шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{ |
| епосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где с |
| шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, д |
| живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад |
| их семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела |
| А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У о |
| да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране |
| елеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио |
| ајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја п |
| у, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — |
| аше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога шт |
| тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на |
| > <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седе |
| <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} |
| богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —ре |
| ј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и |
| ти детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му ос |
| почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку |
| /p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — ш |
| њи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јау |
| а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.< |
| удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећн |
| е спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од нек |
| е у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} |
| удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само ж |
| ’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете |
| било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрв |
| е на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радо |
| нце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме проб |
| “</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заб |
| он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија оку |
| у три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану |
| >— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — |
| па.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива ј |
| /p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко о |
| и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p |
| око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, |
| по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило пад |
| „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „ук |
| Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим |
| атити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има |
| та нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места н |
| цила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по |
| еђаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био би |
| , али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле она |
| ...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прек |
| се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} |
| S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који пев |
| љава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је |
| тук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда |
| лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста н |
| узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај |
| <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, |
| њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на проле |
| p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па |
| то и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је о |
| ворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по наши |
| нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тел |
| мирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без |
| Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњил |
| ј се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата. |
| међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје п |
| била уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвеће |
| есели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Мила |
| ули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио |
| могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о з |
| едоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сват |
| Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у а |
| {S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз |
| векрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и |
| и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} |
| се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај |
| па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.< |
| о мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од о |
| Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смет |
| Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију |
| — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, сто |
| </p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као пон |
| и гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној в |
| вала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те |
| нђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p |
| Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговор |
| .</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си |
| н знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смр |
| оју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И |
| , вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снај |
| ће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој полови |
| ван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га ра |
| аст чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому |
| ече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту |
| отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „О |
| до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху |
| е.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „ |
| тевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — |
| Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег |
| ан страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га |
| Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</ |
| тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би |
| богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једн |
| а није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сре |
| та, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> < |
| поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта |
| ћу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обо |
| римирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост |
| на и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} |
| {S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</ |
| стом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, ј |
| де, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...< |
| оспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало угл |
| а се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p |
| мела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету изл |
| копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа |
| на јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нин |
| е јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд и |
| х га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{ |
| етња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван |
| како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана |
| p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S |
| , њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p> |
| иждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне |
| леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жен |
| ар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљун |
| док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече |
| ма иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p |
| <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко де |
| и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дреш |
| јом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старој |
| је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па |
| коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p |
| p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и исп |
| /p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле н |
| стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин |
| илије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{ |
| кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невес |
| ча и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише. |
| ећ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сва |
| p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину |
| > <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> |
| био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те та |
| свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути цркв |
| и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гр |
| е дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па |
| нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове.. |
| убише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} П |
| учка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се |
| са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ру |
| — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади |
| ијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њег |
| мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).< |
| Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n= |
| ушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p |
| , кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући |
| утра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да руч |
| пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је пре |
| ви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше |
| дио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — |
| } Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мен |
| кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала с |
| а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част |
| ојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан б |
| .. </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерит |
| и.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и ј |
| вина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p> |
| што шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и |
| .., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И с |
| рим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к |
| лико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко |
| ија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе он |
| ли!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у |
| /p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим саста |
| е чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово |
| ти!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад |
| е добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти траж |
| гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" / |
| чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, њего |
| /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила о |
| иса лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Б |
| се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све |
| био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказив |
| ло.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега |
| тнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све... |
| авикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> |
| т допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен- |
| јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?.. |
| ла је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јо |
| ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— |
| топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше |
| </p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колик |
| ш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе |
| Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с |
| њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствираше — ко |
| !...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па д |
| д је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и до |
| од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} |
| у!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ј |
| .</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— |
| мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— |
| о.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n="60" /> <div type="chapter" |
| и ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасени |
| кад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је с |
| ...{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богат |
| у на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није |
| љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни б |
| умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те |
| бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био |
| > <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од дана |
| али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: |
| а се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и |
| ле!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих |
| а.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то |
| а добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену |
| l:id="SRP18932_C15"> <head>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко |
| <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље |
| ге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше |
| ејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су с |
| и бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се мо |
| а ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно плат |
| тељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пут |
| .</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледа |
| беника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не |
| ије нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то за |
| е да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и |
| у; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе. |
| ста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраш |
| ...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суд |
| > <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем |
| и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он |
| оврну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p> |
| а куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота |
| заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!. |
| е, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: |
| више се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала б |
| > <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о |
| добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!< |
| раше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби св |
| лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена у |
| ...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ до |
| ли Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа кој |
| су сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, |
| естом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и |
| <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушк |
| н ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: |
| Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— О |
| сника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће св |
| плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — |
| ре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свек |
| еше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиш |
| } Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага о |
| ћ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама |
| таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око |
| екла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и |
| о то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</ |
| адна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је |
| земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једно |
| уке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њо |
| а дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако |
| ално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио |
| <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио ј |
| /p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S |
| сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама |
| а бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници.... |
| — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter" x |
| сећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.< |
| ред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n= |
| моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла сам |
| <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђел |
| и к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пу |
| иђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари постави |
| апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље |
| и!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} |
| ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу м |
| а покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти по |
| љник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?< |
| по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} |
| ише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је |
| </p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и зап |
| } Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађа |
| /head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је ј |
| к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога |
| и се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И о |
| — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кум |
| у предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{ |
| .. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама |
| д у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да с |
| се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита |
| ича шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</ |
| ећ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> |
| Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p |
| лази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и у |
| ром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А |
| а онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те |
| рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за п |
| ло земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била доб |
| паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Од |
| уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро ура |
| изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тат |
| де, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — н |
| “</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пан |
| благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стри |
| им и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији ок |
| .</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој |
| се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у |
| адила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чи |
| Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше ми |
| а.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} См |
| ти).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S |
| а ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чуд |
| ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надг |
| њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су д |
| ној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику сва |
| није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да рад |
| <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар |
| > <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори |
| вета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели |
| у дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри |
| pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требал |
| мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађ |
| P18932_C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што |
| Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; з |
| у; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему |
| ече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља |
| подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори |
| елија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{ |
| лију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете глав |
| ити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!.. |
| !</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре |
| ; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Ан |
| лио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p |
| а.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе п |
| ; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авли |
| ђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлиј |
| јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице! |
| p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли |
| и).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији м |
| ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и дец |
| <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва |
| стом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло изл |
| и и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и сам |
| опа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А |
| вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} Н |
| ија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допад |
| цу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p> |
| } Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осе |
| запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и |
| укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чи |
| аројко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Св |
| — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала н |
| ске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она |
| дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и од |
| умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамт |
| она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Мар |
| !</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</ |
| врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори |
| свануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост |
| ат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћерет |
| <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи обо |
| јећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па г |
| га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> |
| Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по |
| и с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које |
| пра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана |
| а им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на зе |
| — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај |
| ! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе вод |
| вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се |
| — Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> |
| ог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећ |
| једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће |
| е их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како ве |
| оста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{ |
| кву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одгов |
| спремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p> |
| им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје |
| нити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> < |
| ем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узм |
| ања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда |
| пасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одве |
| од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поч |
| атељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи. |
| } Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> < |
| Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим |
| а; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — сле |
| оже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, |
| граше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође |
| нако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ |
| заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замери |
| ре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.< |
| жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="9 |
| ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих пошт |
| послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- |
| .{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и н |
| ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и по |
| а и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; |
| и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! |
| <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати |
| , него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... до |
| ца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> |
| да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, |
| пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...< |
| Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене |
| p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог д |
| ! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа |
| Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и пор |
| упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Ј |
| </p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману м |
| вину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта |
| овараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде |
| а га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. |
| „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте. |
| ивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како |
| реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече мој |
| — Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја |
| е научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јеса |
| > <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше |
| <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држи |
| S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — с |
| је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Мар |
| .{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим име |
| им...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— |
| </p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу |
| днесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чед |
| нђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашапта |
| P18932_C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакој |
| пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољ |
| есни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкара |
| — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...< |
| небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле |
| му „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека |
| де да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тум |
| ича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и |
| е суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; |
| ивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута |
| > <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на вед |
| {S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише ј |
| е паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном про |
| } Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако о |
| <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p |
| </p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — |
| ње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једар |
| у раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини к |
| нђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{ |
| !</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и он |
| > <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p> |
| ла к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад |
| која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти с |
| и се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— |
| ано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде ко |
| на. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па |
| {S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему до |
| мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру мерка |
| ра.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је |
| а јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави |
| о, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче |
| би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече |
| оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на н |
| кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које |
| к је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли |
| је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе |
| сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{ |
| unit="subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност к |
| беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> |
| не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" xm |
| при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> |
| е по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> < |
| кну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{ |
| е лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гр |
| ви повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа |
| ај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; сам |
| дан пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика |
| у.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам де |
| уче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице скло |
| бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љуб |
| > <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упи |
| ри људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабр |
| једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крв |
| , рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела |
| /p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да |
| га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да ба |
| еда атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те |
| — Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај |
| опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу |
| елија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима |
| реба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Се |
| на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлик |
| ог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше пра |
| ванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође из |
| жила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела |
| едан ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет |
| бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у |
| ше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О м |
| нђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ног |
| ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сам |
| сео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Зна |
| ио кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — |
| му тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али н |
| јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Ву |
| p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се |
| чекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разгово |
| подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није |
| творише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима к |
| и у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p |
| е дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га |
| p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради |
| а...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, ба |
| у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и |
| а.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, в |
| и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја |
| > <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.< |
| а.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под ста |
| љу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо по |
| д појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине мило |
| није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот |
| попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: |
| је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S |
| азар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" /> <div type="chapter" |
| стити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи |
| пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; |
| Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече о |
| ди, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савет |
| — Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета заглед |
| <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опе |
| то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије |
| "175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакост |
| Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: к |
| у око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Н |
| одушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је ве |
| викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</ |
| о — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалб |
| стре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче во |
| и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље. |
| нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни д |
| к буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији ј |
| акта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно |
| head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице |
| ћи.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, г |
| S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о |
| ледње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више |
| и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог дво |
| ко ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њ |
| {S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што |
| земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> |
| ?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа |
| што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нак |
| опо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — |
| Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... |
| ам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад |
| /p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па |
| !{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја |
| вре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и.. |
| о замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор. |
| ија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она |
| штен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на |
| се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, |
| дела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{ |
| и човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се зам |
| може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снаг |
| свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе ж |
| ију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Мила |
| Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — |
| ету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не |
| га вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешт |
| је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — |
| им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{ |
| } Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — |
| ед у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то вр |
| уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас |
| дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалост |
| ишта док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, д |
| Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!. |
| походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> < |
| е бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!.. |
| ручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} |
| адити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Госпо |
| ег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу про |
| еједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да |
| цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско прокле |
| ико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! |
| } Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!... |
| и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да проме |
| тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што р |
| е платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p |
| те плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помис |
| p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb |
| ш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу с |
| вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, са |
| те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не пре |
| оговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ п |
| кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека |
| ајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авли |
| ба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „вар |
| Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и |
| и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мици |
| Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајати |
| вана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби |
| рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.< |
| оцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој в |
| па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелиј |
| мо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је |
| дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до кап |
| ти.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Милениј |
| од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p |
| И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није |
| ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— |
| бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да |
| ричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није |
| > <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли св |
| .{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па |
| у заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице р |
| ла — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта наг |
| икако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван |
| ио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја ме |
| он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од вра |
| , загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла ко |
| ало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали |
| ли и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хт |
| ек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Жива |
| “) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима |
| {S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе |
| а зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске ра |
| е око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:< |
| Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову |
| а говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету до |
| се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p> |
| адник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвир |
| човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момч |
| </p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра |
| јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вече |
| збиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да ј |
| види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде |
| ин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ни |
| — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, п |
| b n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку |
| је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се ди |
| рачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њи |
| одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} А |
| е кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца |
| леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лев |
| јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима |
| е је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богор |
| Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кр |
| {S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко праг |
| болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n= |
| сму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад ч |
| мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у |
| и слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и от |
| ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву |
| терати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне |
| би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је |
| “</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац |
| Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта |
| его сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево ви |
| и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече к |
| Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу. |
| си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, |
| ице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, круп |
| илаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху с |
| а зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола |
| а дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О |
| ј криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о не |
| га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га они |
| па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад |
| ју! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше |
| енијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај з |
| S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> < |
| а чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора |
| ој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p |
| вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Ан |
| ећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S |
| еколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела |
| клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p |
| дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју |
| S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија |
| у болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> < |
| а.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене и |
| м памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дуг |
| ећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{ |
| и.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> < |
| већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром. |
| шња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гл |
| тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о |
| 8932_C3"> <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дош |
| глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} |
| си ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на су |
| p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју |
| елиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> |
| И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда ус |
| диркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка |
| ијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкол |
| а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро |
| моља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103 |
| је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила.. |
| <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене |
| о..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Милениј |
| /p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже д |
| шту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А о |
| ану главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очи |
| е и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — |
| во.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опан |
| пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се с |
| еп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; |
| о где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, ( |
| е бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узе |
| P18932_C10"> <head>X.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} |
| нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} М |
| рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењи |
| а љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута |
| — Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем т |
| ице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама ра |
| е доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у цр |
| ћи и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад |
| ојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад с |
| а?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њих |
| а.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нан |
| она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она |
| ћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— |
| шће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Ан |
| ешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој сави |
| — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из г |
| не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје руб |
| о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’ |
| , мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућ |
| <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, бр |
| вана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван. |
| жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјав |
| кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђ |
| о, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-но |
| кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву |
| е на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и |
| да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако |
| </p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза је |
| док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!.. |
| оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо! |
| о века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — бољ |
| >— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити |
| има.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одб |
| ... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до |
| <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тр |
| ви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему т |
| и.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ збо |
| астави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчи |
| таријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све к |
| ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вр |
| поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва |
| уће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољс |
| косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен. |
| .</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сун |
| н, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част |
| у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни тре |
| Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свако |
| се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика |
| главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и |
| не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати ок |
| где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве зве |
| и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мо |
| бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је |
| и.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n=" |
| ле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада |
| лима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, г |
| е.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.< |
| а засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати. |
| то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да |
| паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира п |
| е га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с |
| ку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из н |
| ом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајч |
| су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они р |
| S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?< |
| векар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p> |
| варају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник |
| ове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо |
| г добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше |
| а једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав за |
| дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе м |
| више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</ |
| одитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је |
| име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школова |
| S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Мој |
| <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" /> <di |
| > <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> |
| з шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — |
| белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} |
| ес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је |
| .</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него |
| добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија п |
| живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад |
| ћу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што |
| греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватови |
| иване са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, |
| укурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове |
| краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима |
| ити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Ж |
| и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти ме |
| служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити |
| {S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу т |
| т“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлов |
| тобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне л |
| Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи |
| разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и |
| !</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко |
| p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; о |
| — Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ва |
| те редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изне |
| ..{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар б |
| : „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја ве |
| „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а |
| амислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т |
| око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви з |
| Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од к |
| ућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?. |
| > <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — |
| ки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми д |
| зговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Ц |
| е и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата о |
| више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од как |
| одавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, |
| ан је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама |
| икуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Жива |
| наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, |
| потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пло |
| екар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то н |
| чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш? |
| ца.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хо |
| .{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не |
| ..{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђели |
| ваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p |
| о је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> < |
| м се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа |
| „Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају... |
| стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један чове |
| ше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас |
| едне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако бил |
| нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјај |
| ој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад вид |
| мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита |
| а и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...< |
| — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — |
| ука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— |
| ана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и |
| p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И |
| да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добр |
| <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И а |
| ли да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— |
| се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђ |
| ла богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала! |
| </p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ П |
| шку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од |
| ишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пл |
| иљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— |
| пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.< |
| <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста плове |
| Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Е |
| зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли М |
| — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама к |
| била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} |
| ворила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти с |
| рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти в |
| .</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а |
| ?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S |
| а ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово дев |
| да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> |
| иленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p |
| .{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он |
| нака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ј |
| едам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! |
| пом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“. |
| <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје. |
| ецо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— |
| о је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и |
| ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданит |
| укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде д |
| њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоћ |
| ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно закло |
| како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, как |
| дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Милади |
| > <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p |
| .</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два р |
| ју.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{ |
| </p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта г |
| налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, |
| главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p |
| а лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам |
| И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успре |
| </p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: |
| ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ј |
| Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгле |
| вај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема |
| једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срам |
| х па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> |
| ..</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуб |
| просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру де |
| ез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место нал |
| еје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени |
| на памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну... |
| од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су |
| ценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга |
| рце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p |
| пе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— З |
| пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара укл |
| то је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бог |
| авници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар П |
| а: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} |
| је ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кућ |
| <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљам |
| Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нек |
| асове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ра |
| Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{ |
| — Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p |
| другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог мом |
| <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p> |
| ох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку |
| ће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> |
| да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо |
| а се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој н |
| а на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> |
| д својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше |
| p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је |
| > <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па п |
| се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— |
| рним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне |
| ја се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим цр |
| ови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по |
| чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не позн |
| зати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} |
| е свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост |
| отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла |
| “ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одми |
| ичало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи с |
| лила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њен |
| {S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p> |
| усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек |
| ора паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> < |
| тер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је ж |
| „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</ |
| ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је |
| очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смеја |
| очено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је н |
| И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да |
| по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ок |
| глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у р |
| уке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио.. |
| Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек |
| вих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим о |
| леко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса |
| очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадо |
| од плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много бе |
| е лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на |
| д угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које |
| г је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тума |
| , воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје ма |
| Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашнос |
| у!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до друг |
| S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све |
| и и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она |
| Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} |
| S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера |
| ; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те |
| аше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашља |
| бињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јен |
| по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да |
| </p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Б |
| мена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и д |
| Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његов |
| сим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чуј |
| ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда |
| е дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутах |
| а јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пуже |
| нија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, сна |
| је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p> |
| е чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Н |
| а, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... |
| е гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да |
| — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако уд |
| огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда о |
| авири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од з |
| неће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се д |
| е или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај т |
| пет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} П |
| у су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад к |
| ејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> |
| плашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су р |
| една?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S |
| ка, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играх |
| ље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њ |
| е удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} О |
| јеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од |
| стави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се л |
| етала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад |
| у кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли |
| лиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувал |
| ила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p |
| емој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више ов |
| се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} |
| таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки м |
| те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n=" |
| дати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} |
| </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— К |
| да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, |
| о смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али |
| е још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш |
| p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> |
| Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> |
| лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на вра |
| се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари |
| к упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, |
| а хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога пошту |
| елија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о шт |
| </p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{ |
| и за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; боле |
| /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и до |
| — Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи |
| е расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаш |
| жени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени |
| ; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; |
| добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може |
| е, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ва |
| ија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— |
| говор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две ку |
| а у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>позн |
| арац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи< |
| ам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати |
| то ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прси |
| м скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборављ |
| зо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би мора |
| убав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“.. |
| ћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да |
| радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама |
| ме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како ј |
| песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да сво |
| о у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, п |
| заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а по |
| су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак н |
| ија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— |
| p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар јо |
| мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, |
| повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете |
| — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смр |
| ’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{ |
| , трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: |
| двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје с |
| око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, сре |
| уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко |
| Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p |
| сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добр |
| S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радо |
| нко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима по |
| т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољ |
| .{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи |
| , сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пре |
| иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала |
| ла старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекр |
| ли са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздра |
| <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га |
| и бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђели |
| је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене |
| S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако |
| је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији ра |
| пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — |
| шу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онак |
| ван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче |
| више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрос |
| p unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна |
| нком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се |
| о... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} М |
| оњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n=" |
| мо је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој нап |
| едно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и ка |
| <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</ |
| и ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их наз |
| старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бо |
| сма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника кој |
| писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, |
| атови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватов |
| } Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек р |
| {S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{ |
| Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?< |
| p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и |
| арала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба с |
| час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} |
| нђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тог |
| ија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дво |
| апад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Со |
| једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица |
| епо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износ |
| да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су |
| „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бо |
| оћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређу |
| ију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то сам |
| па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите. |
| н је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је п |
| {S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!< |
| ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „неја |
| рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} |
| во вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко |
| че Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђ |
| ак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око п |
| е — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И |
| , заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — |
| .... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, |
| иђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ов |
| богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих доб |
| } За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који |
| к Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су с |
| се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене ш |
| ика кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о |
| је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није с |
| не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац |
| {S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p |
| прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Ов |
| же; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пуст |
| ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га: |
| трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио |
| му увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а |
| > <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће |
| ајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који и |
| чак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p |
| абрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти |
| вру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну |
| вио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који б |
| p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p |
| би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом свој |
| јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није м |
| илберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Ч |
| се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам слом |
| судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> |
| ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p |
| >„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе све |
| p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?< |
| онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласо |
| дна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што |
| .</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — |
| ="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОС |
| <front> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОС |
| најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није |
| му!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво |
| ма....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија |
| дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, т |
| „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су |
| — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, |
| ! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} А |
| очепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— |
| ија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него шт |
| ста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим ис |
| Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бр |
| се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> < |
| </p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> < |
| ...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица |
| је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S |
| добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је |
| родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од ра |
| словити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, |
| ј мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како |
| рву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана зава |
| — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} |
| опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S |
| ; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад ос |
| ! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над глав |
| не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а к |
| ози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>... |
| па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепо |
| и скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођен |
| њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор. |
| а; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; |
| се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ни |
| никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се н |
| а и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, |
| е ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девуј |
| и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?< |
| и ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису с |
| де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хт |
| рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у до |
| ији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све н |
| проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти ј |
| , да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије дев |
| А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. |
| ужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} |
| То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја ов |
| А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала са |
| >— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси |
| p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана |
| Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више з |
| гледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Са |
| е.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о ко |
| о — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу |
| .{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам |
| ћу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладн |
| да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и |
| <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш |
| Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</ |
| , па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости |
| старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> < |
| —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати не |
| јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> < |
| p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} |
| ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам |
| тах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ј |
| ’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема |
| изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваш |
| ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица п |
| и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је |
| етац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — т |
| оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се |
| ?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, |
| дости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она |
| по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену |
| у она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. ( |
| највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би у |
| шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим вели |
| иним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да |
| лико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пут |
| тиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез |
| S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да м |
| о, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?. |
| о првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срет |
| — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>О |
| е за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси |
| оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и з |
| нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те моли |
| ..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> |
| или јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете? |
| тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о |
| е, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и |
| вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољ |
| о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се |
| е...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла пр |
| Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зази |
| <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> |
| p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p> |
| м.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њи |
| {S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <d |
| е он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p> |
| е ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје |
| и и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— |
| аји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели с |
| ња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле |
| p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича С |
| n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану |
| ама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— О |
| пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> |
| ?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> < |
| Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— |
| и бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у који |
| а запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу би |
| јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graphic" /> <pb n |
| мреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ре |
| кчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа. |
| и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за |
| а би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и при |
| сјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> < |
| може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} Н |
| ћ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича |
| е и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, |
| ди сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окић |
| не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} |
| е је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој л |
| гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад ј |
| а....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелиј |
| љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p> |
| дости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар |
| да, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с |
| це... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... |
| да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отм |
| ко совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марк |
| , Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде |
| на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — про |
| рстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаш |
| на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.< |
| По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу б |
| јатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А ш |
| њем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> < |
| дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте ј |
| заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци |
| Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо |
| изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док ос |
| беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина |
| ија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, ум |
| г помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина |
| ска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А |
| Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја! |
| олико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— М |
| S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја |
| и тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила пр |
| >Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија |
| ринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва |
| ице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па |
| ину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капиј |
| макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику моли |
| е!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан ради |
| свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која ле |
| > <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље |
| .. ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им з |
| ед свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа заса |
| уди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати |
| да се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше с |
| ше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго сед |
| ? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала ко |
| ди пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p |
| зати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето т |
| ама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. |
| е ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспа |
| , брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.< |
| Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мал |
| !...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} |
| некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост в |
| ој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако први |
| Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p |
| } Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> < |
| е па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} |
| цима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече |
| колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на |
| агодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин до |
| љуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p> |
| овек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л |
| е како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој мате |
| е да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се |
| иди неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вер |
| црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у |
| акон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и л |
| } Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се |
| и воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— |
| срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ва |
| верити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један |
| те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну |
| уку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап п |
| >— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде |
| а.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте |
| Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да |
| прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се ка |
| љи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све |
| Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам в |
| те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p> |
| лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова б |
| био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли т |
| акију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван |
| , сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање.. |
| у.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Нем |
| ам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке |
| унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо |
| е надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људим |
| идрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>З |
| — Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо. |
| видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да с |
| волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; |
| варали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје ст |
| S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па |
| о: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p |
| то без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод |
| а давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад гос |
| тали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле ч |
| Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио п |
| <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обу |
| оклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ по |
| е — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и |
| >— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ра |
| и се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да |
| а вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Ан |
| бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — реч |
| ајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћ |
| штољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише |
| шкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе у |
| p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је |
| ем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија од |
| и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре ота |
| им те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што ј |
| ..{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једр |
| е им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> < |
| ислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, ди |
| тварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беш |
| цом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики ку |
| — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дуг |
| њила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је |
| ошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — |
| ве породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић |
| окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли |
| колико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb |
| а Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим |
| !...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n= |
| {S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p |
| приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и |
| } Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мез |
| ог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, р |
| млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о м |
| у знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о |
| ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно |
| Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</ |
| атеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама п |
| о — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна |
| — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да ост |
| p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вам |
| однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа ле |
| еше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} |
| опа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исп |
| т после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорит |
| <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица |
| а?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благос |
| од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима |
| ну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме |
| по к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач.. |
| ијама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам |
| њево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ |
| Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече |
| ица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, де |
| жи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!< |
| рени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо |
| и јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до ше |
| мести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p |
| ој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њ |
| p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се |
| тко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> |
| ика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> |
| рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p> |
| азва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече |
| оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала д |
| <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко |
| него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе г |
| — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће. |
| {S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— |
| ине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> < |
| е посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да г |
| суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича |
| вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{ |
| , Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“ |
| аспитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — о |
| жу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи п |
| <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </d |
| и капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и |
| виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — вич |
| S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јав |
| ти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од су |
| !... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде |
| сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебел |
| >— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо о |
| ео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> |
| разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреп |
| p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече |
| ек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— |
| о моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и |
| рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — р |
| ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми теп |
| >Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{ |
| Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назове |
| иноћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш |
| не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; ниса |
| напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, |
| је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у јед |
| азгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, |
| па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијо |
| > <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редар |
| ви се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— |
| а....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше |
| ага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко |
| волана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја |
| рцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о мушту |
| о се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?< |
| много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага |
| година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p |
| ..{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> |
| је!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p |
| .</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије о |
| > <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е! |
| {S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p |
| га.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Не |
| >— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла |
| — упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.< |
| ја?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шт |
| арма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио |
| лико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>З |
| р младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S |
| аројком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} С |
| руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их |
| а чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Сте |
| </p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један п |
| колико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, |
| и брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p |
| ија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нов |
| /p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за ср |
| .</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и јед |
| ..</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он |
| е могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Кр |
| а и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече |
| “ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цр |
| на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелиј |
| оговарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере |
| ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> < |
| нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у ва |
| ешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</ |
| рже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрви |
| у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој |
| јом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{ |
| на стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи јо |
| — „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја |
| ст, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан и |
| S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и сме |
| и.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.< |
| .</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде |
| {S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучит |
| .. па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а |
| кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на бли |
| их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па о |
| а.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато |
| ад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече д |
| љуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију м |
| о задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори |
| вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика |
| > <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де ова |
| 0" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Д |
| <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла н |
| — ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Доб |
| ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се |
| е то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо |
| м ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p> |
| нак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе о |
| ли и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином |
| <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — ал |
| .</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — |
| је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А к |
| </p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> < |
| јчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако к |
| о да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили тал |
| ве пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> |
| биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Ма |
| <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} |
| ! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> |
| b n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а |
| > <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Милен |
| ћу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завади |
| ли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</ |
| и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече |
| <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду |
| добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Ш |
| илберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија п |
| код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења. |
| е, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је бр |
| да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!.. |
| </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где |
| кућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — намени |
| Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леж |
| арта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може в |
| S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана |
| ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске |
| ј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p> |
| оже Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!< |
| рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.< |
| Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.< |
| ра и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади з |
| ђе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је с |
| ило да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p |
| му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и |
| е у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не на |
| доше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</ |
| тина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога |
| Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— |
| } Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он по |
| а к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу |
| raphic" /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} |
| ше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за С |
| Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је |
| нђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану д |
| девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мар |
| товати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, нис |
| и голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p> |
| ужи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила св |
| ко! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упит |
| оче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари пр |
| им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, |
| га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и |
| рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> |
| се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</ |
| <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелиј |
| ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није |
| — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Ан |
| олико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвет |
| <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињст |
| Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се |
| кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{ |
| ко, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да |
| многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка зн |
| ти.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле. |
| .</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> |
| излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по |
| је могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и у |
| о.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све |
| у њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила |
| лази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте в |
| ко једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана |
| ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да |
| рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па помож |
| ?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал зн |
| <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не |
| обро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слобод |
| пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мот |
| њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p> |
| доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не зна |
| >Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би |
| е хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.< |
| у Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овам |
| ="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она |
| ити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух |
| нула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако |
| рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни же |
| је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, мног |
| пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Пе |
| а Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост д |
| p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стев |
| претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— |
| створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше ч |
| поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Г |
| на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и ј |
| о — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мач |
| p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; |
| од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по м |
| тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p |
| чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зац |
| ој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Ла |
| ему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; вр |
| ко моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p> |
| погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „ |
| се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак |
| у кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за |
| екрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? |
| и, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку |
| ак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући: |
| у у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S |
| > <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, |
| — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p> <p |
| ен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још |
| ) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу |
| црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да с |
| .{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спава |
| .{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим г |
| кнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p |
| S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!... |
| !.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљ |
| ати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И |
| пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и зав |
| аш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече у |
| ових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре |
| дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у |
| и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми о |
| права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да |
| Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n= |
| ?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} |
| иђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам прича |
| Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? |
| ђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, |
| „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p> |
| ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; мол |
| нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи |
| — Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миле |
| {S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спав |
| ла је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — |
| .</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је |
| ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен. |
| ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да |
| берком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „го |
| нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушат |
| > <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косо |
| , чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче |
| се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз |
| тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још је |
| ута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала |
| тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је п |
| јко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла |
| Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га. |
| та и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И та |
| радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри |
| довати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити |
| и, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како |
| о моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин с |
| ауке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{ |
| а.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— |
| очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј |
| Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, |
| о, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком |
| S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једно |
| p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} О |
| да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} |
| ти!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Не |
| S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели га |
| ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упит |
| а! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти |
| ш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Сти |
| се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — прокл |
| маш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме пом |
| <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — ал |
| косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше |
| тишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђав |
| исам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и |
| </p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>А |
| тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Д |
| ј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSec |
| uote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Мар |
| днише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу |
| Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да ум |
| и тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него |
| ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p> |
| ставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш |
| престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p> |
| веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђ |
| њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за |
| рав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање. |
| /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p |
| та.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше |
| тао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија д |
| крајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никол |
| а.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену д |
| — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>О |
| уно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је |
| му осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> < |
| дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљ |
| на боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши го |
| ати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само |
| и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али о |
| ла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и |
| се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тр |
| нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни |
| шуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати кол |
| м несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи |
| — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би с |
| о и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>С |
| о шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није |
| свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и там |
| >— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболе |
| од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако |
| еше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се п |
| .{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погл |
| ица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> < |
| м отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накостре |
| .</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика |
| ло! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси |
| b n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца! |
| </p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудов |
| p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те н |
| <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, |
| </p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су |
| ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја |
| ице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости |
| ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И |
| ..{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и све |
| е попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... < |
| — Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скид |
| га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити |
| добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! |
| !</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— |
| а кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p |
| <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате |
| <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвик |
| жењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко вр |
| оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За |
| ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се д |
| цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и |
| } Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — п |
| могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Март |
| близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— |
| и кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; ме |
| Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам |
| се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли |
| нђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми ј |
| дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и |
| и код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — |
| <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече |
| боше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, |
| е од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако м |
| врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то м |
| де ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш |
| Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p |
| Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала изм |
| > <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето |
| стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, мор |
| <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— |
| војка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели не |
| : „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога |
| </p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — и |
| а бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазит |
| S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прос |
| је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p |
| оше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљ |
| ас полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што с |
| неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, дру |
| Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети |
| то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</ |
| о се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} |
| Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“. |
| еди сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава |
| павати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово |
| којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казив |
| а је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече |
| Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет н |
| p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи д |
| је на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад |
| p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— |
| по кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p |
| у јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Он |
| ..{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.< |
| па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, |
| неш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела |
| ко је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, |
| </p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог |
| <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у |
| воју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери! |
| /p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде к |
| је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него |
| ити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју |
| приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!< |
| > <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче |
| <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бо |
| ...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да |
| и Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те |
| г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вај |
| ш и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те |
| волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а н |
| неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја |
| није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{ |
| S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе |
| ст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак |
| о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање |
| га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста с |
| <head>VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само |
| ’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те ш |
| еш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђе |
| познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и с |
| спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетал |
| бузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере... |
| > <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија ј |
| т пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводил |
| моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну |
| имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} |
| оповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — м |
| што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по со |
| вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки м |
| ?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући. |
| p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места |
| цима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ва |
| Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p |
| p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без |
| дмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!.. |
| ори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад са |
| без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута |
| ог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје |
| икну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; р |
| не.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтел |
| је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдиш |
| не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно |
| рта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију |
| дали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док |
| ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми |
| к умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца |
| јити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу т |
| пријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолаз |
| еш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— |
| о, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарад |
| и јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> |
| е теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, |
| Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар |
| ча Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије п |
| и плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; |
| ело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети |
| допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{ |
| рудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена к |
| скопа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну |
| с, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад |
| оници жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себ |
| а вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, |
| ог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{ |
| ј једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="2 |
| да чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их ви |
| етњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се м |
| у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађ |
| ш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији посед |
| — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људи |
| де је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућан |
| ну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране |
| } Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и |
| лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</ |
| >Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа |
| зуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му |
| ишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — с |
| па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, |
| беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, кол |
| а.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари.... |
| запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш |
| ну капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче пре |
| плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме |
| црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>По |
| ој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете |
| е бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно т |
| онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему! |
| ича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— |
| , ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за |
| , код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, так |
| , шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми се |
| о смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти так |
| коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла зас |
| 3" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пев |
| /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђе |
| .. и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ује |
| а Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> |
| !...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се |
| p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="10 |
| ислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</ |
| ђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте |
| — Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се |
| иле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу. |
| чке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и |
| а и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла! |
| јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија |
| ешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачар |
| толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</ |
| адић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> |
| пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, |
| јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да г |
| . рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S |
| јеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли |
| ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар ч |
| не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћ |
| узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, ла |
| /p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш |
| а Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији за |
| з сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!. |
| а видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{ |
| је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... |
| .</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мора |
| p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да |
| едан.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Н |
| p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} |
| оворисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој да |
| зар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћ |
| а ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а са |
| м по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли ик |
| S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми г |
| Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутр |
| крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да |
| мотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође ј |
| оста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, ј |
| <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које |
| ије убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда па |
| појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељ |
| и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци. |
| </p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздра |
| Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за жив |
| ње, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила |
| о дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, ист |
| — Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, |
| вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди с |
| реће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох |
| <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и |
| , па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ |
| и се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче |
| ли: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је м |
| тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, он |
| а да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хт |
| опити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још |
| леда да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју ј |
| ст; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хо |
| — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О |
| пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове |
| , три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, ова |
| твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади |
| !.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} |
| а пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља дос |
| <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу |
| та га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени |
| уке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је б |
| ђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно |
| да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снај |
| Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми |
| ан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Ј |
| .{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и по |
| а она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па заш |
| нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — |
| вери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио |
| епоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему. |
| гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није и |
| све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али с |
| <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“... |
| судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се |
| теван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и о |
| вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p> |
| ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?.... |
| на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли |
| очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на |
| рта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, ј |
| ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!.... |
| аш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — |
| p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— П |
| у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он |
| ед-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не |
| ну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте ради |
| тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оће |
| ном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“. |
| од моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти п |
| оће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, |
| је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се |
| ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадно |
| да — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло. |
| } Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђо |
| о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а др |
| о ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки л |
| омрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти |
| у кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном стр |
| на њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Ма |
| шта, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може зап |
| а твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!.. |
| , да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака л |
| рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на |
| " /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим. |
| — Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти пева |
| и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да |
| >Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук |
| н.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па |
| дно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једн |
| >— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И |
| p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај |
| <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окр |
| мо се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни |
| азе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми ла |
| н да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и пе |
| <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и те |
| </p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да д |
| ш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p |
| ена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину ј |
| ајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, да |
| господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радост |
| у радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Го |
| S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Ч |
| ивот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А |
| илипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу |
| да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој т |
| си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа ни |
| м — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли оп |
| .{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; |
| г ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да |
| е, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта. |
| м — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> < |
| <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинил |
| обро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш |
| <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се |
| синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему мол |
| чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно ре |
| ећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Милен |
| н скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о |
| езан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава |
| коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу в |
| га Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ |
| те!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> |
| тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— |
| еда; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{ |
| S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој |
| > <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; мн |
| навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да са |
| пасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажел |
| ..{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни је |
| о рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде |
| нас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градина |
| рађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија нас |
| а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... глед |
| боравила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам че |
| p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S |
| га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана по |
| ло ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— С |
| .{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо |
| о мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> |
| те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта |
| — Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!... |
| богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} П |
| дем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се м |
| Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села! |
| } Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти |
| мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дет |
| ој кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> |
| је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадав |
| атњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећем |
| есам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и |
| се шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је п |
| и Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> |
| слити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћут |
| на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Е |
| } Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довик |
| је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> < |
| и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом трој |
| црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше |
| едног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се. |
| {S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} При |
| оше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Та |
| воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се |
| /p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку |
| иђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет |
| Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога ко |
| да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смеши |
| аше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови |
| ив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="1 |
| превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењка |
| рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину кр |
| ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих. |
| лак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш т |
| који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало |
| n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— |
| павала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p |
| <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе |
| болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> < |
| , море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> |
| м паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</ |
| им и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству |
| шамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећет |
| же!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо |
| .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто |
| е за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше ма |
| ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врући |
| оту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља б |
| носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином |
| ’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу. |
| смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде |
| и даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с |
| во га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S |
| , нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болест |
| > <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да |
| рагу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; обра |
| за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Дев |
| у: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.. |
| ијатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутах |
| од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и |
| ђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</ |
| оп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђели |
| , за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Скла |
| <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јави |
| што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p> |
| ленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?.. |
| .</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— |
| првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се срет |
| а задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула |
| а нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и |
| нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... < |
| уге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико вол |
| уботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера |
| позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића. |
| </p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика |
| > <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p |
| >— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> |
| ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? |
| !"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понед |
| разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са |
| к, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан зав |
| <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спо |
| е пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако памет |
| ...{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Милени |
| укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покој |
| че враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> |
| ђе Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter |
| >Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићим |
| јте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је ба |
| удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ај |
| у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше |
| ако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те пи |
| па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Ж |
| ну и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: н |
| ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад |
| к оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и |
| чицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теб |
| о некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше |
| це по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у |
| чала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућут |
| мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигл |
| и репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се бел |
| омогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те про |
| > <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетал |
| — Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, |
| на њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену р |
| поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа д |
| ерник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу |
| p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p |
| олио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни |
| трвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — |
| .</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је |
| Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> |
| — Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар о |
| Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад н |
| /p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не |
| <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече |
| >— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> |
| пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Д |
| >— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође з |
| ote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било |
| и.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим та |
| .</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој т |
| ан пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} |
| и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли |
| како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Мар |
| обравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених |
| астаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да |
| а донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недељ |
| чаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала и |
| оја су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала |
| <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево |
| њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до м |
| вом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Милен |
| та говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита |
| т.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само |
| ? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се ник |
| /p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</ |
| гледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — реч |
| ар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па |
| , којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — ре |
| ено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, |
| кује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је преко |
| ја и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> |
| ..{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватр |
| p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притр |
| на није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак |
| <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? |
| ote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l> |
| на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ј |
| нам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем |
| излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу |
| шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S |
| нда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— |
| о је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчиц |
| и коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и ка |
| нас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап |
| !</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девер |
| Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> < |
| придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p |
| > <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и М |
| ране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој |
| том и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о стар |
| па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи с |
| о, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> < |
| крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" /> <div t |
| } Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’ |
| ина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је |
| овац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> наро |
| ој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана |
| њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па |
| за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала ц |
| човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само |
| не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше |
| се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> < |
| се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше |
| нђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у об |
| у и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и у |
| !... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с |
| ше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} |
| пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепи |
| ке да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају гос |
| и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} Н |
| а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га |
| је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи р |
| америте!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу |
| ва топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> |
| брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гл |
| у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло |
| теља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите |
| >Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци њего |
| ед Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и т |
| ела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава |
| Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла лар |
| Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.< |
| ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Ман |
| !{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волов |
| о!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> |
| али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!. |
| ла цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако |
| раваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> < |
| нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату |
| нула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас з |
| аше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!. |
| је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти |
| мава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се |
| јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Ис |
| >Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> |
| на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опе |
| /p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Ш |
| се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— О |
| друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и реч |
| p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> < |
| иге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шт |
| и како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?. |
| e> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта. |
| сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „мла |
| осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче |
| {S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу |
| е на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њег |
| сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једв |
| ак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секи |
| чи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; |
| и одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — в |
| е, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес |
| <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бит |
| ако Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког в |
| /l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l> |
| ; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цве |
| прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да б |
| м цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да |
| раје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што |
| тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стева |
| > <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петр |
| зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натр |
| мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка стари |
| ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она |
| .</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њем |
| } Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за |
| це и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразгова |
| ор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap |
| „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују |
| између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кућ |
| ику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуч |
| ја.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Ан |
| на, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се |
| } Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па реч |
| ласи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се |
| нђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са с |
| /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта л |
| срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени |
| лила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Ме |
| однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе |
| ном вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S |
| шла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту ј |
| ости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> |
| је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; ост |
| вају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Ан |
| а дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван запов |
| дма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на |
| : девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девов |
| мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражил |
| ар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро не |
| замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с |
| и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нем |
| p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p |
| , истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко м |
| о!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p |
| ђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она |
| .{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S |
| ога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „ |
| аше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симин |
| а бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу |
| кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала |
| ија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мн |
| огла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је |
| трос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да |
| еном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу... |
| крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли |
| да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника к |
| га света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисл |
| рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сест |
| ра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошт |
| S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, |
| p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је до |
| /p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S |
| /p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И би |
| p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник по |
| и чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... как |
| е може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од |
| > <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се |
| да не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само |
| </p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?... |
| а кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задева |
| играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} |
| рија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она ду |
| ђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те |
| Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ И |
| говорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају |
| рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет до |
| н.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једн |
| , па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од |
| > <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p |
| школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло |
| ...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко |
| на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— |
| омалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова бо |
| чен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете запла |
| н.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> |
| брајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p> |
| ди, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</ |
| попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изго |
| нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— |
| био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друк |
| што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али им |
| {S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку |
| ц њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекн |
| де у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све |
| ..</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака |
| Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{ |
| али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном |
| за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ћ |
| изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољ |
| спред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могл |
| ic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Ла |
| ла сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала |
| ију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“ |
| </p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па ре |
| јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буд |
| да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речц |
| евера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће мо |
| ше, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада |
| е би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћа |
| —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на |
| нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело |
| ј твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <p |
| се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, |
| и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џа |
| су, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене |
| о служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на је |
| чај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад |
| а може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и проле |
| n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!.. |
| а ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају.... |
| ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{ |
| адост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!.. |
| о старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче с |
| е пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка |
| о родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле |
| /hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — стара |
| тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачк |
| Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смел |
| но кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свиј |
| око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита |
| ..{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што ј |
| с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија |
| и...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем |
| вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се |
| вљено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћ |
| ице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>С |
| ди коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— К |
| а се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — од |
| аше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине |
| пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; с |
| ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост д |
| <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} |
| ?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; мла |
| е старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ |
| то, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S |
| дању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једн |
| злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати ст |
| и и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, |
| таше да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Ст |
| >!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!. |
| м старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љу |
| ења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено кол |
| елу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је |
| на, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разгово |
| , девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, п |
| у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> |
| амо грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му коко |
| ови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} |
| — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка п |
| ови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим с |
| и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, св |
| овре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S |
| оли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених |
| ча Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изне |
| У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватов |
| , даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Иски |
| ашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на |
| о“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло |
| је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни |
| старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна п |
| спупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела. |
| tone unit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па с |
| <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p> |
| е од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја |
| им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и проша |
| старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да нави |
| старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</ |
| е додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтед |
| </p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин кој |
| уги пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику |
| ватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — |
| се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је о |
| м гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде приј |
| очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> |
| лизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојс |
| .{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном |
| рост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибира |
| проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да |
| они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донес |
| по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам з |
| ди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми |
| ростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не |
| ко! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући с |
| матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нис |
| и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и по |
| е к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу |
| релази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро ник |
| беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и дец |
| 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, б |
| p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца та |
| много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} |
| ђоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: |
| ше своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, н |
| кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p |
| и ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о |
| ла куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заво |
| а их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати |
| о.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест |
| ше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зн |
| бразе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са |
| ајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ |
| <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на б |
| .</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим |
| ло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само |
| Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— |
| ио обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је т |
| оји су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поц |
| ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ |
| .{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> |
| брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Д |
| ема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Се |
| ј Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је |
| ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад |
| ом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> |
| и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се |
| пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> |
| знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овак |
| и сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смел |
| Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Види |
| > <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</ |
| аза.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче |
| уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала с |
| евету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва |
| е к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држ |
| >— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те |
| Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче сво |
| та за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одгов |
| жем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде с |
| ча Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Кра |
| ’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да та |
| ина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> к |
| нежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’ |
| з куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он к |
| жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер н |
| ..{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето о |
| /p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дри |
| чам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лаг |
| моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био б |
| шу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, |
| ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да уп |
| !...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; да |
| </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не с |
| и, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</ |
| <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Н |
| а!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигл |
| :</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за поја |
| попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> |
| одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе своји |
| би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право вел |
| д муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок |
| а на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутр |
| мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико |
| е и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлиј |
| зи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не в |
| pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је |
| оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ре |
| .</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по н |
| — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: ј |
| Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуск |
| понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми |
| .{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка |
| е могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у к |
| ирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећ |
| инку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је |
| з очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело |
| се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забр |
| епо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb |
| пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички каме |
| помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.< |
| грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p |
| ра и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; |
| ка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишл |
| се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој |
| рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад |
| векрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни ј |
| ане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену П |
| уде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и брин |
| трише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>М |
| д воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} К |
| <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног |
| и мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> |
| одно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је |
| зиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> |
| ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа |
| {S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан д |
| и у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они посед |
| казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казат |
| је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на |
| у — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одред |
| могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што н |
| м!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем |
| лија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну де |
| p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни реч |
| Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- |
| ам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он сме |
| али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p> |
| и!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Обр |
| есту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валин |
| никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам уве |
| — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p> |
| ац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо |
| ава — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: пр |
| плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене бил |
| јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и |
| еница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.< |
| , у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама |
| је освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се |
| } За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала |
| није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта |
| ене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измир |
| /p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и |
| ери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n |
| А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</ |
| .{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад т |
| .{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора |
| раве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он баца |
| њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко... |
| тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од с |
| била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и |
| м на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, све |
| ко! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да |
| ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око |
| То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити м |
| поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре радени |
| > <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p |
| кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p |
| лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу с |
| ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка |
| /p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: |
| на, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити |
| имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graph |
| јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што |
| /p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на |
| ед промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, |
| е....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и |
| ра од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не боји |
| нце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку з |
| да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и |
| збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Млад |
| надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радо |
| непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чист |
| Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Н |
| ога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете сре |
| диш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамот |
| и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, от |
| ти за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} |
| оноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван при |
| убо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!. |
| и мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чи |
| ико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда к |
| — Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро |
| <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је |
| ља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта |
| јд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одм |
| кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно |
| а... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеос |
| >— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисл |
| селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лаз |
| м.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — дода |
| ше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p |
| /p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — |
| м?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свем |
| е, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова н |
| подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно ј |
| ија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му |
| <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и с |
| беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са ког |
| </p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а |
| иле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек |
| ви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић |
| је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{ |
| >— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> < |
| ти. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја |
| ја.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умр |
| казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вун |
| није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да |
| ва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан чов |
| ко не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све |
| их тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти |
| ше са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, |
| !{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу он |
| .{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми ј |
| ...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери з |
| p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мој |
| мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — п |
| моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Ан |
| а ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је |
| дредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и па |
| не“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смел |
| деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, |
| тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, ве |
| Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно |
| и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је |
| нија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— |
| " /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се же |
| — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту |
| у.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора би |
| дом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> < |
| а?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па м |
| ...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта? |
| p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој с |
| а; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о д |
| пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми |
| у! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина до |
| </p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздре |
| уга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсирома |
| ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> < |
| тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> |
| а једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја ма |
| тића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице |
| дих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p |
| вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам |
| сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога |
| p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> |
| у ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња |
| нда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што |
| дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако у |
| ија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија |
| том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што ка |
| нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати шт |
| свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаш |
| с и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на |
| азар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрет |
| екоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</ |
| нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.< |
| <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, бић |
| ешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p> |
| — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет ре |
| о и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прв |
| лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда. |
| <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одр |
| p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас |
| .</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћ |
| пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш по |
| !...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си по |
| ’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, м |
| :</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — |
| озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Н |
| </p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p> |
| главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?... |
| ко је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек |
| е идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} |
| и у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти.. |
| што знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше |
| и нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме |
| моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А пос |
| .</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар |
| да и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> |
| ка ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стал |
| ам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о с |
| ави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да |
| кра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцка |
| м ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и пода |
| Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да |
| !{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој |
| н, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о |
| p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, н |
| мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И |
| ићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа |
| видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Н |
| адости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш св |
| о лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним |
| а бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S |
| >— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих пра |
| е с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l |
| а моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не |
| ота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци |
| ца.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— |
| сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и |
| > <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово |
| говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, з |
| баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</ |
| етрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче |
| рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрог |
| велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} |
| </p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо т |
| ету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је нај |
| ио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о т |
| S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели поко |
| јију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се |
| ди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и |
| о...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Ст |
| остимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Оп |
| е....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница |
| >Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад с |
| ву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и |
| у“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз с |
| за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам |
| иш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> < |
| — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих |
| е.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се о |
| а!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти ра |
| могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} |
| верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он |
| д изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да |
| S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај |
| мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да |
| господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се м |
| мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад бил |
| ркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко |
| у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприм |
| нда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај |
| о за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми |
| њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми жи |
| .{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад с |
| ни би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му с |
| а, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се ни |
| сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи п |
| певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> |
| , Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколи |
| не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се |
| она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} |
| покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...< |
| умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми |
| ела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... моли |
| > <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, вид |
| та...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, |
| p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му х |
| и што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она. |
| уд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!. |
| с’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се т |
| рити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’ |
| > <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивш |
| ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку |
| за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; има |
| /p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван приле |
| — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb |
| Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту |
| Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија |
| н се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здра |
| с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! р |
| еда у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се м |
| ; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — р |
| а даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван |
| кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о |
| љ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му |
| диш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на св |
| јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме са |
| ј је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости м |
| е постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чуд |
| /p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти |
| > <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p |
| венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по |
| p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на друго |
| те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа гла |
| {S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Б |
| споде свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Госп |
| је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије |
| а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој доне |
| ија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид |
| {S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} |
| још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју |
| едно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет |
| — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} |
| аску, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци на |
| > <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весел |
| поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо |
| ишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће из |
| највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за же |
| аде! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће р |
| његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здрављ |
| триц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о |
| јсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Ан |
| звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Милен |
| рио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p> |
| ивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и |
| ’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти је |
| раг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је |
| ја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар |
| ра, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко о |
| руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</ |
| ознаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива своји |
| лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бо |
| ориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благ |
| пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Д |
| А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шт |
| n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најд |
| ра вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је |
| ужа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за |
| д ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђел |
| {S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па |
| коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ак |
| еца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се зг |
| ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добр |
| е; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га оку |
| е што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одла |
| ..</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је |
| вице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о с |
| p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја свато |
| ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећ |
| м узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам |
| или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову |
| очито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена њего |
| ишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле |
| и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А |
| д млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у при |
| ити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и |
| ши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила |
| а к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапута |
| ој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стев |
| а устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> < |
| редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа укра |
| ?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама в |
| идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послуша |
| ју ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> |
| нак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси |
| Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и д |
| бани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p |
| ци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је р |
| Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за то |
| виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отвори |
| једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио |
| деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и вол |
| а ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг |
| <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, км |
| оја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али ос |
| .</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако |
| кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице |
| мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чи |
| на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад са |
| Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта |
| астио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше доб |
| јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра. |
| У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропа |
| ран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би с |
| а — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шениц |
| ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p |
| ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић |
| баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар коса |
| Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута |
| вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене |
| ује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче |
| со!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“. |
| ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има |
| </p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{ |
| ћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!< |
| {S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Ма |
| ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини м |
| о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је ј |
| рине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Т |
| ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јет |
| ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!.. |
| ше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало |
| </p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и |
| е „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ с |
| де где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о д |
| ло, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} А |
| јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових мома |
| апије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у н |
| две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{ |
| >— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, |
| врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догон |
| .{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Марин |
| је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето |
| дамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И |
| упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удар |
| великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мр |
| воли — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему науч |
| из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинул |
| к.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — сра |
| , колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, по |
| е још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила ј |
| — Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Ми |
| одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је бог |
| ако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше скл |
| а да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гр |
| е да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему |
| ; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше |
| а треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље.... |
| {S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ смести |
| pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале |
| ђе готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем |
| а велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре |
| а је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајт |
| .{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једн |
| нђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „б |
| је развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну т |
| ори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говор |
| ицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми р |
| а: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — |
| обље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код |
| робље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би |
| уке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда |
| гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Ва |
| ца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш |
| здржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и |
| у да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S |
| , зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лим |
| <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, |
| учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} |
| ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамот |
| —гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад |
| </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи. |
| ! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — р |
| јанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљуј |
| о ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети ка |
| а би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ре |
| {S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу |
| е, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нин |
| му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече |
| рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин |
| Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу п |
| Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог |
| шу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и |
| че и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи |
| у прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу пр |
| Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху |
| и: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чит |
| се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кр |
| .{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — |
| омог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!< |
| Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S |
| а.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци |
| пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са |
| ење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисл |
| и?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> |
| њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — |
| ра.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Ла |
| ед суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да о |
| на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђе |
| пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати м |
| ћу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш т |
| сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... н |
| поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ |
| вом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с |
| ама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. |
| ну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кре |
| запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пир |
| брог друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!< |
| споде!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам см |
| купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p |
| о у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успав |
| екру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до |
| о нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала |
| и је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим. |
| > <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако |
| еколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице |
| и руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} А |
| и за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је |
| о ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Пе |
| Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти |
| и свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунил |
| а све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о |
| p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> |
| >А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасј |
| а по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, п |
| „Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме п |
| о је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што |
| атеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да м |
| /p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем |
| им очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, |
| >Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да |
| пу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" / |
| с; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га приди |
| ући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему |
| о се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив би |
| о жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђели |
| и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе |
| е пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— |
| а скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагр |
| вши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! — |
| бац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у сел |
| у главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> |
| како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу |
| ва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали |
| адину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најб |
| епо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељад |
| г вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Ника |
| а му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и |
| S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} |
| сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на |
| ећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше об |
| </p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марк |
| жа.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја једа |
| <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Леп |
| видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?< |
| си с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред то |
| она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може |
| ве вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напр |
| у децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе |
| и.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па оте |
| >— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Ко |
| си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан |
| тац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута |
| гове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, ка |
| азара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташ |
| вно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, |
| биј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да |
| оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од в |
| </p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} |
| ... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то |
| вац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болес |
| и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуко |
| оже се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и че |
| .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би |
| е је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар |
| њи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелиј |
| му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја м |
| ну гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је |
| о.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље |
| приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и пр |
| роз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, |
| је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два |
| њи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него |
| {S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њ |
| </p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Бо |
| рила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток |
| узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти |
| ико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</ |
| унака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је |
| уку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале) |
| Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко ско |
| а Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, |
| ју...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Т |
| изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разгова |
| амо Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било |
| са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о |
| — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... |
| моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени нај |
| се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју |
| нос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слеп |
| има не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све с |
| ишта није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа д |
| брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— |
| ди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све шт |
| и: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости |
| н окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко повед |
| ..</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана бог |
| — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је |
| па глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, а |
| да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости та |
| е леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} |
| га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један |
| шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" |
| дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад |
| кта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У |
| тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свек |
| е, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар |
| есте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву |
| оли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака сре |
| може Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n |
| в.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама с |
| ати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред св |
| ку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продај |
| Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, ал |
| да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мен |
| ћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад |
| е то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} К |
| /p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од |
| д би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да |
| p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> |
| сти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како кор |
| > <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.< |
| .{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ев |
| ри!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полије |
| а само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, де |
| та мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат м |
| био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкр |
| е, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно |
| је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде си |
| је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; |
| о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка |
| завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја за |
| тивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбе |
| .{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде п |
| уд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ниш |
| </p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели |
| p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} О |
| ..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— |
| гуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о ма |
| о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри св |
| исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити.. |
| разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... |
| њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише |
| о, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта ва |
| Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се з |
| {S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’ |
| хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опе |
| .</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде |
| > <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на в |
| к само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; |
| кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред вр |
| вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито |
| е; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лаза |
| еле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. |
| Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што и |
| ју насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — |
| себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!. |
| н не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!.... |
| А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S |
| лушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди п |
| учи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!.. |
| ше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непо |
| ој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра |
| е ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S |
| је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мен |
| — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о |
| рашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот |
| за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну п |
| подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној |
| ицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како свато |
| тпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p |
| у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало |
| > само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер |
| .{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете |
| и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири |
| ла снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико |
| све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскињ |
| ало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испр |
| онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручиц |
| осле тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичов |
| } Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један. |
| ј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, |
| очи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га |
| душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у |
| или,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> < |
| оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од ж |
| ала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. |
| јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од ње |
| њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци др |
| Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће у |
| ош има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па с |
| на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија до |
| идео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва |
| ви!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно |
| се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> |
| а неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} |
| анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти с |
| амо ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да и |
| рава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напре |
| образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене пову |
| . — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> |
| „А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Н |
| асто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да |
| е богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрат |
| Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхта |
| ајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— А |
| а огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака |
| > <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— |
| же да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" / |
| ити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, |
| е лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од |
| ђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше |
| леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу к |
| цима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима с |
| постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> с |
| ато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и |
| кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беш |
| епо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!... |
| ла његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, |
| амо плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тет |
| >И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се ку |
| ђевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узим |
| додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниск |
| цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— |
| а да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n= |
| } Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице. |
| Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом |
| во и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> |
| мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> |
| а; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом |
| јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говор |
| Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар |
| а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метн |
| сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p |
| да, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себ |
| само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић ј |
| ђе обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се са |
| {S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта |
| ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича б |
| из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јо |
| — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо. |
| о ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вође |
| по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу опл |
| опалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Он |
| ови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и де |
| „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија у |
| две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око |
| о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Ан |
| </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</ |
| анију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер по |
| га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете |
| на гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... |
| aphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му |
| а.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он ј |
| да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу. |
| е више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— |
| јко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не п |
| .{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувар |
| , шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватр |
| ила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију |
| ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— |
| о вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури тр |
| њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онд |
| љала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у |
| шњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него ре |
| ла ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; |
| > <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јет |
| Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одо |
| — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— От |
| нише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запе |
| тељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, |
| н је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа |
| !{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он |
| одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја. |
| грлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим ра |
| ила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца |
| ила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p |
| Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи |
| </p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> |
| } Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! |
| {S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да |
| орила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којим |
| е добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; ни |
| , која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све |
| мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} |
| ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — гов |
| пу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из |
| ужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да |
| е да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у груди |
| е што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој о |
| .</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш |
| /p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђе |
| S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: јед |
| } Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... |
| рате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., |
| нако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити |
| дан нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири |
| и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и пр |
| е — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себ |
| и дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Јед |
| ...{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом |
| дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, |
| ти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван |
| ога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук |
| олико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да |
| — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета! |
| оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај |
| воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак ша |
| га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> |
| па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо |
| </p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} |
| ли дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и ова |
| } Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. |
| рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао |
| у не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се |
| о старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дан |
| о чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече |
| вори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p> |
| порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне |
| вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели |
| казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или она |
| је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> |
| X</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом зад |
| е пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казу |
| p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; ко |
| д је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместиш |
| > <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о |
| Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну |
| нђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти п |
| онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их |
| p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се |
| свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девој |
| но! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој |
| добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Милениј |
| е.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично ради |
| (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} |
| вне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> |
| пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици |
| јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска.. |
| оја је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигош |
| Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жа |
| {S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Ку |
| хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво |
| пузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу |
| пусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију уле |
| араше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако |
| ште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> |
| и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S |
| аца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни |
| који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше с |
| ро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ ур |
| ма у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам. |
| — Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — а |
| о себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Он |
| ћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мн |
| едарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван. |
| у“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пу |
| ек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен з |
| траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је |
| више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире |
| мет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у г |
| је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... |
| су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га н |
| гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо |
| ете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гран |
| .{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то |
| чју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људ |
| тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео |
| оговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па |
| ки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их д |
| на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је |
| уката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — |
| .{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</ |
| прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови нак |
| — А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и |
| ја изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у |
| ..{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава жив |
| ска раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила < |
| дила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи |
| о, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — вик |
| е сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом б |
| Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку ш |
| ну сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу д |
| инком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} |
| весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — |
| n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало ораз |
| ла кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Не |
| самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну пр |
| он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима |
| сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p |
| доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа |
| гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и јед |
| p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтар |
| апе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђа |
| ла попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— З |
| пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вође |
| у; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се пром |
| тело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под |
| ов још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овам |
| едаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу пос |
| о убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (с |
| p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете |
| смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад к |
| никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћук |
| ; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</ |
| ко знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.< |
| а сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? |
| је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био б |
| S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— З |
| ео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, |
| лачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Ни |
| нуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После |
| — Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> |
| у она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу |
| они се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S |
| мари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </ |
| она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — вик |
| чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, |
| елији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зо |
| астите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је нај |
| Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!... |
| Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и са |
| ега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На |
| те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Реда |
| ледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том ка |
| из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ |
| појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају |
| ве њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио |
| ети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи |
| {S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија п |
| и им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па |
| ним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са |
| да; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, |
| а скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматра |
| њавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и н |
| ђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер |
| вом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За |
| грали су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и дом |
| ....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — оти |
| /head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније ал |
| оћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су |
| p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену а |
| а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху ве |
| а.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много |
| зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноћ |
| ижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута: |
| слови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он |
| на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа цркв |
| над кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га |
| , онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кре |
| </p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо |
| за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је |
| озваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако |
| ри сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старо |
| сут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У д |
| <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p |
| Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мучени |
| ли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да с |
| споде!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу т |
| тон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза |
| е нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ват |
| .</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!... |
| то...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а о |
| дила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га о |
| е тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак |
| укати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и он |
| цу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> |
| Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угр |
| њаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... |
| т изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одрич |
| > <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу |
| нац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} О |
| енац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји ве |
| дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђел |
| поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са м |
| богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p |
| аци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бри |
| тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаш |
| али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти |
| носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше |
| ници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу |
| е?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да |
| ји су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ак |
| е слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испу |
| (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p |
| и мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш ник |
| сто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу ш |
| .</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у |
| е Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не |
| атим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде п |
| ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> |
| шта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p |
| ну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје: |
| ше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборов |
| е то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане г |
| поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко с |
| <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је о |
| опи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — ре |
| нећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива |
| даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у |
| ..</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, ал |
| снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Пет |
| ре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не ум |
| а једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Шт |
| ови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па с |
| пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била |
| p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</ |
| не негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајч |
| о гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о |
| <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега д |
| матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замисл |
| {S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситн |
| ...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез |
| где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?... |
| а ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" |
| корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део о |
| очека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла к |
| — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p |
| ите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, |
| <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!. |
| ице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и ве |
| вик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу зако |
| а у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне |
| уже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја во |
| — Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од ј |
| ича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се |
| љана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево м |
| удим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И |
| би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне |
| .</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа |
| ла...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онд |
| венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше |
| е колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је з |
| е неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи исп |
| је место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут ј |
| није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на ко |
| во вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег |
| божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о |
| корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни |
| жника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и |
| шта не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас |
| ити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако бил |
| који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђ |
| /p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле ред |
| ја свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и |
| д спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био зд |
| те на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онд |
| се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> |
| ар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" / |
| пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да |
| зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелиј |
| немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> < |
| — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ак |
| ија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу |
| .</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја |
| “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она |
| </p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дво |
| у ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је до |
| и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где |
| > <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — |
| еле совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разгова |
| емала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бок |
| ла друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред |
| на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убрише |
| тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим р |
| ика кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихо |
| ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рек |
| стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше |
| те...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој |
| <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада |
| идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа |
| е био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељ |
| ару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе |
| та.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и п |
| p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцка |
| о.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} |
| воју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела |
| та.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p |
| а да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заос |
| беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас има |
| па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:< |
| где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут |
| ти!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> < |
| , у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде |
| би понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пр |
| агоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекош |
| у лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учи |
| копча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Ан |
| заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два мл |
| е по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уве |
| овој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{ |
| била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с к |
| о у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „св |
| покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужн |
| ’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се прес |
| зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p |
| печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете за |
| ди, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, в |
| у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи пр |
| pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на |
| и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њег |
| вет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у соб |
| њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није |
| манија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} |
| рце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала |
| само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у он |
| и ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам мој |
| се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад |
| кљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и |
| S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама бе |
| рину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са мом |
| нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми с |
| адин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</ |
| <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече М |
| етлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишар |
| ом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, пог |
| никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушк |
| да разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и и |
| е деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко |
| ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико окру |
| би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, |
| вари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изн |
| е она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук спол |
| аше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она. |
| сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> |
| апојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа руп |
| осаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p |
| ред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило |
| оља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p |
| лија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужн |
| А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> < |
| аројка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l |
| казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} |
| и у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она |
| ча Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшик |
| а, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о |
| Section" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше дом |
| {S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p |
| па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми ј |
| Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође |
| е лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не ди |
| ушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређу |
| Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане |
| м.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не |
| причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен |
| .</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и од |
| их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтел |
| и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници |
| ивим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се |
| онеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко |
| амо се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази ка |
| ам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа |
| е.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; ув |
| а да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; р |
| цати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од он |
| ви накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђел |
| се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове ж |
| ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завади |
| а коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуш |
| пе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојн |
| постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се |
| p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{ |
| е се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има |
| се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па |
| аша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили |
| ебе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашни |
| ла, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт |
| не али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рек |
| разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је |
| крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{ |
| ете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — пи |
| “ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој |
| <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је о |
| н марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно ње |
| ла — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и о |
| {S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, |
| , Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чис |
| те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поуч |
| заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бр |
| о сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућ |
| беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по |
| све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражи |
| на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечер |
| они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи |
| ује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, |
| <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтев |
| е мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим цр |
| ести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе ј |
| ољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако |
| ба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — |
| <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би в |
| спунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не |
| ља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је |
| повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се |
| <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте |
| ред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек |
| а иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукав |
| е на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју об |
| ати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и до |
| .{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрве |
| а...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџб |
| е његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и ок |
| Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле |
| игли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен |
| е ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p |
| ан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; ал |
| .{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју |
| еве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће |
| } Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.< |
| ечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако т |
| адин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се |
| е дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти д |
| !</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те мол |
| } То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је са |
| је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила с |
| нда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра |
| се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није |
| попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо.. |
| ман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хо |
| таре жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено ма |
| егових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и |
| добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p |
| воту, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу. |
| } Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p |
| није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И саз |
| су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и пад |
| “ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је ала |
| а да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ћ |
| ле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човек |
| ођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} К |
| доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p |
| И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча |
| из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже. |
| речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа пр |
| ма плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на |
| нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p |
| свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хо |
| !“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послет |
| нија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: н |
| нђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта |
| шла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила |
| ас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он |
| иш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се.... |
| шна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и |
| мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом |
| 66" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели |
| .{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати |
| </p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше он |
| ме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p |
| аше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја |
| етрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Нас |
| ари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђ |
| — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S |
| ...</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио |
| м ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n= |
| >Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{ |
| иладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа |
| анет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је б |
| о к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би најви |
| дарише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје п |
| а.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још о |
| ладо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у млад |
| ане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....< |
| несе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n= |
| Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин |
| ла највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија у |
| ек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина. |
| од небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — |
| ешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте н |
| ике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у |
| адаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасности |
| н њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:< |
| есника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, ра |
| пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p> |
| ољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и |
| дост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање... |
| т дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама ра |
| иси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није н |
| p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И у |
| дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли зд |
| најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора в |
| беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаш |
| ад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дањ |
| свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p> |
| што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину |
| а насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер |
| ’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже |
| за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни н |
| и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору... |
| како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу |
| а врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> |
| аго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како |
| вно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, |
| } Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све |
| .{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за |
| тала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су |
| оде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала |
| конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој |
| се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</ |
| оји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на |
| Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радил |
| Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако јед |
| кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о |
| се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја |
| н, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов ка |
| редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђ |
| Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb |
| еле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А |
| мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли |
| деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} З |
| p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђе |
| за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да |
| — Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" |
| и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не с |
| вори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам н |
| вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb |
| арко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумо |
| ила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} |
| е.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се |
| еје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе п |
| најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...< |
| а оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе |
| <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p |
| али су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја |
| , у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“ |
| b n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости с |
| <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се ко |
| Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p> |
| лагословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече |
| и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу... |
| а љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и други |
| не, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују једа |
| путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су с |
| се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је немож |
| {S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јов |
| > <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Де |
| p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше |
| осподе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у |
| е јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 186 |
| Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Он |
| . да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само |
| еме некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њи |
| н мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан о |
| читељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о сл |
| андурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb |
| окти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p |
| да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била у |
| — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чул |
| је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже нај |
| {S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је |
| ћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи |
| а!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто крив |
| еба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гор |
| силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загле |
| и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, п |
| Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крш |
| ека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И |
| оре, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} |
| .{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој |
| вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде ма |
| ја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пит |
| ’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали |
| то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на |
| моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!. |
| паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и |
| а да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у |
| S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене |
| S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Иза |
| куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па |
| лико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у |
| че!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепћ |
| рачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти |
| одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али обр |
| и тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити о |
| ац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у |
| Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.< |
| то, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да |
| ови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „да |
| готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој |
| ени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право |
| е не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на усн |
| шно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим т |
| зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестр |
| а ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме сла |
| <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p |
| о дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, б |
| ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеј |
| озови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— З |
| ја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, не |
| ца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, |
| а се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> |
| и преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Др |
| ек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарј |
| а се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их |
| те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђели |
| уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш |
| и!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он с |
| и убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље ј |
| !..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да |
| е и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да |
| ашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи |
| ноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле пот |
| обро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, |
| р“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Др |
| адицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, |
| н — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ |
| свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), |
| ј дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је |
| ве и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две |
| је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са поп |
| ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> < |
| .{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним |
| етнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас. |
| Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — |
| и до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегл |
| биле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће |
| ија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се |
| же се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шт |
| конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те |
| опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручков |
| ицу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклања |
| их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри |
| d="SRP18932_C18"> <head>XVIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде |
| е да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: |
| ? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљд |
| баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам р |
| говори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по |
| и на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дош |
| но спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овам |
| ад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не |
| о те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живан |
| бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p |
| „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; ј |
| о што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих мог |
| ајлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их |
| срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} |
| да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја |
| пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} |
| равља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља |
| ђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И тре |
| а код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Пе |
| ја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће? |
| те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано |
| ељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.< |
| Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим зб |
| з цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> |
| га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро |
| даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу |
| р и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа |
| говој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво |
| и.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јеча |
| p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{ |
| p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обич |
| мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — |
| „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</ |
| е плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?< |
| путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n="145" /> <div type |
| ало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да |
| и к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!. |
| спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је |
| мних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само |
| ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија |
| и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је ран |
| ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђел |
| Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама |
| >Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола н |
| стила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, |
| ац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не т |
| крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у |
| .{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p |
| {S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазар |
| и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чи |
| з јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и |
| дан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на |
| Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p> |
| лавом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p |
| аду Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелиј |
| или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успрем |
| им сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} З |
| Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и та |
| опише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну |
| у крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрн |
| ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби т |
| јим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, |
| ше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђац |
| /head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред |
| лија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је |
| S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> |
| ј дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аниц |
| није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о |
| в међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити.. |
| срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне ру |
| болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и |
| што то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ вод |
| ће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра б |
| су и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} По |
| мљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; |
| Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник им |
| ном!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p> |
| дан — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар И |
| S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, |
| и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља. |
| хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако |
| S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда |
| жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у |
| ваном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онд |
| риш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S |
| би; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању. |
| ијатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да |
| S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мо |
| о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изд |
| скупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртв |
| <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, ид |
| јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо гд |
| ла па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живи |
| Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} |
| ке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како |
| цу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по |
| је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде |
| ле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела |
| а спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу |
| >Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набр |
| окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак куват |
| оји су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомила |
| ше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Д |
| р...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{ |
| н оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> |
| раги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љ |
| ла да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта |
| ора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он |
| изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силе |
| ници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— У |
| ead>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кар |
| ија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она |
| дравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка |
| </p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> |
| {S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста те |
| ста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба |
| p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стев |
| е...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зо |
| не, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у ту |
| крва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> < |
| ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се бог |
| а га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност. |
| се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да п |
| е по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници рази |
| амо миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{ |
| очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воћ |
| ању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љуба |
| домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, |
| да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека А |
| вања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки |
| елија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} |
| ила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није |
| ну и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече ј |
| е: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није |
| троба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} |
| би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, |
| Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да бра |
| рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Не |
| заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да з |
| о лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни |
| — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...< |
| > <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити! |
| p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији |
| <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. |
| <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје ме |
| наци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачн |
| тајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових |
| ешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пус |
| брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Тре |
| ; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Н |
| ци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда |
| То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} |
| ! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо |
| треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стева |
| ути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало м |
| једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти г |
| па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег добро |
| >Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу |
| лила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Сте |
| бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њи |
| уке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Милени |
| па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:< |
| јаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно |
| им: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те |
| питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну |
| } С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта |
| ћ од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се о |
| срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и |
| аза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостив |
| ура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— |
| к! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пу |
| но — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</ |
| љивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше |
| лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и |
| ет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти бу |
| — Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ? |
| и тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој |
| идим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је з |
| заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати |
| Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то мож |
| о куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — тво |
| о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да о |
| али добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то н |
| вако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Сте |
| р већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја |
| Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, |
| али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и ч |
| ли боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: |
| ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђели |
| е уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су |
| Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А нај |
| ве па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да |
| ешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад |
| волити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гл |
| ажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слуша |
| е међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци |
| илног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија ц |
| вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове |
| изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једн |
| ачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи |
| му и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> |
| Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од |
| ....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И |
| :id="SRP18932_C14"> <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако |
| > <head>X.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше |
| ња, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миле |
| рај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозеб |
| > <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслиц |
| сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну |
| "> <p>ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </d |
| од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, ба |
| шта!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, зав |
| ило?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од |
| pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад |
| одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила |
| ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла |
| утури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> < |
| ови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се вр |
| е.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, |
| .</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} |
| ећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Б |
| S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, вел |
| пна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како |
| {S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на |
| !</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели приј |
| , и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је |
| ветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Ал |
| ог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни ч |
| де и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!.... |
| ече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се |
| p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се |
| суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад ви |
| мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мис |
| на понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе |
| .</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива |
| језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap u |
| рати — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он и |
| мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о |
| а — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а |
| под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у |
| на..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, |
| одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и он |
| — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће |
| ти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама свој |
| ачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново |
| се воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де |
| биђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а |
| /p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— |
| де да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у |
| Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити |
| {S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} О |
| ис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, на |
| викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, бо |
| . од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мен |
| а каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти п |
| прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову |
| данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха. |
| {S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="1 |
| ла у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време у |
| p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!... |
| „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — |
| кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад вр |
| искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам |
| о тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и |
| о — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он |
| — А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратни |
| } Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па |
| умеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и |
| <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> < |
| м, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — р |
| ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Гл |
| кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се нав |
| он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> |
| ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке |
| идим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> |
| } Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> < |
| дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово ш |
| у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о |
| ужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земљ |
| ум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке з |
| <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Н |
| p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али |
| д су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ћ |
| о је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртв |
| још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p |
| рава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, о |
| > <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила |
| ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то |
| све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла |
| још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три к |
| то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А |
| ешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то |
| — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S |
| не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за р |
| де!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти с |
| који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Т |
| ј се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом |
| а нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до в |
| свети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о |
| </p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиља |
| те да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Жив |
| ле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража уз |
| сам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— |
| а!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— |
| Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о |
| ем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Мил |
| о је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на о |
| умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </ |
| ше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p |
| Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејак |
| ло са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p |
| оме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, ко |
| ој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— |
| на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетреним |
| ој навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о |
| а ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — |
| >— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па |
| о и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио нат |
| е?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ |
| <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — |
| у; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. |
| ћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би |
| ...{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на с |
| та ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила о |
| и час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> < |
| и и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам ка |
| а!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали! |
| весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро поз |
| :</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас |
| нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљал |
| тно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о пр |
| p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубит |
| од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те |
| латка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца не |
| наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је! |
| ило онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Ус |
| снила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све |
| гледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била |
| . овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће |
| едра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад |
| ћма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајањ |
| та измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела |
| и и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S |
| дног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну де |
| вила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се |
| асмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је |
| Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и прогово |
| нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино ср |
| ло.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме каз |
| и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће |
| ...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, |
| етва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за |
| </p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја |
| ија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре рад |
| Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „ |
| о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p |
| м.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она ба |
| — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „ |
| отле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не |
| > <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам |
| во је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу |
| рицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово од |
| м милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јест |
| Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми |
| оје она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није н |
| да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је |
| сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће н |
| ра или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зо |
| риће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђац |
| ју; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се |
| {S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, су |
| ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога п |
| </p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> |
| Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, шт |
| > <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ |
| Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?< |
| мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и доб |
| ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </di |
| еста... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по с |
| ујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетр |
| ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја |
| <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта п |
| <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти с |
| аки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху: |
| убим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плач |
| нђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну |
| ј тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поч |
| едити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај д |
| <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} |
| <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</ |
| ом хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> < |
| о попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда п |
| , дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p> |
| аветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу |
| .</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни |
| <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „н |
| дан од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— |
| !..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> |
| ем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p> |
| је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лаз |
| ка — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да |
| — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> |
| акне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на |
| н се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> < |
| из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глогов |
| Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Ш |
| <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мал |
| . — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар т |
| гу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је |
| 0" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и |
| и.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— |
| и би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p |
| по, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја |
| Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу и |
| аља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бо |
| а и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се распли |
| ва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћ |
| ластима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Ла |
| је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} |
| чи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ни |
| од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја с |
| одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Милениј |
| ити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам |
| од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су за |
| — Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још там |
| ти о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је |
| ву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана |
| >— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!.. |
| .{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто и |
| био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако и |
| а“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам |
| јом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и |
| p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p |
| попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — |
| а сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он |
| — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — |
| :</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је |
| и, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> |
| </p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то б |
| ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. |
| Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може би |
| Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — р |
| па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или би |
| , ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, |
| дањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на мног |
| да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре р |
| и — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткива |
| беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетр |
| и ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја м |
| азати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онак |
| оке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.< |
| тавља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако |
| Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад вид |
| да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право |
| рвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</ |
| ад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана реч |
| та који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она по |
| их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себ |
| ја ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне те |
| о старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани ст |
| ело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодл |
| } Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрет |
| е?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и ско |
| није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> |
| <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љути |
| вог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја с |
| ватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit= |
| корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — |
| вота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Мила |
| е једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!.. |
| <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се зам |
| рокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да г |
| да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> |
| ла је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највиш |
| је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и |
| {S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје |
| > <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се |
| и чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог |
| и мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта |
| ј да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окуп |
| е измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S |
| } Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у |
| <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и ла |
| еће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; о |
| в.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И о |
| то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива. |
| она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву др |
| ича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији д |
| удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p> |
| о имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> |
| е, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити! |
| .</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па о |
| бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба г |
| к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попи |
| .</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем |
| поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео ур |
| је лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одмори |
| и други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренул |
| у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него с |
| оју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њен |
| ела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> |
| ариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у |
| м месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве ва |
| али хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, з |
| млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно |
| мо ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88 |
| е!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} |
| сна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет |
| о само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео сам |
| дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</ |
| ућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је м |
| чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват |
| ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и |
| елија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође |
| баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе |
| о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још |
| .{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да ва |
| остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи |
| росто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би |
| и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; св |
| иве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишл |
| ена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли |
| се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, ко |
| и, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. |
| а се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једи |
| а кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> < |
| и овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их усл |
| Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам с |
| Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А шт |
| вала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како |
| але старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— |
| олики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад |
| кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми |
| стина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо б |
| ом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њи |
| штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S |
| > <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала |
| и свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће м |
| ко ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано |
| ива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни |
| смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; н |
| и је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родит |
| Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али |
| ..{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да м |
| викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљ |
| сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="gr |
| да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти |
| аметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!.. |
| љ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама |
| тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми |
| ила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђел |
| елији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Ран |
| <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој |
| дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре |
| у божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је по |
| уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођош |
| за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</ |
| и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа ј |
| Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих |
| — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај св |
| а тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне буда |
| донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђав |
| гледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p> |
| ђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па |
| ћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{ |
| ирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа мла |
| ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси |
| есен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Ј |
| то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да приг |
| толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од ко |
| ута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није |
| <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.< |
| уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зим |
| пода по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb |
| то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — |
| што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> |
| није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад по |
| а.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи н |
| а што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мо |
| ?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му |
| кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо мо |
| } А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p |
| ставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одл |
| о?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде |
| ислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари |
| му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојал |
| <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш |
| и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} |
| даред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта |
| убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о |
| ад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћ |
| сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешк |
| — „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се |
| — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледат |
| Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад т |
| нати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Мар |
| ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — он |
| Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пос |
| ћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли |
| свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде |
| сла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јатора |
| ивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђур |
| е свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже |
| а то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; ку |
| пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, |
| p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p> |
| нђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да р |
| ј треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакри |
| ’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била |
| несе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, |
| арине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —< |
| а травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оч |
| {S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово ба |
| ивана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до те |
| ..</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о д |
| адо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>К |
| ем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нем |
| у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — ал |
| ије хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано! |
| е јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи г |
| не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше с |
| а зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше изн |
| стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом |
| он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; |
| што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре |
| и, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за с |
| — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с |
| их нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p |
| гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не б |
| му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ће |
| соке висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p> |
| сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и |
| p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати |
| њу! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, бо |
| Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о |
| ругим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — т |
| и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти ник |
| Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, ма |
| упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Мило |
| амо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, к |
| и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима |
| Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетк |
| ватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује |
| а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми |
| тору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, |
| о од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун |
| и најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чуда |
| лу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен ј |
| ецу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од во |
| о Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, прим |
| ного наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} |
| Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!.. |
| сток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.< |
| ла да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, |
| би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; о |
| е — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p> |
| ји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} |
| се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</ |
| {S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу |
| l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица |
| вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми |
| говаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича С |
| еп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде |
| то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе т |
| p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђел |
| /p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о зе |
| <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад |
| /p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> < |
| о не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у жи |
| и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе св |
| делу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук |
| ше се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p |
| опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То см |
| {S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Ста |
| плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није каз |
| огла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутн |
| е, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} М |
| дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног ј |
| ити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри |
| ђоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је оп |
| ета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — пит |
| .</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је т |
| није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </ |
| поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гле |
| ате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Ка |
| кину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе А |
| Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук |
| е старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело глав |
| онесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми |
| „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлим |
| ако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио до |
| и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи |
| } Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су он |
| — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} |
| {S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Г |
| ави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то би |
| аху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је д |
| да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше |
| че.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а те |
| очи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам во |
| ди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.< |
| l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе боле |
| —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњ |
| {S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.. |
| мо нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... с |
| ће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало |
| а па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она |
| уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем д |
| лим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спуст |
| ну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> < |
| епе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожма |
| амо крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по ма |
| и сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Ник |
| bSection" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још по |
| > <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто |
| вионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не б |
| .{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Ос |
| не је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, он |
| </p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по ње |
| p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему стал |
| ар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они прод |
| овољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само он |
| тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђе |
| трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око |
| аричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђа |
| илне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) са |
| ојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је уме |
| за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — на |
| блисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p |
| јко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p |
| им домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, |
| се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се пола |
| > <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с мес |
| ладовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: ш |
| од, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија |
| и одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема т |
| ице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — ве |
| вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинк |
| _N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</h |
| д не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S |
| кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, вел |
| јбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</ |
| Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p> |
| војих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића |
| — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— |
| <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има |
| ху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; |
| ија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега |
| за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, поста |
| 98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога |
| } Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он |
| рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n=" |
| галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељков |
| ш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да же |
| рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата |
| цу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробљ |
| љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S |
| егов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испуп |
| це, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њем |
| .{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред оч |
| нђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртви |
| што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и с |
| ти младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} |
| ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на |
| пита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p> |
| стим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти с |
| е трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... < |
| а мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p |
| нас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалост |
| а и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S |
| ђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушк |
| ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити |
| p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића |
| } За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пу |
| д’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> |
| тке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити |
| сла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — |
| {S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Нем |
| га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се |
| гом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> |
| оловања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је |
| ма им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> |
| е, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</ |
| лико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше та |
| глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, п |
| осим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пор |
| !</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог дад |
| а је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type="chapter |
| ече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти вел |
| ане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, б |
| че Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је воли |
| валио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био |
| и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; |
| ледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p> |
| ајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поште |
| лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још |
| љати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама |
| Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — |
| оља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер |
| еверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l> |
| .</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наруч |
| ему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чи |
| спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарал |
| о је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти |
| је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је р |
| Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} А |
| иш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p> |
| ц и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Б |
| о Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе |
| трчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају |
| кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вири |
| . па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више н |
| “ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну ј |
| — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ |
| њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорн |
| а која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот |
| оју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговор |
| ше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у к |
| Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу |
| .{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Ч |
| ову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја вољ |
| ђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова т |
| м изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила н |
| и.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мише |
| .</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, |
| ену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо. |
| и.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је |
| <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, |
| д! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p> |
| ме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{ |
| !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Ч |
| м чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук н |
| Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— |
| це, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили. |
| ече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућ |
| истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија |
| ади.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нин |
| — Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрос |
| пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората |
| е наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше |
| алости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија п |
| ..{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели: |
| ријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико |
| p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она |
| ива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу |
| ор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> |
| — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, |
| ија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ј |
| </p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И |
| е, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у |
| , у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — ш |
| до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запа |
| ми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p |
| јком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је |
| може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; |
| е лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p |
| ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме |
| ко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За |
| арије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше с |
| ...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није ла |
| умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</ |
| Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до при |
| p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе с |
| а?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> |
| то уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p> |
| неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасен |
| > <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, |
| већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија у |
| , — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не б |
| <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њ |
| — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојк |
| ..</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нем |
| ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућут |
| јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али |
| .</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потр |
| — Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — реч |
| Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може |
| их те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а |
| .</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</ |
| дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Тво |
| муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — |
| цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало |
| >— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!.. |
| аплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То ј |
| > <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да |
| <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> < |
| е ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све |
| е је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права |
| } Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде |
| ачара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим н |
| боле се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се раз |
| лалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ |
| ви букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, |
| устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало пос |
| .{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</ |
| има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он |
| 12" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, |
| ни ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о ми |
| рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А |
| а ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!. |
| S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам |
| што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати н |
| ић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; п |
| но моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да |
| и засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко ш |
| желела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се! |
| рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ цр |
| да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону ср |
| н.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говор |
| ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; он |
| све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила.. |
| ја је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај ун |
| нама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови |
| .{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се ник |
| бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте |
| ало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са цркве |
| ганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да |
| ан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам |
| тељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар ра |
| ину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n= |
| . ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни за |
| аше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како з |
| не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене |
| корно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па |
| {S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; |
| примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} |
| ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су сед |
| лазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега |
| ..</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте |
| ..</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намеш |
| разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и ра |
| не бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа |
| ога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, |
| ива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила. |
| једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> |
| пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и каз |
| н изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о во |
| аћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част |
| вчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до кап |
| једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} |
| т засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим |
| .</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се |
| по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по |
| S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали п |
| гој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке д |
| ад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} |
| те месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „д |
| зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско п |
| ...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба. |
| е знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо ј |
| је одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео пове |
| оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> |
| едала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — |
| њишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излаз |
| > <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="sub |
| гледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може с |
| овала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Т |
| удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радост |
| <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на |
| ок не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А ко |
| оћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се дого |
| јом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да |
| ак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донећ |
| много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставш |
| ростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много ст |
| Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с б |
| Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Сте |
| умарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује г |
| апрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта в |
| ? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</ |
| /p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би |
| вета свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — |
| ри.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочи |
| и.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у |
| цу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и прим |
| зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз |
| лики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{ |
| чи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандук |
| мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јауч |
| але, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајато |
| ја Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је |
| чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повра |
| рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучни |
| ђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она ј |
| е девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измач |
| руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за ру |
| воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђел |
| разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испр |
| како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену |
| ре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку раз |
| а венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те р |
| што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио сам |
| <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и по |
| ан чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази |
| упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} |
| и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..< |
| тету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста ру |
| ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— |
| каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један гро |
| рогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи |
| ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — |
| божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што по |
| двикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бит |
| тору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелиј |
| еког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је |
| Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да м |
| полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло |
| ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p |
| била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, |
| /p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је |
| се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове |
| одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и ста |
| у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој |
| аринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да пре |
| ојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још |
| ели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија |
| учати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их расп |
| попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише д |
| , почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо |
| све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p |
| много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!.. |
| азара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила |
| S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђе |
| тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{ |
| .</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет н |
| о није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за дано |
| а свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; |
| цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуш |
| зађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кува |
| је нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места |
| једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глу |
| га милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме |
| њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљ |
| нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе |
| и!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи- |
| ече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице. |
| и, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви игра |
| послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара |
| истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа вали |
| рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је |
| .</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!. |
| — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већм |
| — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трч |
| и, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! |
| поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи |
| а куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја |
| — Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе. |
| на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: |
| Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> < |
| пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов руча |
| ве стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на је |
| ..{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла им |
| могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о т |
| а једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене из |
| го — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости |
| че!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, |
| свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло |
| но цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у ко |
| — Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена |
| лув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обај |
| мена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову ба |
| цине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без п |
| ри, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у висо |
| децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — |
| ... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о ч |
| ; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега |
| д јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта |
| ако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш уну |
| p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p |
| с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете |
| ко нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он |
| ћу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме игр |
| жо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има |
| трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене ко |
| {S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнул |
| дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелиј |
| је — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој |
| буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми |
| ги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана на |
| о народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се |
| шла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије |
| </p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему до |
| S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Сам |
| е, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га саста |
| 11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде |
| Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш |
| к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са |
| ...{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојк |
| непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!.. |
| а...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пази |
| видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио |
| тео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарил |
| и наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђ |
| лушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — |
| ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по у |
| еш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p |
| богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, |
| а...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си |
| — „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њем |
| старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она при |
| ам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам. |
| и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо |
| је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца |
| све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица з |
| моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју |
| /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш д |
| } Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака с |
| присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Мар |
| Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро |
| да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мал |
| сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад |
| од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам |
| а нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добр |
| ера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Т |
| га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих кр |
| .</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} |
| о мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!. |
| кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоћ |
| е бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! < |
| >— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће кр |
| </p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’х |
| моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— |
| ричам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" / |
| са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш т |
| цо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!. |
| те јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на ко |
| га она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу |
| јина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на с |
| девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар |
| о, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се |
| </p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — к |
| у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> < |
| њицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је |
| како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на ј |
| </head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше ви |
| <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је |
| о време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више |
| лију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} |
| ..{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — |
| ’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона |
| ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од |
| /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук |
| ему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђел |
| не очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз бог! |
| спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе пр |
| е издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише н |
| горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три |
| јете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} |
| а их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вел |
| да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им |
| нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба д |
| да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшн |
| p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет! |
| пре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весел |
| одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба |
| олеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совр |
| ву јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су свато |
| пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је вит |
| мејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам |
| он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — |
| ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула д |
| се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмили |
| обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само |
| енити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које |
| они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се |
| уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — о |
| инске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у ва |
| лушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натр |
| таше ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лаз |
| ајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турци |
| p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— А |
| /p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Шт |
| само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!. |
| млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</ |
| <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стање |
| ш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.< |
| бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</ |
| а пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S |
| p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима |
| азио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко |
| собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p |
| односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p |
| љи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад ви |
| е се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стева |
| Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој |
| .</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p |
| еко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину. |
| ала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети п |
| <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— |
| ија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још м |
| ди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још |
| би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћу |
| ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онд |
| — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — |
| p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема боље |
| те гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтет |
| ви је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија |
| ад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p |
| е чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А к |
| Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће |
| корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пи |
| >— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује |
| дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и ша |
| ако ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећн |
| ше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мисл |
| на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, ко |
| судио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле! |
| г срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један п |
| кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То |
| о ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — р |
| .{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, го |
| причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> < |
| то на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n="145" /> <di |
| еш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> |
| ана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p |
| оћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијаниј |
| — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сам |
| , али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти с |
| е паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано |
| мо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да |
| и ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти једи |
| овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Сн |
| а....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље нем |
| ма и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће д |
| Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину |
| болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце |
| е било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака |
| ачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање |
| <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На ј |
| ни; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четир |
| ; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако |
| ак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да н |
| дата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пр |
| чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре |
| >Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.< |
| ве је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула пло |
| азар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а нај |
| је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи р |
| да прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружн |
| угодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — обори |
| {S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачи |
| </p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не зна |
| дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано п |
| ;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе |
| /p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у р |
| је дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан |
| анову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу |
| ече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> |
| е?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} |
| /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га |
| иром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други |
| } Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни |
| е куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово |
| ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погл |
| } Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — |
| <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућ |
| а; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, |
| ладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове сед |
| Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза за |
| — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за но |
| hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</ |
| и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека злов |
| чи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у стар |
| а ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала с |
| ову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези |
| село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стад |
| су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, |
| p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за |
| и.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским кол |
| стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије |
| сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се испо |
| нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам |
| итам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољ |
| Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} У |
| гне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> |
| <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита г |
| к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић |
| те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке ка |
| но — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— |
| ца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже |
| ете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} П |
| <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући |
| >— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо ву |
| кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није з |
| момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже! |
| <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си |
| и“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле... |
| ?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!< |
| је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је |
| о је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, за |
| ући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</ |
| ина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се |
| свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да |
| а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да чи |
| то криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</ |
| ама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, кој |
| не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} |
| давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је |
| аш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> |
| је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и |
| азад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је |
| шљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да зн |
| ра по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој |
| а мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S |
| Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’ |
| нђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни |
| На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше |
| ру) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — п |
| ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — |
| о још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише. |
| на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у о |
| Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори |
| колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није м |
| — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у ја |
| ице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....< |
| који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; |
| {S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила. |
| на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејал |
| беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лаз |
| ца се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l |
| тком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, |
| урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули м |
| д три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе ви |
| је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа на |
| чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре |
| јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати ре |
| се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочи |
| на претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p |
| ио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услу |
| све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она и |
| лина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде |
| пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију |
| о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навиц |
| помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери |
| о је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је |
| нима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов |
| едрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од |
| во да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путник |
| му казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а |
| д из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} О |
| увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Л |
| изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и ве |
| у лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збива |
| е лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи ј |
| арошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разго |
| поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао је |
| p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! < |
| била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то |
| си пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p> |
| не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p |
| екоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне.... |
| } Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле |
| S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртвац |
| никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да з |
| иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје мест |
| анеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он с |
| /p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изго |
| аше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље |
| ече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, |
| .{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми с |
| иждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Пе |
| за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p |
| е? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу |
| а око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи |
| , брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свек |
| бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поно |
| ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Он |
| овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој |
| и и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да |
| е некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} |
| ер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Милениј |
| <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— С |
| к....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу |
| ја се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то св |
| <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред- |
| ету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се к |
| И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже |
| г оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стр |
| “ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не |
| Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година |
| рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и |
| p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} |
| — Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бо |
| како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На п |
| и тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред |
| > <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, ма |
| плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђ |
| етом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по ве |
| ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима |
| </p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — |
| ано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањ |
| кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако |
| ад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да с |
| али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук |
| чито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живан |
| p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће |
| се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио |
| своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама н |
| ча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђел |
| тро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} |
| урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, |
| и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</ |
| знаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју |
| и, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова дома |
| <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету |
| отрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шт |
| е она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој |
| Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> |
| ко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; |
| не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад кор |
| би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га ро |
| ла.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстил |
| .</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до по |
| преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и |
| што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц г |
| тати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да |
| ест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог |
| окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни р |
| има да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој н |
| јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би де |
| евана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — тол |
| >Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она |
| вило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заб |
| ам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај |
| зино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврш |
| p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и г |
| довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем.. |
| све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} |
| лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S |
| укодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком |
| се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову ж |
| .{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку уту |
| ив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекл |
| човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју |
| авно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се ум |
| ту — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре |
| Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово |
| ди.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Посе |
| јатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налага |
| смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше |
| е тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она н |
| ује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стев |
| себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> < |
| о весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она д |
| е мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још мно |
| /p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> |
| ни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колик |
| <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, |
| знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио |
| Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој |
| о учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто л |
| рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о сво |
| с.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да |
| рвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија |
| ша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађен |
| због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мис |
| стан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Ма |
| оше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана |
| о му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у |
| лила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По |
| {S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешин |
| у лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше дос |
| Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да г |
| ала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда |
| шта тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о см |
| ан!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девој |
| чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упит |
| </p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаш |
| држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с н |
| ега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о г |
| , болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући н |
| >— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га док |
| </p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи |
| еше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села |
| ете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више от |
| ме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> |
| еше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о |
| четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост |
| вочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — |
| > <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и |
| Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у |
| .{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја |
| Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко |
| учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш |
| </p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели |
| {S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред |
| век био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве |
| би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> < |
| ају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек рад |
| ству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био п |
| че Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш |
| не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и |
| ганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити |
| жила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> < |
| их се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би |
| id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: |
| ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да |
| да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што |
| ме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: б |
| тари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене г |
| е му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p |
| им тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; н |
| S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ак |
| па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле в |
| кад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патња |
| : — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> < |
| ..{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити |
| ..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више |
| руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго с |
| м драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А? |
| овне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље. |
| више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута к |
| е Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се с |
| ање.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Зн |
| Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она |
| а је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, гото |
| ош кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања ни |
| ла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола |
| љда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрет |
| >Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога |
| ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова по |
| и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али |
| дава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, на |
| ук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам |
| ад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, |
| ј...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати |
| </p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само |
| није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго зас |
| уво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело оси |
| ио већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је |
| соколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Д |
| е....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лет |
| ; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чул |
| а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S |
| опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали |
| о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и |
| њу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Л |
| бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Милен |
| , кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} |
| е јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не д |
| : „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва |
| просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако |
| раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље |
| ође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од |
| — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала |
| Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. |
| вом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила |
| друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије шт |
| и да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и |
| p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка |
| Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је |
| ...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу |
| горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то |
| јчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а м |
| да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S |
| могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко |
| — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушил |
| срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је бл |
| </p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је |
| И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно шт |
| оздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је и |
| једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и |
| један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек ц |
| који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо. |
| и лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петн |
| а, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана |
| се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поч |
| ара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко |
| ет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћ |
| х ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb |
| им пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојо |
| ла ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пр |
| шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре |
| — Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, ра |
| јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоп |
| >— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па о |
| тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у |
| њу познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде св |
| p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два п |
| ражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео |
| ли Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње н |
| а ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама ко |
| ...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народн |
| > <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано! |
| ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и пр |
| је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у рад |
| Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико |
| се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — |
| шка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> |
| је, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:< |
| ра знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мисл |
| ја беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— |
| а је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како |
| њајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудн |
| А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше |
| а није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понор |
| ла умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту н |
| никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу. |
| дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Траж |
| , али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке |
| ровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p> |
| акона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме |
| мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, н |
| оже — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изн |
| старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</ |
| ко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се |
| ла да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И |
| ђе пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича |
| азар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; о |
| ..{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога |
| .{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: |
| p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља с |
| {S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и стар |
| а бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код мо |
| ече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави |
| че Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А за |
| клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Ника |
| ’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од м |
| то како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може |
| ој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборави |
| Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном дете |
| то...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама п |
| <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо ради |
| али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик н |
| лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није |
| боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђе |
| похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после |
| ризнаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> < |
| } На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Пе |
| Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах проб |
| иладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој |
| а ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно |
| аст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до м |
| а а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним |
| уменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi> |
| њу</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је позн |
| ђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која ниј |
| омог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук. |
| друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним |
| наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад ниј |
| } Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа. |
| она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чит |
| !...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред |
| а Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи он |
| ајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или |
| мо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам |
| цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S |
| азговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није |
| м — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — |
| ире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима д |
| .{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било |
| селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелу |
| о звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата |
| после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У д |
| и мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је |
| о дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им |
| нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплаши |
| ли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећај |
| мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! |
| два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој к |
| ђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са до |
| ова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На |
| 8" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’ |
| пет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не |
| </p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка |
| и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста м |
| на била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благоси |
| амбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, |
| pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— К |
| {S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ни |
| .... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом н |
| {S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, н |
| иромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је |
| волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без |
| .{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не |
| {S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да прика |
| а кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, тр |
| о вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад |
| ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш д |
| пут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих |
| а доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и докт |
| тељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ак |
| богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> |
| и! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — реч |
| азар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од п |
| а има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није |
| о од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше н |
| причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, не |
| Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сим |
| не, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они п |
| па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувиш |
| говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне |
| јсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту. |
| тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати |
| штва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допада |
| њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није х |
| е — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у сел |
| е учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на у |
| да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и |
| оме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки |
| на постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутр |
| > <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} |
| оје студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о ви |
| <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— |
| ! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мис |
| S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше ус |
| н брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели ч |
| о, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља |
| /p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понов |
| мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; |
| {S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с |
| на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово |
| Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнак |
| ано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се |
| нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни |
| и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је |
| је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.< |
| иње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— |
| ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, де |
| Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађа |
| Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је |
| намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише |
| обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за санду |
| о главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом |
| се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу |
| а их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? |
| /p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га |
| <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана с |
| ића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а |
| крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је |
| о пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је |
| тављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да |
| очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би бил |
| обу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, им |
| S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра з |
| Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како |
| <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само нам |
| ти! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме |
| дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опе |
| >Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и пла |
| а очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p |
| ће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — у |
| пита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет р |
| .</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p> |
| } Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а он |
| p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Се |
| поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и |
| ћу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је |
| па испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене |
| ва — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код кућ |
| ли су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових у |
| те ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изне |
| служио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> |
| ели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,< |
| ече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи |
| макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Сам |
| оћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали |
| ј играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком корак |
| ином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом |
| и или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што |
| ојиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па в |
| оре — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег |
| кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је |
| давна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не б |
| ајпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у рук |
| остељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, з |
| меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове |
| Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали |
| мре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; |
| Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> |
| } Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — ова |
| сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, |
| бришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> |
| што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам ве |
| да ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} |
| а враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Н |
| нка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — уп |
| е.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и п |
| !... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени |
| есече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гу |
| S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, |
| а! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по ј |
| /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном догов |
| е Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати |
| </p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она |
| аве ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш |
| Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!< |
| .</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> < |
| S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могл |
| ком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику л |
| а ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што гово |
| — Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n=" |
| Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице! |
| .</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— |
| е? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Д |
| а!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али с |
| А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p> |
| <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упита |
| а!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S |
| ко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: |
| ијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пишто |
| а се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истинит |
| а се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" |
| попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p> |
| о.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, |
| > <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теб |
| онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекл |
| а је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> < |
| исам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} |
| чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади м |
| еш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p |
| !{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{ |
| у, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћу |
| >— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и |
| јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све п |
| ча Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, |
| децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, |
| ека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка |
| p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби са |
| А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила |
| ио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се |
| Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те |
| мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ |
| шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — |
| ам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А им |
| од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па |
| Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О |
| е жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју |
| У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо о |
| ечи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И пос |
| " /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</ |
| ске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са злат |
| , Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, |
| еше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира |
| раше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ с |
| т — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S |
| е“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну |
| лада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — ш |
| ледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њо |
| те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> < |
| — Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви |
| марање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега... |
| > <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у ку |
| ле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај |
| „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом |
| сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али уве |
| : тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете |
| во људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, тур |
| м: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он н |
| су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено |
| сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати |
| ..</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, |
| лонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти |
| ом,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Муш |
| још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда у |
| ри руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је |
| ту излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу б |
| данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово ил |
| није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као |
| ћу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори |
| на у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мор |
| али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича С |
| не: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да |
| /p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок! |
| воје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p> |
| и зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав |
| а ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук об |
| је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде |
| вици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ |
| а, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најп |
| — Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и п |
| кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и н |
| се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори м |
| уд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже... |
| Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је |
| к спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год чов |
| детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није |
| ило је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није в |
| је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим |
| таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,.. |
| ..</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт |
| еља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} |
| њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у де |
| р — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што |
| Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка |
| та вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од ч |
| ађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан |
| >— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p |
| Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си |
| И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} |
| p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Н |
| о?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— |
| ко ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да ј |
| нђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већм |
| .. ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" |
| оли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оно |
| Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S |
| то јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чво |
| анију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к |
| једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слу |
| рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу. |
| а, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S |
| <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико |
| — Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> |
| срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па оти |
| ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га |
| ише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да |
| ..{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену |
| ише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узв |
| ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матер |
| ко волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало бољ |
| не и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по суши |
| ном...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе дог |
| ћи.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа |
| што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му и |
| рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дет |
| маш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже |
| а шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањ |
| овори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти н |
| — Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта |
| Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p |
| {S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци |
| а ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p |
| че ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше |
| сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p |
| ала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га ј |
| и није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, кој |
| има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то уч |
| рко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија |
| ишта, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> |
| ено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— |
| а је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би |
| е више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезин |
| из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учин |
| S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту. |
| ете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треб |
| е не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају |
| е капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...< |
| .</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код исто |
| ри по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о |
| ме и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху |
| оре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p |
| никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у за |
| >— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту |
| гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ ! |
| дин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, |
| ос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим раки |
| <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А |
| а Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била весели |
| д свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше |
| и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом |
| беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дука |
| је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — реч |
| Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу д |
| ....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>П |
| Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} З |
| која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што |
| <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да |
| еришани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дука |
| озива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p |
| ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беш |
| кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела |
| е расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора |
| ..{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само |
| ћом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне |
| ед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо |
| е; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „ча |
| ; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</ |
| а га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о |
| Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: |
| — Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; |
| е, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p |
| свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу ради |
| нко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — вич |
| апаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> |
| је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није |
| аш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, |
| млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живан |
| !...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{ |
| отику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’ |
| ја додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: |
| аби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах |
| <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p |
| Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се |
| !</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — |
| Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужн |
| ма томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по |
| амо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у з |
| а крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рука |
| екрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад |
| ита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако |
| цама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто |
| е! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила св |
| о, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, ши |
| адом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше |
| !...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Гос |
| е ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала |
| p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за |
| <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дук |
| м под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи |
| елија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се |
| настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби |
| злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где го |
| огу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то |
| јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Стани |
| би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пос |
| о и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим осла |
| бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави |
| :</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе зам |
| укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Он |
| : за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а |
| Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најб |
| ене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у кр |
| емој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота |
| разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, |
| — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли |
| унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчи |
| сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</ |
| о мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па |
| p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери |
| брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспава |
| и!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа |
| ет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море н |
| јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач |
| нђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да |
| прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— |
| на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико |
| S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупи |
| е укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у |
| ића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — з |
| ћни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору. |
| јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но |
| ла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смир |
| ечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу с |
| д ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с |
| жали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника. |
| поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и с |
| </p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у рук |
| она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> < |
| .</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат |
| види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их |
| p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па од |
| — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, |
| p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом од |
| да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесториц |
| <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> |
| зиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу |
| на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој |
| >И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S |
| /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на |
| <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 |
| ође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; з |
| ани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, |
| ....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али |
| мањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручал |
| n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио огра |
| агуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час |
| погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> |
| дио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и |
| ром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар н |
| S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} |
| речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} |
| није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш |
| оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је б |
| грају него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван А |
| жа поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На |
| е па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет см |
| е, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!. |
| авити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> < |
| анине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} |
| ича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Ч |
| ече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина |
| пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} |
| опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: |
| а.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре |
| ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су д |
| а са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници ма |
| у беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма |
| а) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; |
| ? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба ва |
| Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни и |
| м га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’о |
| Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само |
| мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко |
| /p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича |
| окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојт |
| ају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођеви |
| руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — реч |
| еца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— |
| загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада |
| овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — |
| казује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, с |
| и је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> |
| не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуг |
| p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја од |
| , извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Св |
| не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне неш |
| она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p |
| ење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, п |
| зара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу |
| м и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p |
| иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да ни |
| не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И |
| тне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала сво |
| однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па |
| {S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беш |
| упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово ј |
| ловима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{ |
| равила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, рад |
| к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-поз |
| нију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — |
| а поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су |
| ’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос |
| отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се см |
| вне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи |
| ецу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћк |
| е, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледал |
| е!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, |
| до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те ум |
| — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У т |
| души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свек |
| дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропасти |
| ви се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и |
| љиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, |
| хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би |
| рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том |
| а живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредов |
| то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је ста |
| ше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постај |
| илице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Т |
| е је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ |
| ице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинил |
| Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинил |
| е радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ов |
| ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега ј |
| ежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват |
| могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно б |
| и га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда глед |
| како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукл |
| цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопил |
| бину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међ |
| p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одбо |
| знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко |
| јка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Глед |
| ин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј< |
| ио моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се осве |
| м, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубиш |
| држа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, |
| камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још сна |
| ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућ |
| р му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И |
| уд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леж |
| не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} |
| су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, А |
| о и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то |
| крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини |
| ј вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p |
| > <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну |
| е старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да |
| тајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> |
| мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њо |
| лин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> < |
| е јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прси |
| ли шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му де |
| хо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много пос |
| Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо чо |
| то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бо |
| ра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити ме |
| — Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детен |
| в.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући г |
| се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ног |
| } Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од |
| зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да |
| у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако не |
| би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нис |
| има стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Ма |
| намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „ |
| због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149" / |
| пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да |
| се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорн |
| p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} |
| ни Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућно |
| али.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и л |
| ушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p |
| градице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста пло |
| на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом т |
| ила мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Жив |
| обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „пр |
| о плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Та |
| зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетниц |
| и ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу |
| икако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће д |
| из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине |
| д Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> |
| <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је |
| матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа н |
| ам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} |
| а — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— град |
| еци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је |
| да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, р |
| би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти дет |
| бри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, |
| тевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном |
| p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепал |
| Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи |
| /p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p |
| ше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад цел |
| не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после к |
| енело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се |
| у о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свад |
| ш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног |
| /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Шт |
| тоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — |
| и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p |
| егових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.< |
| дравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вам |
| <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и |
| к.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били |
| } Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породи |
| а.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Ми |
| год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чед |
| вије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разне |
| <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било |
| p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и п |
| Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђел |
| „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и та |
| зара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше |
| а....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Ст |
| мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће |
| се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не |
| али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit= |
| та кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете |
| ију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак |
| к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као б |
| о истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грех |
| о се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком |
| У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем сав |
| заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па ба |
| Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве |
| у.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића ку |
| /p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја! |
| {S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на |
| — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p> |
| о заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S |
| </p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; |
| /p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла |
| ожда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p> |
| уго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако б |
| ет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; |
| ио као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да с |
| икуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала најв |
| д му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа р |
| м се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам па |
| дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако |
| још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! |
| белело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (севе |
| вате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чу |
| ла гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на |
| ме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, |
| тео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p> |
| о се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног да |
| из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Т |
| душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна |
| е гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако |
| с’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам.. |
| } Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како п |
| оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздр |
| мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — а |
| !...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— |
| све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У |
| >Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему при |
| разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p |
| узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о |
| ре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он м |
| од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић |
| онеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S |
| опином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад |
| р к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и б |
| добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био |
| је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је им |
| је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не с |
| р је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би виде |
| еси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од |
| } Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и |
| не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —ал |
| елија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, |
| е је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија |
| и гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак |
| ска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — |
| — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку |
| ју: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго ра |
| ој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање |
| јка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и |
| .{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S |
| мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p> |
| му добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћу |
| н разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху д |
| p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш |
| ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала ку |
| да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?. |
| љана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донес |
| и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати д |
| и, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све т |
| гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена |
| ли она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а |
| о — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху св |
| њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испун |
| не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то |
| ћу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} М |
| куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она |
| беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали |
| > народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миле |
| а се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са |
| њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јо |
| ла аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што |
| он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте ста |
| не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Пр |
| енице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и нар |
| било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} До |
| Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" |
| допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер |
| матрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућ |
| </p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спуст |
| усти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му н |
| је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јо |
| ори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ! |
| ћа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек |
| и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваља |
| лас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку |
| p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па |
| ћу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше т |
| тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет п |
| еку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’х |
| .</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapte |
| њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање. |
| је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му |
| /p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је за |
| сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} |
| ете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично |
| ве јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јо |
| {S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом д |
| ено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице к |
| то.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{ |
| ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине |
| сли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће б |
| к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> |
| ..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољ |
| ринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича С |
| </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњи |
| ло упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — |
| ико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — |
| <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића. |
| не — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига |
| гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила |
| вим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у ко |
| о је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није о |
| ед код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...< |
| како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њо |
| } Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није |
| најама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту |
| .{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчи |
| /> <pb n="3" /> <div type="liminal"> <p>ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО |
| само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер |
| ице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њ |
| ицу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли |
| т; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за ста |
| ?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему |
| .{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала |
| хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од |
| ст.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Ч |
| <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapter" xml |
| ео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својо |
| чки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледа |
| јој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’ |
| егова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад |
| >Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио |
| ру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, с |
| } И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугов |
| омам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p> |
| “ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја так |
| па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немај |
| ђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати |
| инком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца. |
| мом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену |
| а седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватови |
| Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак пре |
| у на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала |
| ог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Н |
| о — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија |
| ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну д |
| е поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, н |
| ву, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда |
| помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он |
| у онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S |
| његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} О |
| Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> |
| „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се ов |
| и восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак н |
| из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— |
| н, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да |
| јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види дев |
| а онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помр |
| то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље |
| >Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>По |
| га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама |
| пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино |
| било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој |
| /p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са |
| о!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> < |
| у носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стев |
| /p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и по |
| друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! |
| <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, н |
| ако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Б |
| та га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче |
| ва изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је |
| устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бу |
| ренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном реч |
| Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> |
| ла у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је |
| е радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и милов |
| и боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима се |
| напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сва |
| н.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто гово |
| о је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, |
| то крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесит |
| на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>К |
| ја у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снај |
| за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари св |
| м долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и п |
| а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имањ |
| и његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Ан |
| стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те д |
| ли има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета в |
| туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, |
| <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у ру |
| , дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све |
| иљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође |
| >— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p |
| езичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p |
| е дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног ве |
| ла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; глед |
| м забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу да |
| отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали с |
| с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у р |
| зови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађ |
| е колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, |
| у је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари |
| на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко |
| </p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи |
| Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, |
| оје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како |
| а још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарност |
| чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p |
| ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излу |
| и га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита он |
| да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Сп |
| адима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им м |
| је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Ву |
| надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не |
| о ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита |
| а никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, |
| ум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код |
| у.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад с |
| баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, виде |
| <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, до |
| /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да с |
| и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те |
| 43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом... |
| > <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p> |
| Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... |
| <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођ |
| ање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зо |
| Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно к |
| би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече деве |
| не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у пр |
| ажа.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запит |
| ше бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у |
| ндић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дуг |
| е и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! |
| ром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана |
| питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осе |
| дне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова |
| из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она о |
| је се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се |
| рх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинств |
| вље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи |
| егле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле вен |
| У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јун |
| тала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну |
| часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — |
| јатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S |
| о ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко |
| ле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванско |
| тази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре сп |
| растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — |
| } Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — |
| пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге |
| еслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и |
| руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже из |
| <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва зав |
| ше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаш |
| ери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва ј |
| ој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо ов |
| је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и См |
| а обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" |
| — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; |
| је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и је |
| руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала т |
| шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{ |
| 4" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови. |
| о мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те |
| мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са |
| ! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, |
| шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није п |
| ла колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти |
| се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у ком |
| себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb |
| Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! |
| , к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара... |
| {S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он |
| манет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о |
| а му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — |
| ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. |
| ајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен |
| служила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њ |
| д свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сази |
| њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом бе |
| ме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућан |
| ти ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — |
| ругом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину |
| дове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јо |
| кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— |
| Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p |
| лете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За |
| у.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да ј |
| га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" |
| љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, |
| и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи мило |
| ему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p |
| о је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и |
| а за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је н |
| тка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, |
| оће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће л |
| беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању |
| а вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетк |
| трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуб |
| raphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна |
| ољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла |
| и!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој за |
| Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’ |
| а свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза |
| а срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо.. |
| ог дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она |
| ам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— |
| и: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три |
| } Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помирил |
| д је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав |
| е око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Ку |
| о другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к |
| зи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другари |
| у, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и |
| рата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобо |
| ли јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Ми |
| знице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућиц |
| нцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 год |
| ан сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба з |
| окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S |
| Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтил |
| ју“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — |
| Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — |
| задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је |
| и...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, а |
| да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— |
| S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — |
| лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неко |
| <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. ( |
| — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, ди |
| </p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</ |
| ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цв |
| ман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро |
| ве те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p> |
| а да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзи |
| Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комш |
| p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и не |
| кад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвик |
| како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Ан |
| у подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, |
| на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде |
| ој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се |
| ле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је |
| прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом н |
| еше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="graphic" /> |
| Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p |
| дену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, |
| ишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> |
| би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га мет |
| мка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи |
| би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба |
| есме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како |
| њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по |
| <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чи |
| /p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p |
| > <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о изда |
| ишта!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако ш |
| Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p |
| на; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи |
| олим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучи |
| нђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о |
| казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи! |
| а шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ст |
| ин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем |
| тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се ш |
| у и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је р |
| га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си |
| је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђ |
| : само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! |
| да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по |
| ом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми |
| е било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача |
| , који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „о |
| лап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти |
| !... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замер |
| p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо |
| руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно |
| ).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> |
| у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била |
| ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па |
| .</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано мој |
| преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану |
| рца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти |
| иленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа н |
| : првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се ср |
| <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> |
| јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој ј |
| Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Св |
| о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нам |
| у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — |
| хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p |
| ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није |
| од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је |
| ху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал |
| да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребрину |
| руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; |
| /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чи |
| постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу. |
| ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног |
| , ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није з |
| беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — |
| вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћ |
| едноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле п |
| <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за г |
| Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>С |
| говарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљан |
| у и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; пе |
| Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задрем |
| ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари.. |
| акију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „слад |
| не.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> < |
| е све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} |
| Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Пом |
| ге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога |
| опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> < |
| у те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце |
| е и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећ |
| икад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{ |
| је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и |
| гу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо |
| ича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само |
| ла!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми ј |
| но омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — |
| <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему п |
| оше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гр |
| ли око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала ј |
| и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за |
| свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече |
| снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека м |
| к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) ве |
| ла шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није |
| /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио |
| ој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта |
| ред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најгла |
| ади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте м |
| кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше з |
| но.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинк |
| јала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш т |
| аше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к |
| бе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на р |
| Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И |
| ост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају |
| дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје |
| одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње |
| ослују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују |
| аљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се ок |
| ани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не поме |
| а се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у к |
| и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> |
| била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало |
| елу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је |
| ивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> < |
| звике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} |
| ла све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Н |
| дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма |
| вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....< |
| да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна |
| им њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком жи |
| шао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имен |
| ћа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p |
| и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пе |
| хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Засл |
| нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За ма |
| смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто |
| ом речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од они |
| беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о чест |
| ратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивос |
| ко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала |
| садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрв |
| „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов |
| пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће т |
| гињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић о |
| в’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити нас |
| Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је зап |
| и.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и мо |
| и стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и не |
| и учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију шт |
| аде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви |
| то си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа |
| ам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p |
| , да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говори |
| .</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он |
| .{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили |
| едан није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво |
| > <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па ка |
| у те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} |
| о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала. |
| не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју с |
| а њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о |
| да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се ни |
| лија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај ње |
| а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо к |
| дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад п |
| о.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се |
| ће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашља |
| е мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема |
| ; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> < |
| /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није до |
| Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p |
| ад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на |
| же бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако б |
| p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а |
| о јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове. |
| клони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> |
| Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p |
| аше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} |
| на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учи |
| ио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} |
| ста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошни |
| Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити |
| них, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити |
| на.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му |
| н се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општински |
| е и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у кача |
| <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шт |
| е у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му |
| <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p |
| у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За веч |
| лова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изи |
| p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок |
| јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена |
| м’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића а |
| <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лаз |
| дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођеви |
| он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то до |
| кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи |
| вим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли |
| ...{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад |
| ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... н |
| е позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над панду |
| њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну |
| се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и |
| ек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута. |
| или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује |
| помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Ву |
| ти“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, н |
| вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.< |
| о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржава |
| мо намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пи |
| поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко ком |
| епо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема |
| чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Т |
| и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умр |
| арко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих |
| дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <p |
| , Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу |
| — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћем |
| о ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави о |
| е само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно |
| </p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{ |
| ед њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци |
| b n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упит |
| вако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пог |
| p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори о |
| ивети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, сед |
| х сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</ |
| а ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не |
| ри од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> |
| .</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> |
| а сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на дес |
| > <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што |
| леда Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p |
| Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онд |
| Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мал |
| ати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије. |
| алинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— |
| мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђел |
| анчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!. |
| осиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову ба |
| а је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако |
| и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница |
| слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени к |
| векра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је |
| — Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде |
| ма и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једно |
| <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и |
| хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе |
| ича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о |
| > <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — ни |
| ју у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људ |
| са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра приј |
| .{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом |
| о и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад |
| да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојк |
| ича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из |
| ако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по све |
| вом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га |
| ита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост |
| p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигр |
| , какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да |
| си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</ |
| </p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p |
| <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> |
| се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и |
| оје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом по |
| Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисл |
| тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљ |
| се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу прола |
| метна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта виде |
| је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није заве |
| склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: |
| могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега |
| и звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хте |
| м кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла б |
| ује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће сл |
| д рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.< |
| S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам |
| ог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо |
| о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек под |
| >Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било |
| мерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је бил |
| уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка |
| па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене |
| на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаш |
| матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је |
| /p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес |
| ече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пр |
| видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на |
| је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долази |
| ро.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се |
| вај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Л |
| S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се з |
| p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе |
| га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p |
| авадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није |
| жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она |
| звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И |
| уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији про |
| у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p> |
| е.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, |
| p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; |
| " /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и п |
| и на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Нич |
| а њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла т |
| очули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми ви |
| мо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика |
| ери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи |
| .{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapt |
| није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар |
| „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ств |
| само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек |
| .{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о |
| љутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Ста |
| инко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће би |
| е и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љуби |
| :</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто |
| жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђе |
| и он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија о |
| а види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив |
| Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— |
| руге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда с |
| е тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, чове |
| седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозн |
| „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала ј |
| а!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче |
| ам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва си |
| ичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели |
| с кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хо |
| ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима |
| о, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати |
| -а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> < |
| све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нек |
| радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре! |
| S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима |
| ери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су ј |
| ад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> < |
| .{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожеле |
| .{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... а |
| велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш |
| </p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је |
| ази пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту |
| ше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде. |
| јата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере |
| је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и пос |
| мила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, ко |
| бави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је сп |
| је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу |
| ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Не |
| ворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n |
| е мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом ваш |
| ..{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> < |
| ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо м |
| олеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече је |
| смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— |
| ко корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем |
| адгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био жи |
| корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и |
| ој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— |
| да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћ |
| а воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила |
| е у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче |
| у дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе |
| се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. . |
| , брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и |
| јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али |
| д човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде |
| е; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! |
| јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се буде |
| се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округл |
| а се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја |
| овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</ |
| крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћ |
| овори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да к |
| узимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb |
| рила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с други |
| навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за |
| Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку |
| >Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, шт |
| {S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој ужи |
| Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по раст |
| ста к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Ж |
| дила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу нек |
| па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа |
| и је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцела |
| , сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је |
| еће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше |
| њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава |
| <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</ |
| ака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у гр |
| .{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> < |
| кућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лага |
| су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице |
| мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> |
| анпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твоји |
| е дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Н |
| ети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда ди |
| иштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој |
| тон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће |
| не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пу |
| нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су о |
| али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; ни |
| енели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „г |
| оле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упам |
| уд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била |
| /p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије глед |
| n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш |
| јајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри |
| мејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Са |
| ати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи |
| та.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово |
| од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелиј |
| ота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђе |
| њио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче |
| Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако о |
| елиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а д |
| .</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ј |
| Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отв |
| ега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по сел |
| породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урад |
| “ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прс |
| ћ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „т |
| свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не |
| чић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинил |
| ена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заг |
| /head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сун |
| нске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> |
| њу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о он |
| јајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред |
| синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и |
| 67" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} |
| о те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој |
| >— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— |
| ојим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула |
| жи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — о |
| ла ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, с |
| пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено к |
| мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи |
| н њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко изле |
| а!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из ку |
| ="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да |
| ,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја м |
| е; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их |
| и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила. |
| и му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, мол |
| ...{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која му |
| Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и |
| Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену. |
| тео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера |
| уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети н |
| <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу |
| у потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>О |
| а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег зад |
| а Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима |
| а само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си |
| опа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „тре |
| .{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брат |
| би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе |
| бе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!.... |
| лила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога... |
| ј, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо з |
| 174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био |
| прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио у |
| га труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде б |
| уме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог |
| много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и |
| > <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу |
| его да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу |
| дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ |
| ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по ва |
| </p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p |
| ролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стев |
| ...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш |
| лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код кућ |
| он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега по |
| аше к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> < |
| и са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, |
| — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо |
| осече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је |
| </p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, |
| </p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад |
| пштински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} |
| хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је би |
| помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" / |
| њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач. |
| е чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био |
| ам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном живо |
| , најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, к |
| ила добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је |
| {S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако |
| е не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама |
| > <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему |
| м казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то сте |
| оста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сва |
| — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђел |
| вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што |
| стити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако б |
| чаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, г |
| ше би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљуби |
| о се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата |
| — Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло. |
| на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, поп |
| његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не |
| ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Под |
| ом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div type="c |
| жника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном |
| нио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија |
| — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја |
| ла, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она |
| тевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић од |
| ’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зор |
| ћамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је |
| пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зај |
| да неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан вл |
| p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге д |
| аљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила с |
| Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Т |
| p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p |
| обро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и |
| изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћ |
| p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у |
| упили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладино |
| свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питал |
| среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трч |
| око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после о |
| добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да |
| зговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, гд |
| ом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би |
| уд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у к |
| високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> < |
| кинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако |
| г Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се |
| све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезал |
| А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хв |
| тога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењак |
| ваном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмар |
| ме — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и а |
| Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше |
| у ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А с |
| екидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да с |
| маш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лаза |
| ма! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— |
| му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјан |
| здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Приј |
| че попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} Н |
| с’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега |
| ета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је |
| обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје |
| и, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „ак |
| потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уреди |
| ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, |
| ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати! |
| ажи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Мар |
| ости.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су |
| ван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није б |
| ве то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово ни |
| г дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у дол |
| он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?. |
| у је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— |
| је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то |
| да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дан |
| је где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече пл |
| — Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па |
| ослушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не брине |
| војачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, о |
| дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш |
| гов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод |
| и њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје |
| ван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S |
| ко мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамот |
| собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} |
| се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у |
| засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p |
| е диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару |
| Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код |
| шен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p> |
| е! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, н |
| нђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — |
| ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, |
| .{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљи |
| има, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећ |
| > <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Милад |
| приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погод |
| S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је и |
| и преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успроле |
| „Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје |
| а је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор |
| ји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде в |
| </p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p> |
| p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине |
| ead>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се |
| ава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у к |
| че за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда п |
| ђеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapt |
| јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својо |
| одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли |
| рдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни у |
| копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју пр |
| а Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p |
| ла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само о |
| Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку |
| и, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ран |
| ја је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и |
| да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — |
| екрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретн |
| нко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу |
| n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах |
| — А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> < |
| е на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови с |
| ом — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су |
| ија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно |
| раза — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан |
| не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Д |
| њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, све |
| ја.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упал |
| реветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика л |
| еше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве |
| имио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра з |
| кнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Д |
| /p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „м |
| ше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} |
| ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане |
| ведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити |
| коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „ро |
| да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белин |
| горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком |
| еба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче. |
| по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега |
| рицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђели |
| } Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... |
| , а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули о |
| десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге стар |
| кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не |
| се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и |
| лија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на св |
| тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!.... |
| би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да н |
| о ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече |
| ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда ск |
| ва говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назв |
| лове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И з |
| рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја н |
| екају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бу |
| а живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дн |
| b n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она |
| а много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити ника |
| л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb |
| > <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђели |
| зе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} |
| ђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми ј |
| p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о см |
| ећ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоња |
| ?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А ка |
| оговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они |
| ћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше с |
| је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ниш |
| игну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Ла |
| у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди в |
| аже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> < |
| говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу к |
| босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има св |
| он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко |
| ија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да |
| нија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас |
| ија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — пос |
| се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, ста |
| Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом |
| привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна б |
| азиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље |
| <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да сам |
| ер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.< |
| лака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу пла |
| огледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне |
| ине; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта. |
| она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</ |
| танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, пр |
| га видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.< |
| о к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог д |
| p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она |
| пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв |
| <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком |
| уште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је |
| е, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, |
| е?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио |
| а — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би |
| било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих |
| качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако н |
| тегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситн |
| > <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трњ |
| на радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет п |
| целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обриш |
| асла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, обра |
| чно.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, вел |
| че и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авл |
| од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да ви |
| воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} |
| а извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Са |
| е....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампирић |
| а јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена дад |
| сила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери |
| превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — |
| па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p> |
| лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али к |
| ј са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако |
| ним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} |
| 188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше |
| своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— |
| Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи ду |
| Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и он |
| је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од с |
| облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваш |
| развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И |
| етну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали |
| етка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуч |
| заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је |
| то.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не |
| ткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди |
| } Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојиц |
| вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваш |
| ко — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракиј |
| дај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у н |
| х да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је св |
| се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, |
| ајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли |
| вез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све |
| опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се бу |
| ...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — |
| ри, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стеван |
| дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор |
| д свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела ко |
| ем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много ш |
| акса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} |
| сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиш |
| и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је |
| у је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да |
| </p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како |
| ворећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крс |
| ну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупи |
| еч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отуж |
| Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је |
| октору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, вел |
| у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ |
| била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и уг |
| ико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Ка |
| довољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случај |
| > <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она п |
| во кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и |
| ћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!. |
| знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</ |
| ите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, |
| ам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја к |
| слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему |
| Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће м |
| појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано н |
| ...</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p |
| му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик |
| Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „засед |
| уку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гл |
| ви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.< |
| и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста ј |
| а — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пун |
| ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> |
| спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="1 |
| .. срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, ов |
| ца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапц |
| {S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и л |
| сла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да јо |
| да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора |
| ри пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и |
| ма постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зе |
| .{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Нико |
| е моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па он |
| . узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— |
| е.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — шт |
| азаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је н |
| <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта |
| и восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „непри |
| вером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стаја |
| те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} З |
| да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по т |
| и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о ш |
| , чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p |
| p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише с |
| о смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Ан |
| ...</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени |
| !</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши |
| е он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S |
| p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, ј |
| о, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше |
| га, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужн |
| е по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — |
| топлиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели |
| та да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим брато |
| Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па ви |
| ..{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онд |
| .{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од м |
| епу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{ |
| p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, ку |
| има.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислил |
| ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} |
| вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га дост |
| је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти |
| с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај |
| и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} Д |
| : „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу |
| па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу |
| сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам |
| ила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру |
| те!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{ |
| м се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’х |
| ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} |
| га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Пан |
| ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Сми |
| е лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си |
| синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срц |
| мо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Жив |
| Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђели |
| је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете бе |
| ио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једн |
| Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби ба |
| ју.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде |
| >— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу. |
| па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти |
| , ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљ |
| ад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она |
| {S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: н |
| е, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли |
| рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети |
| b n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="gr |
| т и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</ |
| м не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p> |
| крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори т |
| } Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брес |
| — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, с |
| мо нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовиц |
| твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> < |
| ..</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овд |
| пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те |
| кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу |
| де код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим т |
| /p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подав |
| ...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p> |
| >— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од |
| рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, как |
| Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— |
| дела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро о |
| хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</ |
| p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</ |
| е.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из к |
| пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p> |
| очек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и |
| радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро |
| три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о на |
| о.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</ |
| S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Пр |
| ац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови! |
| а његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" |
| а — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво пр |
| мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Ко |
| !....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити |
| у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили |
| ђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крил |
| путаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> < |
| беђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била |
| села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S |
| д неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар |
| ди шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, п |
| много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано |
| ожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Панти |
| акше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролаз |
| ст људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене |
| е срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кол |
| тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дет |
| бу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и |
| есам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — |
| ву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са |
| Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислит |
| узе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља |
| p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кро |
| „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна ни |
| кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Б |
| ....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....< |
| уву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Он |
| , чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> |
| </p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја д |
| и.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— |
| пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно. |
| њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и |
| зих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како с |
| а, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила. |
| , те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — ве |
| јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — |
| пућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p> |
| две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’ |
| p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о |
| е!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше |
| чкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се |
| идиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе дет |
| : „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра. |
| поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, |
| још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а у |
| брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живо |
| ђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> < |
| абиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беш |
| се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта |
| а мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он миш |
| — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Сов |
| веност.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p |
| о ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери |
| ди.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се на |
| мо туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нин |
| е изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S |
| њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S |
| Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и ње |
| од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо |
| на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђ |
| п па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да ј |
| оћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Види |
| рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И т |
| Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Во |
| <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се |
| е, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд |
| р још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Вали |
| оже, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три С |
| <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова! |
| ну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово с |
| .{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, |
| ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате |
| о последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{ |
| ајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — |
| о је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад ни |
| али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и гото |
| и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зно |
| ВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="4" /> </fr |
| е.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погле |
| пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да |
| и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и |
| „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом удари |
| /p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— За |
| и, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" |
| . _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је |
| ато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год сн |
| од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p> |
| Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе |
| мане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да ле |
| о, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она |
| ху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуц |
| XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила |
| има и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде пода |
| лико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница |
| била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напр |
| мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’ |
| — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране. |
| <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада |
| S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста |
| </p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, |
| ићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата би |
| е и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, |
| трина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања |
| а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на |
| вају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе ле |
| превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, з |
| о...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се |
| > <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку |
| а је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али |
| p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Ње |
| S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Ни |
| а него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја о |
| е замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру |
| благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под праг |
| ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— И |
| <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним рум |
| Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шт |
| и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збо |
| ра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту |
| ови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста на |
| г травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу ј |
| молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекл |
| свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док стариј |
| јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S |
| ead> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунче |
| арама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p |
| <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} |
| ћом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>А |
| о.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој |
| >— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се он |
| изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у ње |
| место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи |
| кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко |
| врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при |
| на усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек о |
| диже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу |
| је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и ис |
| питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота |
| у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чел |
| д се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.< |
| ко је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није б |
| Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше |
| к све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!. |
| пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, |
| чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и |
| ала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„М |
| опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет ко |
| трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А |
| седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема |
| шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S |
| — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Стан |
| деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четр |
| ет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-тр |
| {S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четир |
| — У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет |
| д четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и во |
| шла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је при |
| кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па |
| седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Ста |
| осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, |
| осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Ст |
| вет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, |
| ај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, |
| али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазар |
| урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пе |
| кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од ше |
| питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад |
| пути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једно |
| хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели |
| брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p |
| сти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’ |
| мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја |
| у.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — |
| ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела боси |
| иротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала |
| /p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остата |
| та.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и ма |
| 09" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала д |
| ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек о |
| па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће з |
| ба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбој |
| е лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник |
| мој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у |
| гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} |
| елија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта |
| аривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо |
| се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око њ |
| } А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— |
| , Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља. |
| су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— |
| >— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наго |
| p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p |
| p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, ка |
| <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упит |
| е бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чич |
| еваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да |
| ана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где |
| и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</ |
| злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закоп |
| : бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узим |
| трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па проше |
| е он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је |
| це каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час |
| се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега ј |
| иће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p |
| , а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови по |
| га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит |
| е згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о |
| ест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А |
| он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочи |
| иди да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну д |
| Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} |
| оре своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} |
| аља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> |
| рне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико му |
| озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се вит |
| кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу |
| у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све дарив |
| итељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила |
| Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе |
| м, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у |
| је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у рук |
| уше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она |
| о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на |
| и умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је ми |
| а коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> < |
| шаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И |
| ут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — о |
| ори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измисли |
| лија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван за |
| љ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од |
| е трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а по |
| мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо.. |
| ло, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека ист |
| указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са зем |
| nit="graphic" /> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образ |
| ле недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та в |
| : нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја |
| ?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и |
| рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!... |
| у....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаш |
| једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији |
| дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели |
| д није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то |
| subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су п |
| Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваш |
| наки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше |
| сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само |
| ако веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече |
| о, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по |
| зеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођош |
| ја однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — |
| зала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Мил |
| љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детењ |
| ија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упи |
| те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би бил |
| а.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна |
| а тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисл |
| целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплаши |
| нија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало |
| >!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мисл |
| ри о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри |
| аш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба д |
| та би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну |
| <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража |
| <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он с |
| Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у кор |
| , а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за |
| ој!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтал |
| од врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па он |
| у.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради |
| ви се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од |
| узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Т |
| — А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече некол |
| е к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је |
| ђе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој так |
| да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо |
| ред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Гово |
| борано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван |
| ленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да |
| p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</ |
| да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће б |
| Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити су |
| је мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} |
| ла цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Сто |
| имовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре св |
| почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи не |
| га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од |
| >— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ј |
| ејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.< |
| ан другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Ма |
| човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сва |
| >Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у об |
| а једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта л |
| трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу С |
| је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе з |
| иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" |
| b n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на |
| авља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да |
| ма „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба |
| ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и з |
| рчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљ |
| виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је бил |
| 2" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прик |
| о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим... |
| а увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога |
| Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Мил |
| о!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, поглед |
| срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и са |
| е на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде |
| е му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па о |
| дне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да с |
| к!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу |
| , а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.< |
| и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? |
| јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — |
| је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше |
| ; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њој |
| не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити. |
| судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, |
| г да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, на |
| данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече |
| кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и |
| ј је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, к |
| оје су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и |
| манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> |
| о не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им мо |
| су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце... |
| ле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је |
| опа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>П |
| вале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем ум |
| > <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који о |
| само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> |
| е камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пош |
| ате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} |
| } Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо |
| одневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотик |
| драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} К |
| ападу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лаза |
| а онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Др |
| ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жал |
| ли су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар |
| е неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год |
| вима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стра |
| у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном ка |
| изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ мес |
| /p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам б |
| > <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и та |
| треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела |
| аки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о |
| д си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем т |
| је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> < |
| куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{ |
| е река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде цел |
| пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То бе |
| ова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; ов |
| седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајат |
| {S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук ос |
| ју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово пер |
| е....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече о |
| уци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од о |
| о лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме |
| акитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна б |
| д радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и р |
| сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — |
| маш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од с |
| е — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже |
| смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или |
| рце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о к |
| лију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb |
| Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Зап |
| ичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро |
| ја устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђ |
| Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се |
| позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандури |
| му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим |
| ....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div type="cha |
| — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апс |
| на раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била з |
| опо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба |
| одине, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећ |
| ти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој |
| чају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено пра |
| исању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је ка |
| <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође. |
| </p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је |
| S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будал |
| Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да б |
| p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом |
| } Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...< |
| снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта пове |
| је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратк |
| а тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита |
| по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да ј |
| а Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће |
| је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопит |
| и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ва |
| њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на вра |
| на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом д |
| — Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се нас |
| кама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј |
| иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић |
| уку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали т |
| а к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје |
| поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — смат |
| кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича |
| ажо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— |
| е.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадил |
| се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља |
| е — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је |
| або моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно би |
| истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о |
| ја пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и |
| што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше |
| по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p |
| т кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и |
| ш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те |
| <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је мо |
| и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да с |
| еван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред |
| и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јо |
| 32_C1"> <head>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у мале |
| двукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} |
| и су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> < |
| ављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Д |
| ако да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{ |
| их неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се дес |
| о би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслуж |
| ено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!. |
| — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Жив |
| ти о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је п |
| и се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} |
| .{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо. |
| ј кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам |
| вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити. |
| е.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> < |
| — Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девој |
| у на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци |
| } Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и н |
| е Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — дар |
| уком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али |
| успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра... |
| > <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S |
| само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> се |
| — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му |
| .{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу |
| д је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде вик |
| /p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту б |
| атић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над |
| а му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се |
| у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевин |
| а Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p |
| он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше |
| ча Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — |
| p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је |
| /p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана |
| ињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гро |
| младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по влада |
| д стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече |
| вале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на ру |
| ..до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} |
| и се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук |
| све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није д |
| м упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му ј |
| — А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те на |
| p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Д |
| о? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен |
| мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па |
| — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи |
| ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ |
| <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је |
| итају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, у |
| е.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био ж |
| сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши с |
| ој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи глед |
| душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако ос |
| смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај р |
| >— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} |
| изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— |
| </p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у о |
| Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не |
| Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, с |
| гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, |
| n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задрж |
| 8" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, п |
| о Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа. |
| себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој др |
| ила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— |
| оја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?< |
| <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе |
| еда, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Св |
| лупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шт |
| ени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мен |
| о га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе |
| он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb |
| ! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у |
| 2" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако рас |
| о је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истин |
| и ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад и |
| Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— На |
| е те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све |
| Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шт |
| он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није д |
| /p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за |
| то изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p> |
| свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се пр |
| ега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из с |
| иладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> < |
| се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <p |
| јбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се |
| ака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време руч |
| о је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у |
| /p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату |
| ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> < |
| онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и да |
| нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, п |
| а, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби д |
| о и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у к |
| емане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда |
| — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога в |
| г.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и ју |
| S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђели |
| , пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им дај |
| их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А о |
| рти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им |
| желео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!.. |
| е им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p |
| ве: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања и |
| а обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари пос |
| у чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију |
| ој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама з |
| нђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у к |
| о видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте д |
| да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазв |
| лија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше |
| попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Кој |
| p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда уз |
| у и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипч |
| зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у поте |
| Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да г |
| лија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље |
| зе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S |
| ја зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су |
| о по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго |
| лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти |
| p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми с |
| Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине ос |
| осити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ доб |
| ати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S |
| ....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пи |
| ="SRP18932_C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили |
| нда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један |
| p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окр |
| атеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком |
| ог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија |
| ивана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} |
| ти она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погле |
| p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Мар |
| ац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу. |
| - Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у креве |
| ри за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њи |
| да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</ |
| ош неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зе |
| , онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, ма |
| од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где па |
| ко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде |
| е зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам |
| p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{ |
| е, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и нар |
| ожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад |
| пита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, доб |
| дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратиће |
| у па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће |
| н се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} |
| шило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заис |
| е код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукат |
| Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није |
| Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој с |
| тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се |
| е!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној |
| Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> |
| ни а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не |
| } Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — |
| — Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он |
| де, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Р |
| ана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди ра |
| ису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти д |
| лове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже |
| ни.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је гов |
| азва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, |
| — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Не |
| лога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, |
| е за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присе |
| пише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их доч |
| ро и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у |
| сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан? |
| чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у |
| S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако през |
| > <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p> |
| ан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p |
| ви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — |
| <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један па |
| аг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> |
| икну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар |
| — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мр |
| а слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда г |
| капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — го |
| одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви |
| спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела су |
| бравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вуј |
| ој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не б |
| а само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ |
| викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз |
| маг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S |
| и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{ |
| рма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гу |
| лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико |
| оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији |
| Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавол |
| е по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говори |
| ан топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва |
| Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Тур |
| е беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док |
| а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са уну |
| не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек вес |
| а шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, тако |
| лија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина |
| у.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта |
| .{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је М |
| најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Ан |
| „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... т |
| имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p |
| </p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{ |
| ће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} |
| и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> |
| нам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — |
| почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да |
| се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим из |
| <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом нек |
| .. тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се из |
| е натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад ва |
| > <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у груди |
| Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да м |
| н.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава за |
| латити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њ |
| а у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} |
| олен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па |
| ц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да јед |
| амо нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па |
| мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p |
| кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван наре |
| ано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише о |
| <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треб |
| ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим послов |
| Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S |
| ина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење |
| >Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у је |
| — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се |
| оклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>П |
| ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Слу |
| је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се |
| ечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да б |
| ђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, |
| ’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкч |
| а сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милос |
| ом спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванч |
| косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p |
| та сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти с |
| Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну |
| а те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци к |
| да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је за |
| е лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те моли |
| Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина. |
| тиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше |
| ма.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, ко |
| уће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи сушт |
| теван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумар |
| е замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на б |
| ја сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега |
| не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; |
| тари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S |
| ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....< |
| јих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог |
| е добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p |
| рости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здрављ |
| урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам- |
| рају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој |
| <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код |
| ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас. |
| ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Д |
| ћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи н |
| че изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Св |
| та не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!. |
| у угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и |
| оје је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} К |
| сак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, |
| ...{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар м |
| И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га о |
| му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: |
| два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани |
| је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!. |
| ма и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div type="cha |
| е не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — |
| колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о ли |
| петанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} |
| едње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар |
| Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> |
| је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета доби |
| једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су |
| Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живан |
| а су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се |
| таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; доч |
| оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Са |
| је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу М |
| </p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто |
| нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који с |
| ог сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} |
| — Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и т |
| осле смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било |
| ако је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак |
| <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се |
| — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у |
| {S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па |
| да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под но |
| >Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да м |
| опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Ов |
| и и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине |
| ј, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помоз |
| .</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> |
| n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p |
| кох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлег |
| а!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="14 |
| <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога в |
| рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на мо |
| p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва |
| моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде |
| сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало |
| ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је |
| ста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’ |
| S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не изд |
| метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђ |
| бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p |
| ма.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса.. |
| да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело про |
| за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни изд |
| <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу бр |
| свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, ста |
| вине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p> |
| е милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пре |
| оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали д |
| а дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} |
| једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пу |
| ло па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к |
| Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о |
| нђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало п |
| ријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и уч |
| о Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</ |
| ене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо ка |
| е звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је |
| пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} |
| .</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није разв |
| брадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду ка |
| човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’а |
| „Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S |
| е мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа пот |
| одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу по |
| ти.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим па |
| ије мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у ти |
| веза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p |
| " /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помо |
| .{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она |
| ече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и реч |
| до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— |
| м невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.< |
| иру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне |
| ви сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Мар |
| у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Ст |
| редно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше |
| би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се см |
| , од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин п |
| <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и изва |
| диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и у |
| Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> < |
| љ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на г |
| лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> |
| уре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па с |
| >Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> < |
| онеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на |
| Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се н |
| одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — п |
| а зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се бл |
| ук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њи |
| омагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелиј |
| а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је |
| и у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> |
| > <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја ч |
| никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу |
| кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> |
| и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се сам |
| ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и |
| вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље бе |
| По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>А |
| атегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лон |
| па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ов |
| ђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци с |
| ешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољуба |
| нам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам |
| > <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; |
| о је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из |
| ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке по |
| су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђе |
| ије много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Ос |
| око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима |
| а!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако |
| p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} На |
| онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико |
| лази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време |
| меју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу ос |
| {S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јо |
| ер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствар |
| е им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир |
| нђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У |
| био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дет |
| — Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p> |
| он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село |
| ко се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је |
| <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се |
| к.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— |
| Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Жи |
| је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме |
| беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — с |
| ml:id="SRP18932_C5"> <head>V.</head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све |
| њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их до |
| сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} |
| ућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али н |
| ам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како |
| ећи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, от |
| буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка.. |
| цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови дор |
| је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког уну |
| > <note xml:id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту |
| вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пош |
| риц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, ва |
| у трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milest |
| </p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца к |
| > <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p> |
| > <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала |
| д би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би там |
| ....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} |
| ађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> < |
| х плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа из |
| поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице |
| помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано |
| е склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу |
| ати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{ |
| њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!.. |
| па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погин |
| може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S |
| леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А |
| > <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецн |
| елов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, |
| моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочи |
| она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу |
| радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</ |
| кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога п |
| усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу. |
| тово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка |
| p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} |
| поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало |
| >Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— |
| м ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или |
| на.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ј |
| којника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко |
| га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га. |
| S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури к |
| већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Жива |
| ућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложит |
| меј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како |
| >— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме В |
| е један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „ |
| ти, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n= |
| елија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, |
| изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на |
| } Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је |
| е ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој |
| ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У |
| } Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред ц |
| ивана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о крти |
| >— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му с |
| .{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нек |
| це и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете |
| јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то в |
| е да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> |
| какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у |
| да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од |
| Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоу |
| мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да с |
| ију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни |
| {S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, л |
| та, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је |
| .{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Вр |
| За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диж |
| /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше |
| лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваља |
| за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!.... |
| сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док н |
| инко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу... |
| тесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио ј |
| у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у бу |
| <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголас |
| кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта |
| секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је |
| „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет ј |
| јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену |
| ...{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановић |
| не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече д |
| ... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!.. |
| ећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван да |
| оћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ |
| ја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </ |
| „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је маш |
| засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} |
| ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћ |
| тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да |
| олим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмеја |
| како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману |
| рја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити |
| S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја как |
| p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не |
| ..{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Т |
| ина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та п |
| о ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом |
| ећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотр |
| метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе |
| о је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да с |
| pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и н |
| Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ |
| ћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и |
| и изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би с |
| </p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чеља |
| најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> < |
| /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу |
| — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник |
| нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео |
| Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушај |
| отом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се н |
| ст Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у |
| ...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: с |
| у јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему |
| аше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говор |
| р је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Ал |
| .{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свог |
| шарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочиј |
| љадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је св |
| инко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинк |
| уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешт |
| {S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; за |
| ..</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере најв |
| у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, ча |
| иска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћи |
| пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>А |
| зио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не нос |
| нији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао з |
| и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овд |
| а за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће |
| S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, к |
| {S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Жи |
| >Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа |
| мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; јед |
| ија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су стар |
| p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше |
| ње“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</ |
| аш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... |
| г Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном т |
| колико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!< |
| и ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. |
| нђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој в |
| бу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— |
| .{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не мога |
| </p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Са |
| ше: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и |
| само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју соп |
| к’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кме |
| ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје |
| ио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти |
| ан од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То |
| Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, с |
| дост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта |
| рча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Ми |
| никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на |
| тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па |
| свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо |
| теванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сват |
| прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле |
| </p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеш |
| смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на |
| мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где |
| ...</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упи |
| они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — пр |
| А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> < |
| е с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гл |
| {S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада |
| јом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S |
| и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и |
| га оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лаз |
| ко устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповиј |
| ше назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div typ |
| мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам |
| људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек р |
| е још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њ |
| иће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос м |
| А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p |
| о!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису м |
| пољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасл |
| } Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па |
| } И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јо |
| је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може т |
| поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака ни |
| дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n=" |
| ор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: т |
| па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Ан |
| ок неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе |
| ићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему... |
| ер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти |
| више чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на стран |
| ане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши |
| ао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, |
| што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — |
| на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — |
| а се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак |
| ену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су |
| ала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, д |
| ин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш |
| ...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице св |
| S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, |
| ојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... т |
| м и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} |
| n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p |
| кнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут |
| p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песн |
| вио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту м |
| е пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се |
| д, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p |
| ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се вр |
| p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека |
| Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свиња |
| </p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— |
| заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече |
| то ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он пос |
| а, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћ |
| асавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на |
| лија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук |
| и узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна о |
| играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је о |
| ко није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на |
| Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у |
| а би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Ниј |
| Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за |
| и?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јелени |
| теванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло |
| Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд и |
| штољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио |
| ку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојн |
| зао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила |
| је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — о |
| — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — до |
| зим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завади |
| руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто |
| је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...< |
| кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, |
| ала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим в |
| ила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... < |
| вори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где |
| зар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> |
| <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја ниса |
| „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметни |
| > <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она |
| о бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> |
| ај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну М |
| /p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p |
| ет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете оп |
| ара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једа |
| моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то н |
| — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дар |
| његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману глав |
| /p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.< |
| ком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд са |
| а.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ра |
| и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва |
| га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био |
| ла га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може |
| радити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и црк |
| овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S |
| се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} |
| ћа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имањ |
| , али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвет |
| нда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољ |
| осподар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљорадни |
| бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја < |
| и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда и |
| тирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, бо |
| м ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само |
| само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</ |
| ићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој к |
| .. да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан |
| е коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb |
| — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли |
| би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> < |
| ијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n= |
| к?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p> |
| Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија |
| > <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лаза |
| понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћ |
| Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова про |
| ање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити |
| је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{ |
| ива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговори |
| обу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође „поз |
| <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о. |
| /p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет |
| , ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре оп |
| у сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку п |
| божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S |
| p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али |
| ође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!. |
| од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он |
| рећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> |
| ера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Ст |
| „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између с |
| ука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Н |
| , језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> |
| и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи н |
| во вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“.... |
| ечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> |
| ита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— |
| лал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} |
| е остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју сто |
| и све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S |
| еру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече једа |
| каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— |
| азар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра да |
| </p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га ис |
| тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак |
| у — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца њего |
| није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’ |
| и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о |
| атови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала. |
| ам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, |
| — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Ма |
| ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда |
| у спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; |
| њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир д |
| ари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p |
| ој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад |
| /p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му из |
| — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p |
| ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гл |
| човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови |
| екну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} На |
| Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, ч |
| , па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих |
| т у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокр |
| ну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучиц |
| мо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па |
| посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете ју |
| ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кр |
| де си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p> |
| Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сим |
| и са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} |
| апали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже в |
| Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад |
| p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отв |
| леда Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} |
| тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све |
| ар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{ |
| p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унес |
| ла крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бав |
| ана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћ |
| а од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учит |
| очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке |
| над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа ма |
| д она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је! |
| "20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у |
| ој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{ |
| >И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа |
| стивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и |
| е на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вел |
| — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар б |
| } Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена |
| кад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници |
| — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна |
| двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Ст |
| о јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је |
| запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се |
| ича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој запов |
| ога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са св |
| дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И ка |
| ку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’ |
| рај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им он |
| куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им |
| Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве |
| не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу п |
| </p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у |
| у.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p> |
| ајслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по гд |
| S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, мо |
| елиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може туж |
| Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала |
| опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу |
| .</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беш |
| нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зача |
| ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријате |
| ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и |
| енија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је во |
| ивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за т |
| је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене |
| нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутр |
| ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, |
| ки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни |
| у...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто |
| не, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу... |
| час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p> |
| оја је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што сам |
| тима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима се |
| ко стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролет |
| ише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... п |
| ори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чис |
| понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих |
| ђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а с |
| аре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног с |
| Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <g |
| јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, |
| бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „пе |
| маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{ |
| Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно ш |
| исано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба |
| /p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је да |
| о је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старал |
| ана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пи |
| е, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина |
| Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала |
| оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једн |
| .</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у к |
| ином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џеп |
| и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се с |
| извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Прем |
| ри капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је |
| вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div |
| а горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимах |
| а сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно |
| м друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки п |
| од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и ос |
| жева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала |
| Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава |
| полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене |
| есника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишл |
| је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што |
| пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и д |
| е Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је |
| пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне |
| пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој |
| ....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала прич |
| одасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад |
| домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни ре |
| аде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежља |
| ан дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „п |
| пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За ста |
| азда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму |
| Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова. |
| амети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (по |
| е Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она |
| вује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да |
| и залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— |
| <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га |
| Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе |
| сли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А |
| хћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пла |
| стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми |
| зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече ста |
| или и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— |
| <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећ |
| адин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољст |
| ћ да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је об |
| да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за |
| јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јет |
| и.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и |
| она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка |
| Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>... |
| чешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{ |
| на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне |
| </p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девој |
| з’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би |
| кну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ва |
| .</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Ан |
| псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече |
| иша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она |
| двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави. |
| костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — о |
| и оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписан |
| ла и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од в |
| изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примил |
| ала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успр |
| више искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} |
| ј...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна |
| а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин з |
| олила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> < |
| ажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она т |
| ук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако |
| је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечиј |
| у од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна.... |
| те траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{ |
| итеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује |
| ка, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је т |
| јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> < |
| .</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>До |
| кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после њего |
| ђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суз |
| прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које в |
| умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није уме |
| би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прост |
| ви се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија за |
| , кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно в |
| {S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она |
| — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Са |
| ост</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си |
| {S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Ва |
| трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмеј |
| </p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она пог |
| — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана |
| о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на |
| Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је |
| , Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <h |
| } И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви |
| n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од мило |
| јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу поз |
| а ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим друго |
| >И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о |
| сли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да |
| /p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па о |
| равама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње |
| сно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умије |
| ољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањај |
| >И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробљ |
| гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} |
| </p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говор |
| савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и он |
| без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да |
| та си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није збо |
| а своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би ј |
| ога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благ |
| </p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је |
| мела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати нико |
| , а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се шт |
| ве.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе. |
| мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног тр |
| уку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S |
| знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и не |
| атке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана пет |
| 115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид — |
| !{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> < |
| у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{ |
| мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је н |
| n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје бех |
| ic" /> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с |
| <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане |
| p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гу |
| ес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p> |
| јим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије п |
| о би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Уп |
| — Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео |
| А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — |
| себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.< |
| он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! |
| за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила ш |
| у се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она |
| селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако |
| да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} |
| штеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети не |
| па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче |
| ако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати |
| евером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те |
| свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет к |
| же, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: |
| у душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.< |
| еваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је к |
| а се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </di |
| потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаре |
| е један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама з |
| ића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спу |
| била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, |
| са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шу |
| време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — каз |
| ута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одгово |
| на узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!. |
| е и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клања |
| а душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо! |
| бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, |
| ћи?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их ле |
| а уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> < |
| дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S |
| ој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дет |
| ала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „ |
| ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње уч |
| у јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb |
| S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из |
| милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен баб |
| уће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево |
| сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је |
| јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — ка |
| и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарал |
| звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — пр |
| !</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њо |
| љику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш п |
| све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</ |
| ак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> |
| ..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, п |
| <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се |
| ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, ди |
| помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S |
| слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{ |
| рти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> < |
| каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот.. |
| е гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што р |
| >— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од |
| тра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе |
| сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „ |
| то га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се |
| пита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се н |
| волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она |
| елиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећал |
| ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Ма |
| к нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она |
| " /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... — |
| </p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; о |
| </p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изу |
| .</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумара |
| .</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је |
| </p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: |
| је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} С |
| „Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> |
| p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова |
| ала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: |
| и њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђ |
| чи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па |
| ека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p> |
| {S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји о |
| „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа |
| ивана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чу |
| ад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани |
| > <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива св |
| ј пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој пр |
| есници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и |
| укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>Посл |
| кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се |
| лико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђош |
| нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{ |
| видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полет |
| лавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка |
| од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је |
| више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и ста |
| драво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здра |
| а.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог |
| оваше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p> |
| дин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Зн |
| и Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинк |
| о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала |
| изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стев |
| адин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n=" |
| обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!.. |
| оје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита он |
| Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спав |
| пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S |
| да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; |
| се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> |
| каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Д |
| и да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, оп |
| ћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја је |
| било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што ј |
| и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образ |
| адим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка |
| >„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недев |
| њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га ра |
| а ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за сне |
| ије више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила |
| ђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, |
| вору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Цига |
| оће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопит |
| стина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да |
| .</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била |
| /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није |
| да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По |
| > <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И а |
| } Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима |
| у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико п |
| орио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше |
| оже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута |
| е ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан |
| > <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе |
| чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну |
| ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „ |
| .</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетр |
| је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су |
| е, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по |
| ђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовн |
| ује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и уку |
| рише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на |
| Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница ре |
| ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе н |
| је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, п |
| <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погле |
| ема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена ч |
| с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом |
| и креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрас |
| пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе |
| </p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти |
| <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе ц |
| је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе |
| И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па |
| S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли |
| труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да |
| к на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како |
| а је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да ур |
| ml:id="SRP18932_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нароч |
| а?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене зао |
| ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И под |
| ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај дет |
| ај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина |
| !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је го |
| де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клања |
| пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> < |
| <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али к |
| последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под ст |
| ну, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S |
| мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од ње |
| ем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у ав |
| ђоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила |
| ву.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</ |
| трија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду бл |
| <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утрки |
| би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са сви |
| /p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она |
| а огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми мо |
| е милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је |
| p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ј |
| латко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, а |
| умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без м |
| како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, |
| Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа |
| јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И д |
| p unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти |
| .{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми |
| нђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог св |
| она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар |
| ликог рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, |
| чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуш |
| образлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му б |
| другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема ка |
| и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добил |
| >— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се он |
| е онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу |
| јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ћ |
| е добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам |
| рште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic |
| {S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на с |
| то речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — |
| среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљ |
| е нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <p |
| и нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја д |
| ...</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а |
| кију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе |
| и разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чи |
| а, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, м |
| у воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дан |
| евала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно |
| а, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко м |
| обар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> |
| ве лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја не |
| или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако сме |
| да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па |
| — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, |
| ши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што |
| ве ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и |
| иваш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда |
| </p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намире |
| а је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра |
| силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p> |
| е топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање.. |
| поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некак |
| к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој |
| {S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у |
| и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са на |
| ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Госп |
| а, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија |
| ала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</ |
| p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</ |
| војих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад |
| ши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти |
| : умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћ |
| у очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћ |
| је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пу |
| жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — ре |
| , стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко м |
| еш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече |
| уби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> < |
| на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још је |
| ке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стеван |
| ојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у |
| а почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су |
| {S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— На |
| е главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па |
| ремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру |
| те јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом |
| ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе |
| пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ с |
| ди „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови |
| васцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злат |
| та панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и у |
| а баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколи |
| покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладин |
| {S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто до |
| у у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе |
| , пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене буј |
| ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се |
| Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој д |
| клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда по |
| бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Прав |
| е може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком до |
| у леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дет |
| S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђел |
| — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, з |
| авање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} |
| о друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опр |
| бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано |
| 141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p> |
| к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђић |
| чера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у |
| } Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те с |
| попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пр |
| ш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу |
| емала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али |
| кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да |
| издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред |
| шљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије |
| варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко. |
| еш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе го |
| /p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену к |
| ...{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{ |
| пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им про |
| е.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете |
| исли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ј |
| ша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам |
| о је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...< |
| прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те |
| е а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{ |
| сти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу. |
| ише и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и |
| о.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га н |
| сец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у м |
| е... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошл |
| ..{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, о |
| ленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Др |
| <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.< |
| унар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жи |
| а сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} |
| своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се бра |
| ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, |
| је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад наст |
| за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана.... |
| ејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме с |
| другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомен |
| нила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг |
| свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S |
| нко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У ав |
| рилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу. |
| коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се оп |
| етка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге |
| нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... |
| Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање по |
| у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак пита |
| ући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, |
| арко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</ |
| S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело как |
| овру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је |
| /p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — |
| уку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија |
| p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— |
| ко њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти |
| и чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </ |
| ори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си? |
| ека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђели |
| хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје р |
| милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су н |
| вде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те ус |
| енско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> < |
| подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе |
| и књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му в |
| p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Да |
| Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке к |
| сценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она |
| о год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово |
| је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њен |
| ла да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} О |
| > <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зај |
| еколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се |
| ану неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за ја |
| а је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да |
| срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за |
| ив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за ради |
| аса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо суд |
| ењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигош |
| цале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и |
| уз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита |
| тну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <m |
| усле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико д |
| ра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ј |
| ека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла бел |
| дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицо |
| а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онд |
| оцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упр |
| ад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право ве |
| у убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S |
| оведи да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, |
| Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165 |
| на.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођош |
| робуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, |
| , мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p |
| нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет |
| годбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p |
| о свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлиј |
| је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта |
| гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја |
| . —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радо |
| ошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ узд |
| иваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џе |
| ј срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја |
| без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и |
| је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— |
| рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p |
| рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за |
| више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је |
| еде их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им |
| тора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од пом |
| си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— П |
| нуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако т |
| навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано мој |
| а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о н |
| за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио |
| е мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како |
| устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p |
| јчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те за |
| бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — вик |
| итати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, бо |
| ка не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га |
| е у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у ку |
| {S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— |
| ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благ |
| а.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли |
| ој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, ш |
| да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу |
| восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до л |
| та.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе г |
| е прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све |
| кима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— |
| неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути |
| Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најма |
| том изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њи |
| јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња |
| „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ в |
| ита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p> |
| кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају п |
| м: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик |
| у успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, |
| лија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — он |
| S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви ј |
| е девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Св |
| ња; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станин |
| а, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми |
| атре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово ја |
| редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он |
| едног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо |
| нов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, |
| и и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} |
| ију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} |
| гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама |
| их; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше с |
| и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!. |
| урано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, ру |
| једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p |
| <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак с |
| ду а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазарев |
| иле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа |
| је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматр |
| се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облач |
| тају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Мил |
| т хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она |
| <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговор |
| ала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удал |
| пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</ |
| е помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој |
| те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога |
| савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она |
| та, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане |
| онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри |
| н бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи т |
| > и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> |
| бо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад о |
| х услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о |
| S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана с |
| д радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јо |
| {S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Зав |
| у и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу зва |
| нда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са ч |
| орадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, |
| >Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од |
| реми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седел |
| и, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> |
| и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здр |
| {S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са |
| или га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> |
| p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају. |
| јом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Свр |
| у.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити |
| ви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мај |
| им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су |
| кијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватов |
| арине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватов |
| Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете |
| ти да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од сне |
| а се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S |
| во да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може |
| ...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како к |
| Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје ле |
| ше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати шт |
| > <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варе |
| омљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван |
| вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— |
| и му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету поп |
| </p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они |
| д кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече |
| рби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — |
| — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему |
| {S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели! |
| рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им м |
| без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на с |
| писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="13 |
| {S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула |
| ј чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошу |
| тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба |
| {S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу |
| — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p |
| екла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се |
| у вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S |
| ом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није м |
| еди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је има |
| ... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим. |
| ци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и рад |
| /p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија |
| о, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p |
| !... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на ко |
| коро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле н |
| <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. |
| ошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit=" |
| уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; не |
| овечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро.... |
| на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пр |
| протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.< |
| е пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ен |
| је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицал |
| ше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у |
| ну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запита |
| њу и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајиш |
| стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — м |
| ву у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!. |
| p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и де |
| о је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S |
| S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово |
| м мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак |
| ва приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најп |
| ече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! .. |
| шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може д |
| /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта |
| таше.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се мо |
| > <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од рад |
| дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јеч |
| е богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се |
| ају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— |
| !</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет.... |
| ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облача |
| </p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</ |
| !{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добр |
| ше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Сим |
| едала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — |
| рете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели |
| а, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се вл |
| се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па пос |
| кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?. |
| све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p |
| кође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек о |
| <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци прелив |
| е на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па |
| е, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па |
| а је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раш |
| p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече А |
| и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — реч |
| ојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна с |
| пераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год ни |
| ршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој мил |
| а се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Нем |
| од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала |
| <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, |
| еђена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јак |
| једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>А |
| ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му ј |
| </p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек |
| била много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и |
| чаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о |
| ра!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи к |
| роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} У |
| — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n= |
| .{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо |
| ма сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо |
| на је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже |
| поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако |
| ; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} |
| и:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> |
| х радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одг |
| е са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и сл |
| оље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено рас |
| иладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</ |
| валу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе св |
| премна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S |
| и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је |
| ће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себ |
| } Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући |
| S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је з |
| попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пу |
| S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она |
| бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гу |
| у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју ј |
| ; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјек |
| бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми |
| и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" |
| {S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти |
| кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> |
| еше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда |
| " /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком |
| имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је маз |
| ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им к |
| > <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p> |
| ли, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба |
| енијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не |
| и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу. |
| оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте! |
| те да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она пр |
| </p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ ниј |
| у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабини |
| ој обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави. |
| чи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око в |
| и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше свет |
| да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш |
| е: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да изв |
| ио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на |
| ватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови по |
| воје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен |
| тви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p |
| — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта вели |
| а ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих де |
| ра се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p |
| војима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — |
| хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна н |
| гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p> |
| адне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — |
| адин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше с |
| реба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу д |
| сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим тр |
| , срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком— |
| м и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плет |
| облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац |
| е његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Р |
| жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не |
| а га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандил |
| ити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Ан |
| тра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обо |
| ио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Л |
| у даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој да |
| лија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, |
| сле купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> < |
| је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, |
| запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетв |
| n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се с |
| S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама прича |
| д истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стр |
| држа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља д |
| > <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кре |
| прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет за |
| и бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је |
| Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; з |
| /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> |
| а ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђ |
| есело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много ми |
| по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријат |
| и.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде |
| кидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају |
| ... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је миц |
| /> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с деве |
| А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће |
| мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, |
| ме помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, |
| помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би |
| и усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: |
| уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђ |
| нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb |
| ичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} |
| .{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p |
| > <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S |
| ...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и |
| А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете |
| Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучн |
| ано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано рка |
| г шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја |
| рости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p |
| p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} С |
| p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равно |
| одих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове |
| >„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И |
| ду се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо |
| ају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне |
| да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово |
| <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готов |
| е небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пу |
| си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— |
| уде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> |
| е печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећн |
| S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у најв |
| дост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина |
| и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећ |
| је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га |
| се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу ј |
| те пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га |
| лији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субот |
| <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете н |
| им Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се |
| "> <head>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар стареши |
| tion" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њим |
| 18932_C14"> <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па кој |
| њама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не |
| нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису љ |
| !“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре |
| бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није виде |
| клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пр |
| <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец |
| d="SRP18932_C19"> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и |
| ловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је л |
| лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја |
| шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} |
| нину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпа |
| ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p> |
| ета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника |
| а он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који |
| ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошиј |
| г’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један |
| ове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом. |
| Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — |
| p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за |
| ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је |
| е“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S |
| их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти па |
| отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет изд |
| та мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, |
| у само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и з |
| </p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоћ |
| је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја в |
| доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брин |
| изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се |
| мамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} |
| пио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не з |
| само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти |
| p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом |
| округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да |
| ко: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} |
| енија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о |
| днако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о св |
| у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — |
| рећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој т |
| ц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у про |
| о пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна ш |
| !.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у п |
| испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите д |
| рапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „кал |
| е“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, |
| е Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за |
| не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се |
| адина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља сини |
| к а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и р |
| брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајк |
| и их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вече |
| шаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapter" |
| ...</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му |
| н Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми п |
| целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали по |
| ко до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} |
| имо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше |
| е у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опреми |
| постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђел |
| шу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> |
| а њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку |
| .{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, |
| богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господ |
| } Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовал |
| аву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите |
| аћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>М |
| иђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} |
| Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом п |
| ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница |
| Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једн |
| богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.< |
| нда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше |
| Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p |
| Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p |
| !</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и р |
| сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му п |
| те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати |
| род га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су |
| кујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и |
| праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући исп |
| викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — |
| оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче |
| лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право |
| ="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — вик |
| али вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше |
| ели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, п |
| м, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био |
| тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима: |
| ина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сут |
| орезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p |
| д тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико с |
| сно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да |
| дио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео ј |
| омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — д |
| прежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једн |
| га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како |
| а би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За јед |
| ни — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труд |
| .</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком |
| у.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{ |
| јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: |
| дна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним |
| а по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n=" |
| ..{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: |
| га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кр |
| скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже |
| У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, |
| мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — |
| milestone unit="subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити |
| боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и |
| дриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет |
| p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, |
| ица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђ |
| Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар |
| ављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу на |
| а убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — |
| то плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и ос |
| ве у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> |
| <head>V.</head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: нек |
| о.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у |
| свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну |
| чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па о |
| е да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан з |
| а би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S |
| да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али |
| три сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се моља |
| није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у цел |
| >„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој ку |
| и се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Об |
| ла судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело |
| нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи св |
| похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <p |
| " /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је тр |
| а.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изр |
| диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену |
| а сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у гр |
| ше око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да |
| , богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе. |
| .</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Б |
| чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Т |
| старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — ал |
| То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у |
| само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово |
| Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се |
| Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у |
| ма, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је |
| поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> < |
| ојас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опан |
| ира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет им |
| {S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћ |
| ије дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; |
| Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у |
| вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Д |
| квог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из д |
| Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се н |
| аређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра но |
| оп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и |
| им попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> |
| ад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког с |
| иста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није |
| лебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно пр |
| ушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте д |
| ти се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича |
| давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, к |
| познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али ве |
| {S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто |
| Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116 |
| — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!.. |
| разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило |
| i>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању< |
| еправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И |
| учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочк |
| нда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — |
| а Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена |
| /p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђе |
| увај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p |
| кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да |
| ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу |
| о?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет |
| х?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цврк |
| е се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: |
| ви им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави ра |
| них очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спус |
| ражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја з |
| његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па |
| Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њ |
| кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{ |
| р оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — п |
| дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> |
| ди је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама |
| добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци |
| ако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама ни |
| — Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p> |
| p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија |
| p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— |
| вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> |
| е, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди ов |
| , сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — с |
| алем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У миц |
| ђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p |
| што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им дв |
| ти него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у |
| марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити нег |
| ван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је |
| би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — |
| о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb |
| ој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ мест |
| совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се пр |
| омку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила. |
| p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поно |
| же: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шт |
| н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли мла |
| бро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, остав |
| ажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само леп |
| ави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, к |
| а јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери А |
| да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је про |
| ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— |
| њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{ |
| ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о |
| n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — |
| ван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи с |
| /p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да м |
| јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; |
| наест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка |
| ?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме |
| слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> |
| есец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо |
| чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се на |
| орли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износи |
| г порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не |
| смо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уз |
| <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Р |
| м и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — м |
| } Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат |
| Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и |
| одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља иш |
| е ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што |
| и су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту љу |
| мах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало з |
| ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу |
| <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријате |
| радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледа |
| {S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живот |
| је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило ве |
| ажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој |
| инко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стр |
| ли Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <miles |
| ајдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора |
| p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је п |
| оме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — реч |
| ичева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S |
| p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позва |
| почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на |
| добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби |
| <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p> |
| ..</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гл |
| се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа ст |
| х пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p> |
| свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија |
| а како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она. |
| ...{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пуни |
| евина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, |
| Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава м |
| оће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар |
| ком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти нема |
| </p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се |
| <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то ј |
| како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— |
| ће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и до |
| Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се и |
| е на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема |
| ова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Гло |
| p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог у |
| кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откуп |
| З СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТА |
| .{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше |
| о за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; |
| ’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ће |
| дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, |
| тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђе |
| > <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок |
| p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа вес |
| да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она |
| p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове М |
| у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} О |
| њски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча |
| би; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван. |
| шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија |
| о и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељни |
| а запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му кл |
| е, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> < |
| е и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доб |
| ћу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да плати |
| да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко |
| он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жес |
| е више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђел |
| оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>А |
| /p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим! |
| може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: д |
| !</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он |
| а да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једи |
| наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце след |
| ше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва и |
| </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво |
| оље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви |
| ладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — |
| по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} |
| ј ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те |
| зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зо |
| Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто |
| пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Сн |
| да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> |
| које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а д |
| Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколик |
| аређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета се |
| анпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео |
| бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молил |
| ренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запев |
| а! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости с |
| голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је |
| ају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> < |
| јо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот |
| куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарал |
| на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи |
| живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само |
| у за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелиј |
| Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван по |
| <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; |
| > <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дил |
| м.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га да |
| тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И |
| <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужи |
| мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те |
| ота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петриј |
| а у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у |
| 932_C8"> <head>VIII.</head> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешља |
| су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти |
| /p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не |
| м’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео |
| S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S |
| Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше л |
| {S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она |
| обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту ма |
| азара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, |
| его им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање о |
| тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду |
| поведи да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека оч |
| > <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се |
| се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} |
| могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p |
| ачко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински. |
| } Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И |
| приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— См |
| „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда св |
| !... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним љ |
| тарац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је п |
| о с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бро |
| беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела п |
| p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, |
| а кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о |
| д мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетр |
| адо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи чове |
| ма све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из |
| на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда о |
| од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год б |
| ’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје де |
| !</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори гл |
| и и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане |
| рста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: уст |
| {S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах |
| поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него неп |
| .{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и дев |
| е пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нут |
| Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих н |
| >— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на ст |
| Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’х |
| .</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у д |
| корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збого |
| >Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачко |
| били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" / |
| трахује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи шт |
| беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусе |
| га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу с |
| ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стев |
| од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи |
| у кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове; |
| } Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано с |
| иваном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S |
| скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши п |
| чаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стев |
| Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у |
| чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, пов |
| са их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и вр |
| ти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изу |
| ошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда вес |
| дити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, ј |
| донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а |
| ласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па а |
| </p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија |
| нку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му |
| } Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она ј |
| елија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе |
| му и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које |
| Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу |
| лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, н |
| високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о т |
| {S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Бо |
| це му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онд |
| ије.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и н |
| > <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</ |
| много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што |
| м и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом не |
| } Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде |
| ази му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе |
| на <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и |
| лија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пишт |
| поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ |
| њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио ус |
| кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га ос |
| > <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо гд |
| аџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, з |
| адише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и ј |
| ињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од |
| о, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, кру |
| уком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше ду |
| ај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање |
| знаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — |
| јеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса |
| аше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово |
| смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост.. |
| се, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S |
| рзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу из |
| материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много шт |
| сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она |
| >— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му |
| пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69 |
| д; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, бо |
| претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</ |
| силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p |
| {S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> < |
| ка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону.... |
| дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући брину |
| — Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ик |
| не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва сино |
| -мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p> |
| о Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло |
| а слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е |
| решања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље го |
| лагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад |
| Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им |
| а.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па |
| ашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отеза |
| .{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!.. |
| Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, |
| p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се кле |
| у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? |
| ..{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од г |
| S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жи |
| 83" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од с |
| нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом с |
| к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} |
| <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> < |
| .{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,пр |
| аки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђе |
| >— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити |
| тиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — |
| ца беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана из |
| а узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> < |
| људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га ника |
| Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала т |
| ећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули св |
| ог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече |
| увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о д |
| Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</ |
| ри...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> < |
| ко покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било ле |
| p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајк |
| знесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>П |
| итај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину.. |
| ј ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Поп |
| свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа |
| Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — |
| .</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целив |
| кино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!. |
| .{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав г |
| ву собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их |
| а:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ |
| ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, |
| S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене |
| а!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он |
| Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отвори |
| па са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија наста |
| {S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусим |
| е стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — в |
| упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> < |
| у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају |
| рам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па нали |
| нда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва |
| узгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је |
| нђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу ку |
| о жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n |
| зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем |
| „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стал |
| ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Он |
| } Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смр |
| а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не пом |
| ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја са |
| на је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</ |
| p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас. |
| по шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале т |
| ем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у с |
| а. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућ |
| помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p |
| ба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, |
| и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — |
| S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу |
| учак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници |
| е била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе стар |
| {S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то |
| } А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар |
| p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платић |
| А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викну |
| меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу |
| ј је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бо |
| етио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!. |
| гани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, р |
| пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли гото |
| >— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петр |
| едног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да вид |
| ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и |
| чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла виш |
| p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па реч |
| позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...< |
| па.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти |
| к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} |
| ..{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свека |
| учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождит |
| p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију |
| нда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне с |
| то....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, |
| ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би каз |
| детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине гово |
| ше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му до |
| е прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па |
| га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку |
| цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к |
| ... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погле |
| ца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S |
| . — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{ |
| провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Мила |
| есвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је |
| .. ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, |
| засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да пла |
| После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —< |
| ..{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што |
| диница пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у |
| пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалил |
| у познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива св |
| ш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас с |
| ече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад |
| тења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да |
| изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Ве |
| ди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и о |
| о је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{ |
| мо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од с |
| шице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи |
| осле им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> |
| замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> |
| Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољ |
| ва.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице |
| очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика и |
| екрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити бо |
| е више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо |
| S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом све |
| а.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и м |
| .</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} С |
| 6" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па |
| забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како |
| елија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S |
| инко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише г |
| Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа. |
| Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не |
| омшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти |
| к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена бра |
| Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, |
| к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека |
| ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али с |
| ра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају |
| за појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспе |
| себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим д |
| ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали |
| а их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} О |
| о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела ј |
| „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дет |
| азар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је протива |
| пио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, па |
| да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих |
| Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тре |
| ти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу |
| све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— За |
| .{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми о |
| ја наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече |
| и!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали т |
| н“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобр |
| нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а |
| ...</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брван |
| Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако |
| разе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну о |
| S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пр |
| отри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта |
| Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} |
| /p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремил |
| се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у |
| донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а А |
| а бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по |
| > <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти |
| седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бо |
| м ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па |
| и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро дец |
| уднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поу |
| сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није пам |
| а опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере |
| ници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Тр |
| S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?... |
| живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресеч |
| а.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе |
| а свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> |
| Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима |
| и дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше н |
| би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала прија |
| у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n= |
| } Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очи |
| си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одго |
| Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, |
| , ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вел |
| младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, |
| ; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="10 |
| они своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се |
| али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} |
| ше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше |
| буљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешће |
| рва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то б |
| се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весе |
| књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о в |
| ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> |
| има коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> |
| ар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> |
| ли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни нај |
| о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје пос |
| шише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Ч |
| о је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом ч |
| на како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се оп |
| и како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p> |
| коше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трњ |
| цио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад н |
| је нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и |
| авежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија |
| весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој тре |
| гледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет н |
| <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гл |
| Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пр |
| пије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> |
| ета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим пер |
| с повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовс |
| ке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана. |
| ј чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вук |
| у.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p |
| једно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} О |
| Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није |
| ћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта |
| , и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде труд |
| жила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, |
| , заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?.. |
| ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> < |
| ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат ка |
| Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта |
| вати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш |
| љаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега ро |
| смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не см |
| ла бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би |
| Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име |
| на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> |
| о било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко |
| снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} |
| из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим ради |
| памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још јед |
| ци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђели |
| реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бо |
| па снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће |
| еби.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим т |
| оже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} |
| ећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на |
| устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја з |
| екла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p |
| Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p> |
| пци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти ј |
| м овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} |
| мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну |
| шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо.... |
| ћи је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта |
| у.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, г |
| .... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p |
| са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успо |
| а!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те |
| да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми |
| </p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега |
| .... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њ |
| е чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p |
| а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, |
| } А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дир |
| ажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила с |
| ена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> < |
| вљење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младова |
| — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред не |
| рошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарев |
| вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала бог |
| тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да с |
| аронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и д |
| драсла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да |
| Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} |
| есела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није |
| сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме про |
| јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала |
| ; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђ |
| ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се |
| лише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена. |
| <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета |
| > <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести |
| адост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта |
| у у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила |
| p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се |
| није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочит |
| Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У |
| ости свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пу |
| !{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — ок |
| и све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчањ |
| учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она |
| у Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, |
| оју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бо |
| аћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, |
| ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit=" |
| ем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њ |
| p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око в |
| а слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!.. |
| ши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да |
| а их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У |
| гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени тр |
| још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођа |
| љано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија наст |
| д је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши о |
| p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш |
| бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину да |
| на би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она не |
| и се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и |
| огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са с |
| и редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учи |
| чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Мо |
| и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи ча |
| . да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица |
| старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног да |
| у и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна ав |
| .“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна? |
| и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела |
| запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала зак |
| ицу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се |
| да и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n= |
| м те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ик |
| смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стев |
| "94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' |
| кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? |
| снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Милени |
| са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div |
| а њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја |
| .{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да |
| /p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> < |
| е с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Сти |
| вакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућан |
| , ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сам |
| куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој |
| да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из ње |
| ек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је ск |
| а ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не т |
| Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошин |
| е она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе |
| у и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...< |
| е рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водиш |
| ође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</ |
| нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна дет |
| ије равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад по |
| ?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окрета |
| јчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и |
| упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— А |
| 37" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p |
| p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији игра |
| а? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Ма |
| кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p |
| у Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „варен |
| нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} |
| е.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече |
| х.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> < |
| <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} |
| ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у к |
| о морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је б |
| чића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> |
| S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Жи |
| <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да види |
| плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Ба |
| /p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Сте |
| дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад |
| пша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p |
| о тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и дру |
| и се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели |
| ван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин |
| p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љ |
| рити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— |
| ..{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цв |
| ој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто |
| ...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чич |
| иђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одг |
| жи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</ |
| упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога он |
| мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p |
| <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! |
| ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о. |
| ?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим |
| мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</ |
| S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> |
| и пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћ |
| се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p> |
| што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље |
| вде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана |
| >— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање |
| пиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја |
| — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друк |
| елија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек |
| и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— В |
| а узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити з |
| а је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака к |
| <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— |
| је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} |
| а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку |
| еле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Ко |
| д бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић |
| диш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све с |
| Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти |
| звади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој пред |
| једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> |
| учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а |
| !. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила как |
| !{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад |
| С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног б |
| ову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— |
| ући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети |
| ва....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} |
| и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки ст |
| ја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— |
| .{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</ |
| и узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдни |
| .{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше |
| ор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста |
| узе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — в |
| вовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда б |
| ’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин вел |
| ене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Д |
| ла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се ви |
| онђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако ра |
| рена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А са |
| :</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе |
| > <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се пра |
| ој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је т |
| да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда |
| ви.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као |
| — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме |
| спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја |
| овољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене |
| па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилаж |
| , искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, |
| да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучк |
| ни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic |
| адин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар |
| да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се.... |
| онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари |
| </p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи да |
| е засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цв |
| је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјај |
| ће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва ис |
| од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући |
| ти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак п |
| p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала |
| њајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дије |
| гову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Оч |
| ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: |
| свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницам |
| кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарап |
| ..{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нут |
| чено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража |
| о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — |
| } Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их |
| да врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— |
| нђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година |
| .{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да |
| Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је |
| Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћу |
| </p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете м |
| p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава |
| шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало |
| се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше |
| не с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље |
| тело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкири |
| оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни обл |
| оће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса с |
| а му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и зд |
| p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S |
| де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дис |
| , боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће |
| е чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{ |
| p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила |
| а.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело |
| е.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била |
| асмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете просед |
| ; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— |
| рава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне |
| нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја |
| /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Ан |
| епће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’В |
| стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита не |
| ите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, |
| лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила |
| ила код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> |
| Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седн |
| е те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — |
| Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само |
| уза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} |
| леда, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера раз |
| о к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби баб |
| обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад |
| заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда |
| довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? — |
| е с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје.. |
| а совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што |
| чекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог т |
| >Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија |
| Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у лива |
| рта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> < |
| мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— П |
| ико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пу |
| hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; ш |
| јка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир |
| се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је о |
| циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радос |
| пшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше |
| живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неки |
| но запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадил |
| у...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи |
| ..</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јест |
| е.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а нек |
| еца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свим |
| — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> |
| "SRP18932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро |
| ешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са ч |
| закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — вик |
| о кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</ |
| > <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.< |
| они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а о |
| еких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац |
| тни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио |
| у....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а А |
| чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пу |
| беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку ко |
| ви се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда |
| мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље. |
| ћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже н |
| украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!< |
| оре, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па |
| оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре пове |
| е то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијт |
| <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија поглед |
| иска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неко |
| спи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.< |
| а и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га остављ |
| b n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где ид |
| бица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца.. |
| певка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из |
| >— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица. |
| кву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онд |
| снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад с |
| о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде д |
| е нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то |
| но је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме мор |
| а и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> |
| ицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{ |
| рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p |
| > <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Пе |
| це; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја |
| нђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћ |
| а шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу |
| наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесил |
| <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет б |
| н не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба |
| ном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарал |
| бредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје м |
| } Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>А |
| на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} |
| леда по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке д |
| ад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, |
| унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и тр |
| и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на о |
| ође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па посе |
| си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара |
| ију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена |
| понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва ум |
| у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђел |
| еке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!... |
| pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и ч |
| еру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелиј |
| к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чич |
| граду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је |
| </p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> < |
| аве у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да ради |
| еп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га и |
| ја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала |
| му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Св |
| е са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има |
| <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце об |
| нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</ |
| жи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти |
| .</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p |
| се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд д |
| а обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стева |
| ју.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капи |
| е од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда г |
| рану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби с |
| адости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то би |
| Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ј |
| машнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко |
| само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="subSection" |
| нђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој т |
| ра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге |
| омшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо |
| лија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери! |
| су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „ |
| дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња |
| , која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, д |
| S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири неш |
| асно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он из |
| на је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно |
| у свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па ради |
| гано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили! |
| девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се р |
| а.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p> |
| !“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу о |
| е пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па |
| Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну |
| још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај |
| а њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје |
| ање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше св |
| ; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пук |
| не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну |
| >Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако |
| </p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако |
| волска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвеће |
| <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску пр |
| торе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „ |
| стављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенск |
| њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, су |
| ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и о |
| ила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву ј |
| pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда |
| ватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце ј |
| нђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако т |
| аља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља |
| е у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотр |
| Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пија |
| одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</ |
| он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — в |
| рко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не |
| Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их |
| вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. |
| е ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а |
| а кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p |
| иста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати. |
| ма?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их |
| говори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како |
| село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасе |
| ш’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са |
| и и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и н |
| . нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђ |
| {S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — нас |
| д ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продај |
| јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они с |
| била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима |
| бу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — од |
| — Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те |
| о женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" / |
| а себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, о |
| вала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и ч |
| и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова |
| ири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она |
| зучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да м |
| адим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буд |
| д га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О |
| . „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам гд |
| Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су |
| <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано м |
| о...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури ру |
| ија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија и |
| а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} |
| Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p> |
| оже никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p |
| а изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пије |
| pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једн |
| о.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! |
| и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хт |
| ита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милован |
| старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како |
| ругло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће... |
| се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, д |
| > <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко |
| казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћ |
| е да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, |
| звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини т |
| угну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Реч |
| свану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона с |
| у да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{ |
| <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на з |
| аовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема ни |
| /p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста в |
| и.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, |
| реко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је о |
| /p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и |
| .{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — |
| Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испу |
| а се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђели |
| дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на |
| {S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Милад |
| Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у гла |
| по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђе |
| назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div type=" |
| ај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} О |
| p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обоја |
| на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} |
| е обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — н |
| е са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је сл |
| ите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте |
| p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</ |
| може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите |
| и у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>по |
| Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам |
| богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему ост |
| ја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући од |
| свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу ра |
| нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од ст |
| о прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! м |
| , за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу |
| ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им |
| е к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек |
| а не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко обор |
| у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду |
| S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне. |
| ако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све |
| ја се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли т |
| це.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</ |
| ло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вред |
| де, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане |
| е браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и |
| жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући |
| шке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p |
| ти!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли кој |
| > <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тра |
| е, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“... |
| ; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’ |
| ече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали ок |
| гни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Та |
| ам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изно |
| а — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме! |
| .</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада |
| /p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те |
| на душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину |
| ле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да ј |
| } Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло |
| <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жали |
| <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у м |
| лобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Зб |
| а сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише |
| а то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде ј |
| буњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — а |
| ови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније |
| и! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p> |
| слетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Св |
| икнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марк |
| “..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђ |
| ој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложи |
| у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане |
| н са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнин |
| оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о и |
| истаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број |
| е с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они љу |
| уж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на нога |
| ог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше |
| , попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекр |
| попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раз |
| чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави |
| мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стевано |
| те неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Мно |
| {S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија м |
| овац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дв |
| а из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је |
| а....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, |
| тић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно |
| подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар |
| тре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у ста |
| ви, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сн |
| <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и |
| "SRP18932_C15"> <head>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше |
| куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Ан |
| ио је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па |
| ?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него |
| се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је с |
| родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једн |
| оје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако |
| евом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сва |
| д се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај н |
| испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве |
| е да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гроб |
| највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви скол |
| лују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују кр |
| причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су |
| <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спа |
| своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — ми |
| рачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да |
| Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађ |
| Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва |
| Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне |
| Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помо |
| с и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p |
| ?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— |
| Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Жи |
| вала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка |
| о — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ |
| знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по бог |
| Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> |
| ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу |
| Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — в |
| ко из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с к |
| тра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постад |
| — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад б |
| ош „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} |
| ра, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана |
| стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то преда |
| крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаре |
| ла владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само другова |
| дох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</ |
| S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да н |
| предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „ч |
| одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> < |
| </p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијет |
| аше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да |
| > <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам |
| Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже. |
| ову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.< |
| ућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb |
| пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о с |
| од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} К |
| и се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — уп |
| у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да с |
| није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по дет |
| лија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворил |
| оје је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја с |
| е свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слет |
| тају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију |
| а...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна ј |
| >У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би |
| арала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> < |
| не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила |
| ирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лиц |
| твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја св |
| даде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А м |
| оме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто пре |
| о човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међ |
| та!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Са |
| што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, |
| ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога |
| ш чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице |
| рећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестр |
| ах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — д |
| је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о |
| >Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно |
| меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота |
| е.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} С |
| n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се н |
| p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд |
| ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано че |
| е висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онд |
| евалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или с |
| че Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти так |
| а а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше измеђ |
| тови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па ско |
| певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје ш |
| убави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како му |
| о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа и |
| ену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; |
| лада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жубор |
| у за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши |
| р да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво |
| им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава с |
| нако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; н |
| ...{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа р |
| а поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би г |
| ...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да |
| ленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де |
| вуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину |
| узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража ј |
| им ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њи |
| све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи |
| вцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{ |
| вај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" / |
| а наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!.. |
| а „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману д |
| ећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисл |
| есела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати поми |
| па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, с |
| једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно не |
| да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Го |
| иленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l |
| пске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима |
| {S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојнико |
| на к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово |
| а..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђ |
| е брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, сед |
| шту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се |
| евијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— |
| :</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја |
| башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лаз |
| ве састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи! |
| опу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p> |
| ца.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се |
| нија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне поб |
| Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{ |
| елија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; |
| ата, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два |
| ет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S |
| уди!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p> |
| љност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше н |
| ицу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук.. |
| ..</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да |
| звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело |
| ести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи |
| живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнак |
| p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде |
| иш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје с |
| да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија |
| ила — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} В |
| е год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Ан |
| и, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљеш |
| осе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била б |
| ане разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — |
| дно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— Т |
| .{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу |
| долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је з |
| јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— |
| нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште |
| пише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и бра |
| пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов на |
| бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала |
| ас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвар |
| и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>С |
| ..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га уз |
| е....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос |
| ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћ |
| бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Ј |
| та.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинс |
| сам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једн |
| дам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станој |
| м-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од |
| , у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" |
| ме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су пони |
| се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је |
| — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи за |
| њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер ка |
| ; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се ур |
| , од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-ј |
| за на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шал |
| мао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стеван |
| напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без |
| огоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..< |
| !...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено н |
| еваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику. |
| кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да у |
| е се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — |
| алепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.. |
| >А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, раза |
| ис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се |
| д нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Т |
| ађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вешти |
| ваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — о |
| а увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв |
| па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра зн |
| > <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па |
| едан пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.< |
| вац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му |
| ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама |
| цима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват |
| био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом |
| она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је д |
| че потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустив |
| Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} |
| > <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p |
| Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Си |
| рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која |
| .</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише б |
| радала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме н |
| је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> |
| иљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте п |
| ; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> |
| Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одм |
| > <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману маши |
| ..{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно.. |
| лија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића |
| p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога |
| ених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— |
| ну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија р |
| упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пу |
| Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— |
| А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како |
| све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је |
| p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — вик |
| мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена |
| е; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли |
| нда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И |
| она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</ |
| ња и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори.. |
| сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очи |
| е „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све |
| p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а мл |
| {S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шт |
| и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што др |
| ви совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Сп |
| је.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} С |
| авац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} |
| реба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, преви |
| је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради по |
| во прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи |
| ће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једн |
| је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала |
| не, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</ |
| кићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Ш |
| <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Марк |
| ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>По |
| е постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа.. |
| се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печ |
| реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пу |
| лог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп |
| певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише... |
| {S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она с |
| амо на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Н |
| да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, м |
| младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о де |
| гој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише бо |
| вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла |
| ускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Гос |
| о зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита |
| дисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: как |
| насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... ова |
| ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— П |
| пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p |
| ке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо |
| е — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам б |
| бро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше |
| епо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети |
| послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш и |
| ли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Б |
| , има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи за |
| p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро преста |
| ад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме |
| ма био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — |
| а послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p |
| ађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам |
| са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом |
| изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он и |
| му...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон |
| дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „о |
| е ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> |
| су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учит |
| на, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Мо |
| де тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар |
| ла и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме |
| рчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — он |
| антића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је |
| ко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне |
| модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо |
| ....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши |
| ич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража п |
| унчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („баби |
| дној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шу |
| јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа... |
| <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла |
| земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, ока |
| /p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда зас |
| иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки да |
| : свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи к |
| ТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <div type |
| налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесто |
| зив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу о |
| а продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’х |
| ра Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчи |
| кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И т |
| Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> < |
| промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашен |
| пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: |
| е то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с |
| — Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— |
| > <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то |
| <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак |
| /p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама |
| p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Ан |
| че Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — |
| о би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе нос |
| седаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, до |
| Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учит |
| Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси бо |
| кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> |
| — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’ |
| и Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И п |
| ма пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели о |
| ене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па как |
| год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада |
| Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо |
| .{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла? |
| ш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он |
| их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељ |
| у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’ |
| ма скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и по |
| је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па |
| арим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да |
| а с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до н |
| и хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да |
| накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан. |
| он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на м |
| еши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“ |
| А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим к |
| канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?. |
| <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л |
| ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, |
| ртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше дру |
| а ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда п |
| људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и |
| — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кол |
| <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се |
| има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— |
| <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно |
| сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и |
| авета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школ |
| једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— |
| оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на са |
| а трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „р |
| p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да не |
| где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо ви |
| сти. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више је |
| не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче пе |
| искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину |
| ли.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — |
| одне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају |
| ели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p> |
| кну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана |
| ...</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p |
| } Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> |
| о му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</ |
| н да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и |
| о; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци |
| Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S |
| долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком |
| лија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија н |
| а пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зај |
| ред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата |
| } Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пишто |
| на га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га |
| } Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца |
| <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само |
| у нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач... |
| од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи п |
| ловени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше |
| тра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера п |
| Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уст |
| та сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: б |
| еп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Су |
| е.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти це |
| ата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ |
| а цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста плове |
| јом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца.... |
| та.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере зв |
| ане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала |
| !....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лиц |
| ....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се |
| " /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па |
| е ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био ј |
| е радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја зна |
| сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који см |
| и дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју |
| ; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са |
| док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! |
| ; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{ |
| а беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. |
| зме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по нек |
| че, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћућ |
| } Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекну |
| опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де |
| ’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> |
| ом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен |
| .{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и прес |
| т па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти |
| рај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p |
| ђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и |
| био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?< |
| о — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} |
| Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене др |
| — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колик |
| читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити |
| а да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156 |
| чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му |
| два изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да ви |
| н?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p |
| , да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је зб |
| е посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се |
| Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свир |
| ог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко |
| тише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ |
| осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинс |
| ваца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „п |
| мо о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S |
| ни сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мој |
| Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше |
| — Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети ск |
| p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што тр |
| <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p> |
| кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана |
| <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мал |
| Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у |
| о!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се |
| ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, б |
| Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку прогово |
| она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та |
| ти „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја с |
| Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза |
| ; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је |
| — Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није р |
| поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — |
| ка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из ком |
| >— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> < |
| ишти к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> |
| у.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — уп |
| је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у |
| ори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од т |
| "100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мир |
| и, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика С |
| тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Т |
| а.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — |
| кедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплет |
| велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашн |
| !</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у н |
| грлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од |
| ридиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло |
| печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— П |
| а знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у |
| мо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и |
| > <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет запл |
| > <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и |
| чију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жи |
| дрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попиру |
| беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за |
| газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окр |
| јсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S |
| диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викн |
| и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успоко |
| ек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је м |
| p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, |
| се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Циг |
| звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нуж |
| а излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па |
| а би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на ве |
| опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много |
| и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} |
| та.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> |
| н је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим љу |
| Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> |
| Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега |
| илан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо |
| е.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p |
| ше око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не ум |
| е ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осуши |
| етрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди |
| те пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу |
| беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лу |
| "7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе |
| кли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветр |
| е наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар л |
| д силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) |
| це.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није см |
| чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу |
| ише само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би бил |
| и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p |
| ије још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо |
| а а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" |
| ком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва на |
| рши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде до |
| а њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе пес |
| гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла |
| образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра |
| ал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авл |
| денули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бав |
| лагоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то |
| алаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили |
| и.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему |
| снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља |
| у?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="4 |
| аја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те |
| d> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако |
| .{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се н |
| е: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ј |
| рице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јо |
| {S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку |
| ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p |
| еља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кућ |
| е видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> < |
| ...</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молил |
| д оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се о |
| ћу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Ан |
| ском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</ |
| она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрин |
| p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за сн |
| учина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају муши |
| Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— |
| дина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кућ |
| {S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; |
| .</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три си |
| а ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику |
| жимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива н |
| <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија |
| румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир |
| ича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стев |
| на уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро |
| и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нам |
| , завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су о |
| p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста |
| е остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p |
| е) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче |
| би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p |
| онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде виша |
| <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Ле |
| е ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из |
| тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ |
| Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се |
| укаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, |
| а јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дођ |
| ати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и |
| Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза |
| а је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> < |
| огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу из |
| у попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— С |
| Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета |
| p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А мла |
| ћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшиј |
| </p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit=" |
| p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S |
| журите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена |
| утура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па у |
| т ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полуд |
| p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања |
| т и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прика |
| чинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и п |
| {S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело д |
| у и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, |
| а његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и леп |
| дела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљ |
| ђе дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрч |
| амести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а |
| аницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари с |
| туру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} |
| од цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кре |
| Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> |
| даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што с |
| .{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} |
| и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p> |
| S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> |
| а од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за |
| елија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је мн |
| екрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле ч |
| </p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — по |
| она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило |
| — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке |
| ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди д |
| ји са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p> |
| ици....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају |
| их младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви р |
| <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га |
| је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако виш |
| јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— |
| х срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не |
| тврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстат |
| здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо |
| о.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам пр |
| ош!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Је |
| пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кок |
| погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој мож |
| миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p |
| </p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни |
| ја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> < |
| и тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређа |
| на. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне |
| ом пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а посл |
| пка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </di |
| е зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!... |
| инко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Је |
| .{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну |
| зговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје |
| тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’ |
| опа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри |
| о увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена |
| ли — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p |
| ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је |
| а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у ку |
| и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима ј |
| е играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стева |
| Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p |
| >Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! |
| <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пол |
| ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вал |
| себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет |
| а.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе |
| кано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. . |
| чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а ис |
| емља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад |
| који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова. |
| и стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртил |
| >— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жали |
| p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе |
| p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала. |
| ељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и |
| па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаш |
| > <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звез |
| куруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се |
| ије знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачи |
| дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут |
| и Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице. |
| ..{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени |
| ад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> |
| ара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> < |
| p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну |
| та има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Воли |
| а оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје |
| ађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p |
| S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и њег |
| /p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели |
| сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од рад |
| е благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде |
| рачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} |
| а изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и к |
| ила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и |
| а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је |
| о му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечер |
| и.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> |
| и.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p |
| ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове |
| Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропу |
| у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породи |
| међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, уват |
| ! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари с |
| : „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пр |
| ег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још ниј |
| е! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чу |
| </p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла сп |
| p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Как |
| целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га |
| било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти |
| е јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста |
| ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викн |
| она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два л |
| јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У |
| ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано |
| јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у |
| S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште |
| пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била |
| кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хва |
| ина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине |
| тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у |
| метнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак... |
| иле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и |
| жа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> < |
| ма застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у кон |
| јпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглиц |
| ваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Ве |
| — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнул |
| /> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> |
| к — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зел |
| ред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиља |
| са....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и при |
| Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци |
| ше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима |
| ; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапу |
| нији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? |
| ди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А |
| нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели |
| м шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> |
| боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — м |
| .{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свил |
| нео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Сми |
| {S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прим |
| га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и да |
| буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима |
| ега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забра |
| гибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти њег |
| ре?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не с |
| викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</ |
| <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одје |
| кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.< |
| поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „креса |
| к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, бо |
| и и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши сво |
| усти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле обра |
| ће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо |
| ати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је |
| има.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До |
| ости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове згр |
| S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала ј |
| проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Б |
| нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену |
| , а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети |
| емо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђ |
| икад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравањ |
| трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руко |
| играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад |
| S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} |
| не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’А |
| мрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и он |
| — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, сна |
| уштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!< |
| >То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.< |
| p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио к |
| придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери мо |
| ј се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти |
| просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу |
| сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Н |
| а шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ј |
| е то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!.. |
| S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те |
| се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну |
| ла ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то вр |
| ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље. |
| ивим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} |
| S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се з |
| p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се |
| <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n=" |
| иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не |
| <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— |
| ђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени |
| .{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, |
| > <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не |
| атића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, примети |
| то волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.< |
| Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> |
| ом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише н |
| .{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза |
| „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погреш |
| едног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, пр |
| , и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши |
| .{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних т |
| налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уз |
| де се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће |
| 76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</ |
| вуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; гал |
| p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшит |
| а у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио |
| о, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они |
| ну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока деве |
| ла ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе га |
| амо запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скину |
| ади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд |
| задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се сам |
| а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Л |
| м.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јављ |
| њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S |
| ља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „т |
| га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше д |
| S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, мес |
| Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Клади |
| се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видриц |
| а од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> |
| редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам |
| спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</ |
| Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу |
| ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу! |
| е бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} |
| p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пишто |
| пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се |
| ри сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је |
| тељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жед |
| >Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуц |
| ко и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу по |
| p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са с |
| ква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао |
| .{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е д |
| рака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет па |
| њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до на |
| е да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право |
| о.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> < |
| вана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада т |
| ума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се п |
| је малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да |
| } Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" / |
| етом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на креве |
| адим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је |
| по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао са |
| ве три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови! |
| ији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче |
| оји је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Н |
| уди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче |
| — Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати |
| овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека |
| p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S |
| ! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и ис |
| јци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа |
| — Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гроб |
| !....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки н |
| т!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала и |
| не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем сам |
| а је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати |
| а на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду |
| ато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p |
| Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу |
| од на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до пор |
| ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше |
| ок човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} |
| ича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где го |
| едели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео |
| у па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца р |
| осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека |
| ватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеш |
| Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га ј |
| га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упи |
| Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ |
| ђе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне |
| ечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако |
| кућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p |
| учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букн |
| умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" |
| коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</ |
| и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па |
| е ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде к |
| запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благ |
| ђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред |
| > <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисл |
| колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{ |
| еки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — |
| S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо ви |
| тар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — |
| а паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвој |
| р то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Свато |
| само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шт |
| и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би |
| /p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p |
| ја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— |
| руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове. |
| ..“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да деву |
| али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала |
| о наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер ка |
| естрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одме |
| о, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугн |
| ујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред об |
| у клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и ре |
| де; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу п |
| ма сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по не |
| док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако |
| ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта с |
| </p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за р |
| уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поск |
| о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да |
| кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину и |
| да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам |
| још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван вик |
| >Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад |
| ного што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавил |
| p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се |
| љ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умр |
| линко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија |
| у се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију |
| p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’ |
| никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници поја |
| хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута м |
| наш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему св |
| жи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, |
| аши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, |
| ладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се |
| образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича |
| а!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе св |
| а мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јов |
| шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетк |
| много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у |
| је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па |
| вез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше |
| се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове пос |
| ни.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си т |
| ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не |
| <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S |
| селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казно |
| је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он |
| и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаш |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; |
| .</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} |
| ана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад мл |
| ...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе љу |
| јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година му |
| драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене о |
| је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену кос |
| пољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; ал |
| , мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p> |
| кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се сме |
| пела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледа |
| ли: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Март |
| ћу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено л |
| , снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог |
| .</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се |
| p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео |
| ву су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па |
| иђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је он |
| p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Ик |
| <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу прија |
| и лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне |
| па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш |
| какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагар |
| г да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрст |
| S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда ра |
| тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари и |
| даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака.. |
| брађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она о |
| са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једн |
| дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни |
| жи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих |
| запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула м |
| у и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треб |
| ше једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно |
| талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Та |
| .</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па |
| у рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пр |
| ош по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“. |
| p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема |
| опа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави |
| </p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже |
| е не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше |
| из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крв |
| стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прог |
| . .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз про |
| , мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајк |
| ецу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</ |
| <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и од |
| ? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> |
| Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не сто |
| кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мисли |
| ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја ле |
| ита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала |
| Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад |
| ваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се! |
| >— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно |
| се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то ру |
| и и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да т |
| рављају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле о |
| ча Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> |
| доше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да |
| метом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак |
| " /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.< |
| се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чут |
| уку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један друго |
| ици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па |
| јете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, д |
| } Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{ |
| о није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!.... |
| Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја по |
| тане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за м |
| оже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} |
| <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се |
| какве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место гд |
| /p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целив |
| > <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекр |
| и први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb |
| ут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст |
| се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обу |
| попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на |
| „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{ |
| су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио ум |
| >И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село |
| {S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Гос |
| и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је те |
| ати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Ка |
| у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут с |
| доше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто |
| > <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђе |
| " /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћ |
| >Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на з |
| је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде |
| ар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учи |
| а дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем |
| -нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по |
| , где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, с |
| д најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су |
| > <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио |
| /p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу |
| де, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада |
| се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђел |
| о! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете |
| мо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошл |
| мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је |
| </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће |
| — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?< |
| јке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сени |
| ту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p |
| старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Ма |
| >Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу |
| енац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро |
| > <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад б |
| захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — ре |
| и! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да м |
| о, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича И |
| о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попиран |
| потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свак |
| p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком |
| опа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше |
| к и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — р |
| чице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb |
| нда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у ру |
| е врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их о |
| з а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> |
| је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Ч |
| ија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква |
| усти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она с |
| ли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани |
| p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу |
| онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије дв |
| ко шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} |
| пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и теб |
| ајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко |
| {S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо |
| I.</head> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му |
| о!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из ви |
| емој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — р |
| .</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој |
| > <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољи |
| разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још |
| да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко ј |
| четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, |
| </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу п |
| а вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> |
| иђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелиј |
| , боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да |
| едра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њ |
| вежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он |
| Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цв |
| била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава |
| кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грм |
| p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си |
| марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у |
| е „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева |
| нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири... |
| и.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па |
| чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Г |
| ....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни гла |
| и мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше село |
| уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ урани |
| у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} |
| ебе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она п |
| ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном |
| окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш |
| а! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p |
| ји да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни |
| лабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти |
| p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа ја |
| p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — реч |
| тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</ |
| Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„ |
| И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> |
| нком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајил |
| а радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реж |
| “), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни |
| а Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p |
| сели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што |
| еверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко вит |
| а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p |
| а ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} |
| е, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: |
| окопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>С |
| еше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза |
| ући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва |
| колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко |
| се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и прашт |
| ађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућ |
| ружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отп |
| лађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очеш |
| и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога |
| на приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{ |
| ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p |
| т на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном |
| ри године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дари |
| е; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и |
| а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда |
| свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође из |
| погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је о |
| е се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па |
| ајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице |
| > <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је у |
| е пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводн |
| бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они |
| кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде |
| !</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад уз |
| раће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вал |
| аводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жи |
| ори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, по |
| <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш |
| љуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле по |
| спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" / |
| ва стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Ну |
| Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ам |
| љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> < |
| де у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе |
| м!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> |
| ја их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару д |
| изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кол |
| чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у |
| љуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине |
| свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сва |
| ...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљ |
| руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „ба |
| се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко |
| за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван |
| такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Сте |
| лањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваљ |
| </p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене |
| у свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се |
| и се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече |
| око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да т |
| ир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старој |
| >....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Млада |
| Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} |
| је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ ј |
| шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ра |
| у, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... |
| една у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш |
| јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати |
| устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скоч |
| ошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— |
| ан.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо |
| и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да |
| туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу |
| еши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је бил |
| жени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па |
| змаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} А |
| баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита |
| забра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капет |
| ли морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадно |
| ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече уста |
| варима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пу |
| паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — ре |
| ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше |
| S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису н |
| ...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад |
| едаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнак |
| {S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Т |
| боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — п |
| и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само |
| је, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> < |
| Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Не |
| угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је |
| n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Поп |
| њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она |
| пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу |
| ова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа |
| <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није бил |
| х страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и |
| било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет... |
| ем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’в |
| њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S |
| нути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу дан |
| <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Зна |
| ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина к |
| а и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: |
| /p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако |
| ="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и н |
| баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим сна |
| ме никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тра |
| — Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, |
| </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред к |
| — Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне с |
| се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини |
| па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто |
| дбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој |
| д сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му преви |
| о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к |
| коше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико |
| ђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А |
| она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој р |
| више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, |
| <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</ |
| Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:< |
| ита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она ј |
| ула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, |
| ијатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упи |
| у доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је позна |
| ко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бо |
| </p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше |
| у.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и |
| ше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у к |
| ирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Ми |
| и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше кр |
| е Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— |
| поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разгов |
| своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пун |
| p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> |
| {S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? |
| исто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{ |
| ..</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако з |
| <head>XVIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушј |
| .</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па с |
| је.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим к |
| слима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам |
| > <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} |
| капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око |
| деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу |
| да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и пече |
| Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} О |
| Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се над |
| о за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижућ |
| на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</ |
| ијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто |
| “</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаш |
| атња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; |
| ст ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој |
| <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Мари |
| попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Сино |
| } Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p |
| му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице |
| ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само пит |
| ...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радо |
| а поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо |
| >А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} |
| јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише ј |
| ти:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} |
| д и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добр |
| лија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем |
| ла пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и с |
| њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носил |
| .{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу суз |
| ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учи |
| омен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’ |
| >— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око |
| њи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кум |
| у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} |
| ла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Ж |
| у ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, |
| зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она |
| о на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан та |
| {S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не |
| кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би |
| Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она ве |
| Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све с |
| /p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ств |
| која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти |
| ио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама |
| ке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чул |
| само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако |
| ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову бас |
| руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на |
| у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза |
| ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја с |
| је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу |
| ије смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум |
| а „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи |
| којника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Прат |
| ера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу пр |
| де...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p |
| Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гро |
| не — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и |
| ’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ |
| , чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благос |
| и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепе |
| Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон п |
| /p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p |
| јка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручк |
| ај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, |
| како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људ |
| аши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> |
| p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече |
| че, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим пу |
| који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на но |
| ка.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и гов |
| е.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро с |
| свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом |
| > <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само д |
| а је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метн |
| и ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци |
| у, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећк |
| /p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p> |
| > <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а к |
| ију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно- |
| таре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — |
| нђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини |
| p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Дра |
| им. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и |
| </p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да м |
| емљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хте |
| Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико |
| и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{ |
| е на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададо |
| <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој к |
| споведим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече |
| е Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поз |
| а места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти ме |
| .</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са |
| изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богат |
| ан и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук |
| <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У та |
| ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњ |
| ди — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета. |
| а је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гл |
| али „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па о |
| p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да |
| {S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што вел |
| лук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се суч |
| цепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног |
| да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за |
| е пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар по |
| </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чич |
| љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, к |
| кога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посл |
| ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p |
| е могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање. |
| ђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па |
| пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p> |
| — Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек н |
| у прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху |
| p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Милад |
| Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> < |
| еветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је ди |
| S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешко |
| {S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се |
| „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Ко |
| а опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — б |
| ило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очит |
| ало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одигра |
| и са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p |
| даред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да |
| дног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа |
| {S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{ |
| у је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија не |
| ље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> |
| молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од |
| Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је |
| ражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелиј |
| заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга |
| свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да |
| о па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења |
| рајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати |
| оме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се |
| Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— |
| се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби |
| еч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала |
| сец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залеп |
| ритајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском суди |
| едеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па |
| и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сва |
| лико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједош |
| се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светња |
| по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у |
| /p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ об |
| > <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — к |
| l:id="SRP18932_C20"> <head>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јо |
| евери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено |
| — Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше |
| а се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стре |
| божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбет |
| а мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај |
| вара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у |
| да отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш |
| а.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л |
| И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја |
| а онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазар |
| Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у |
| Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} И |
| намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S |
| ван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру |
| у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их |
| <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Е |
| а.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мал |
| а Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом |
| >— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са |
| ест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо |
| немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу он |
| аста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су |
| едељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} |
| чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, |
| мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} |
| ти — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби |
| јем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</ |
| омогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад виде |
| у Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{ |
| говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин к |
| ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћ |
| ше се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чич |
| ви...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани |
| вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци |
| к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — ре |
| Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их |
| ри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ диз |
| т!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци б |
| а живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни д |
| била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад |
| н она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра проле |
| шта да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово? |
| су јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — дов |
| она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> <div t |
| е тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онд |
| ње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, |
| соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „ |
| артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар по |
| га ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ак |
| но бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми гов |
| знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем |
| синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад. |
| е смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и о |
| ..</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} С |
| це не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{ |
| д турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Гл |
| S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће |
| метне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све пова |
| да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе по |
| ркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред ко |
| куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више ни |
| о који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> < |
| >— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти |
| рисуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису з |
| — Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} |
| а!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задру |
| и укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учи |
| {S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p |
| у.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко |
| Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — |
| ере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешт |
| p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни јед |
| е окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Мила |
| је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, п |
| има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, |
| лији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је пос |
| еше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честит |
| и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару |
| е би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и С |
| вана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p> |
| боље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и с |
| ако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Ова |
| а је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а нека |
| усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну |
| /p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="4" /> </front> |
| ’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију |
| Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи св |
| ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Д |
| дости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој ве |
| и.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p |
| ја дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија |
| ве Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p |
| ад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одв |
| ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вече |
| ку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игр |
| је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чиниј |
| , Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву |
| а редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све муш |
| Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у |
| S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> |
| ј само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} М |
| дин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало |
| Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по не |
| о, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> < |
| ти — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— А |
| на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још им |
| вараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и п |
| комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој б |
| коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p> |
| то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још |
| имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> |
| кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто м |
| сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају.. |
| ити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје |
| .{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...< |
| е сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним |
| собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на д |
| шљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке п |
| p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конак |
| и његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке |
| S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p |
| што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— |
| ...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих |
| Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити |
| ољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођ |
| на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.< |
| Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, приј |
| и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </ |
| те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузим |
| а, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Март |
| о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци н |
| аиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко |
| S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; а |
| кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о за |
| "117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би насту |
| Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јо |
| дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су сврш |
| агна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Жи |
| осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да пост |
| оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ |
| ољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред |
| n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не мож |
| вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p |
| Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— П |
| Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда |
| ни и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију з |
| му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p |
| и предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну чо |
| ла и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тре |
| p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прођ |
| ок си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо |
| Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</ |
| а њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учите |
| кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На |
| ањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, ле |
| огне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попус |
| остеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} О |
| мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} |
| ла и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и о |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно |
| S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, по |
| коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља |
| наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишу |
| рком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирач |
| S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета |
| ицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нариц |
| уме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру |
| е Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гле |
| би — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засл |
| <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево лад |
| — А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја |
| не да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерк |
| и! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао |
| помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазар |
| азите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на ж |
| цало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам оп |
| Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и и |
| да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> < |
| стављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> стар |
| плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка! |
| уба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} |
| и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p> |
| сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко |
| вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и |
| ић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану |
| еме издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што б |
| кве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се |
| <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с |
| <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устан |
| речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побри |
| и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} До |
| иваду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: п |
| па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — ос |
| научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</ |
| зумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не |
| дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по |
| Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању |
| .{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане н |
| > <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Мари |
| ју, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Мил |
| и.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван реч |
| p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> |
| ди“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, |
| p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</ |
| који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она поста |
| нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њ |
| ш тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p |
| <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!... |
| ом да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap unit="graphic" /> <pb |
| — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се |
| и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бо |
| к — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — р |
| у чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се на |
| не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад |
| мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу |
| све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме помене |
| — Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али м |
| ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко |
| јко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, |
| пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p> |
| с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, |
| кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} |
| ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај |
| S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости мо |
| чима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та |
| Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га.... |
| па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме в |
| > <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тума |
| е прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен |
| удо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, |
| шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштова |
| ма и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — о |
| постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Сел |
| са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота прово |
| иног „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осме |
| тави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред |
| ..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па с |
| о, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаш |
| p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрача |
| ра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да с |
| оварати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n=" |
| викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка р |
| овске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече д |
| да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S |
| Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једн |
| —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето |
| едно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби. |
| .</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе |
| е да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик |
| испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а |
| Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка к |
| стра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је |
| кла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...< |
| } Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог вол |
| нако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког |
| ’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</ |
| ује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад би |
| даред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита |
| собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p |
| у кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је и |
| мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неко |
| ад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div type="chapter |
| назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; в |
| лест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: |
| p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, |
| зболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Ма |
| дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — |
| Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу уми |
| п јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> |
| ац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лак |
| оже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па |
| тићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на |
| <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђ |
| Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{ |
| unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави м |
| радио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лаза |
| ...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ет |
| ’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори |
| и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у о |
| а оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} |
| <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног |
| шка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа. |
| о оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</ |
| и је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да |
| .</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали |
| <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:< |
| >— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p |
| зи, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиља |
| и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’ |
| амо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а о |
| ше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је |
| е склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешт |
| више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одс |
| је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмеја |
| мо да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове по |
| амо Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да |
| сле вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о |
| а таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да ис |
| в је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин |
| еде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и ле |
| мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде поп |
| тре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме |
| — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако |
| а; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте |
| лицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хте |
| .{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете ј |
| ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој |
| ђе година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук ни |
| своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако о |
| своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир |
| је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p> |
| ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p> |
| а ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S |
| ли, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат |
| !...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим |
| Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само |
| руговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које с |
| седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако п |
| ле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме |
| ува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји |
| пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — |
| мота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Манди |
| „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је моли |
| опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и |
| а пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти |
| ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и |
| ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у све |
| енске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту стариц |
| цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мо |
| своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја |
| више што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивал |
| и ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуб |
| а сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али |
| ли од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на дру |
| је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје р |
| е брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Ш |
| стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуљ |
| — Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад |
| ! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби |
| а потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руц |
| м продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{ |
| head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, н |
| ћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Милен |
| га ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху од |
| ко су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, |
| вка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, злат |
| га се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вред |
| b n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам прод |
| ража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Др |
| >Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем |
| велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда ско |
| на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде |
| ко не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим о |
| о код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не пох |
| а подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и о |
| ш неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и |
| смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде стр |
| 2_C15"> <head>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар ст |
| > <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је |
| га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи иг |
| асак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрец |
| .</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије |
| и са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— |
| .. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се |
| pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше виш |
| ubSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се |
| сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој р |
| и излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, |
| ише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Д |
| а онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича С |
| устио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у прол |
| еда на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! |
| ред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са |
| p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа |
| војих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека |
| Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су |
| аста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више |
| Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— У |
| дног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине ука |
| у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве |
| а — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали |
| н је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут м |
| , судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прел |
| у и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више п |
| p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесни |
| <gap unit="graphic" /> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у |
| асише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића. |
| миљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а и |
| Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p |
| сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ј |
| — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ј |
| ете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ват |
| а, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код на |
| врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} О |
| око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих ок |
| е дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> |
| </p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је доне |
| Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто |
| ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше |
| њир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше |
| >У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим кол |
| к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да |
| ни ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p> |
| ђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу св |
| таје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде п |
| е момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му б |
| шаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постаја |
| ница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О проз |
| — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај |
| уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> |
| је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати |
| Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубиш |
| опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она ша |
| била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговор |
| и, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе |
| је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, си |
| <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом пр |
| атељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на |
| </p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина б |
| е прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Н |
| ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија пос |
| се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој чов |
| ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге па |
| .{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која |
| ели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Ува |
| — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, |
| да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Л |
| ид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе |
| S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то |
| <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат о |
| амо теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и жи |
| ан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да т |
| го а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме по |
| тену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} Т |
| и....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!... |
| ..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака. |
| ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа |
| ; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим |
| пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задир |
| од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у то |
| е о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви |
| .{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије |
| > <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је он |
| мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старе |
| —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад ку |
| дари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спава |
| даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упут |
| апа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ из |
| не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље |
| што шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам. |
| >Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, |
| ла старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да во |
| екати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и |
| де.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашни |
| има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дет |
| м.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет |
| д, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не |
| оћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну к |
| се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинко |
| и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Ан |
| а је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икак |
| аља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{ |
| све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и п |
| морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да нар |
| оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венч |
| >— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу |
| сле вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту |
| тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру |
| мејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је |
| а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра п |
| .</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — |
| и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена нај |
| етиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој |
| </p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе |
| разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле с |
| Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о |
| ар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда |
| има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се о |
| овар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лаз |
| ем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаш |
| азна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако |
| попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она |
| се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n="60" / |
| ете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам. |
| била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце |
| диш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му њег |
| ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све шт |
| дати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... |
| је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе. |
| ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар г |
| другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука д |
| стеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S |
| есте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара |
| у руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по п |
| је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми б |
| р беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили нар |
| даред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше д |
| мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале л |
| а продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазар |
| лост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже ј |
| ед очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, де |
| .</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Л |
| а и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни |
| ћи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p |
| што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да |
| {S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја |
| у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је |
| кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана. |
| . </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене |
| е њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, з |
| бро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p> |
| елија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете |
| ече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај сам |
| м те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турс |
| је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да т |
| и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по |
| /p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о |
| то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о |
| је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете |
| уна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се мил |
| Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену арти |
| јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога в |
| ело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „по |
| е Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не д |
| а стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о п |
| <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> < |
| /p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет бр |
| анцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Да |
| њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну п |
| ...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десн |
| >— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— |
| зговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{ |
| поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живова |
| о? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p> |
| нда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватр |
| “... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} |
| <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема н |
| ицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је св |
| S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. |
| уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље |
| и.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигн |
| аже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који |
| ру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око |
| овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и |
| најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{ |
| и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захте |
| b n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пе |
| соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже |
| ше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мр |
| крсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све ње |
| ешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она |
| ћ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше |
| > <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! реч |
| и благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} |
| с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нин |
| </p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар |
| е јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радо |
| > <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је |
| ко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И |
| ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да |
| ба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до |
| ича.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — к |
| своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} П |
| лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистин |
| S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко |
| рале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу |
| са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво |
| да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он |
| S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од нај |
| дскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Мо |
| нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ |
| оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Ан |
| се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, |
| ..</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њи |
| и.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се |
| причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу |
| а кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; |
| p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је |
| кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — |
| ...</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео |
| .{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> |
| вак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Свак |
| замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква |
| и најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, |
| ођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди ув |
| да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало п |
| пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења |
| задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову посте |
| брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си о |
| едовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свем |
| ала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>З |
| о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за н |
| n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — о |
| у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и |
| ла; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи |
| неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беш |
| е и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И |
| своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија н |
| ..{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања |
| важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђели |
| женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмев |
| жу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш |
| акви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућ |
| е спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигош |
| ,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући |
| га правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, |
| ше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови |
| врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђел |
| {S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуш |
| њем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се |
| и на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко |
| ђено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „б |
| Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађ |
| ину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући л |
| Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — п |
| у само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Ни |
| поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле |
| мели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала ок |
| >— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало п |
| Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако |
| нђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она |
| атом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа |
| ас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зе |
| > <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно сме |
| а па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше |
| местише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Њ |
| Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутр |
| {S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе |
| „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми би |
| ...{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче миц |
| и.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о тра |
| рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече |
| ју пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p |
| е на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише прев |
| се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам дома |
| ећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слов |
| у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му |
| p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све |
| то болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старат |
| а сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бо |
| на сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стева |
| ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S |
| авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш А |
| етом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} |
| па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњс |
| .{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нис |
| еч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам |
| на је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о проле |
| ога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и |
| иладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај |
| ...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— |
| S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— |
| рашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити ниск |
| ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изн |
| два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, |
| карадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч |
| ао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт до |
| /p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> < |
| волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" / |
| тедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја |
| блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што |
| ену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S |
| и печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро п |
| p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа |
| едала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну |
| ала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> |
| оче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у р |
| еру, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— |
| ицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онд |
| а седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочу |
| рт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво |
| ола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у |
| девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за со |
| е детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топо |
| зи!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Милади |
| ни су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са |
| е витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помл |
| а се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати |
| у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам. |
| „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{ |
| о и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби |
| е.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{ |
| , па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голу |
| вре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и ку |
| : и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана о |
| клони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити.. |
| </p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџиј |
| аћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше не |
| за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове |
| растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, |
| црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разни |
| че...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру |
| руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну д |
| вирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет М |
| и да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер и |
| нске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упит |
| .</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем |
| та жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, п |
| На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њи |
| арих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћ |
| кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале с |
| а је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јас |
| је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себ |
| боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала в |
| ум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата |
| Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p |
| аиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — |
| плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом |
| Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш по |
| се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p> |
| ...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи м |
| сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери |
| S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не поди |
| ка.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и |
| у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n |
| ошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој ру |
| ла само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи пона |
| их образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</ |
| улаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ниш |
| смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасу |
| није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму... |
| а је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носит |
| ко весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да сна |
| држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко м |
| ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се уда |
| — Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова гове |
| еће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S |
| реклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намест |
| .</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски |
| падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде |
| акар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и гол |
| ој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Н |
| прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> <div type= |
| .{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија |
| ка: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p |
| пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде |
| Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше |
| ји — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пр |
| S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два о |
| шу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови |
| на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође. |
| едну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, мл |
| учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div type="chap |
| ело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; не |
| еном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутн |
| {S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево ва |
| капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и п |
| S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> < |
| е!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p> |
| о огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из к |
| че, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње |
| .{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: јед |
| ; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске по |
| дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута |
| ло баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p |
| зиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту |
| аје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра. |
| на, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила м |
| аво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жен |
| азе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и ка |
| а мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће |
| око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> |
| дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше н |
| Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свилено |
| убила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} О |
| /p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасе |
| лити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> |
| аборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тр |
| пада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челиц |
| рбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} |
| а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S |
| ога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> |
| је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> < |
| и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> < |
| и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S |
| елији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш б |
| Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива |
| ено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице |
| е дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом праде |
| гла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да м |
| на узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n=" |
| ича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пу |
| Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапав |
| позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки лад |
| а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неб |
| сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дра |
| <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту |
| мо виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качар |
| ачари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — р |
| им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „гос |
| 172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати з |
| ад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућут |
| Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— |
| и она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу л |
| можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — о |
| Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиља |
| Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела |
| ило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; н |
| она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибу |
| наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан |
| <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАН |
| к лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније нег |
| цу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што го |
| > <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на б |
| де венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Д |
| тке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које |
| а себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— |
| лили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам |
| — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редар |
| бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— |
| Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како ј |
| ата око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је те |
| нђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; п |
| .</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше д |
| ко — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина. |
| к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, при |
| у и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледо |
| <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па п |
| те љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> < |
| на осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га |
| дигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> < |
| пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до |
| ..{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива |
| поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, |
| аш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{ |
| и, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослов |
| ла.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p |
| /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; о |
| осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже |
| несе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа |
| р уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако |
| ла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробуди |
| „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим |
| <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, |
| мо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т |
| овне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упи |
| само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p |
| ху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кол |
| ко иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у ру |
| > <gap unit="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пу |
| а вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је пра |
| он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</ |
| вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! |
| ј снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њ |
| е Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад посе |
| м да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена |
| да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле уч |
| нђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> |
| ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у |
| — Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаг |
| , па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива.. |
| век попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Д |
| амо о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Ка |
| а лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: а |
| че Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— О |
| у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом |
| о на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна |
| пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко |
| ам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде |
| е никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре |
| по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{ |
| вицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И |
| Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — ре |
| ; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му по |
| мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?. |
| ијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о |
| ија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разг |
| недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та виде |
| ава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} |
| >— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!... |
| а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Н |
| д, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p |
| па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође |
| </p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола |
| могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се о |
| вати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit="subSection |
| Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце ж |
| .{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта т |
| е, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију |
| аном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ поче |
| pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</ |
| тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да руч |
| ко несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лаз |
| своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријат |
| у на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га |
| сато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти м |
| њи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, реч |
| на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где с |
| викнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — |
| даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> |
| </p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском |
| е, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> < |
| пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Ч |
| за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти |
| има скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли ра |
| мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пит |
| јо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, сам |
| ла једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је |
| уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“ |
| узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — ви |
| е и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чи |
| теван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p |
| ила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, |
| </p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p |
| спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, о |
| ? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! реч |
| е а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p |
| атим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљ |
| сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p> |
| — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђе |
| паметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гиба |
| есе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— |
| је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа |
| ваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p |
| аза овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже |
| ватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све |
| љути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дарив |
| ала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече |
| о другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она |
| ук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви |
| ани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ћ |
| пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28 |
| а му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али ка |
| >Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да |
| ветњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше |
| у!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додад |
| p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како |
| ....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала о |
| тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема |
| ека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или и |
| ужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — о |
| ти!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и |
| срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мо |
| колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који остави |
| S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p> |
| од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судн |
| а Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословен |
| о насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекл |
| штено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о |
| у, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} С |
| би се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад |
| ужи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе |
| ..{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па |
| ерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> |
| !....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и |
| гла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беш |
| > <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула |
| и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, |
| слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дан |
| да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...< |
| а није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је |
| ј, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшн |
| КО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТА |
| КО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p> |
| та са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није |
| и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више |
| — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти |
| к, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек |
| ељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Н |
| } Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаш |
| говог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не |
| сло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из |
| н коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: так |
| и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање П |
| а другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „ук |
| прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише ј |
| правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај |
| не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди д |
| усти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да |
| апију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко д |
| ати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу |
| оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши |
| ад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— |
| — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом. |
| Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана |
| зговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о |
| то је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и |
| се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и |
| ...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није о |
| ло, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мо |
| /p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јо |
| вице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о |
| дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи |
| вим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је |
| ром у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала |
| чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не |
| задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку на |
| дстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се |
| <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће |
| села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и |
| су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавал |
| слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о в |
| и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: |
| p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побић |
| ам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа |
| ..</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истин |
| ладић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> < |
| д причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диж |
| се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али мо |
| една и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек |
| .</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу |
| старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад ре |
| бу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — |
| о...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, |
| „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и м |
| не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему |
| , а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутал |
| ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да о |
| јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, т |
| ....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима ш |
| а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, к |
| е сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла |
| ке и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и г |
| Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда |
| а на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчи |
| </p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> |
| ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па н |
| и да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ран |
| је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже глав |
| јо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ј |
| довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала |
| узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учин |
| и овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И |
| је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</ |
| !</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не |
| рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ |
| орим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и |
| , нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— |
| а је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати д |
| његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га про |
| н....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње ц |
| испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снаж |
| обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, |
| ка старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо ј |
| а, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} |
| пом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалу |
| ава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица |
| и.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и |
| .“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да |
| бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и |
| } Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само |
| главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и те |
| би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу |
| аву: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута |
| к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш и |
| и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} |
| и својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са же |
| .</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хо |
| све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још |
| <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се с |
| 8932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, |
| у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти |
| ише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђе |
| сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Н |
| е бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви уче |
| :id="SRP18932_C12"> <head>XII</head> <p>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукур |
| гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сан |
| икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мр |
| а шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S |
| везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Н |
| лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што жур |
| ећ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од сво |
| l:id="SRP18932_C10"> <head>X.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим киш |
| ћан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли м |
| и трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам |
| лави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука |
| небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја |
| а осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> < |
| аве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била |
| Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је заз |
| у кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он п |
| ега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’ |
| шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ства |
| ше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:< |
| састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мра |
| имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, уп |
| а парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута. |
| а домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— |
| т и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Ст |
| ш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— |
| </p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било |
| ="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта н |
| падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодар |
| P18932_C19"> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и годин |
| азнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} |
| се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из |
| ође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собам |
| ће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађи |
| није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија |
| мо себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“... |
| а љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А |
| S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово |
| RP18932_C12"> <head>XII</head> <p>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од |
| е ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је пор |
| сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’ |
| прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала оту |
| вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и |
| азгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко друго |
| зати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе |
| косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше д |
| се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове |
| ца од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточи |
| ом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} |
| учићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотк |
| о јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђел |
| на, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звуч |
| шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер с |
| е ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђел |
| Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— |
| и је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти |
| ашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</ |
| !{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти нећ |
| е Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре |
| чега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, |
| ила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лаз |
| на.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p> |
| ог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у По |
| вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ра |
| ера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у п |
| нам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не мог |
| лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му с |
| сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватов |
| њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па с |
| м, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— |
| а. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац |
| ле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе |
| о; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — |
| p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете. |
| ајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љу |
| ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно |
| и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Б |
| </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешт |
| свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја с |
| елеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? |
| /p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> < |
| свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се |
| умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аниц |
| увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад |
| се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до |
| имивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет |
| а, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</ |
| > <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог д |
| му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — |
| му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му ду |
| и! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи |
| трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</ |
| ! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p |
| цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна |
| > <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше м |
| — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} |
| тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; н |
| ти тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онд |
| и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном |
| p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с |
| та, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back> </text> </T |
| о тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’к |
| ђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаниц |
| Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> |
| и Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча |
| ју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто зас |
| /p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, ј |
| ута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овам |
| н је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} |
| вио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио и |
| ог и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чу |
| попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да |
| стераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те с |
| а — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац гл |
| нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли з |
| } Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, на |
| кајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> сам |
| ађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају |
| ари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо |
| праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније |
| ирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Си |
| ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући. |
| е да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Ли |
| и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене |
| } Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S |
| p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p> |
| прију на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете н |
| јпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се с |
| .. ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајк |
| аћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је |
| огату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош поту |
| аго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, |
| ишт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у ко |
| понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се мож |
| брази, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене |
| убиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — п |
| да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну |
| ти!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; |
| ! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Об |
| ајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S |
| о скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес ч |
| ...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издув |
| њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога! |
| е редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p |
| е: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше |
| ...</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева |
| учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учит |
| аче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, |
| тити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ ! |
| ше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а чет |
| у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Ст |
| рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде |
| ану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна |
| у и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; же |
| ну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим |
| ожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп |
| гов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, |
| Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на |
| , овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мрт |
| Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> < |
| <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али |
| — Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> |
| моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</ |
| } Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све |
| умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљав |
| 17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и |
| ашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца |
| један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p |
| шу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; |
| иде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје |
| питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах |
| Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} |
| т и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на со |
| јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде вен |
| пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p> |
| наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи нова |
| и да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помо |
| </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опро |
| Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и сре |
| поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе |
| ор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги |
| „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, ал |
| трад’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да |
| учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога |
| је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њи |
| ажи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S |
| p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Н |
| — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће м |
| е! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекош |
| пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? |
| аја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати ун |
| а на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да |
| вре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их |
| лика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код |
| њезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше |
| ажи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран |
| се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успрол |
| енуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, |
| !</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Ма |
| м срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам |
| бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са ње |
| слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше сме |
| онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} |
| у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж |
| ји да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} |
| опа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише |
| ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, м |
| з црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричин |
| о сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — |
| ој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, гос |
| ита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико |
| овеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урок |
| te xml:id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову |
| па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, з |
| </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече |
| p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју с |
| аш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет |
| pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пи |
| да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; |
| а мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати д |
| усти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Св |
| и па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и ус |
| ћу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Гос |
| ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’ |
| > <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.< |
| ео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и |
| иленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: к |
| ове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала ка |
| ија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај |
| и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и о |
| </p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p |
| } На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> |
| ама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима |
| крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на |
| — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p |
| е да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и нез |
| еколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком |
| аш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па |
| ја оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, п |
| едио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше к |
| <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми ов |
| ра па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p> |
| ецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, |
| сту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и |
| у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га |
| види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађ |
| ио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано |
| Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора неср |
| — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надари |
| отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са ср |
| алом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење |
| сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!. |
| ар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по |
| за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p |
| ецо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако |
| рко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} От |
| ук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> |
| >— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја |
| > <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је остави |
| на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — ка |
| реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег |
| е све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може би |
| а однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелиј |
| удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му л |
| 29" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посв |
| иља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Ву |
| у, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика. |
| више дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете |
| ш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: |
| , чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она ј |
| и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — |
| А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="subSecti |
| а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити |
| .</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба |
| и — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, ре |
| донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту в |
| сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш ура |
| о води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на |
| и знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је |
| кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, уро |
| да се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— |
| >— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави |
| Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови наро |
| и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За |
| стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за пр |
| ла јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше г |
| — Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....< |
| же....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црв |
| к сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко врем |
| овека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Ан |
| о ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!... |
| — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући |
| <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом у |
| рата, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Ст |
| ј је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре |
| раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онд |
| пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га ун |
| ину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се ниј |
| њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} |
| ај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — |
| недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: |
| , лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мр |
| ванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; |
| красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ пр |
| кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како |
| једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за гла |
| леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио |
| ! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву |
| замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колик |
| му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{ |
| злазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џ |
| иста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — |
| косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није |
| лим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла |
| тиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — он |
| S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у а |
| ше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема жи |
| вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распр |
| ава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пе |
| ="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија |
| де!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их |
| ла и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „ка |
| ду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>А |
| ом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о.. |
| мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.< |
| и.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снај |
| г’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> |
| ремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана |
| ним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за т |
| епо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчањ |
| а о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то |
| ила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној с |
| } Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељ |
| ођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у с |
| еш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Ла |
| и ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју н |
| још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’ |
| а“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „ра |
| жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима |
| адба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у |
| и се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{ |
| онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гл |
| настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> < |
| сили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младож |
| заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и њег |
| је гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред |
| ц, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</ |
| ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — |
| пусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а |
| {S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — о |
| <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом? |
| аву; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> |
| је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свем |
| оњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у п |
| тављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које с |
| је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p> |
| ти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S |
| рио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га ниј |
| /p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све с |
| ци појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријат |
| {S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, |
| кнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најп |
| прати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад |
| е њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона |
| 12"> <head>XII</head> <p>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера |
| ; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора |
| p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Сре |
| руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и М |
| д се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија ради |
| ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у |
| е тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су с |
| е онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> |
| у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на оч |
| редак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама |
| > <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цм |
| ија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мо |
| к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у н |
| Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш ј |
| окошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: |
| исам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње |
| Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и ме |
| и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је |
| ано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван... |
| доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</ |
| ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок |
| е сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} |
| почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хв |
| само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да ви |
| не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад |
| ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</ |
| је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="171" /> |
| а и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у р |
| до...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само сме |
| } Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, м |
| учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти |
| ... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио |
| говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се |
| е, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове |
| S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> |
| укале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{ |
| о прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајк |
| обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта ј |
| {S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи |
| еба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и д |
| Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онд |
| } Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад там |
| упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> |
| ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали. |
| му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> < |
| Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="17 |
| не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падал |
| можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — ре |
| > <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздан |
| аше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче |
| а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а з |
| е и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он ст |
| с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби |
| во младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта |
| овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p |
| велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чич |
| а горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с |
| јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради шт |
| .{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и све |
| .{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам ви |
| ула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотит |
| — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А з |
| ародни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, |
| оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о б |
| : и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њ |
| — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Ма |
| {S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђ |
| ом и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу |
| <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и оста |
| с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. |
| ин) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се |
| тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом |
| се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило ра |
| а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо |
| бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане |
| <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како н |
| и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаш |
| да да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> |
| на, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало |
| ? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p> |
| ди и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска п |
| а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачва |
| оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живан |
| p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђа |
| његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду |
| она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози |
| — Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелиј |
| шко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и |
| ћи, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.< |
| нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце за |
| с те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чит |
| отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам |
| а.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Ко |
| <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла |
| атицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и |
| им....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то умори |
| <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали с |
| ен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} С |
| огибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људим |
| знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развесе |
| чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским по |
| д’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше |
| А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> < |
| и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84 |
| врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’О |
| ар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p |
| г зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гла |
| х је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле.. |
| ича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који |
| то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волит |
| је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си |
| бина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њи |
| > <head>VIII.</head> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и на |
| да тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А |
| о да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се |
| , молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се |
| ати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад с |
| > <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јес |
| </p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби |
| кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} |
| од што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S |
| ама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Милениј |
| га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше муш |
| х не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђел |
| {S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати |
| p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? |
| } Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла |
| ад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруно |
| рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Јед |
| о имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чув |
| е.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шиј |
| ивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и |
| > <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича |
| е добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста неж |
| арница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда с |
| би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а дана |
| Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и ма |
| х играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем |
| љену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</ |
| ајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у ру |
| <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> |
| — Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао д |
| одинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{ |
| Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше к |
| му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n |
| ој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог |
| блак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само по |
| 7" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио |
| S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о ј |
| дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири |
| а анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> |
| својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, баја |
| узе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње |
| у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријат |
| жем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће |
| , овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја |
| >— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита С |
| крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — обла |
| а срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Милени |
| бљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{ |
| ="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на ка |
| а!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да ниј |
| /p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа ј |
| тила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била |
| га, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверав |
| ; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако |
| игу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у ав |
| ечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је |
| ака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја са |
| а годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане |
| е ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ће |
| да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су к |
| ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p |
| ’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако |
| о неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он |
| ло на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страхова |
| Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су |
| Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> |
| Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години |
| <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су т |
| и још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород |
| p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се ни |
| е, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си зн |
| очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђели |
| беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И о |
| ђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се |
| . ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар |
| нђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Жи |
| че више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану н |
| /p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и карта |
| пет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} |
| и „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега п |
| е, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцу |
| ди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трноме |
| нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из гла |
| е или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а |
| .</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} А |
| а! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</ |
| !</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p |
| ћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’ |
| јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећа |
| е врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била ок |
| p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што |
| Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду! |
| } Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> |
| а стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Мари |
| упаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид. |
| Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о |
| то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</ |
| ој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а |
| гог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и |
| жа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p |
| — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с друга |
| не, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и н |
| по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарал |
| е се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је |
| још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“ |
| само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирај |
| у.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кум |
| S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу |
| а до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њез |
| ле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p |
| е одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је теш |
| еше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка |
| и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосав |
| ачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Тру |
| тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосл |
| ру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дир |
| варају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — на |
| у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је п |
| доше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем. |
| .{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме |
| га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да |
| де цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошт |
| учаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не м |
| попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? |
| а! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром |
| а и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што чове |
| а“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењив |
| био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, |
| е то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено |
| . .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насм |
| постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеван |
| <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само под |
| тевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватови |
| <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Ла |
| само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је ве |
| мовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младова |
| а једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна шт |
| Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио |
| како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како |
| етну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, |
| } Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекр |
| упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи |
| и, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда |
| сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу т |
| се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој |
| о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима по |
| дануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit="subSection" |
| </p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу гд |
| зађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту н |
| еселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разг |
| у пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разгова |
| у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са ко |
| е с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђели |
| .. </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ниш |
| </p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана п |
| било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</ |
| ажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене |
| ше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и п |
| своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p |
| и, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше |
| у јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотр |
| ост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му |
| ... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда |
| цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он |
| ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим |
| ’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болес |
| иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може пом |
| еће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; своји |
| ачко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда д |
| ала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који ниј |
| јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се ни |
| и их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену |
| а је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве л |
| а босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на д |
| и!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ срећ |
| , ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први |
| попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарј |
| ију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap unit="gra |
| колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се ш |
| великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула понов |
| па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прв |
| ба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа |
| шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— |
| где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно |
| ели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мал |
| види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив би |
| ђе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и |
| ољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> |
| „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седо |
| ану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p |
| {S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и пос |
| нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, к |
| регнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, |
| тови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти |
| , питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p |
| ед.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су он |
| ем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пиј |
| ли Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она |
| на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија |
| .{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... |
| завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на п |
| тајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо |
| ну“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разго |
| качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, от |
| прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!.. |
| о па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то |
| Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n=" |
| <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да с |
| ла богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и т |
| по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; |
| ече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а |
| кућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем |
| уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш |
| мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћ |
| p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Ниса |
| ни одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Жи |
| ране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом приј |
| у, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до су |
| ови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од раме |
| > <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петр |
| — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су |
| јави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се |
| Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале н |
| што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чут |
| ве знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’ |
| силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени |
| арко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сват |
| је марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу с |
| никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља да |
| одри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде |
| p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити ка |
| које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то |
| ла.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она |
| рају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— |
| Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свек |
| и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па |
| ....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — |
| же раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очај |
| /p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари |
| . </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за м |
| — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је св |
| е смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И |
| па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би |
| иће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде |
| ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— На |
| ругу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.< |
| па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је т |
| Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђ |
| а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па ш |
| ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је |
| з сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> |
| ни чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столи |
| у воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> |
| кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да о |
| ок се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узор |
| а шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узима |
| упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од рад |
| кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија. |
| — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.< |
| <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење. |
| покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, |
| де. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p |
| асто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунат |
| рана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси |
| киру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и так |
| акале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите |
| е ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{ |
| великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са дру |
| — Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаст |
| што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности. |
| и она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> < |
| витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло д |
| малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда наме |
| ..{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По |
| поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пун |
| донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће |
| е збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је б |
| га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлот |
| мака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола ста |
| о да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугач |
| чула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зел |
| p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али м |
| мо друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{ |
| p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко |
| — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако |
| вори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — |
| и, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па с |
| .{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућо |
| ....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чи |
| “...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти ка |
| упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p |
| о и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке к |
| нђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја |
| лу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је над |
| } А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше! |
| Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и |
| ико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} |
| А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз г |
| >— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} |
| сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија ва |
| ло је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад о |
| ано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на |
| и.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о д |
| еше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све |
| агодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, је |
| дожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред б |
| че да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја |
| !</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта |
| ви.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се |
| ре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јо |
| ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна |
| е!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече |
| ојим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и в |
| Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру |
| >— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један |
| S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута |
| есам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, |
| .{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако |
| > <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек |
| може да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, |
| чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, п |
| синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је |
| донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се |
| де ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо праши |
| репе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n= |
| злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста |
| е месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би |
| а зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — преко |
| нуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не |
| онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, ј |
| > <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време |
| пија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— |
| егови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а |
| говорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, |
| , хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Ш |
| .{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> |
| ек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S |
| >— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Нек |
| авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде |
| ући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи |
| вој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек |
| дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је |
| поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало п |
| р о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и |
| и је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад |
| леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са св |
| о.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години н |
| е се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође |
| е је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’ |
| учаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевин |
| и; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе |
| ђе Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се |
| а Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа |
| — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, |
| ш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и |
| се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мај |
| им мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</ |
| јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати д |
| кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — р |
| у.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пош |
| е, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој у |
| земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} На |
| чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао зам |
| ше хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена ве |
| ине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје паме |
| /p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У су |
| је су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> |
| или, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег |
| и: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућа |
| ме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај д |
| би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој |
| ости.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код |
| о да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према |
| и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим! |
| у одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања. |
| јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреш |
| га на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђели |
| смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> < |
| е ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није нику |
| кије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала забор |
| нђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb |
| ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да м |
| н?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији |
| да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва р |
| к са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А ш |
| у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја |
| и.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда |
| да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох гл |
| <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; с |
| А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!... |
| о неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{ |
| ....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!... |
| сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми |
| уза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја |
| аповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља воле |
| плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прик |
| че Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је. |
| и хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је |
| исте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здра |
| ођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина |
| Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до |
| <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита по |
| p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— |
| d>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико ниј |
| говарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се |
| ... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљи |
| рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149" /> <div type="cha |
| к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једн |
| тила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева |
| ло! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по с |
| — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> |
| у се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — ре |
| вони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали. |
| p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам |
| е ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је |
| а Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Ни |
| како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мал |
| чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да |
| </p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, бр |
| на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди |
| ...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само пада |
| ад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} |
| ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој с |
| један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <p |
| лову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи ко |
| и!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њи |
| ....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи |
| зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа |
| ђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мот |
| разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели ба |
| еколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и ре |
| смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?... |
| ад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже с |
| n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капат |
| l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју |
| ш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> |
| ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— |
| а ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марк |
| S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити). |
| јом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p |
| } Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Го |
| укуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и за |
| у жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по ус |
| ати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе де |
| — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Пет |
| а је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Н |
| ријим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он |
| учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија та |
| ља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и сло |
| p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Вел |
| > <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме |
| а, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде ле |
| <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким по |
| здушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, |
| p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</ |
| е!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео н |
| незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука |
| посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији |
| ћ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у |
| молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије |
| ћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — д |
| руге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање |
| олитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију |
| /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! |
| Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледа |
| Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно |
| е!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мисли |
| Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђа |
| нце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Бил |
| и!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} |
| и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш поп |
| ије те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Сам |
| буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа па |
| ад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па |
| а Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја |
| све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала |
| и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу вр |
| а.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита |
| волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран |
| т и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље ос |
| p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трча |
| и унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} П |
| ина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би |
| ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — ре |
| ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу ба |
| > <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек р |
| .</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека |
| како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p |
| — А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам |
| о.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Жи |
| а ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Вид |
| ори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас у |
| о ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илиј |
| ? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу д |
| и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — ви |
| p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="gra |
| елу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</ |
| је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро. |
| /p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} |
| смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити: |
| кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Де |
| >— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врат |
| рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </ |
| а си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не б |
| ли он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој п |
| </p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом! |
| > <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А |
| <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је |
| м, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— |
| > <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други |
| ије, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог п |
| е па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта |
| </p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али з |
| не!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ев |
| — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S |
| више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — реч |
| Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш |
| биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div |
| е.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! — |
| ка и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у на |
| један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.< |
| ла — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мици |
| } Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече |
| жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара? |
| е капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још |
| ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p |
| ко — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка |
| лађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе је |
| шта?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p |
| .</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — |
| браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће |
| еже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стева |
| /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа |
| /p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу |
| p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо с |
| и.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече |
| се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом к |
| е стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ |
| /p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> |
| — Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана |
| .</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S |
| ко ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, |
| ? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Ил |
| е рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ |
| >— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — з |
| ити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене б |
| ја од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је удари |
| ејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљив |
| му слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „ |
| јко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— У |
| ам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а |
| </p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му са |
| каза на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још |
| 04" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма ка |
| >— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За |
| ости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа |
| арод.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог |
| о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она св |
| Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p |
| а!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p |
| Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо |
| тру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'. |
| к стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави м |
| нђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p |
| арје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> < |
| : нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} |
| лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</ |
| бе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила |
| , ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> |
| мири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда док |
| е најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И |
| ? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија |
| шим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И ка |
| ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес в |
| е је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — у |
| замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрви |
| p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце |
| погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} А |
| p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија п |
| с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p |
| уке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита См |
| крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману |
| , ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} |
| м људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели |
| ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се |
| ву.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Ми |
| </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p |
| сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — |
| <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се |
| p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја |
| а боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на па |
| бро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњ |
| аторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето приј |
| у?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и ми |
| се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} |
| е отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и ук |
| Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни сл |
| ија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Б |
| тити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је пит |
| ти ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред ч |
| ј кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додвор |
| мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони |
| ? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда о |
| о лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="chapt |
| ече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шап |
| но, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — р |
| о приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да |
| меја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: има |
| пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> |
| лији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају л |
| ице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Ни |
| Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срц |
| ворим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p |
| држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно га |
| ’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S |
| де пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’ |
| ко ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> |
| pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бит |
| тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" / |
| е неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и н |
| а се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p |
| ијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметн |
| p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ва |
| нега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одош |
| /p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да б |
| би руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од к |
| што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једар |
| је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад |
| >— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — |
| богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Не |
| </p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на |
| пита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да |
| та она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спре |
| </p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у њего |
| кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Не |
| ш један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!. |
| о твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: |
| уда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле |
| овори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па у |
| </p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише |
| p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap u |
| S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана |
| они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p |
| ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско. |
| > <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и |
| Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, |
| Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миле |
| о ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољу |
| ја ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit |
| ом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи |
| азлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало пронос |
| љубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колим |
| не? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!. |
| е он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!.. |
| 119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> < |
| Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси о |
| Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија м |
| p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго |
| удех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад и |
| е, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоће |
| — Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је |
| ице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упит |
| Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трго |
| г те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће |
| којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>От |
| нђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је до |
| их!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређо |
| се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа |
| намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољ |
| Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p |
| се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Милен |
| о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к |
| амо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место ро |
| Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али |
| ан.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — |
| и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а |
| мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је тв |
| енијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа |
| ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казат |
| ита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Го |
| рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се |
| 4" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и пол |
| та ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда |
| ј лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послу |
| у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, |
| } Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} |
| се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Н |
| лији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу! |
| овек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послов |
| им је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљу |
| у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ај |
| Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше |
| Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окуп |
| /p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Гла |
| > <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако ни |
| кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; |
| p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p> |
| иси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— |
| <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, |
| је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелиј |
| ане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — уви |
| себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око њ |
| Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Је |
| грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре руби |
| ога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слу |
| ! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекн |
| “ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај кале |
| ом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— |
| па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к |
| дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарј |
| Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље |
| орим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И у |
| кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта. |
| изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу |
| <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Не |
| ги Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола пе |
| ези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и бр |
| мун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће п |
| три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело! |
| </p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића |
| е скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> < |
| и совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> |
| је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, |
| најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ре |
| јпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> |
| да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше. |
| му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Милен |
| маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Не |
| Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам в |
| а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ј |
| p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p> |
| како није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море |
| ш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p> |
| а хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> |
| нути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— У |
| Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.< |
| о свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па д |
| те не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ни |
| те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} |
| в к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи |
| > <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузе |
| љуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко |
| ="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће |
| прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прост |
| ке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне |
| ве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; д |
| сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад про |
| кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћупри |
| зи <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити! |
| ше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p |
| ме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се д |
| — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да |
| попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па |
| .{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљ |
| а.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> |
| же: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради |
| комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у П |
| а, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћни |
| ом, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} |
| ак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> < |
| домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те оди |
| длазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и т |
| ну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S |
| ити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она х |
| љутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да запл |
| и.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} |
| </p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја св |
| ла; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чу |
| адох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да |
| м, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit=" |
| амо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама |
| у и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... |
| адости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="g |
| моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако |
| ме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има |
| не у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га |
| а кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана |
| у.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да |
| без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{ |
| реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад г |
| ма — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо |
| Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не |
| а намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег |
| >„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p> |
| и с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, и |
| , па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас |
| срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина |
| ?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем |
| рило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била |
| болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S |
| ража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек до |
| {S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти |
| шапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село |
| , у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љуб |
| узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Ан |
| јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је леж |
| навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, дарива |
| о им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немо |
| } Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те |
| је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи |
| м? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да л |
| би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га |
| p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како с |
| а отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт о |
| ити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напре |
| вила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и пр |
| !{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао! |
| упна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш |
| ад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и м |
| а и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову |
| — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А |
| ишта; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну |
| век обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој мате |
| ени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе неш |
| никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што ј |
| ш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p |
| а Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи п |
| е).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> |
| на („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; |
| Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23 |
| рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „он |
| е била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо |
| рама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p |
| треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја |
| жити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се ро |
| <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој пој |
| ти и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему |
| цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замисли |
| уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити |
| ља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда оп |
| S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p> |
| ној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта |
| њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; беке |
| {S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом ран |
| ј убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} |
| гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све виш |
| шиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио с |
| } Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb |
| одишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам |
| кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ват |
| уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба |
| дмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> < |
| чи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образ |
| нела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> |
| ене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, |
| огу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати.. |
| ic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му он |
| а ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... |
| "121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми |
| <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а |
| и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим |
| о срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није мог |
| е по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше.. |
| рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рук |
| наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико |
| за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу оч |
| ..{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p |
| ивко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На после |
| крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељ |
| пље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на |
| лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и |
| је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича С |
| S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше |
| пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре |
| рчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задр |
| авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p |
| а тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! |
| .{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван реч |
| , да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила б |
| ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па |
| .</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> < |
| крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака |
| не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти |
| онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише |
| који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чи |
| ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу |
| ањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p |
| два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека |
| пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не |
| тарији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{ |
| ко опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне |
| нија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе ова |
| >Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} |
| аше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, |
| капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би. |
| !</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет |
| > <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?.. |
| инковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. |
| ку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала |
| рхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуљ |
| у — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и |
| да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па |
| љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи ј |
| га ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Ни |
| ече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча |
| укеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не мо |
| о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово |
| кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијет |
| аше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} |
| ких дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јо |
| — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер |
| аде за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се |
| грасмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти к |
| запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о с |
| </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још не |
| то стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оц |
| p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, |
| на уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја |
| једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он ст |
| phic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} |
| заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича И |
| p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости бр |
| а Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше |
| идим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — |
| е пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пења |
| тељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пу |
| врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут |
| тарост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — а |
| ра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> < |
| S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворит |
| p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је б |
| , кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а |
| а света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — |
| в од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити стар |
| S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје... |
| љуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- о |
| ртом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича |
| коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто мато |
| ај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пру |
| нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама |
| абуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с ко |
| тње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би |
| пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш |
| те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе |
| свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p |
| еје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; |
| у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове |
| гим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са |
| , пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико велики |
| разуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му |
| ...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> |
| а трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у |
| чу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа |
| одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђо |
| опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и |
| лагодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S |
| нко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда в |
| о, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> |
| Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећ |
| колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кум |
| — Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> < |
| старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са деверо |
| , пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деве |
| Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико го |
| <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p |
| к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из |
| до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="9 |
| и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милин |
| на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије нат |
| .{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Мари |
| о!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" |
| /p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — |
| имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе |
| ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли пото |
| <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> |
| лина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска |
| пша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна ма |
| ежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — бо |
| поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда |
| црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: ле |
| Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих |
| p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је ва |
| ла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако кр |
| .{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провирив |
| зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик с |
| а злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чист |
| владали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали зв |
| опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Ан |
| копа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо |
| у у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Ж |
| је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњ |
| треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, о |
| ривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у ру |
| па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ |
| џија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стад |
| инко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за рук |
| ецу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе ма |
| в к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? |
| ча Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутур |
| ше, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свек |
| чу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупи |
| .</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „ |
| <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се ук |
| болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша с |
| у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршил |
| је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код т |
| е.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— |
| — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо |
| ..</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду |
| ка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „зд |
| у заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} К |
| дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кум |
| је мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори |
| ија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ев |
| d="SRP18932_C5"> <head>V.</head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се т |
| те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих |
| у један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њ |
| бота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</ |
| —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Жи |
| оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су |
| а опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> |
| <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А |
| га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма |
| алик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па н |
| ош!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана < |
| па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија ка |
| :</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак |
| а се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чи |
| о и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху к |
| ти совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало |
| ви Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељ |
| тили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нин |
| пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љуб |
| ича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кмет |
| ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће |
| е из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p |
| ћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео |
| екла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гл |
| на јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у који |
| ва беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретањ |
| ада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и те |
| да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она |
| >Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — |
| би све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беш |
| ба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољ |
| ти млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Жив |
| а црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране раз |
| народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијо |
| а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећо |
| ви мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је |
| љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа... |
| "graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једн |
| ија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта |
| Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Зна |
| па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарно |
| ућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане |
| овољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посл |
| .{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе |
| еветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — |
| ог јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види д |
| па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да по |
| у то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здрав |
| ају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти п |
| ови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој |
| <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту р |
| прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и с |
| је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> < |
| скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле |
| ек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> |
| <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p> |
| м оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа. |
| <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше |
| је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се |
| те“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече А |
| и на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај |
| чи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом, |
| S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, |
| уше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Бог |
| а, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако |
| а га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} А |
| азе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јуриш |
| крва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обр |
| г, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејки |
| цом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу |
| о била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l |
| — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га из |
| може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудб |
| е било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јо |
| и отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали |
| ека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привез |
| .</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби |
| имо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> |
| ету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Ст |
| .</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и |
| — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у |
| е је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зе |
| ризови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се н |
| p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> |
| бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти тво |
| , друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћ |
| > <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, |
| оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товар |
| рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам |
| оју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удар |
| оздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на о |
| -тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са |
| е била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњав |
| Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — |
| рљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</ |
| — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} |
| па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћ |
| и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошт |
| ећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој |
| — Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-м |
| а кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и г |
| говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам |
| уца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо |
| дног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли он |
| p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинк |
| т голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа п |
| она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Ст |
| p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седе |
| gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу |
| p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он |
| } А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи |
| <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те по |
| — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и тук |
| ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!. |
| тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те |
| ојих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија |
| њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о н |
| ше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где |
| <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се |
| Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поч |
| како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиск |
| за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, |
| > <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре |
| И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој |
| људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини п |
| „Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оће |
| нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p |
| <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар |
| стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што ј |
| ет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склања |
| до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља |
| м завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на |
| дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о в |
| Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово |
| е коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти |
| Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас тр |
| р устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на |
| са и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> < |
| > <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да |
| {S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помир |
| н пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше пор |
| и.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако вел |
| њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та т |
| пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи.. |
| "65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је |
| пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако д |
| амо ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече |
| е колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благосл |
| зе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари |
| полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} |
| невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли уч |
| ћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом |
| рила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш |
| ељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке |
| ало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуко |
| ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са на |
| ој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало и |
| а се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђ |
| S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију |
| ли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи |
| класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко т |
| ... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; св |
| несу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле д |
| се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повика |
| ви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако |
| и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; по |
| ц од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој пр |
| старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био ј |
| } Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стеван |
| ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа. |
| н за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију |
| де у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији |
| pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</ |
| но.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху ко |
| И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л т |
| војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тућ |
| и му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари.. |
| гало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала |
| си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е |
| а гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да |
| радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала |
| пиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом пр |
| е, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младо |
| видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила |
| /p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p> |
| би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У та |
| а човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро. |
| е, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је И |
| звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове туж |
| неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И |
| зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се |
| жљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га |
| ију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прат |
| љати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака о |
| била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стиха |
| ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с де |
| ве женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је по |
| дио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћат |
| ала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти пла |
| ар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спав |
| рзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражи |
| велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеј |
| ...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{ |
| ник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовиц |
| г лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жал |
| и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мал |
| <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p |
| а. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које не |
| еколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Ма |
| совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>Посл |
| учка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше |
| p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— |
| >Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p |
| човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде д |
| а ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — вик |
| ила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу |
| зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се |
| Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар |
| расла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гл |
| ћи се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватиц |
| Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....< |
| још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушав |
| ђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} |
| Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како |
| илимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да |
| е Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</ |
| {S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; з |
| овор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дођ |
| е време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака ст |
| риче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберк |
| ла и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они жи |
| е ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скак |
| ете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</ |
| ...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију |
| коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, |
| помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред св |
| И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде |
| елико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> |
| о.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> < |
| лира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стев |
| ла на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу |
| тељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа |
| азговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> < |
| мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, због |
| живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад А |
| ено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрв |
| м у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сав |
| тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошт |
| ну и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да |
| дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви би |
| то! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За |
| <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о поле |
| епоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока |
| би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="1 |
| му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Ка |
| ше.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> |
| д ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и же |
| p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да ј |
| ш мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две оди |
| те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</ |
| ла.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у рук |
| седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре ко |
| ја — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, |
| S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлаз |
| да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба |
| — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на |
| да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сн |
| ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вред |
| беса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак |
| ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} |
| па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по јед |
| а сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је ва |
| толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са зем |
| увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила |
| мо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, |
| како друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па |
| следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лак |
| ад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еј |
| м кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Ти |
| ри сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чи |
| у....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им |
| Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са |
| рођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека |
| може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођ |
| али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи м |
| свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> |
| ви.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спра |
| обар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђе |
| она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени о |
| љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка. |
| те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проигра |
| Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; |
| испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе |
| ти...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се при |
| а; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и см |
| ићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти |
| етени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешља |
| S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сва |
| о је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сва |
| десет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} |
| /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима.... |
| а млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је |
| цо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то |
| даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и |
| изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци |
| вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послуша |
| је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи |
| а.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога |
| куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опе |
| <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, |
| уби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики |
| свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очи |
| ну:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видим |
| кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра п |
| м.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би |
| <gap unit="graphic" /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали |
| а оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука. |
| <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах< |
| пно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе |
| а да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па |
| Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад |
| ; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!... |
| сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> < |
| дговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђе |
| зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p> |
| .... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој |
| и помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у |
| да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— |
| ко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> |
| амо кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> |
| <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само од |
| — Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, |
| м Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се к |
| м укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе |
| боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за диз |
| сам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и |
| се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све н |
| Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> |
| је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша. |
| ала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, |
| /p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</ |
| инко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зн |
| сти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — реч |
| Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и |
| и!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и |
| дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољ |
| близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ |
| ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што |
| љу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а |
| о човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} |
| , за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је зд |
| а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала |
| аест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши |
| је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је ож |
| /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз |
| <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о |
| напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола т |
| вога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак |
| ју силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут кра |
| <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити усп |
| а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и |
| 84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{ |
| да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ик |
| е Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце пре |
| о живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јест |
| њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једн |
| Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" /> <div t |
| и. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече |
| p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла? |
| ји! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како м |
| к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... о |
| , мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Мар |
| де утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, п |
| дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мез |
| богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на са |
| } Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и ко |
| сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја |
| а опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки |
| вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под с |
| ама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако п |
| рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И дод |
| hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко |
| p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати |
| } Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Наро |
| ојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да т |
| аци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог |
| p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то |
| че Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p |
| — Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те |
| >Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз п |
| а!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — ре |
| /p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, бо |
| отов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак |
| и и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине |
| арко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— |
| авити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Жив |
| а бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у ти |
| не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај |
| /p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</ |
| , ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — |
| се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија |
| октору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казат |
| ља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и г |
| тну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало |
| ако се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По че |
| е сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити наш |
| ам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече м |
| че Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је по |
| к’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А |
| трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — |
| сте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погле |
| а је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија |
| рим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињств |
| време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> < |
| договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се |
| из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече |
| .</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> |
| ..{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па пок |
| — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала дец |
| ш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђ |
| ајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не |
| , ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосн |
| шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си леп |
| <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њ |
| на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; кр |
| чешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у |
| /p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{ |
| олитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок |
| уму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— |
| p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ов |
| и! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSectio |
| ала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А зн |
| ирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па |
| а обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке |
| се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је о |
| моћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље би |
| сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу |
| било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p |
| ...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад |
| </p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето |
| ати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен. |
| же а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} |
| ну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој |
| бо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им |
| >Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, ди |
| на Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест го |
| већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са |
| ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Так |
| се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у |
| Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа |
| /p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти каж |
| је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једн |
| </p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића |
| Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ва |
| ој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је у |
| буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И т |
| и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Е |
| срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?... |
| — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја? |
| </p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас исте |
| ађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на р |
| сти и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђе |
| вај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и |
| авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знал |
| 932_C17"> <head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и |
| од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та |
| своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лаз |
| обу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више |
| а ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостал |
| нограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </qu |
| већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> < |
| ше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора за |
| равка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче н |
| ајо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је се |
| </p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он проп |
| кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће д |
| то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете |
| маже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око под |
| иво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се |
| иш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Ан |
| рак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их изм |
| ана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде |
| опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам |
| најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла |
| о, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија |
| ена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} |
| животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само ми |
| вари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је |
| а мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, д |
| и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива |
| ах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Мол |
| куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас |
| Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— К |
| није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви у |
| е и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем! |
| Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. |
| и Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брз |
| оре, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја пла |
| и је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твој |
| Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али ма |
| ватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича |
| ева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— |
| ростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то |
| Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он с |
| тити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и |
| битељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем |
| су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом до |
| авши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори |
| — Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то ника |
| >— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Мо |
| на одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да те |
| /p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Какво |
| <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврља |
| закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти ид |
| оју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија |
| — Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— И |
| И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ј |
| ави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — са |
| јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на кој |
| нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си т |
| ио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар план |
| Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али |
| '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лаз |
| и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе |
| >— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, ма |
| у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада |
| ше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни је |
| {S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за ра |
| г дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и на |
| а твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој |
| пита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, б |
| — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И |
| воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предск |
| S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја |
| о је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} |
| —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. |
| ече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, |
| p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.. |
| <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— |
| ст; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти с |
| к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, |
| млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— |
| ађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети |
| </p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу д |
| пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се |
| ући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја пот |
| га Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећ |
| о и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" /> <div type= |
| — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми од |
| .</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече М |
| ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ва |
| лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила |
| а ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана |
| д сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — уп |
| /p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест |
| > <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Н |
| деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад |
| и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зара |
| едоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p |
| асмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} |
| /p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би г |
| рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.< |
| га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> |
| остане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му |
| ..{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од т |
| сам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд |
| е му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја |
| је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Н |
| .. овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.< |
| аиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин |
| /p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мен |
| и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова! |
| је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> |
| о пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за |
| главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су с |
| А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S |
| јни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{ |
| га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А ш |
| своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека ј |
| p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да и |
| еван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит |
| а богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, п |
| , најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око с |
| !...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити ст |
| ке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чуват |
| иладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Ан |
| </p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па |
| За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него |
| /p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањ |
| .</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било ле |
| да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јов |
| ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} |
| о и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благ |
| а ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да |
| Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем |
| умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луд |
| ла — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља д |
| кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Н |
| сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ал |
| не има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести о |
| ?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} |
| м се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је св |
| па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради |
| ила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је |
| ла је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад |
| омаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни оби |
| јка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе н |
| нђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њом |
| ци оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и про |
| p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово |
| повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она |
| </p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда о |
| неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поно |
| што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; |
| !...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери |
| је хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђе |
| хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га. |
| ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! |
| је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи |
| така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> |
| дина и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је ра |
| дова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговор |
| ло, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан уз |
| тарост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана н |
| одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића с |
| а, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.< |
| /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђе |
| епе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изги |
| на је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се |
| мири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> |
| S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, |
| и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожало |
| свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвар |
| н беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја.. |
| лију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— К |
| д укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — ми |
| ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“.. |
| осно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или да |
| земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на |
| беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Ч |
| унце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се ша |
| ’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лаз |
| то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{ |
| јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p> |
| д и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?... |
| ђе јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да са |
| оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} |
| јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајт |
| у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? |
| те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до са |
| иве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није и |
| рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу |
| а терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Од |
| а прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија ско |
| овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, |
| ичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ра |
| ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’о |
| ого говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p |
| >Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарам |
| наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око су |
| ан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе... |
| раш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког да |
| мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за т |
| и, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ ша |
| кочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вече |
| S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.< |
| ћу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепави |
| на.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у |
| ла би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се и |
| м се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Ла |
| о ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S |
| , ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p |
| .</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" / |
| — И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не зн |
| само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани н |
| — Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једар |
| миљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се м |
| <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар ј |
| > <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не |
| ’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог |
| онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац |
| на му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди |
| заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету |
| гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — |
| ђати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!.... |
| и ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам |
| ..{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку пр |
| има Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана да |
| стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} |
| еше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се доне |
| аху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пр |
| а за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Бож |
| о.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу.. |
| е.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја ле |
| > <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи |
| кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, |
| већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш |
| е.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они. |
| нији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна |
| а.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} |
| се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради |
| :</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови |
| чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш |
| и.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана. |
| ношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — |
| р пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала |
| ла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сав |
| ати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мис |
| сиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{ |
| сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала |
| а ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уз |
| проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Д |
| плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити |
| >Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма |
| </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или за |
| еки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мал |
| ајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену |
| м она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и |
| обеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к |
| а.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за вез |
| оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па л |
| „’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Са |
| у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бо |
| болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се пои |
| сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — ве |
| о он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је зав |
| S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких ко |
| е нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишл |
| о ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке |
| ак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Е |
| погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, при |
| а зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му в |
| заћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га у |
| >Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — ми |
| ђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви к |
| му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико |
| раше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем... |
| лила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала ка |
| p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију об |
| ’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ |
| друге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.< |
| то је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што |
| .. и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напи |
| љаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S |
| латнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прси |
| исанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и кос |
| Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} З |
| о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} |
| могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи њего |
| .{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ |
| /p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ва |
| — Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> |
| оја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крв |
| н, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — |
| би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скоч |
| добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; оч |
| енија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у кона |
| рвим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општ |
| е“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} |
| , он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у. |
| Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницо |
| косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} |
| ке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен |
| селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништ |
| дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас |
| имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један |
| ки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу п |
| а и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био об |
| теван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кук |
| у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, |
| м — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— И |
| и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пањ |
| 133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је |
| ла к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И врати |
| S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и паж |
| ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 годи |
| ш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о ка |
| та поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb |
| > <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме |
| као: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту |
| стали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дођ |
| ола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не коп |
| на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чист |
| чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се вра |
| денице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Неће |
| p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све с |
| ....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које ни |
| да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А за |
| „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему те |
| а девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебо |
| p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају ол |
| („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и пре |
| а је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" /> <div type="cha |
| у, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцим |
| лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет |
| > <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се сам |
| .</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово п |
| ренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја д |
| њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, |
| огу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди < |
| вом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто |
| и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то до |
| и а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, |
| што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђели |
| војицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила рук |
| дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; |
| .</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разг |
| онесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем дево |
| ијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог |
| > <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија |
| то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шт |
| ло не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само |
| ио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто ј |
| ђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „с |
| ал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључа |
| коро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше |
| } Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе |
| ло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Как |
| крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На пле |
| им цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва вид |
| ра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n= |
| на! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде |
| н се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>С |
| егово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог |
| робу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила п |
| е о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бр |
| ом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, |
| ава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има тра |
| . „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест ду |
| ; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда |
| ром свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу. |
| аше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, |
| > <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ б |
| га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} |
| и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом |
| } Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала |
| их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова дец |
| ргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке д |
| оред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“< |
| је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кош |
| еној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, з |
| ....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најс |
| гне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} |
| че и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грл |
| буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да г |
| своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како |
| p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу |
| и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} |
| да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не и |
| вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање чо |
| ли је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p |
| ца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу |
| мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била? |
| ај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши |
| “...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, |
| S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и |
| кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p |
| у (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђе |
| а и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — м |
| ји због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђели |
| .</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p> |
| ног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Де |
| а и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у |
| самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама ц |
| <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо |
| не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, в |
| је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у |
| да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину |
| .{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка |
| не, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарј |
| и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да н |
| То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењен |
| Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она ос |
| љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л |
| њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвали |
| и — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} К |
| сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“. |
| али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући р |
| лаву у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S |
| покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не |
| вање па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовн |
| мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да г |
| уће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели |
| звали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" |
| његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да |
| свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрв |
| ужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не б |
| И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавал |
| а га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо— |
| предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче ор |
| да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и |
| и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим згра |
| на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о |
| а.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седе |
| па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</ |
| Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинк |
| ко огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време изд |
| рицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} |
| м.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло |
| еки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда пог |
| к није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је бил |
| пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрав |
| дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стева |
| — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— |
| еђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад каже |
| ки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разг |
| је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Мора |
| ет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корач |
| послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу |
| му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царев |
| што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..ре |
| састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против зако |
| је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је |
| урено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања.... |
| ругог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од р |
| е — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у св |
| их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га |
| и је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим |
| жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији. |
| шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако |
| ње, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би |
| таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече |
| јаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и |
| исати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{ |
| воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, дев |
| ара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у веч |
| ко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опе |
| не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седал |
| па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео ј |
| је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— |
| ици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и ве |
| напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онд |
| .{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од миц |
| н пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опр |
| !... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; нази |
| „„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" |
| гу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце |
| Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у к |
| обро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци с |
| дијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две |
| ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо |
| аћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, |
| девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од |
| ше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од |
| ; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћи |
| оро.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за ови |
| >— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ |
| сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади |
| а ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у рук |
| ет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Он |
| ријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и ст |
| мо ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p |
| нда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу |
| ана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку п |
| есте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један |
| S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу р |
| цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} |
| /p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу |
| је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и т |
| реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На ј |
| и.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје |
| ..</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре к |
| ле)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> |
| старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И до |
| их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се су |
| на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови |
| колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за |
| <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења М |
| т доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Циган |
| светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, |
| цив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> |
| } Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: |
| нђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нис |
| а са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа |
| утурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} |
| днесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сва |
| и држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — ч |
| какаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на по |
| апијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чут |
| најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седа |
| и, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке |
| 32_C5"> <head>V.</head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумар |
| </p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> |
| .</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је двори |
| ..</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па |
| ..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са |
| ража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дра |
| мири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p |
| и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза со |
| диже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај ср |
| је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, |
| , уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију |
| м; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из |
| на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватов |
| јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене с |
| ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — д |
| ко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења н |
| , а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет |
| ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван |
| гли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По |
| l:id="SRP18932_C2"> <head>II.</head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници ( |
| рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око |
| шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија на |
| д тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} И |
| је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола |
| досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.< |
| — Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — |
| да опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, н |
| уме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира |
| ћемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, нег |
| ија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донаш |
| пет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Да |
| е кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С |
| ила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p |
| јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те в |
| е о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђел |
| не стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра |
| S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Жива |
| па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва.. |
| еца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати |
| емљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир |
| џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S |
| у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} |
| енијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде |
| узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па |
| и чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у |
| } Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је н |
| — Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад |
| ?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што |
| знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са |
| ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p |
| евеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} |
| није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" |
| е.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство |
| зе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложи |
| цаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелиј |
| овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу |
| ућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она |
| ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је глед |
| е кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p |
| е седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да по |
| човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли ом |
| т’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборави |
| лија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да урад |
| лија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим та |
| је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; |
| утра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око с |
| еш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш |
| е општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? |
| раг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићен |
| није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div |
| вет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јо |
| замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купље |
| во подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> |
| к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило |
| дређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад тре |
| једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече |
| е сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, не |
| ...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њен |
| . —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд |
| атко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше та |
| о, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетано |
| рају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> |
| одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и |
| равила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од |
| на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне. |
| ири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> |
| д кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај |
| Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не |
| ва Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Жив |
| p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће.... |
| S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је на |
| >Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око |
| нути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто |
| ише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са сви |
| уда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци п |
| е! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си |
| и!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље |
| им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} О |
| поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцрка |
| Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p |
| ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— |
| снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали |
| ца.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта |
| лавуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дак |
| о исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изна |
| ва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сре |
| и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— |
| сла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се покл |
| и није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, |
| оме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даљ |
| Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="16 |
| Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу. |
| наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу. |
| басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће та |
| е — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред |
| верја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, |
| Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени ста |
| тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} |
| ла, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода |
| ила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим расто |
| Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се |
| аве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је да |
| им бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надг |
| ију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ниш |
| јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За вр |
| весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила |
| >— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дуса |
| Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и |
| оји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му |
| једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја. |
| у метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раски |
| пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> |
| /p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одгов |
| заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова пл |
| где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да с |
| био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш чест |
| Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јеса |
| И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S |
| ваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркују |
| заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да |
| ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест пр |
| попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно дома |
| она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради о |
| ..{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на |
| А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наме |
| , камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најм |
| атовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији |
| је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А |
| руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полет |
| >— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</ |
| а!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад |
| ну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како |
| киње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме. |
| евере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се |
| карада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и сл |
| ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... мо |
| т с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и |
| а — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— |
| ,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред из |
| ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину р |
| ; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не пом |
| остељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи |
| а открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помод |
| аше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа с |
| <head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} |
| ђе.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце ј |
| „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па он |
| ила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са |
| упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђел |
| ића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, |
| мањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиља |
| мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава |
| ош мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, |
| о у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њи |
| та да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прв |
| тељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> < |
| го да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву |
| а пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати |
| " /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде |
| скаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душма |
| че чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија... |
| ла готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Ид |
| амо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је! |
| а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет |
| о што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Го |
| вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћ |
| Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — |
| Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Н |
| траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она |
| ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> |
| Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу |
| ћу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па |
| ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, ле |
| . али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p |
| ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к |
| аља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни |
| н грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору кој |
| и и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} |
| емој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, та |
| а.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} |
| риге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Милано |
| беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пу |
| увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да |
| а изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд ј |
| а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих д |
| ја заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опр |
| „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „ |
| рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У т |
| од мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове |
| а их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колим |
| и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уз |
| е?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њим |
| јију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па |
| лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп |
| тења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш |
| га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа. |
| ве њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S |
| ику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава |
| има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чи |
| Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна кој |
| онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и |
| , па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови С |
| вати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми |
| атић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући |
| ник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођ |
| и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше теш |
| јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p |
| бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчин |
| .</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила. |
| ђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло зве |
| узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше |
| ли није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред е |
| еје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце |
| се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица бла |
| па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па |
| > <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде син |
| м моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити св |
| лове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћ |
| седали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме |
| Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обич |
| сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби |
| изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само м |
| жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А |
| ни!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је ма |
| S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница с |
| ца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; за |
| ="graphic" /> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, |
| љу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о |
| е — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди д |
| и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш до |
| му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере |
| га; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p |
| све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати. |
| <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати. |
| ва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недр |
| народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери доб |
| је никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је |
| се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката |
| уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу |
| емојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђ |
| ке на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на |
| >Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде. |
| вање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеванов |
| јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и |
| а.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску |
| е дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поно |
| прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — |
| обро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Т |
| Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе! |
| !</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <p |
| је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — |
| у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме |
| p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла |
| ој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја |
| би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синов |
| ена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, |
| много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога |
| се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја са |
| еру Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и |
| е Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{ |
| у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им |
| <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, он |
| S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и сино |
| ати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се |
| и: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд о |
| мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, |
| се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и |
| } Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети ка |
| е раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна ниј |
| е, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Ан |
| вега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си |
| /p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, |
| неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је по |
| т...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и |
| у глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о |
| Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку со |
| и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшије.. |
| да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Н |
| S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стр |
| и не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и |
| А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стри |
| оји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље |
| ија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, |
| до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицам |
| леда матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Ан |
| погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти ме |
| ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Не |
| е...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље по |
| о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда |
| оњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болес |
| у... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљк |
| не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; |
| t="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Жива |
| родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из кућ |
| /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени т |
| по да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја |
| ве стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала |
| p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш |
| аз и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, ј |
| и сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добр |
| .</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба |
| (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{ |
| о богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Драж |
| има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви |
| у јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — вр |
| дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама |
| } Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} |
| и те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; зап |
| аше она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала сам |
| вај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу |
| и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образ |
| ако ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p |
| n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбо |
| а неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сват |
| пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb |
| е.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрв |
| опа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрај |
| ше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те |
| ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, с |
| измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку |
| беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И |
| ер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио |
| ше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће |
| се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жа |
| не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем? |
| о јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама п |
| з то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се дет |
| де опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју |
| ла у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се |
| /p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто ш |
| грли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђе |
| опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин л |
| гледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прст |
| <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше |
| е људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{ |
| мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што дв |
| /p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap un |
| же врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Мари |
| ај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста пл |
| зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, |
| } Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лаза |
| и из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватр |
| тени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала |
| репавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p> |
| лија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Милад |
| ад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за |
| у пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p> |
| о — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} |
| p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи |
| онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен |
| ко осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} |
| Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу ника |
| : — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} М |
| <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти пре |
| зору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само |
| нству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад |
| ица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n= |
| аће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам нас |
| о, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема бару |
| ..</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног д |
| постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како |
| <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — ал |
| али су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младоже |
| — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено |
| ли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</ |
| је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им з |
| и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђ |
| .{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S |
| бринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{ |
| у је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали |
| о себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, ниј |
| пре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим |
| Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак |
| бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пруж |
| .</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и |
| ђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како ј |
| .</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазар |
| кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> |
| јо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђел |
| а давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, о |
| брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија |
| >— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p |
| лили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванов |
| ију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули... |
| S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и дон |
| .</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S |
| атак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се |
| S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по |
| !{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — |
| p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се |
| е бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, |
| — Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „ |
| чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу. |
| l:id="SRP18932_C11"> <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али ј |
| ече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаниц |
| ориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама |
| ни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по бо |
| ши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илиј |
| ли — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је же |
| а уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја ос |
| а их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по |
| икако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па |
| што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кућ |
| е утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и |
| своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Ниј |
| ...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p |
| дног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S |
| > <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p |
| је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигд |
| зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За т |
| На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ни |
| ни опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана |
| а даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а |
| је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама |
| у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу јед |
| ла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледа |
| реме и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака стари |
| е страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?< |
| ко, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p> |
| не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, |
| ери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је |
| о друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па пог |
| е; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и поп |
| кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала |
| у, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Са |
| </p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом па |
| иљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— |
| живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Ниј |
| Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно |
| коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За |
| вља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, м |
| ај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и |
| тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</ |
| аш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ дру |
| се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n="85" |
| д ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је до |
| >— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај- |
| н мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њег |
| магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.. |
| е кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње.. |
| оће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се |
| витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће |
| ла; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— |
| пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима.... |
| ере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседи |
| пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту |
| ико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватов |
| али у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.< |
| ебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су |
| а га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђ |
| .{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњ |
| великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе с |
| /p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’ |
| ња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија ви |
| — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест |
| а.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће |
| ча Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се |
| јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и. |
| е поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше жи |
| срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад |
| ају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како |
| /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш |
| у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се а |
| ите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољ |
| зговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и р |
| Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете |
| ја јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта виш |
| не, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа ж |
| А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег прија |
| е... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{ |
| је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ |
| {S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не ви |
| руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.< |
| била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говори |
| а другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помоли |
| Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од |
| оде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад |
| у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па ј |
| е му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки |
| бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света и |
| о на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — от |
| мештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.< |
| а је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Ма |
| пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спуст |
| и зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три |
| зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена |
| и, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти са |
| драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена |
| — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити |
| 2_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана |
| душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али как |
| едеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са мате |
| дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа |
| S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — а |
| свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова |
| није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије п |
| куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и |
| и заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{ |
| у за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепо |
| како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац с |
| а му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу |
| {S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на |
| {S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мир |
| p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: ниј |
| грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше в |
| да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли глав |
| нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није |
| p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од јед |
| ече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Ст |
| ека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непри |
| држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше |
| ога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... |
| има је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђел |
| S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела |
| а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се с |
| За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигн |
| ред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.< |
| .{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На |
| , и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима ум |
| ина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> |
| а уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> |
| д види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за |
| смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи |
| ку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> |
| а се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> |
| аше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи млад |
| ли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, |
| — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала |
| у свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p |
| у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је с |
| е свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се |
| је? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар |
| у надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме ш |
| /head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је |
| у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и |
| певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њ |
| ’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ |
| оше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у |
| век весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена дец |
| за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n="85" /> <d |
| b n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> < |
| </p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам.. |
| јводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с |
| да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добр |
| служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} |
| газише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у |
| густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало |
| научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о дев |
| а који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>По |
| уговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о |
| радећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношах |
| пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после ј |
| вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за сво |
| м — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је |
| Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна |
| к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика |
| ме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него |
| ђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— |
| био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово |
| аволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега ј |
| решила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — р |
| кву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} |
| глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му пос |
| тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p |
| бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год б |
| ледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она ј |
| у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и |
| дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не м |
| >— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.< |
| на, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма б |
| задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} |
| срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота кој |
| огу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад |
| умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета ни |
| или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио |
| би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не |
| лија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p |
| смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како |
| ште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и |
| } Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> |
| жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе ма |
| <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у |
| ова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад |
| p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, |
| Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од |
| били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благод |
| : бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа |
| и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Ј |
| е молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље моли |
| ла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S |
| <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена |
| он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>А |
| тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог |
| ху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му |
| еју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе |
| е је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђели |
| Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па |
| есрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред з |
| дног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, |
| легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се |
| а је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај |
| га вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је бли |
| једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} |
| даред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемин |
| постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о |
| то: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним клено |
| браз... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило стар |
| је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио н |
| p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о |
| а Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас |
| жеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.< |
| свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је |
| ирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благ |
| е хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена ко |
| у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У д |
| p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у ј |
| у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог сел |
| миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за |
| Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Милени |
| и јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако п |
| Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p |
| </p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... |
| му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те |
| Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ће |
| чала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би ј |
| наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — |
| уз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми ј |
| Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, |
| .{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p |
| — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ про |
| от земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{ |
| од пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n= |
| } Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача |
| ити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о |
| ....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да |
| p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго |
| и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јес |
| не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше |
| врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ће |
| змлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} |
| ана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! |
| и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њ |
| n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати.. |
| уна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ик |
| <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p |
| и нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у |
| елија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш л |
| та Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> |
| } Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећ |
| поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше |
| ст!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бо |
| ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> |
| на мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— В |
| ући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч |
| о кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па посл |
| ђите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опр |
| p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> |
| Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А |
| у.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван пр |
| мља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— |
| } Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па |
| е, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах п |
| } Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нем |
| <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} |
| ко и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; |
| а..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све дец |
| раснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, |
| се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>П |
| ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</ |
| } Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, |
| е опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{ |
| } Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо |
| то се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, |
| године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му |
| у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба |
| мео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао |
| они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је М |
| !...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу |
| а — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би уст |
| иленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, |
| S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да сл |
| уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, |
| ала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим |
| о да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ |
| јчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија |
| види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти |
| нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на |
| и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је |
| и ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено пра |
| а и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се зак |
| за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’ |
| њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</ |
| би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана |
| пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и |
| е „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу |
| лија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били ј |
| ли сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило м |
| ук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се |
| али..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, п |
| кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Д |
| ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време |
| </p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуз |
| гла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" |
| <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом из |
| азговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb |
| љувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свак |
| зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p |
| ај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... |
| сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од как |
| о ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућут |
| кају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се п |
| окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпин |
| аву пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете |
| о младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом |
| теваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ п |
| е, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’вал |
| у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по |
| азар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.< |
| ти како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А |
| е пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола ју |
| гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} |
| у ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их |
| на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пеш |
| еколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана |
| д изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину ка |
| тарим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S |
| ашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цеп |
| се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам |
| е им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хт |
| Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била |
| у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — п |
| да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо? |
| заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпр |
| а је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и |
| >— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што са |
| веде је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не |
| а а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђ |
| {S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А |
| ече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може. |
| а врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је |
| ли онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, р |
| де што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћи |
| >— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</ |
| е повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. тр |
| сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима |
| ажити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!.. |
| онашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapt |
| > <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку! |
| зимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни изла |
| а Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сват |
| еђивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито к |
| товале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p |
| <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И љу |
| о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је с |
| је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је с |
| p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p> |
| ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо мој |
| упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мат |
| па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стри |
| Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „ |
| атила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <p |
| ште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му мет |
| ла“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свем |
| најију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зр |
| а и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете зап |
| ...</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу |
| а изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је т |
| p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и М |
| о, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Не |
| ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозн |
| ерет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала |
| сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до |
| ћи?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да |
| прегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> |
| p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у к |
| сплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше |
| ад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам м |
| свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да |
| а Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде |
| S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђа |
| па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{ |
| какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе с |
| , да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p |
| — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није о |
| {S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— |
| p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђ |
| вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кес |
| те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полу |
| шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно |
| навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p> |
| бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам д |
| азговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p> |
| > <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше |
| ="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала |
| мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни |
| за леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p> |
| ли купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не п |
| {S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже |
| {S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. |
| несе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака |
| о имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерад |
| едну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се |
| и руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Мил |
| а се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он зауст |
| !....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено вес |
| своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситн |
| руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала |
| p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре |
| веди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не |
| за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... |
| е приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилб |
| а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.< |
| аког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато те |
| аје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} |
| одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га лед |
| /p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено |
| ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја м |
| гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од |
| старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>паж |
| су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га |
| ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до |
| довољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити |
| уби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита |
| децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у ду |
| оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је с |
| води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p> |
| и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о |
| г није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да |
| и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била |
| — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Д |
| у</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било |
| орно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је |
| p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи запов |
| Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> < |
| о мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p |
| дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекн |
| мој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n |
| /p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад су |
| ломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, |
| и?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} |
| е те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, у |
| одно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред тво |
| јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к |
| <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S |
| нија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У |
| ка очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} |
| пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о дед |
| а — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад |
| ром се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћ |
| рираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра д |
| hic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да к |
| ија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати |
| /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у глав |
| ође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа ниј |
| ли он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше |
| ужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја р |
| </p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штр |
| па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, |
| .. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и |
| ра у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће |
| а шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне |
| свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ок |
| и Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина ство |
| лија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него |
| > <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу |
| : да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на |
| ка.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла са |
| превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стој |
| јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја и |
| и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чује |
| јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; |
| лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она |
| е....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S |
| пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве |
| љавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела с |
| пита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о |
| ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се |
| асни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S |
| Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овлад |
| које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била |
| јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрост |
| ојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</ |
| онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па |
| ћ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери! |
| а, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли д |
| >Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако и |
| адила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они |
| има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета. |
| дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући |
| — О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад у |
| па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Ни |
| /p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> < |
| <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одм |
| чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сват |
| изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</ |
| ене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже |
| шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичи |
| она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој |
| љуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови? |
| зна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> |
| илук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — н |
| појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо |
| око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, |
| и чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је |
| пет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се |
| дожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, ди |
| е.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича |
| ела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба |
| е, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p> |
| ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта ве |
| моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оц |
| . „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима |
| алицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђура |
| <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш тв |
| док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлиј |
| навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и р |
| куруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — п |
| метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> |
| нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то л |
| лија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, ј |
| рко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке |
| коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се |
| о да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем |
| <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ј |
| /p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била го |
| а.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне ру |
| ма — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га |
| а свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у |
| ђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само јо |
| оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет |
| е око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости. |
| ону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну |
| ажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> |
| — Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа ј |
| а гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколик |
| ="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? |
| пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p> |
| , онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} |
| ара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те |
| е сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Ан |
| наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара оч |
| и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћ |
| о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича С |
| > <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— |
| {S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да з |
| ије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, о |
| векра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите |
| о поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!... |
| једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је |
| о нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла |
| и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обри |
| се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?. |
| ад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> < |
| ло!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасениј |
| , пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Сми |
| ка на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња по |
| >— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да |
| .</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно |
| ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... |
| .{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p |
| рође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно те |
| једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Ш |
| паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Ан |
| огдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико |
| <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један позн |
| у у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати ви |
| изнала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А |
| се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго |
| глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело |
| и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра |
| може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују |
| насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, к |
| .“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’ |
| Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, |
| — ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> < |
| <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</ |
| /p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше |
| ву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упит |
| нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук м |
| ња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су |
| ожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо |
| <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије. |
| да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана |
| /p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па д |
| ше, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети |
| а искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све |
| еш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, ма |
| лутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.< |
| шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту к |
| ролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p |
| сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више |
| >— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} |
| е три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо |
| <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и теб |
| та — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, ка |
| који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...< |
| чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зај |
| /p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да л |
| .{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S |
| а Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси |
| у живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те |
| , истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је леп |
| зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мор |
| Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па |
| и! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учин |
| м по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим |
| ојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и |
| сни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Он |
| оње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јо |
| и!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По р |
| г да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе |
| а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на з |
| де у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око в |
| и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне |
| е био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио |
| с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или |
| о ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се бо |
| р осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређ |
| <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</ |
| њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и с |
| се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер п |
| живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли бог |
| Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прст |
| Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код |
| ...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла |
| гова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> < |
| и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На ј |
| , момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија оп |
| к.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о |
| говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — б |
| ује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба д |
| атови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко ј |
| од куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, |
| <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна? |
| Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Ш |
| е је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, |
| ћу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо |
| надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устури |
| или, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, |
| а се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за поп |
| ресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било |
| ху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на о |
| авила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да б |
| p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје |
| е бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је |
| рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрви |
| ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше ком |
| еван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку све |
| <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу.. |
| ошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе |
| у! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из кућ |
| ја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху ст |
| да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — засп |
| нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135 |
| аш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву |
| ник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb |
| молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити |
| ветачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Н |
| К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је |
| /p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко |
| ету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вр |
| ој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и л |
| ....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење за |
| од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у мла |
| адиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче. |
| ку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође |
| е је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миле |
| својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>М |
| ар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — |
| бро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро |
| е умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, на |
| не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете уд |
| а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опе |
| Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче бе |
| и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела н |
| и њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је о |
| зирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она |
| јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лаз |
| > <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: |
| н беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо с |
| е јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутал |
| ’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је |
| м права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} |
| .{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе ле |
| есвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице с |
| евојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, с |
| ше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— |
| е за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут би |
| ича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста |
| девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap unit="graphic" / |
| год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и з |
| p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу |
| мо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грд |
| ослу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разг |
| ...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone uni |
| се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има |
| > <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло |
| — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за |
| те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — |
| , говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима н |
| ама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није |
| “....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То |
| пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од же |
| како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њ |
| ачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и же |
| лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и |
| одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— |
| p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и и |
| од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... < |
| >— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чич |
| точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ |
| га, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке у |
| кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега о |
| Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би о |
| лија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— |
| {S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети как |
| попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о |
| p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p |
| реба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им |
| ају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма. |
| > <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад |
| ас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал |
| p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> < |
| у Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш о |
| епу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и са |
| да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту |
| вом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — ви |
| ажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили |
| ћу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Т |
| уву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11 |
| икну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети пре |
| разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће |
| авимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се б |
| Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, је |
| у кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> < |
| лима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> < |
| а да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} |
| ј залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си л |
| па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хо |
| S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна ко |
| иже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на |
| олико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет |
| „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га п |
| снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — |
| брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге |
| ?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија |
| гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу |
| ље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло |
| /p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе |
| ја ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, |
| се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце с |
| јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру... |
| ку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у ру |
| ело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на |
| е дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући |
| во и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита п |
| што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је |
| ваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајиј |
| <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима своји |
| испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Др |
| p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са М |
| је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин |
| е, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и |
| ка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се тр |
| е косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и |
| .</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и |
| мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> |
| </p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пр |
| најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о сво |
| тен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за |
| а кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и |
| , Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — |
| е са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.< |
| > <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеш |
| и.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких |
| ем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — ре |
| Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет |
| мо налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање |
| њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да ву |
| ј је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила |
| да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> |
| Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била ду |
| приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио све |
| за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Д |
| у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" / |
| <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} |
| ледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко |
| е и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> |
| </p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се с |
| ваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није |
| смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве брков |
| нђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, |
| ен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином |
| а; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећ |
| и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:< |
| смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала |
| ’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после... |
| ава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" |
| д би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштов |
| мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> < |
| дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој при |
| ....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољу |
| остимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!< |
| е зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича |
| јат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру |
| шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Стан |
| у.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p |
| ђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубил |
| гну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладин |
| здржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој б |
| о! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од |
| а поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби |
| деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p |
| е“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са |
| подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем |
| је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошт |
| за совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разго |
| а вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре с |
| е буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</ |
| лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде |
| ођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњани |
| ијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— |
| а вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Мар |
| једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки неср |
| пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, |
| њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми ј |
| Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја |
| где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— |
| p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до др |
| </p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за |
| рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женски |
| е рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам |
| склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу |
| о да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се с |
| је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — |
| па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У |
| > <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ |
| а у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда и |
| ајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш |
| >Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале |
| ева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим н |
| ајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да |
| ође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шт |
| увати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb |
| моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи |
| /p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазар |
| .</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору. |
| један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, |
| е.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у н |
| а Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p |
| кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ |
| е!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јес |
| на сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће л |
| есам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— |
| ини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што |
| чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и ње |
| се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са |
| е..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред |
| е..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да пр |
| радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судб |
| p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс... |
| <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису с |
| , хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој |
| е призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек с |
| од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турч |
| али брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше |
| то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима б |
| ђе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам |
| ни му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте |
| од редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така в |
| /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?. |
| ни:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — |
| > <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравим |
| „Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и пев |
| ти очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и т |
| ину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S |
| } Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почис |
| ан — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од ј |
| о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној н |
| , ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплак |
| воју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{ |
| а ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ћ |
| кох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на да |
| > <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} |
| ако ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!< |
| , тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне м |
| кидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о ник |
| а (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља |
| па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздрави |
| кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гро |
| који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, |
| да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочи |
| — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де д |
| гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>П |
| поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: < |
| јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутур |
| } А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити ког |
| е се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова от |
| у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S |
| н.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па |
| -Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У |
| турицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} |
| то журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио |
| аројка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист та |
| </p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја |
| 8932_C18"> <head>XVIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и после |
| S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправ |
| } Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ни |
| ија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— |
| — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Март |
| ај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А са |
| ене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те |
| а, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, |
| трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p> |
| тенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд |
| ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> < |
| } Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, |
| :</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако м |
| </p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам пева |
| а после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако |
| у: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S |
| ште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти |
| ... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је |
| ро, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија |
| ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не ум |
| ..{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекр |
| !... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута д |
| ..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лага |
| љаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Го |
| е, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Пр |
| ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!. |
| се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, |
| Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ћ |
| и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљ |
| о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлиј |
| ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе о |
| ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на и |
| о деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби |
| се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији |
| м за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар пог |
| нда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред |
| е и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се |
| > <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: игра |
| лазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест |
| дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио о |
| ...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} П |
| .{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на зе |
| жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу |
| екли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совр |
| едају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! |
| ј се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div type="chapter" xml: |
| е.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна |
| ђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади ору |
| ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа ј |
| лим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали |
| и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несре |
| — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <p |
| , диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту ка |
| е.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само ме |
| му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старање |
| обљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њен |
| <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако б |
| .</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.< |
| а га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија порум |
| среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она |
| , да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задирки |
| ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти |
| Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ |
| сец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; |
| ац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> |
| P18932_C20"> <head>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична |
| </p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама |
| и у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева |
| помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p> |
| > <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше |
| љунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа а |
| ти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> |
| Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ пл |
| ана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’ |
| ’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио |
| „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{ |
| кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’ |
| било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је |
| а — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам |
| на коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу |
| е двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она |
| нђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</ |
| више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устај |
| ла да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твој |
| назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме |
| се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру |
| али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о ро |
| се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је р |
| де непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била ч |
| тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окре |
| беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ |
| ла се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад з |
| p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она б |
| д осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само |
| ича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n= |
| укурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> |
| са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, |
| ко га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — |
| „Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S |
| а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане |
| и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала. |
| n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледа |
| је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим де |
| Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" / |
| што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врат |
| разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" / |
| ца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да |
| кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p |
| себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко |
| би.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У |
| а између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> |
| лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намес |
| >— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ |
| ..</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже |
| ом — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинск |
| да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Х |
| ј понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је н |
| <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече око |
| од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов |
| ој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не ос |
| </p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би |
| ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!< |
| сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћ |
| та не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; по |
| </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад п |
| } Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ак |
| кла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија ниј |
| ико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Ка |
| лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А |
| </p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чуј |
| ли не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> |
| оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од |
| тог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па |
| : „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо м |
| алтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име б |
| рак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испрос |
| у Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</ |
| , онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и доб |
| ије мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — |
| лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој |
| се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме о |
| !</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем раки |
| ата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S |
| него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да жи |
| .</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p |
| ла сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — |
| Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бун |
| и мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, |
| туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да ј |
| ћи разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> |
| ђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра нам |
| нђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у кач |
| Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о |
| ра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} С |
| ки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чин |
| ло ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако и |
| го једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какв |
| p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> |
| у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} По |
| {S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас |
| гом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрат |
| дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су бо |
| нђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да бу |
| е, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда бо |
| ути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скин |
| атић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје па |
| ом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S |
| едни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху дец |
| ван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> |
| отоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настав |
| ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле).. |
| је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чи |
| пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле |
| !</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па |
| !{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је |
| </p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="14 |
| полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p> |
| За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дош |
| те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одгов |
| мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже р |
| опрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. |
| — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, |
| пре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Ј |
| ку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши |
| о га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко м |
| кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час р |
| а једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, |
| му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш |
| <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — |
| “.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па |
| мо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде |
| ту!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо мо |
| S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја |
| и из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никак |
| , па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чич |
| Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да |
| ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> < |
| над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, |
| ли је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета д |
| ићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже! |
| те!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па ј |
| м изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да г |
| је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у креве |
| рјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима о |
| а таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Ка |
| не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га |
| тазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти |
| де...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог |
| ion" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попусти |
| <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „п |
| <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p |
| уге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S |
| адића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Млад |
| >— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа |
| <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — |
| Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— М |
| врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је н |
| в’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p |
| 13" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тич |
| за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о |
| его што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио |
| ше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p |
| <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи! |
| љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему каз |
| с — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или И |
| е Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— К |
| и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — |
| Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — п |
| о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; он |
| ћ да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вин |
| ија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у со |
| ..{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о |
| ше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„ |
| баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!. |
| пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице |
| е опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја н |
| ужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријат |
| ју, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина |
| ако су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И о |
| е; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држа |
| ="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само ве |
| пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?... |
| за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја |
| ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ |
| —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не пол |
| и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20 |
| у — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича С |
| ни око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</ |
| м!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда д |
| глед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у с |
| > <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, ра |
| <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обра |
| аше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да са |
| м ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако ду |
| у са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> |
| арцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то |
| је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смр |
| пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је |
| бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он |
| ив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице |
| ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му |
| д спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p> |
| себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, оч |
| } У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој п |
| уди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се |
| ем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти |
| Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилбе |
| ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си т |
| а.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду |
| ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси |
| али твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови |
| е — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! |
| па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — ку |
| шљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њено |
| риђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле |
| о велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</ |
| сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а |
| Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђел |
| а и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш ср |
| ала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бит |
| роваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{ |
| ршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> |
| >— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна |
| о силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана |
| <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! |
| ’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска за |
| нђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад |
| /p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, бр |
| одину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче |
| г, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање |
| у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је |
| <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — |
| ! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p> |
| Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио |
| пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на та |
| ретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују ј |
| а га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и с |
| — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о п |
| <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душ |
| <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто |
| И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још ка |
| лакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви |
| subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, |
| ину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може |
| у — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{ |
| " /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео н |
| иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезд |
| ћи.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и |
| воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад уда |
| !</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре |
| Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руц |
| ори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!.. |
| свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’ |
| и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit= |
| о засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста сед |
| >На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег |
| оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — |
| але тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо мо |
| њета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо с |
| ене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге |
| а где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је |
| процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето |
| ци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико |
| p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за с |
| Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви св |
| једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су |
| е у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> |
| ована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Ни |
| зар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p> |
| ри ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад... |
| p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p |
| то су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пр |
| ; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... ника |
| ,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим |
| p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мал |
| вој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила л |
| оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја о |
| есток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија. |
| ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је |
| се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и чести |
| се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мисл |
| башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па |
| а у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да |
| на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе о |
| и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа. |
| /p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се в |
| .{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваки |
| <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p |
| се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише њ |
| плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о |
| огледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} |
| а млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна и |
| е.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; |
| се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети |
| је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су дока |
| њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њ |
| 82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; |
| ељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гр |
| ови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили с |
| екнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити |
| осити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека з |
| то! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се рази |
| дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како |
| рци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су з |
| /l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку |
| l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко че |
| би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би |
| ас оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли то |
| рази, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби р |
| ако си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Или |
| ено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано |
| тељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па од |
| попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у п |
| } Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме |
| вала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда |
| у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем деч |
| хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p> |
| .{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога. |
| p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> |
| е она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори кап |
| p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вил |
| е и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу ј |
| их знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ |
| у ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа |
| е светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам |
| ко постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз посте |
| образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се! |
| епели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на |
| ек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли |
| нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— |
| ели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским ку |
| јем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено |
| снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђе |
| . „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се с |
| оји облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти |
| а мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Пра |
| два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он с |
| S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља |
| овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила: |
| спремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} |
| би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглав |
| <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла |
| ш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ће |
| „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш чести |
| и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авл |
| амено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто |
| н’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима. |
| лати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега |
| д пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника. |
| реба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија |
| ајбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите |
| ролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе |
| иваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и |
| онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова пр |
| ју.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова из |
| но-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мој |
| ћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и |
| се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша |
| езде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у г |
| аше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„ |
| еше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потруд |
| дити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скида |
| сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ |
| ја. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — п |
| да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала б |
| та ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} |
| авно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није д |
| ођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује |
| раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi> |
| а све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио |
| раво веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио |
| у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</ |
| вила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те до |
| , и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу т |
| Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </ |
| ећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало |
| на.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда |
| само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њ |
| јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века |
| !.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу |
| ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} |
| стиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он пол |
| и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зов |
| н ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својо |
| или па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалос |
| /p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате л |
| евера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и п |
| ладенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом сед |
| ији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде т |
| Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се про |
| око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па |
| свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарев |
| за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с п |
| > <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ак |
| о лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под ис |
| {S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пу |
| еветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, |
| це: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — |
| браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, |
| тири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још |
| ока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од че |
| Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турц |
| доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тиња |
| еда, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га к |
| ше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе јо |
| , рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.< |
| обро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног с |
| и, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете |
| ји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Ми |
| Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жељ |
| легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично |
| , девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, о |
| а по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до с |
| а главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{ |
| ђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јес |
| и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она с |
| чинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевова |
| о ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!... |
| лаву (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало |
| ра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку |
| сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, ко |
| есла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где |
| — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућ |
| ван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе ко |
| уке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ на |
| помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође поп |
| ше иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и с |
| авају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што |
| е и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весе |
| по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са |
| ојим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> |
| /p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје з |
| Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у |
| же к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним. |
| > <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много го |
| стим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој по |
| јте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу |
| ! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако |
| <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и в |
| а Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошл |
| матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је |
| а у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој |
| ници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се |
| авају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} |
| п) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Ч |
| трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да к |
| гме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, |
| ри пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица |
| устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије п |
| /p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — ре |
| та ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да види |
| човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му уба |
| ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а |
| штини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно о |
| пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> |
| а у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зн |
| ху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— |
| отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело |
| оштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, |
| ећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> < |
| p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прику |
| ре навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочек |
| није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена |
| паше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она из |
| улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија с |
| нђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину р |
| малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко п |
| У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим |
| вани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном |
| аоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је |
| а се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, р |
| а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најс |
| рча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...д |
| аху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’ |
| .{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио |
| види да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле |
| ити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све |
| ic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, тра |
| рагу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p |
| наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њихов |
| — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> < |
| и се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договар |
| еђу њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; |
| ко је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне с |
| лавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беш |
| цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они. |
| и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде |
| гоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда |
| не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што са |
| Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђел |
| ве!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с поп |
| себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им |
| на он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и |
| ште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаља |
| бо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња о |
| ио Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци |
| ући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он ре |
| о лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — |
| оцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича И |
| нђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{ |
| ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђел |
| оћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из ку |
| ила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и прич |
| егова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — |
| цало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{ |
| <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, |
| да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се при |
| тинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет. |
| одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!... |
| адила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Тре |
| даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} |
| и.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он ј |
| — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ће |
| /p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у |
| е ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крил |
| е су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене к |
| тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке |
| аука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S} |
| тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра |
| p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а г |
| p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p |
| lepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШ |
| lepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 1 |
| који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — |
| мађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако ком |
| попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше: |
| S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљаст |
| и ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричу |
| уги.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149" /> <div type="chapter" x |
| p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авл |
| преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не |
| ше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „ |
| ашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла |
| је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је |
| она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им |
| опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па |
| о....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје |
| оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је п |
| ну.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој заб |
| за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— |
| ван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n="60" /> <div |
| тре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И |
| ВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p> |
| ВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> |
| ла у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен п |
| ако јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Не |
| {S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам њ |
| {S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“ |
| е....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — |
| а брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S |
| ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изве |
| знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци... |
| њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Зна |
| рија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>З |
| {S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, |
| Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и |
| ада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p |
| цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како |
| ајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелиј |
| те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој бу |
| arget="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па |
| о себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плаше |
| и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта ради |
| Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опр |
| у и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — у |
| p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дош |
| У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима до |
| — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини с |
| у.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: |
| нђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у једа |
| p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p |
| ече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, |
| дала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к |
| и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нег |
| илно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана... |
| није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук |
| .. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећн |
| и и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илиј |
| де се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> < |
| је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у |
| ило!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— |
| >— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па |
| p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бит |
| призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!... |
| ки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> < |
| ија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вил |
| пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће т |
| ека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу |
| кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричује |
| </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би |
| ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p> |
| — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“... |
| омучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта ва |
| да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај |
| .{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да |
| д си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш |
| е.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у је |
| p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала н |
| се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, |
| у.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неп |
| шла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p> |
| .{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... |
| сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте.... |
| — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га А |
| и се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога но |
| н, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} До |
| не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један |
| ање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од |
| иленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред је |
| је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики не |
| рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаж |
| о си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и уп |
| </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гро |
| ј’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одма |
| њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибо |
| се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату |
| има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Је |
| лићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у се |
| чије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја |
| — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ј |
| рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда |
| ’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше о |
| Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> |
| ам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре зав |
| овека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се иг |
| дња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог |
| је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си дове |
| /p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше ж |
| , ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам ј |
| и и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја |
| да Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од |
| не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Пе |
| /p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Ба |
| </p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море |
| екла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — п |
| опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к |
| мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је л |
| обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <g |
| pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала |
| те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} И |
| мисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука |
| ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n |
| ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућ |
| ам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p |
| стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> < |
| ленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p |
| <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече |
| ава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита М |
| i>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и он |
| {S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!. |
| моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти |
| лушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А |
| <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је о |
| Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> < |
| Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отво |
| ца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— |
| оворио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> |
| да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и пр |
| боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана |
| к се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S |
| тово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миле |
| је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није т |
| ребати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p> |
| Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> |
| тли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина С |
| веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне р |
| на и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. д |
| та ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи |
| се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Пр |
| /p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> |
| > <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше јо |
| о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне ша |
| Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису |
| што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих сем |
| ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне |
| — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> < |
| једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кмето |
| } Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’В |
| го — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлај |
| појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — вик |
| Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста |
| ти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад пр |
| још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађ |
| е сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њ |
| ека суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целива |
| а онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба трај |
| шле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Па |
| ше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{ |
| „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има |
| три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још м |
| шницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без |
| натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости |
| се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва... |
| ан и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Ка |
| иш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p |
| н и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај |
| чки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио |
| че се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, С |
| , којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је н |
| је за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; |
| наја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито |
| Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шт |
| ећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим |
| е да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> |
| м?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче |
| све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Ла |
| ки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се |
| о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би сл |
| , разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена |
| мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на ск |
| га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо |
| пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар |
| ар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за жен |
| се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и п |
| је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види мук |
| .{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...< |
| Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се |
| могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је т |
| ави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе за |
| а.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас |
| тити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p> |
| Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван с |
| ије било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам от |
| руга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са м |
| ла.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима ј |
| здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се брину |
| поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо |
| <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; |
| ..</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради в |
| иво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} |
| p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Мил |
| S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај обр |
| е муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви др |
| вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напреда |
| о су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стева |
| д за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе сов |
| ер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то |
| кра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њег |
| <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо ма |
| другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми јо |
| ејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје |
| о? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато |
| <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече п |
| ш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја |
| у и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду. |
| .. 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Ми |
| онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан |
| брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, |
| орачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он |
| > <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, са |
| ром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од мом |
| а Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о сн |
| </p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета |
| њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— До |
| о тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је пра |
| руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили |
| и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила |
| алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто р |
| ебу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по |
| </p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и |
| — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво. |
| још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта |
| езде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!. |
| ..</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверј |
| стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и т |
| да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{ |
| } Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} |
| ред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ј |
| једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је н |
| небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него нека |
| плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зра |
| м где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! |
| > <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци с |
| адноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Ан |
| S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румен |
| асја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету |
| оже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} |
| е ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока |
| се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и п |
| ошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њо |
| ала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је за |
| аху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— |
| и по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта у |
| што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли |
| ако се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљ |
| ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— |
| славило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и треш |
| !</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпу |
| договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше ш |
| укат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими |
| и заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти |
| ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p> |
| х трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десн |
| да узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— |
| ић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку: |
| видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљ |
| > <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остан |
| дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— А |
| па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} |
| те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута |
| им и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да ј |
| > <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све |
| Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац |
| месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> |
| ава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгиб |
| ер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је вис |
| је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> неп |
| арала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, |
| лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај |
| о!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — |
| осмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болес |
| лија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше |
| азару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створењ |
| оглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око п |
| јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора з |
| ије ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благос |
| {S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Не |
| брашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</ |
| готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девер |
| лопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу бр |
| > <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За |
| јко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> < |
| и? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А са |
| не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То |
| е с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који |
| — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван ост |
| ем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Дед |
| је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне н |
| p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... ре |
| о!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија с |
| отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине. |
| па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само З |
| има.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочек |
| и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег |
| е било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта. |
| </p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На |
| сече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— |
| </p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{ |
| и...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради |
| '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе |
| ака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и |
| .</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> |
| гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:< |
| вицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила |
| ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нес |
| а није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p> |
| n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој |
| S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кол |
| љу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{ |
| S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени мла |
| е.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушк |
| и свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу |
| било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жен |
| ? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео |
| ла, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пе |
| а ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз |
| нко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“ |
| ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте |
| онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.< |
| сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли б |
| ријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и как |
| Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — |
| да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у све |
| ођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попуст |
| о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — о |
| Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap |
| !</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> |
| ад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље |
| <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се бо |
| <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем |
| Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S |
| } Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто с |
| p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мен |
| а ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} |
| Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — к |
| вени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се н |
| да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли ода |
| како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да |
| се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана |
| овић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке |
| Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цел |
| није“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више ниј |
| свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ћ |
| ко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, |
| једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем |
| еде косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири ред |
| ла па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некак |
| а к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва |
| мење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је она |
| ИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p |
| адила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о т |
| њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвен |
| јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се |
| — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А ка |
| о — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи |
| ав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам |
| зради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не |
| што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа нап |
| .{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} |
| кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чу |
| м, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жи |
| } Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја |
| је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи може |
| <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па дан |
| бе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ни |
| ше, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...< |
| овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све ст |
| и чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износи |
| а.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у ва |
| зговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу |
| еке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите ред |
| им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће у |
| се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад |
| к а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— |
| и разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави |
| у годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дир |
| ју што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кро |
| ш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш ш |
| Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива |
| {S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У то |
| лада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста |
| је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лан |
| мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — |
| ође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља |
| авити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... з |
| ’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p |
| ича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, |
| екру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и м |
| елију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.< |
| вај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће по |
| и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{ |
| ="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мно |
| Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да |
| убави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не буде |
| p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој |
| је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} |
| — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ј |
| > <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, н |
| > <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, с |
| час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чуту |
| огло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља б |
| а је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала с |
| у и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају |
| дили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, д |
| а ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одм |
| шајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрну |
| а.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да т |
| и ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> |
| е од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слу |
| .{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варо |
| екну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу |
| са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуш |
| ивана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је |
| жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће ника |
| куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство бил |
| адину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ни |
| је сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb |
| ад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>О |
| и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срам |
| и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли |
| Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да |
| ки удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — |
| а сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још ни |
| се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесве |
| о му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из ц |
| лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а би |
| и па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно |
| у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширен |
| рећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p |
| не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’ |
| аћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи з |
| едног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вра |
| ли његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> |
| у брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда |
| и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> |
| лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — у |
| <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била |
| етура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Мар |
| коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је д |
| ати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе |
| што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онак |
| опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је ради |
| уде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да ни |
| а Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети как |
| лино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад |
| јте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропаст |
| ћа, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост |
| м да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и |
| а, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана. |
| скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, н |
| це, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте |
| а ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пре |
| е у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А |
| аднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он оже |
| а к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој ви |
| ичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је де |
| то говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо |
| брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше до |
| она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — ви |
| <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p> |
| е маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p |
| ед олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту с |
| н, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврће |
| еда зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха |
| о су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговара |
| сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Не |
| ранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служ |
| уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нест |
| срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко ј |
| жала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђели |
| снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану |
| p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и |
| во.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није |
| о оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д |
| ати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе н |
| а јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би |
| није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи ј |
| , моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све т |
| знаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и |
| и, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p |
| би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удави |
| p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му ис |
| > <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него |
| имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара |
| /p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да |
| .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, |
| а реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у ку |
| најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — д |
| ешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта |
| на.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче |
| тарешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не |
| предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да |
| </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесе |
| м..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.< |
| >— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто |
| вана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на руж |
| у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живан |
| и ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како |
| о и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и |
| се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се н |
| вагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће мора |
| И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи |
| га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли |
| а—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи |
| ј није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изу |
| ца добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> |
| Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим |
| >Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомршт |
| твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет |
| ђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си |
| онетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што |
| шно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетр |
| умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} |
| {S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то т |
| Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све т |
| смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешн |
| ној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се пр |
| b n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се |
| ено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде бл |
| Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу |
| м о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере посед |
| спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју |
| it="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужн |
| дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама јед |
| ко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се |
| ла.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} |
| а се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како н |
| ра лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим |
| е вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држа |
| ли талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаниц |
| радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p> |
| ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?< |
| олуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа |
| један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о |
| .{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим с |
| ветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да |
| рава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, |
| {S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb |
| коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и |
| ли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћи |
| ad> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и |
| ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија |
| ике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Д |
| те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Та |
| а над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово пр |
| ања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас п |
| !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале бра |
| кше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те |
| Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па н |
| ате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <p |
| а ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p |
| та вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи |
| ноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем |
| уђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> |
| о смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љу |
| ово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не из |
| мо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна |
| ој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— З |
| болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он? |
| ана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни ма |
| и.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, |
| иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и |
| прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно |
| н....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’ |
| простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић за |
| смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч |
| /p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукур |
| а га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима |
| сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје |
| зарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S |
| изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази |
| не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p |
| Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" /> <div typ |
| — Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div |
| {S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" /> <div type="chapte |
| кло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И т |
| ом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Н |
| ...{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, по |
| ену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света |
| } Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадиш |
| к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> |
| и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рук |
| е и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти |
| јка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то |
| о воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} |
| } Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образ |
| лушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем |
| адиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није ра |
| говца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Бо |
| ше.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Мар |
| еће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Д |
| трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме го |
| ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умр |
| за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагат |
| бром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, |
| — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зида |
| морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућ |
| то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згр |
| i>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S |
| лога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би ле |
| но.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да у |
| ма.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о |
| .</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад |
| ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На в |
| <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад |
| г ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, |
| бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Дол |
| сећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први |
| Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог |
| и зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, ка |
| ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Ле |
| ..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која је |
| а!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш |
| на била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку |
| арје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са |
| а.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита |
| и!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше рад |
| ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Ник |
| у, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’ |
| ?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</ |
| До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добро |
| ана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p |
| Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају ко |
| проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеле |
| небива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми |
| че јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ев |
| нђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени! |
| жу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она ск |
| ајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема |
| је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— |
| умараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо |
| } Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста |
| ш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} С |
| па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у мом |
| > <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p> |
| — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> < |
| — Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> < |
| то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Нем |
| лас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што |
| ђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! |
| ак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја к |
| а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— |
| ријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај мато |
| звади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>А |
| е.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље |
| > <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жи |
| ђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад |
| } Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> |
| ко? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> < |
| ака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— |
| скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта с |
| .</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће т |
| .</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у ва |
| в умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p> |
| иленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</ |
| бро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече |
| на ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати |
| да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’х |
| у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе! |
| страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су д |
| нија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миле |
| а није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелиј |
| ила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамт |
| > <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели |
| ли чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагош |
| нија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се |
| екоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кр |
| — Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш ка |
| аринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто во |
| >— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеј |
| ко није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} |
| ; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; |
| >— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — л |
| му топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> < |
| ати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— |
| љно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану ник |
| ло по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен |
| реме беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у груди |
| прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ј |
| на осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> < |
| очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="1 |
| ла.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</ |
| и по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!< |
| .{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а он |
| зивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако |
| .. добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети к |
| ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заб |
| д старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут |
| , које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, |
| /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свек |
| оврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле на |
| } Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људ |
| д.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, |
| Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповед |
| <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} |
| — Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га |
| ље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљ |
| нску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још нек |
| е, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, |
| ду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! |
| па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на пут |
| стумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи.. |
| а је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, |
| апију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гле |
| очим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постал |
| > <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде в |
| аше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, |
| .</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањају |
| нђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <mil |
| а прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у к |
| </p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе п |
| теже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} |
| а треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређ |
| ладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</ |
| те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; |
| жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија ка |
| једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А |
| тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на |
| p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању. |
| жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђ |
| ће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болников |
| д нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ва |
| о су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за руч |
| ника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да |
| атељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од ку |
| еше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећ |
| че попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману |
| отово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље н |
| изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете |
| ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на |
| и да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци погл |
| се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова |
| пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другар |
| ојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На посл |
| ча Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег |
| <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне дев |
| веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе |
| џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само ст |
| даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разгов |
| е „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а |
| .</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> < |
| их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко |
| нови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи < |
| ели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком |
| >— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, |
| .{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу остави |
| p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} |
| рбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p> |
| пали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} |
| рја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с |
| вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђели |
| над совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испо |
| p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше из |
| ..</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишл |
| рко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је |
| .</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и девер |
| .{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, |
| совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарал |
| једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњ |
| се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали |
| а испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата... |
| ознат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде исп |
| аше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружн |
| дан од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, |
| вај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} |
| — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је ј |
| 7" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капе |
| свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана |
| /p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако ду |
| а преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила |
| о је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n= |
| .{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како |
| оловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, |
| иђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....< |
| е:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Бо |
| а — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће |
| па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да л |
| е онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| би у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад |
| ..{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ ка |
| д раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у по |
| {S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала м |
| — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— |
| своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је |
| ... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог науч |
| уд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо с |
| мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То |
| оћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла |
| Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече |
| њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне у |
| опају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оц |
| /p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако н |
| а.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде |
| издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; |
| а ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете м |
| ве другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог од |
| а....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Ж |
| /p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми |
| хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е |
| с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича С |
| b n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су с |
| ича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S |
| ж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су |
| иј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђе |
| чну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, п |
| егледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати им |
| спод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: |
| нев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук |
| чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она |
| њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену д |
| аке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „ |
| у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Милад |
| Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојни |
| !</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> |
| о једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — о |
| p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња |
| {S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све св |
| , па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућ |
| ити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — |
| и!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе је |
| ича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чич |
| ; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко вр |
| е сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила |
| к подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — збо |
| кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајат |
| т му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио |
| тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Заш |
| рућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш д |
| ноги од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њ |
| > <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црн |
| оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’В |
| пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хт |
| Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је тре |
| одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека |
| ко!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну |
| м сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p |
| беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном |
| сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам |
| носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, ск |
| дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </ |
| е опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и М |
| ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а ода |
| њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ћ |
| Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда маш |
| леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде о |
| >Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестр |
| ија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда п |
| лија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вино |
| ..</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; поп |
| и.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зел |
| жи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и остави |
| јаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гуж |
| плетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} |
| иње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело |
| /p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шарениц |
| и се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спу |
| а беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, |
| и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше |
| на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у к |
| да опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хо |
| од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га изву |
| мем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па ре |
| , па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда ди |
| е је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први п |
| ича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печен |
| бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копа |
| аж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти |
| то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене |
| те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти |
| око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — ре |
| арко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> |
| каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час од |
| нути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бо |
| ије радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једн |
| д ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова П |
| ужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је св |
| мо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се бори |
| ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> |
| ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 ДИНАРА</p> </div> <pb |
| <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, |
| ту Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и |
| причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола |
| ује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку |
| !....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим |
| ну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Ш |
| на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти |
| Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво |
| зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита |
| р међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <ga |
| којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са т |
| , игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још ј |
| олачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у поја |
| лаву од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади |
| о опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га |
| њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венча |
| ..</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плав |
| ен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака |
| одине, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и |
| ад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи ук |
| — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре покл |
| кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њи |
| } Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Д |
| ба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохо |
| и што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој игр |
| а тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио |
| земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} |
| брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспор |
| у. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се |
| ом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих |
| аш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, |
| ви.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стев |
| је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце |
| ио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то |
| , говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „ |
| ад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог да |
| — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну |
| чи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је т |
| ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта вели |
| болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Куп |
| то вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сва |
| тка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш сре |
| поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дом |
| <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како |
| н и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— |
| на, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли |
| сти...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућ |
| вога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> |
| јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је |
| : „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баб |
| </p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити.... |
| ди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — од |
| јем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија |
| оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они |
| срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим! |
| и Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а |
| А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а |
| и теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „ |
| прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека |
| предовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — |
| уде.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено. |
| ли за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру |
| то је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше |
| — Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> < |
| благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гл |
| " /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Је |
| аде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не |
| н понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледај |
| Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да |
| та. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њо |
| ј беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани с |
| њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његови |
| е свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И |
| ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене ча |
| > <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”х |
| ари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћ |
| је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit="subSec |
| за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега по |
| јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај п |
| едило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки д |
| Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — р |
| заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{ |
| ист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S |
| а.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ј |
| чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј |
| И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се вла |
| е?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право ве |
| ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад |
| , нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њем |
| — Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, н |
| ледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек |
| благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијани |
| на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се креве |
| .{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у |
| ој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним мил |
| аца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излет |
| ћа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко мн |
| </p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали |
| но — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза |
| како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И |
| роцепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу! |
| Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n= |
| .“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ћ |
| да наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — |
| > <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— О |
| поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо. |
| а жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово н |
| ла....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје с |
| <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа нег |
| срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па |
| жни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци з |
| ан доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и св |
| се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о |
| али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девој |
| е богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то |
| а се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> |
| p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па ста |
| и здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку |
| о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је |
| и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} |
| ле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда по |
| и.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зим |
| ....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се |
| <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она поглед |
| ml:id="SRP18932_C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзо |
| ковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ |
| ... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... ср |
| ди весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</ |
| друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих |
| а на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти |
| и се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је |
| сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита п |
| ап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била |
| ку седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} |
| у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{ |
| ог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку. |
| била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где |
| И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја т |
| > <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, |
| руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никак |
| </p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све ј |
| зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n=" |
| га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани |
| а не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „ |
| преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{ |
| Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чич |
| ља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} |
| з олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком б |
| евап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура по |
| з руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкир |
| стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како А |
| Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Ва |
| дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено |
| } По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунц |
| ивот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови |
| Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зелено |
| {S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? в |
| /p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекин |
| мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћ |
| ?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури р |
| ре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју приш |
| ана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда |
| д!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ман |
| на, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Г |
| „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија р |
| ма — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслу |
| уле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе ж |
| вају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} |
| да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила пре |
| .</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Е |
| м састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један в |
| и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија |
| страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревет |
| лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити! |
| Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — |
| ти „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растај |
| блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже |
| она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о |
| беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викн |
| сти.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити |
| ишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шап |
| стаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му |
| разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l |
| S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче дола |
| о к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) |
| тамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полуд |
| тире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> |
| ме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p> |
| Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више |
| Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даће |
| 6" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима |
| а знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једа |
| та.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, к |
| тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} С |
| ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> |
| е па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на м |
| мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мо |
| реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио к |
| А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја |
| — Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити |
| > <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жив |
| им Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{ |
| амо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија |
| тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — нећ |
| } Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива ико |
| зговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p> |
| > <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Ст |
| и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај па |
| њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јо |
| зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — |
| чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац |
| увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прс |
| и кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов |
| јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стр |
| њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обу |
| и и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за но |
| } Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо |
| ржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и с |
| бегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станиј |
| шљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. |
| ођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да |
| м и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па |
| да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о |
| оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и |
| Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не ч |
| три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} |
| опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је те |
| о отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звон |
| танко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не вид |
| , од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, С |
| нђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше |
| Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не гов |
| ри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а С |
| је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала |
| ира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђав |
| Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с |
| јати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра приј |
| осаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје м |
| <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме |
| аду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар о |
| неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</ |
| има слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну де |
| оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком прилик |
| слила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздреш |
| пе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У |
| ; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Ан |
| и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за |
| шем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су |
| нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у |
| ако!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — стар |
| <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један |
| на па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, де |
| една препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда |
| е, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— |
| по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} |
| ћи наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глав |
| ругог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче ч |
| стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{ |
| ка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав ос |
| је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не в |
| Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S |
| они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју с |
| узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милис |
| који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојси |
| а села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је |
| огу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештиц |
| вај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити |
| ио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очув |
| ети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали |
| Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни у |
| <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Б |
| младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разг |
| ећ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, ко |
| аше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p> |
| и почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} |
| учи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Мит |
| јацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку |
| о-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, |
| Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> |
| ?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мен |
| /p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — |
| ћених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, и |
| поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и поста |
| у: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни |
| Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо |
| p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! |
| о!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’ |
| ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осра |
| ила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговар |
| ко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђе |
| шајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља о |
| живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко |
| снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на |
| тну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како мл |
| <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до п |
| хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама |
| p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — |
| старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p> |
| са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула т |
| крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђел |
| илостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку пр |
| овац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за |
| е седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђели |
| је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је. |
| сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван в |
| !</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Ко |
| чи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју нег |
| игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само в |
| олима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Млади |
| и веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђе |
| ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> |
| дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} |
| шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све |
| ила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљ |
| реко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! |
| ана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, |
| {S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти с |
| у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год з |
| ам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајд |
| о се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим ск |
| и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „ша |
| овима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад б |
| совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки ча |
| "56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> |
| ена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе |
| а цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> |
| ..{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа пр |
| и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</ |
| товима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S |
| жења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јов |
| p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погле |
| образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је по |
| о и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико св |
| о играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, т |
| Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} М |
| којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а врати |
| е до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? |
| аше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко пла |
| Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.< |
| нце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — ј |
| ели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови с |
| ројко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „б |
| у домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!. |
| а душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше. |
| евина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше |
| “</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{ |
| са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у соб |
| Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им р |
| и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат |
| а метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа о |
| “ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задирки |
| ча Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ м |
| /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> < |
| ерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке. |
| — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ај |
| ко би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар |
| ао и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу |
| они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како! |
| екала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратњ |
| агодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је |
| ију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S |
| ту.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало |
| } Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и вес |
| мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко с |
| а и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћур |
| енео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, |
| ну косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје |
| тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако за |
| ћ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S |
| ини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почи |
| ала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очи |
| му, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Кат |
| колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стој |
| научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — |
| .{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше |
| знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити |
| е трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у |
| еша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала ј |
| елији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам |
| — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, |
| /p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да |
| нђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта ј |
| , не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> |
| поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се |
| а.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху |
| о кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат |
| јаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој. |
| па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устад |
| уље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" /> <di |
| а самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</ |
| препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваш |
| ече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се с |
| по дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> < |
| е.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу |
| јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој ј |
| н на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p |
| да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Милен |
| е женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" |
| оворио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени ј |
| вале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> |
| ноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старо |
| тали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути |
| Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што памет |
| н намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да |
| — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n |
| ати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стев |
| } Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. < |
| дите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си п |
| } У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њ |
| н, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засме |
| жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беш |
| учком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радос |
| > <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да пон |
| м сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је ње |
| соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче |
| д за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Сала |
| ше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у |
| учка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — с |
| се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж |
| ки и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Ма |
| беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за |
| , неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о |
| ума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са дев |
| даде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти |
| и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији. |
| у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу |
| ли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову с |
| а уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које |
| а тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> |
| од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: ка |
| ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућан |
| имо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија м |
| Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на |
| </p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— |
| пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: с |
| жила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручк |
| шће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— В |
| е са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> |
| и.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> |
| да!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта рад |
| а би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија пла |
| ека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— |
| ели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сав |
| <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’ |
| пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у ваја |
| руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> |
| сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ће |
| еби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, покл |
| и не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда |
| . —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — раз |
| p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу |
| Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чуј |
| е је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ |
| , дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p |
| него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} |
| , дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му |
| о скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек прес |
| чи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> |
| ри, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе |
| е кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — |
| уку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече ч |
| /p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Ум |
| та ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Жив |
| е младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— |
| ила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше |
| ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једн |
| сом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта м |
| {S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху тр |
| ма, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком |
| брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо |
| /p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, мор |
| дите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколик |
| >— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре |
| засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ре |
| гу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па о |
| — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво в |
| зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше |
| ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чу |
| ра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он сед |
| /p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у рук |
| </p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше |
| на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, |
| ом и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> < |
| — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила |
| ... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шт |
| треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до |
| доше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда р |
| укчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене п |
| у!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Ж |
| па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се |
| седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и |
| слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести |
| у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задру |
| им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Мил |
| видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Он |
| ванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Сте |
| време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е ш |
| , после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прирас |
| био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, |
| ва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „п |
| кој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да |
| ама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта |
| врши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе |
| бише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече |
| } Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро |
| еднако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег п |
| душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapte |
| </p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још не |
| еван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта д |
| амести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека. |
| лиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом |
| или и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p |
| по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају реда |
| ишта није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Ње |
| идећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити м |
| ла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> < |
| дмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па |
| мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби јо |
| је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њ |
| али, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нин |
| м.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре раки |
| је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио ј |
| ко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{ |
| , па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше |
| > <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и наз |
| дети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила по |
| о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто |
| > <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи у |
| а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретк |
| се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски д |
| ецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n |
| у.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p |
| Section" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — |
| ом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала п |
| е тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много пр |
| ше; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше |
| е весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једн |
| је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> |
| векрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже нек |
| <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— |
| јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корач |
| ом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!. |
| рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па он |
| уг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста |
| b n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом мест |
| је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она |
| о од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком |
| не па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> < |
| — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" |
| бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о |
| а.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „ |
| младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овог |
| , знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе крастава |
| рли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пи |
| их рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{ |
| а обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених друг |
| ече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> |
| ина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко з |
| сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Свак |
| а ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!. |
| м ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и ка |
| .</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно |
| не.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је мо |
| у да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Са |
| ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела |
| пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој |
| е!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} |
| и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p |
| , смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: |
| Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а |
| унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ј |
| p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу |
| им крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа |
| тлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустав |
| > <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: |
| n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на кап |
| м реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> |
| ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оп |
| да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна |
| аше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута |
| у готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубин |
| дише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, |
| — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а свато |
| од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се |
| <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат |
| к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; о |
| {S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на стол |
| е чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац мет |
| је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — |
| неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а |
| у па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље |
| кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што |
| боје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно ју |
| — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....< |
| затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко в |
| шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад |
| а ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону |
| да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и |
| стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђе |
| да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, ра |
| бро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија ј |
| че Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу вра |
| м руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па мет |
| <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> |
| Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S |
| /p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске.. |
| вет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> |
| она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе нег |
| ону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Ни |
| се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> |
| ана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Оти |
| — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз |
| она.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Љу |
| пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице |
| p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо |
| {S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим |
| ила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не |
| учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о |
| ардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’ |
| није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа н |
| у доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време |
| ла.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и п |
| </p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разн |
| оше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту |
| чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаш |
| еко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по тали |
| p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да с |
| у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом раз |
| а су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би р |
| ју за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер повед |
| г пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке |
| о сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе |
| <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђели |
| Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више гл |
| сле усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих |
| сто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали |
| ђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а о |
| ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва |
| била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци ка |
| јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се |
| рта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> |
| м.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — в |
| Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако |
| !</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а те |
| пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јо |
| снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђел |
| она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватра |
| заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се |
| са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на |
| а притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шт |
| S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Ст |
| <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: |
| Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњ |
| , његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин д |
| аби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љу |
| ати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је |
| ута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана |
| по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али н |
| чина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је в |
| у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја |
| и.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; |
| овед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — ј |
| поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мо |
| се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас |
| ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремље |
| , нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А |
| а не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> |
| веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете се |
| а...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље. |
| е јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} |
| > <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где |
| се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S |
| вати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он |
| а идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту с |
| , свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није н |
| S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по се |
| кије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па ва |
| утника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли |
| ра онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паме |
| евана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијан |
| има одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} |
| и се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу |
| p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше в |
| враћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама |
| омаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и с |
| ађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима ј |
| два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једн |
| шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па |
| са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У |
| реваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно н |
| х који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се |
| је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су |
| даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много уст |
| И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо |
| и и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би |
| ело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Так |
| је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше мес |
| лиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пев |
| урђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све с |
| највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича И |
| ио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је о |
| у не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видић |
| тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га |
| Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свек |
| стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац так |
| рећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали |
| <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима ј |
| астане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имен |
| во девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — ве |
| орати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала |
| вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њ |
| .{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ за |
| био старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> |
| што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање. |
| Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, је |
| ојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пан |
| х трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: |
| ла; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек |
| м беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтуж |
| оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од во |
| руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну |
| } Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{ |
| само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове |
| нала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, неш |
| шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она |
| .{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па |
| ед се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — с |
| езине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а |
| и.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и |
| е, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде |
| радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није |
| овикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} |
| на опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали |
| дбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — |
| есу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> < |
| сећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Жива |
| ељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он |
| И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али св |
| тарац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело |
| драва.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здрав |
| Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Та |
| што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, а |
| ="SRP18932_C11"> <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — |
| ...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки |
| сташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила |
| ој је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су д |
| дспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све |
| ати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад |
| шина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: д |
| да Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— О |
| ираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су свато |
| ало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђ |
| јника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Вр |
| е досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и ј |
| да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Ан |
| .{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог |
| она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та жив |
| овек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p |
| — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Так |
| ћ.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оде |
| илице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благ |
| ар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.< |
| џија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од т |
| веће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ал |
| се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала рум |
| и остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне |
| (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка шт |
| о су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о с |
| е за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума. |
| да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> |
| nit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четр |
| кућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не п |
| n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Или |
| иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише с |
| нија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и |
| е хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је |
| ројко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожењ |
| и код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су њег |
| па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</ |
| ђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....< |
| овала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је |
| задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су з |
| ни?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћ |
| на се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска зе |
| јатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до |
| њег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> |
| м рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца исках |
| то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђел |
| дајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађа |
| нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она о |
| лужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и св |
| Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволил |
| ини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и ра |
| Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> |
| а рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може вол |
| поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зек |
| тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, он |
| та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} |
| о! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> |
| једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелиј |
| тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а |
| у пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не |
| Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљан |
| ад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила |
| е људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше сврше |
| ј рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да |
| дин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и |
| а, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стев |
| ног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краст |
| ђевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Сп |
| стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} |
| ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд ника |
| .{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лу |
| нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се р |
| да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а |
| А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марко |
| о је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S |
| а: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и ра |
| добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала |
| ог дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати к |
| е није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила |
| .</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиља |
| може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само |
| ио — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко |
| би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орб |
| ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича С |
| — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела |
| n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова о |
| пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то пр |
| туру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана |
| ти!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, м |
| је она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, рад |
| ило и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови |
| ђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково з |
| и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он запов |
| њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’ |
| о их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разма |
| ца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</ |
| где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његов |
| убише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече |
| па, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S |
| оставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p |
| д су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S |
| ом где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија |
| су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S |
| чере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђ |
| Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна с |
| ртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p> |
| момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази |
| , </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За р |
| за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не п |
| p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена н |
| ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им |
| је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће н |
| би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и мом |
| побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле |
| даном пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им ниј |
| кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседа |
| ћу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па |
| е са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> < |
| опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар |
| p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p |
| и мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мор |
| ра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је ш |
| ...</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она |
| Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала |
| морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и |
| уту се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи ву |
| ам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из о |
| вега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басм |
| а?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви |
| собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви |
| <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта |
| лове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и п |
| о је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{ |
| о посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S |
| мири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} О |
| стале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па |
| а.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крил |
| е Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Ла |
| p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!.. |
| ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми |
| мета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то |
| а одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле |
| долазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи |
| га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p |
| мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим пр |
| } Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога |
| их и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и ј |
| ска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се раз |
| у, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које чове |
| добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса |
| и воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави зап |
| — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко. |
| а! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се с |
| иленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, г |
| пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу |
| помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваља |
| помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p |
| че Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио о |
| цо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опрос |
| се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Госпо |
| сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче |
| ....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о |
| ли не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, с |
| устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад |
| е плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги кам |
| угну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> |
| љ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црн |
| енија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кр |
| цу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави |
| учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви пла |
| о плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’н |
| на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне |
| нда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....< |
| би...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале |
| рђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта |
| и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о |
| ругарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин с |
| рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у зап |
| — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повам |
| ли Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — реч |
| , зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чи |
| им!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, |
| мом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка в |
| >Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста |
| ом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- |
| к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и је |
| диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Бог |
| мој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити? |
| ог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о |
| рва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело |
| шло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она ј |
| ј виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ра |
| ела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се од |
| о.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и до |
| то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато. |
| т.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија |
| е зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и у |
| за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо |
| н...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија |
| само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по пл |
| ети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Д |
| е само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Ка |
| и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} |
| у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри |
| а ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где с |
| — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изл |
| — Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој к |
| озница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час |
| знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кр |
| Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> < |
| Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све зав |
| зиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и |
| ак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори тр |
| ри.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом |
| .</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Мл |
| е онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта в |
| .{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђел |
| у — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише |
| т година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан |
| Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе вол |
| је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се |
| >И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они |
| ко младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они |
| >— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — р |
| рта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој |
| а!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше |
| се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и |
| </p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос б |
| ђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; |
| — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку св |
| и никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; ниј |
| онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p |
| ни и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју |
| муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S |
| мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрви |
| да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} |
| ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па ч |
| а.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p> |
| } Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула б |
| 75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћ |
| Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме |
| стави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не б |
| Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— |
| ене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта вел |
| да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те пове |
| ете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вр |
| она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јо |
| леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, к |
| проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше |
| турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чуј |
| p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај во |
| „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше |
| „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну ж |
| Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради |
| ели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци н |
| .{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говори |
| деш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p |
| овек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи.. |
| су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је |
| у к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала |
| то к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није ч |
| Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир |
| ....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казни |
| том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне ба |
| лан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Ми |
| оћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га |
| нђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S |
| ко мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и |
| н да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку |
| и показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелиј |
| <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, на |
| .“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} |
| .{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог |
| а пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p |
| ирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> < |
| {S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упит |
| девовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна м |
| Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, на |
| не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по |
| рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви? |
| та — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаш |
| е их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну |
| а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи ваш |
| опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловал |
| <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева |
| смо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше |
| <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет |
| нија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрв |
| <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати |
| м.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, дец |
| кидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекида |
| а је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја |
| урну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“ |
| е па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Н |
| .</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази |
| н и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије |
| и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледал |
| риво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била |
| дан глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Ц |
| споведала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана |
| лику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, |
| а.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> |
| сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби |
| је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију виде |
| чи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачк |
| лне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри! |
| је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’х |
| че:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што забора |
| Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу |
| да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки |
| етења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те на |
| оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док |
| це!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име |
| <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за |
| } Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринул |
| а бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђ |
| ућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом |
| руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, |
| Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S |
| .{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што го |
| им братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зо |
| се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче двор |
| њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти |
| али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне д |
| била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем! |
| дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла бил |
| — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреш |
| и ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој |
| > <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ ј |
| о једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да б |
| И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, |
| ма, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје о |
| амота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па |
| p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— |
| ица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђел |
| рја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — ам |
| е.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта им |
| д радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји |
| ука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..< |
| ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по |
| “</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тет |
| м сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} |
| ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда бил |
| си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —ре |
| сам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она |
| <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватр |
| ери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама с |
| <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко |
| {S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају |
| о да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ј |
| а детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој а |
| мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту б |
| ала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на п |
| у ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> < |
| Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код |
| је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све |
| крете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те д |
| е косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — ж |
| општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се св |
| доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и |
| ве утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Л |
| ане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осра |
| одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта с |
| а је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и стар |
| јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се |
| </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела су |
| авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда |
| уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</ |
| стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мири |
| а наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са поп |
| ао: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је мног |
| да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у |
| мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што ра |
| је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Н |
| ђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила д |
| човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чи |
| >— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђел |
| Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, к |
| ла; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси |
| јим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вал |
| стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли т |
| поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упит |
| сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривље |
| на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколик |
| недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала |
| могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пу |
| p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била де |
| бом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те б |
| !</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По б |
| зврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— |
| а на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p> |
| одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана М |
| нили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„ |
| рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба м |
| вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> |
| да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> |
| ам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти |
| пита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му с |
| ци.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућ |
| и, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није н |
| е нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У д |
| о се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— |
| ураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха |
| окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— |
| мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ н |
| . „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе п |
| им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> |
| >— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било луд |
| метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само с |
| — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила |
| у коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <di |
| читељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца |
| жи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила стари |
| ве на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p |
| ердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна |
| колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани с |
| — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича С |
| вуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није |
| оше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме... |
| вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени т |
| </p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку. |
| } Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... |
| поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> |
| деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсил |
| талом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био |
| ..{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар |
| сти по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на |
| лих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и |
| устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђерд |
| девена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше с |
| Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана |
| ру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранил |
| у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога |
| Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепај |
| а онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, при |
| Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребаци |
| ажо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p |
| и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаш |
| Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— |
| ча Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па о |
| свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} К |
| а, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p> |
| њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; не |
| на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава |
| м све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p |
| м показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија |
| лу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше в |
| ? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро |
| да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о |
| па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде н |
| е! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{ |
| јана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јес |
| ој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну ова |
| <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.< |
| а га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За |
| јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје |
| /p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, заж |
| мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.< |
| уги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="9 |
| ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веом |
| тама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу |
| го од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија г |
| Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или пр |
| ужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича С |
| о речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурк |
| тко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устума |
| пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде го |
| е замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођ |
| одри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежа |
| , и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она ни |
| где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећ |
| вине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „прија |
| > <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — |
| {S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} |
| ђе позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш н |
| , боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чи |
| ковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су |
| е да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шт |
| сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и |
| акојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; талас |
| м цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> |
| ер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити |
| де! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да в |
| еколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клуп |
| реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је од |
| ли у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио с |
| : „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: |
| а тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; пр |
| па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт |
| “ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n= |
| S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер |
| p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци |
| ћака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата изд |
| .{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији |
| >— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p> |
| а знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{ |
| ја.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зо |
| ем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb |
| ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> |
| > <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> |
| је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — р |
| ла би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</ |
| S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да |
| ре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми |
| се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он< |
| ајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни пок |
| свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и да |
| ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им каж |
| <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бер |
| RP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi> |
| ца није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back> |
| сла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје н |
| снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш л |
| твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како |
| упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, |
| ном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеб |
| он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла |
| и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и бриг |
| ем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упит |
| <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја! |
| рзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} |
| риближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусал |
| > <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? |
| <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како дец |
| акопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па |
| јете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ј |
| > <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш |
| та велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на к |
| бник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „тре |
| ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> < |
| јете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла тво |
| лостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уч |
| ој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, |
| :</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је мног |
| p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се |
| p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини |
| о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја |
| ав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко |
| проси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А |
| ? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си кл |
| о.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо |
| стиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека |
| дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у |
| се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p |
| подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући |
| ш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад п |
| !{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S |
| ј!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те уби |
| та валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много на |
| ..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> |
| убио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жен |
| од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђе |
| , Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признаје |
| ена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим посл |
| да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <p |
| !{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем. |
| /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па ка |
| <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p |
| ватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико |
| ; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне глас |
| авладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да б |
| ку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо |
| то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље! |
| p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су |
| рост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац |
| попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газд |
| <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове |
| старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави |
| ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p |
| рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p |
| тра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n= |
| {S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} |
| .</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра |
| ера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, |
| том састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад |
| ега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подај |
| пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу |
| о паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок |
| — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да |
| ни какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се сед |
| ; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{ |
| а те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што ј |
| на.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и поруме |
| атељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— |
| p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и |
| ..{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да |
| е очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девој |
| опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо по |
| у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у |
| ...{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све |
| тко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тра |
| те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар |
| већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет |
| е јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој |
| ?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони |
| не и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш! |
| S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S |
| е послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Б |
| за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да |
| ња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку. |
| рожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија |
| p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропусти |
| да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то |
| ражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Ан |
| џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у л |
| /p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом |
| ху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али |
| о кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и |
| ина од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре.. |
| .</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, с |
| коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она прит |
| p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чут |
| едну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.< |
| {S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} По |
| пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад с |
| оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад |
| <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти |
| укаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица |
| ће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној н |
| и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађ |
| S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се |
| : <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија |
| орила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он.. |
| gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остав |
| рлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Л |
| прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од мук |
| Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча са |
| ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.< |
| ошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо! |
| део Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до ми |
| Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушк |
| Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— |
| !</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; теш |
| <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери |
| чи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћу |
| > <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш |
| !...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија преко |
| пере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на |
| {S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело |
| Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на |
| о? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица. |
| ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у |
| ељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</ |
| и и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Мој |
| , па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{ |
| кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" /> |
| обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним |
| ђења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели |
| дна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... |
| е к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> < |
| па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пос |
| ане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „стр |
| бимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: |
| етлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро ју |
| бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим |
| се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p |
| аву а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— |
| успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају с |
| ула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича С |
| >У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> |
| Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — |
| је — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, д |
| м пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе ш |
| — ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, а |
| нила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова сток |
| А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали |
| сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и ск |
| јатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при полас |
| а га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узм |
| p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему |
| мену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене матор |
| и највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; |
| он!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па |
| па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, |
| арова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече |
| р и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о |
| рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоћ |
| и!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се н |
| нђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш с |
| S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећет |
| ла што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док н |
| п из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ко |
| " /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти |
| ћни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снег |
| S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад б |
| оје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад |
| ете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жи |
| ка језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <ga |
| есам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечал |
| лико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли |
| о руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па |
| оворити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p> |
| ривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја |
| ла сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благосл |
| та синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта |
| идим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ват |
| на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он сте |
| p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде |
| род у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом |
| сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бр |
| осати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? |
| госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо |
| м перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана |
| нђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> < |
| је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек це |
| му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове |
| Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак ста |
| </p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склоп |
| </p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи к |
| ко.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети |
| стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би пе |
| сала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети |
| идржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p |
| јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку |
| “ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара |
| p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Ј |
| елиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Т |
| иди; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем |
| n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послуш |
| аш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта |
| сиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро |
| е и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си |
| !...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</ |
| е смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ак |
| ешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, ста |
| ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево б |
| — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.< |
| аху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она |
| играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.< |
| девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан са |
| звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише |
| заћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди п |
| си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да б |
| а, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо! |
| ти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма |
| ан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда |
| сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пош |
| рућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не м |
| <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог за |
| рта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} |
| зуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да |
| /p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је |
| аћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> |
| и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!.. |
| роблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан ј |
| него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, св |
| таћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— |
| елија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. |
| устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа |
| <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, н |
| говори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ам |
| зар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде дет |
| у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <p |
| помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, |
| ала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помог |
| та Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој к |
| ош видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђели |
| Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кмет |
| м кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби |
| пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој кача |
| та!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што |
| а ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти |
| А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; по |
| „Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по чит |
| је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Дон |
| да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</ |
| Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пруж |
| овара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и см |
| се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним |
| а је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може ник |
| ра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду |
| е ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; |
| — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкоб |
| ст...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „мећ |
| је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко |
| а Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се |
| ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше с |
| ичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испра |
| увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— |
| шарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Пр |
| ију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: |
| Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</ |
| .. сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цу |
| „Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају |
| обова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија н |
| ра.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p> |
| p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека |
| смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву би |
| и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена |
| {S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од |
| оје човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тр |
| ек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била вел |
| еди његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како |
| несе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој са |
| дима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!.... |
| ло, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.< |
| благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb |
| екој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти |
| , замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се |
| дан на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале р |
| широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је |
| и је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њи |
| ја зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како ј |
| ајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих |
| старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љ |
| чи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Да |
| чију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се м |
| емоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то |
| ета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покуп |
| мађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело |
| ијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} |
| па на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, п |
| е бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он |
| и; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и л |
| једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit |
| ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{ |
| А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна |
| Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти |
| ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тра |
| то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, к |
| у, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је т |
| умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љуб |
| д би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе |
| лаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и |
| Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p |
| а искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су |
| се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет |
| уке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га да |
| проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — |
| мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послу |
| заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} |
| у тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више ж |
| S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> |
| ту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, поглед |
| ла.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре |
| овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — |
| ворити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе |
| ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет ви |
| још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од с |
| пију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у по |
| сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{ |
| о и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у ру |
| немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је |
| : а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а |
| Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она п |
| а? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој п |
| ђеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано мој |
| љаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— П |
| бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Он |
| авеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па |
| весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати ( |
| b n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“.... |
| </p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за |
| <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблиста |
| о иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Т |
| p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да наред |
| >— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дође |
| нако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> < |
| те? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!. |
| ања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде |
| то се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{ |
| тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Не |
| Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога |
| нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој каш |
| му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ак |
| } Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о ш |
| Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без |
| са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником |
| } Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не б |
| 58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала |
| им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да мн |
| ад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би треб |
| ебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој |
| <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрп |
| бавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p |
| ’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађ |
| да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Мл |
| .</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’х |
| ..</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђе |
| рукчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то |
| — Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавил |
| сла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тог |
| ри!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај |
| ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметниј |
| — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми он |
| брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Он |
| хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То |
| Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаш |
| је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </ |
| к њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе |
| д сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре |
| ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако |
| > <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била |
| јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати санду |
| , иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко |
| ајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — п |
| м га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господ |
| умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне до |
| г човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се |
| онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} С |
| скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију |
| следња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти |
| ар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си д |
| е:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекош |
| >— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по |
| ек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Де |
| анис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у наја |
| ија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека на |
| нио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон |
| та ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето траж |
| <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то! |
| наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти М |
| торе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала тво |
| те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити? |
| за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{ |
| смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> |
| >— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема ник |
| кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И |
| поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — |
| изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка |
| ме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Жи |
| Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим |
| е он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, |
| је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</ |
| идела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> < |
| {S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па с |
| > <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — |
| рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти |
| мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим |
| гледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А |
| по!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Ш |
| це греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина. |
| та друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— П |
| аву размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињ |
| ости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ В |
| лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, с |
| добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!.. |
| ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој ваја |
| ?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није те |
| да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p |
| “ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „сла |
| /p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за на |
| ве ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p |
| и помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђели |
| ам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расцен |
| — ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али ка |
| о буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно... |
| <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити |
| ла си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У |
| била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p |
| тићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — |
| — Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јеса |
| " /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А |
| .{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријате |
| огу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ак |
| млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и д |
| к’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји во |
| дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ .... |
| кали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у кла |
| ја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те п |
| ладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је |
| : алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени! |
| новатим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буд |
| тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу ку |
| лоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да р |
| > <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља |
| ер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p> |
| 101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — |
| ме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — реч |
| ве, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало |
| се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, |
| и заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Ла |
| а ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек |
| се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам п |
| S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твој |
| егова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" |
| е:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} |
| Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се сра |
| ка. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни |
| тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид т |
| кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} |
| људно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и д |
| о има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запи |
| а знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица |
| ћу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољ |
| ворио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — |
| } Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одгов |
| , ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— |
| е — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крив |
| нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа |
| годимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> |
| — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — |
| ија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља. |
| <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окре |
| <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је кази |
| — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убиј |
| аз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш б |
| !</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо |
| <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добр |
| у: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пре |
| <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пун |
| ија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута нач |
| песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али |
| им.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ |
| послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим и |
| /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда |
| } Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти ов |
| Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти |
| не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече |
| p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb |
| ш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег |
| вани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</ |
| а је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја ред |
| ија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p |
| > <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била |
| ла, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје до |
| му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има пе |
| ајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пр |
| , како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мно |
| Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија. |
| епа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не |
| нак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у |
| говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад |
| ла, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пу |
| ажо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— П |
| ет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — б |
| кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!.. |
| поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p |
| лила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> |
| ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде |
| >— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољн |
| упај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усн |
| твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи |
| — Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш |
| Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову дец |
| одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да т |
| се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Как |
| да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју с |
| у руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми |
| богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита |
| , мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и н |
| од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{ |
| итај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у |
| еш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ј |
| А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу |
| <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже |
| дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му |
| </p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> < |
| венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А |
| pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је |
| и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарк |
| на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се ни |
| по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од ј |
| мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема |
| о?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код |
| ила смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — |
| ролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n=" |
| и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута. |
| о — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком |
| вде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђ |
| Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лак |
| ди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— М |
| су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!< |
| <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда ос |
| а казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући |
| ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Сте |
| p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, р |
| <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја? |
| — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— |
| Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p |
| елија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелиј |
| емој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мрт |
| , Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог м |
| Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цу |
| да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја не |
| еку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не ч |
| /p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и |
| и своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ће |
| а бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно |
| ј-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, |
| та више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен |
| д?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана |
| и бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојк |
| епих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — |
| да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јеса |
| а....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p |
| гој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка |
| >Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К |
| мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па |
| еци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишч |
| па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све |
| м.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немад |
| ца Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, |
| ко је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори не |
| перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситн |
| и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— |
| </p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо уд |
| !{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Как |
| а!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те з |
| — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Л |
| е Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже к |
| и?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи |
| његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох |
| {S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох з |
| накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ р |
| у ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село. |
| ... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="1 |
| овога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она м |
| био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те с |
| ати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Ш |
| тови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p> |
| твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш? |
| сприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим |
| о дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај |
| ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговори |
| она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те |
| век предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче |
| паве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина. |
| а, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему прав |
| и и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове |
| <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај м |
| м бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у св |
| p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је так |
| рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шт |
| рости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и |
| <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, |
| пита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јес |
| ну и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, |
| научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам. |
| није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац |
| на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти |
| p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И |
| о рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. |
| “ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћ |
| сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си мо |
| <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А |
| ловена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин |
| рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> < |
| нам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, |
| акве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> |
| ...{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости |
| ..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим |
| ај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не |
| м!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Пр |
| оде!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пут |
| ре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет л |
| мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, |
| и је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p |
| та, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здрављ |
| да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти с |
| <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну |
| <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздра |
| “ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп! |
| о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту |
| моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Од |
| к, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати |
| аго и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>А |
| биљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест |
| ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е н |
| :</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> |
| све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! |
| — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и |
| пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему бра |
| е јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је? |
| >— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То |
| S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онд |
| — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти |
| ер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — |
| ко плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} |
| >— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ет |
| на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори |
| да у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, |
| тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се |
| ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; |
| p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила! |
| ав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечур |
| о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S |
| да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташ |
| и куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора л |
| , па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Ла |
| Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p |
| а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— |
| бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђе |
| > <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> |
| лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p |
| шта: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати |
| је девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Јо |
| те од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има |
| его ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта има |
| ити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна |
| .</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — реч |
| вна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође дев |
| <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на |
| буци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо |
| ати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у ра |
| мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху ок |
| ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p |
| у“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показат |
| , да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онд |
| а — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стеван |
| о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради.. |
| ушмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди |
| p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Н |
| че старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, к |
| p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — ре |
| <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да там |
| а је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жа |
| а се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати... |
| кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не |
| вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове |
| ија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте |
| иш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекр |
| била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила јо |
| ..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајк |
| — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, |
| ’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика |
| обро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из |
| .{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око |
| ни кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја ми |
| ако немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и |
| и дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p |
| н се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Март |
| ети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен |
| што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ уп |
| и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи н |
| равила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш све |
| а и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има л |
| го су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А ш |
| </p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на |
| Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу |
| /p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> |
| p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p |
| у поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђ |
| вице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како |
| S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добр |
| , упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живе |
| } Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ |
| овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак |
| згибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљ |
| па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; а |
| хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да |
| трвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— |
| и је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ак |
| то од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> |
| њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда |
| д њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— |
| кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми |
| га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па |
| па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Чес |
| е дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засу |
| ошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је поко |
| совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве л |
| на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> |
| му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> |
| седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разл |
| кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа рук |
| : „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па |
| арко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури нек |
| >— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p> |
| старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на ст |
| ољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелиј |
| {S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али ст |
| адивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А за |
| ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да с |
| <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу д |
| ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Ка |
| га не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на |
| и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p> |
| да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Н |
| осни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p |
| она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огреши |
| ом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} |
| рећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича |
| а креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у з |
| оја је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице ск |
| СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМ |
| и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Ма |
| је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио |
| кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дан |
| ећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о |
| Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу уг |
| Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — р |
| а владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гра |
| оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био |
| обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија |
| на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, н |
| его што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p> |
| дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништ |
| ркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој т |
| пци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени вре |
| ућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да |
| крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p |
| он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаре |
| биј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се боја |
| љске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишл |
| зар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и ж |
| е сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: пос |
| ницу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о |
| {S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угл |
| данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по град |
| рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој |
| .{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада по |
| во сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су зе |
| за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо |
| био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, о |
| .{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети |
| оја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити |
| p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>Н |
| а к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам |
| — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија |
| ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму |
| кну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ниш |
| ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљ |
| ! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао |
| — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то |
| Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави? |
| <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда и |
| чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стев |
| арије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— |
| гледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> < |
| атићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, |
| иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о |
| аповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се |
| е се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слаб |
| вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која |
| ећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у |
| бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила |
| ђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... г |
| диже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га пред |
| дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А |
| .. шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="3 |
| .{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика |
| у кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ј |
| утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је о |
| то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку |
| Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, |
| у никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то ј |
| — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где |
| биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ва |
| е него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта |
| трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> |
| или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође |
| у „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти |
| а носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у |
| — Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова п |
| нам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на |
| на зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> |
| а ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући |
| есрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја ше |
| проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван |
| ратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја с |
| а што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, |
| јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су |
| је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи м |
| простимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више узд |
| иже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — |
| „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћат |
| е мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске с |
| јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзо |
| болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и |
| о у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Са |
| би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме |
| ва луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А јо |
| еше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — |
| ђаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели. |
| знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о т |
| на би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију |
| </p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, на |
| и не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна |
| ако ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и |
| памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} |
| а не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад ј |
| је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне у |
| Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ћ |
| и се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> |
| тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била |
| наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали... |
| да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Ни |
| ла је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пр |
| За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и из |
| идела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благ |
| јио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по сво |
| вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раст |
| е враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим с |
| и ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом к |
| муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чу |
| миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од |
| заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам |
| у га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о |
| жа.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се зацени |
| љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спрет |
| свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" |
| у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђел |
| дији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да г |
| <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом м |
| је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће |
| енчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има д |
| 26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p> |
| жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и сл |
| е испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„ |
| ише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њи |
| ера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће |
| нима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту м |
| > <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „кр |
| инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти м |
| авати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p> |
| ћам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих |
| му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сва |
| Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији |
| права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: |
| на?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!< |
| излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онд |
| Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрз |
| е за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи ј |
| {S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де ди |
| ад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у |
| а их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачар |
| ка да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као |
| > <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хте |
| равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође |
| орам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље |
| ете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си |
| а зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој с |
| n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— |
| и од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам у |
| чање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — д |
| енеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> |
| завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој н |
| коше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шт |
| у је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb |
| у и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотл |
| да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} |
| — И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судов |
| овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> |
| штинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — у |
| S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено др |
| Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p> |
| да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на к |
| која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио |
| ну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} |
| у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p> |
| е, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја |
| ваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и ж |
| ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним |
| било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да ра |
| p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то у |
| ојих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но |
| ош се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек оста |
| ц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „н |
| Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта |
| .</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече |
| Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су с |
| е сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и р |
| га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе сл |
| анин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> < |
| не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му о |
| енути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом |
| у...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.< |
| {S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и л |
| бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се |
| четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... ј |
| ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити |
| метно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то |
| „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ тр |
| !</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце |
| л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— |
| ји о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мир |
| >— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> < |
| што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђе |
| сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, |
| — Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.< |
| омчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет |
| ви оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јаст |
| е то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће |
| а капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!.. |
| /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека ј |
| змути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина |
| — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} |
| Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет |
| „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситн |
| анио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то в |
| <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не |
| то да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају |
| „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> < |
| е сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али |
| и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> |
| је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — |
| } Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје |
| — Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} |
| <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепо |
| n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки |
| е бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: |
| у се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p> |
| мо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бо |
| мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу кој |
| кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад у |
| /p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко. |
| Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико све |
| што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати ника |
| кад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш |
| ..“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешља |
| види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} |
| да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јут |
| кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити |
| радила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет |
| риз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари на |
| .{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{ |
| па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јо |
| але уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек с |
| >„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако |
| ила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам |
| <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите коли |
| данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понов |
| ојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи ком |
| више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на |
| и.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко |
| свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p |
| одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени и |
| из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којо |
| о, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је сни |
| онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</ |
| та да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам ње |
| га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и |
| тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> |
| она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type="chapter" xml |
| јте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!.. |
| !</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам |
| и бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Мил |
| је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатк |
| не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико |
| >И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а |
| Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родите |
| ш тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била |
| ије смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сн |
| нђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са ку |
| мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поња |
| То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кар |
| а учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се о |
| {S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ г |
| а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегал |
| ка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује ч |
| ти волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у с |
| ла богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих |
| p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} К |
| <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не мож |
| а.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p |
| ла, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, н |
| ж <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи) |
| леније...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодар |
| ајлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</ |
| > <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да |
| } Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људ |
| д сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђели |
| > <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђеви |
| Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> |
| нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти н |
| ва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрук |
| и.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада ре |
| арево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама и |
| се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости н |
| а добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране. |
| лин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмеј |
| а да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о |
| жаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити |
| p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} С |
| ер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се |
| е ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Наш |
| и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и |
| поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је |
| ије умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати |
| ирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад |
| p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прир |
| на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-д |
| несе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија бе |
| у, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је сам |
| н и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— |
| штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Ман |
| виљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес с |
| и ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, |
| је казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме пита |
| ече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву рук |
| а је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</ |
| ину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тр |
| та, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p |
| ицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони св |
| љава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</ |
| Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!.. |
| је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чува |
| бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком |
| а куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда |
| скочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</ |
| ад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} |
| !...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је |
| стинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде |
| неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p |
| а — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту |
| свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога |
| н’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена њего |
| та.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — ве |
| и прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphi |
| свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал ј |
| еше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с |
| е пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о |
| ана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јут |
| — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила А |
| од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} Т |
| о „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, |
| > се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се с |
| да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p |
| hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>.. |
| ије с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — реч |
| којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича |
| мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла |
| ебо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те мил |
| и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, |
| грање, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, п |
| о бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> < |
| <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече |
| аче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> |
| о упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрс |
| е играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p |
| кали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модр |
| се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, к |
| ужи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пи |
| иће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи |
| вицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ |
| чи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комов |
| 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли ле |
| бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија |
| магала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите |
| свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и |
| од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</ |
| а научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше |
| рава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: вра |
| ним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда |
| и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Мо |
| ац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заок |
| <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S |
| ли њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене л |
| е задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Сте |
| Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> < |
| ете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше |
| Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућа |
| а и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са |
| ено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} |
| ладићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љу |
| га ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за ус |
| грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се и |
| ти.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке н |
| ражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак в |
| а и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} За |
| добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p |
| ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“! |
| ви.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала.... |
| оше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали.. |
| вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па д |
| ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, з |
| гна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> |
| да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; |
| изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже не |
| ила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> < |
| а и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих посл |
| м и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по велик |
| аки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени мо |
| но је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих до |
| нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог |
| иш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим. |
| } По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право сам |
| ели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n= |
| свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи |
| је!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је |
| <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражил |
| ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе. |
| укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> < |
| Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p |
| њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} |
| вљу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљ |
| само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у |
| {S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зим |
| си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се п |
| дирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се де |
| ји ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> |
| лија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> < |
| своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из друг |
| рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад бо |
| отивити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди п |
| Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детет |
| стро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> < |
| треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, ди |
| а мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за |
| их очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се кр |
| носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту п |
| м и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — п |
| епа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — |
| а, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> |
| е; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме. |
| крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла б |
| шу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зо |
| у да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи |
| > <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу |
| арало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто |
| Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> |
| г помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију п |
| опу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћу |
| рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p> |
| — Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим с |
| да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> |
| су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!. |
| ачини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</ |
| је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. реч |
| него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је вол |
| гујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за |
| !...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох |
| еки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p |
| > немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А шт |
| вога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, |
| е с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а |
| — Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи |
| вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p |
| на зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја |
| >— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне |
| p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаме |
| обља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.< |
| к ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да по |
| једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар |
| е детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На |
| </p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе |
| це.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, |
| ко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим |
| о и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{ |
| Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој ду |
| прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb |
| покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како |
| та није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и |
| е.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчиц |
| >— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека |
| Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> < |
| p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени |
| у Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пиј |
| а... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци |
| ....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} |
| ту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb |
| задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</ |
| ала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете |
| по време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак |
| сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове |
| око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пож |
| азу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, нос |
| инке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Зд |
| ’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођо |
| нарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу |
| } Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Он |
| — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето т |
| >— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, зб |
| > <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понов |
| викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки |
| /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресн |
| не.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и |
| у трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за |
| д је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дн |
| лике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш до |
| преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гули |
| > <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су тр |
| дног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледа |
| се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у |
| ице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно те |
| купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не прон |
| уму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне зв |
| Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угле |
| > <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" |
| доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам го |
| ст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок сед |
| : сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеж |
| шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Ста |
| Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дај |
| тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум у |
| д 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој приве |
| т-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} И |
| дна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба о |
| евница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике д |
| па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела ј |
| И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мај |
| а с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђ |
| то, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад се |
| а Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија |
| где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па |
| селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у ст |
| Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ |
| вади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за |
| ем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем при |
| к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, |
| нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у |
| љо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— К |
| Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, |
| м само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа |
| :</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој ј |
| <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашиј |
| ....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{ |
| дај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази! |
| , од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног |
| — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> < |
| .у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту ј |
| Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим б |
| м и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже |
| колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао доб |
| огом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> |
| енке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{ |
| “ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{ |
| подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви с |
| > <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} |
| савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> < |
| да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само за |
| де је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су ка |
| /p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете глав |
| колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p |
| Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар |
| ади — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> |
| о чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш? |
| ође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом и |
| S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми |
| уди породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која н |
| ући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и је |
| тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и |
| бра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана |
| носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино д |
| мање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом |
| ој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од у |
| ашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и ста |
| ри.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дра |
| <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год т |
| а, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала |
| е пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за |
| >Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>С |
| >А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о све |
| кала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поноси |
| ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или доне |
| слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгле |
| /p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цвет |
| ћа кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији ус |
| воре склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар |
| к је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако |
| е јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ам |
| <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала |
| онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!.... |
| човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до |
| ђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељи |
| Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема |
| ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p |
| уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио |
| е на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даљ |
| би мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку... |
| ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79 |
| е лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с |
| ..{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани ист |
| лија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи |
| рете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</ |
| и.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче |
| кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— |
| греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с |
| е веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, |
| ата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витл |
| мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> |
| да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најм |
| .“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави муш |
| е крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S |
| е све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колеб |
| “ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; И |
| па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и пле |
| нара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> < |
| чу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мањ |
| да је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се по |
| што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине др |
| одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је |
| расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачи |
| е три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12 |
| елија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо |
| о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане |
| у љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе |
| .{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе з |
| .{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој н |
| ислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — |
| ји су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју за |
| и!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу. |
| јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са св |
| шћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда сва |
| не шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила |
| е?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким |
| до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па |
| е; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радит |
| аки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана |
| вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па о |
| свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог. |
| лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар пева |
| воју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — |
| </p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече П |
| н тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женск |
| уло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се н |
| . доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— |
| е год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до |
| шили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и |
| <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им с |
| па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад |
| } Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли |
| о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{ |
| ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љуб |
| образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одб |
| } Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича |
| једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану |
| <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он |
| аће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p |
| — Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорит |
| су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколи |
| луди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јо |
| >— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу |
| ..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече п |
| е назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — р |
| ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је |
| ија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, у |
| ило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу. |
| ка је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ј |
| еш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што го |
| <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв |
| авим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад |
| Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им |
| се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше.. |
| ринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је |
| .{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога |
| — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да и |
| имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити... |
| , а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{ |
| ара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одг |
| неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан влас |
| ају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Ст |
| се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, |
| вапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад туж |
| ом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и мл |
| ш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p> |
| е нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли |
| има; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим |
| е би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и |
| ; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару |
| рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Су |
| пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена ј |
| е! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} |
| о што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— М |
| моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, о |
| } Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....< |
| тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише |
| о где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit=" |
| лије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са |
| ене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> |
| рцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу. |
| да још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђ |
| <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> |
| ету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији |
| у, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена њ |
| Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху по |
| S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њег |
| ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</ |
| могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у |
| } Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{ |
| ужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, мож |
| мо се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек |
| год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би зво |
| ког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да |
| чи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могл |
| теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне |
| пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p> |
| ја склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} |
| пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну леп |
| таш.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео мл |
| у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са сед |
| де врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче вр |
| Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...< |
| !{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта |
| , онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не |
| „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђ |
| к, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Л |
| своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим на |
| имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигура |
| аћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па п |
| {S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} |
| Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p> |
| иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и |
| та говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</ |
| су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, н |
| д је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Па |
| нити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали пре |
| пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише |
| /p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и обо |
| ћ је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје панду |
| рићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n=" |
| одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Др |
| ја; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{ |
| голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па |
| крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње св |
| бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="13 |
| е опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трч |
| едесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погл |
| едино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о |
| а је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p> |
| ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега вр |
| о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се |
| Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити |
| ише; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући |
| , али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се сл |
| ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска |
| ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој |
| > <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа |
| е како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто |
| /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печа |
| лачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори |
| ља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријат |
| кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{ |
| коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — је |
| език — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! |
| у свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... |
| евуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је м |
| е Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да |
| } А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више |
| не радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то до |
| драва је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај бож |
| Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе. |
| анка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гу |
| Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда |
| де му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — в |
| S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} |
| а ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па |
| а на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно |
| та ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти |
| ут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео |
| <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и уго |
| рти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она иза |
| S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опе |
| једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобрава |
| о чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави |
| комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> < |
| запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле с |
| о!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучи |
| к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати. |
| дићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} |
| им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштен |
| а коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики у |
| и натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана б |
| ш кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право |
| рудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече |
| та је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што |
| , јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> |
| и!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни |
| : слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало |
| га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад |
| у ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па |
| ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> |
| „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак |
| да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашал |
| ри, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не б |
| Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде |
| ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p |
| дете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ват |
| чи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?. |
| а му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи |
| <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду |
| шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење п |
| намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољ |
| — Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> |
| ича коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Мила |
| имаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све даро |
| <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!< |
| гаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снај |
| {S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно за |
| се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па |
| ше о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како ј |
| р благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то наро |
| е речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била в |
| ик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да |
| /p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у |
| на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик |
| — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И |
| у</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> |
| ј бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби |
| ео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> |
| {S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у неде |
| ђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка |
| /l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш |
| Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет |
| оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су с |
| Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој |
| јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мр |
| увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели |
| .</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећ |
| </p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> |
| >„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало на |
| де!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, б |
| /p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... уз |
| сти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — ре |
| она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на м |
| ицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седал |
| ричала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би своји |
| ако се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Е |
| учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“.. |
| Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Н |
| ако су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују свој |
| поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш п |
| то је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код |
| се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику... |
| амо оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана о |
| нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га мет |
| а га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шап |
| пита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди! |
| .</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти |
| ату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је |
| ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође ру |
| е бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јап |
| 90" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нек |
| p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се д |
| и, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече |
| , да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</ |
| ко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p |
| а“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} |
| а настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је дру |
| радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; з |
| оји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!... |
| човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну м |
| си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мис |
| о — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Не |
| тови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по |
| м ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а |
| же.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено |
| пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ гр |
| а бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је |
| , кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p |
| лу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог |
| сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше |
| , обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да |
| p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, |
| сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p> |
| Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар |
| !....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!.. |
| ери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти з |
| <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Де |
| мо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> < |
| њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“ |
| ажа.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један дру |
| Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о |
| није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незна |
| њу да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру |
| , Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— |
| се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој |
| аћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и по |
| би у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, мн |
| еда је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намес |
| ити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} |
| соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, д |
| .</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе с |
| Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, |
| у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли... |
| ину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један |
| да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу п |
| утро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p |
| ад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији ср |
| д радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никак |
| м; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти |
| о, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} |
| ослушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{ |
| е ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и с |
| вана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л зад |
| то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — прашт |
| дела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> < |
| викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мо |
| погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...< |
| е пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да ј |
| Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о бр |
| дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима о |
| — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећн |
| ебе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> |
| .</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нок |
| ада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачал |
| и, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — пра |
| > <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе к |
| {S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S |
| у и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хо |
| ; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</ |
| ца беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше б |
| ела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и |
| гу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, с |
| са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше |
| , он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелиј |
| .</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} |
| — Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петри |
| /p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати |
| векар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само |
| .</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варе |
| у.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> |
| доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62 |
| а је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича |
| сече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Б |
| но гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Н |
| а. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{ |
| и паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" |
| мотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Н |
| е!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — р |
| зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А. |
| још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут |
| — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина за |
| асмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“ |
| Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамили |
| Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, дана |
| — Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљ |
| нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда |
| <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме! |
| ћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вел |
| Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{ |
| се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти |
| д.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остав |
| S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l |
| :</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> < |
| /p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опр |
| ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мо |
| ати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда |
| дне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти |
| — Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} |
| Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и |
| етњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179 |
| лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђели |
| оћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако с |
| То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру н |
| ени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лу |
| <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> |
| н’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку |
| олим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Ан |
| ш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућ |
| па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није |
| наје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу |
| ју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена? |
| рашћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.< |
| шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, |
| му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на пољ |
| , бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно |
| ч.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружј |
| гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се се |
| е мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичу |
| > <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што ј |
| о добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде |
| ити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и |
| и у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p> |
| придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше.... |
| ад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трж |
| лија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’он |
| а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити |
| је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдано |
| оз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} А |
| оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> < |
| мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја |
| !{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да |
| по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> |
| зати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћ |
| дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо |
| од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!. |
| <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих |
| та Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> |
| /l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати |
| </l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Бо |
| и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу |
| аклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....< |
| снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те |
| е и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не траж |
| а ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду. |
| ја јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Ла |
| p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!< |
| дило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Је |
| бље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S |
| „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{ |
| ла и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p> |
| т, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим? |
| е гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини с |
| јете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тат |
| Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Мари |
| ру? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ов |
| опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду |
| љда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна пе |
| шу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар |
| се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — |
| .</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај ве |
| опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од ка |
| претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте |
| S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ |
| ни, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{ |
| p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то |
| еба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само кап |
| е чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> < |
| 58" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући |
| узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} |
| не.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас и |
| !</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p> |
| у, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу |
| њег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто |
| Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођо |
| тати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о баја |
| а велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p> |
| а види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочн |
| S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети |
| елујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глув |
| о да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала. |
| иво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p |
| мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пуст |
| /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке маст |
| могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се д |
| кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све |
| је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па |
| гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трч |
| у и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пуш |
| а, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што |
| аше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он |
| и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он диш |
| >— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалост |
| ог вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— С |
| Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета од |
| p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} |
| е опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина б |
| сла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче? |
| и да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — |
| ости—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле же |
| </p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Он |
| руго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шт |
| бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече |
| с нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим! |
| p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, |
| ћа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, |
| боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала с |
| ња не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли |
| а ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Нис |
| алог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и |
| д пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати друг |
| ....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута бу |
| ачари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повес |
| ку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а друг |
| још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана |
| де два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је доче |
| нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас |
| p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те |
| ја — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо! |
| своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас ње |
| бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће. |
| екра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> |
| 932_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, |
| огурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања.. |
| са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и т |
| и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за |
| среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и сме |
| ..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако буде |
| нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у ро |
| укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну мо |
| другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од |
| женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с п |
| му мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са приј |
| атићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата |
| јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван г |
| едног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, гд |
| тра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> |
| се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута |
| мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му |
| ј ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме |
| квих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смел |
| е змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче |
| х волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а |
| , у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од баби |
| Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надглед |
| ..{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p> |
| и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p |
| , па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „ |
| ко?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> |
| би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била он |
| да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницим |
| Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много п |
| > <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, |
| жи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша ц |
| е нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милошт |
| ...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{ |
| } Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала и |
| аба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од |
| поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати ру |
| ете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у |
| ивана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног ј |
| ста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се |
| о одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њен |
| и.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмла |
| о треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, |
| ..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући П |
| } Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај њег |
| под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со |
| ло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила |
| прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од с |
| указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђели |
| ћу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бо |
| >У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чич |
| бистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа од |
| гом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожењ |
| и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и ст |
| чи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да изд |
| овим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији |
| S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за |
| тинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још н |
| ија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману |
| да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:< |
| p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по ч |
| у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се весе |
| с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграци |
| е њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне око |
| дин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: т |
| истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питај |
| м плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је сп |
| те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говор |
| буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге |
| /p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Е |
| мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад н |
| а где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела он |
| ем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, |
| нђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си м |
| сте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, |
| руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S |
| јде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уред |
| ици — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“ |
| ело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знал |
| десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац о |
| е, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој до |
| — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap uni |
| ив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Д |
| а ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p |
| ли: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећ |
| бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грли |
| о рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше |
| тевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала |
| у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне |
| урска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се р |
| , па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није гор |
| p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће |
| у да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се п |
| Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она |
| арту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачк |
| у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Л |
| иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и |
| око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га! |
| .{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа двор |
| <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је |
| ан, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... |
| га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— |
| авиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> < |
| вољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану н |
| оштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба |
| Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају |
| ија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који |
| чев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити ст |
| а она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... — |
| >Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шаба |
| и неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....< |
| твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу кла |
| адаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра |
| собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче ви |
| p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на врат |
| ! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате |
| шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље.. |
| ачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и |
| момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p |
| па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p |
| це.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе мла |
| најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> < |
| .{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје. |
| чем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, и |
| ак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док |
| аста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— |
| метнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман |
| {S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се ни |
| Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а |
| ри Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p> |
| ав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у |
| основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте ни |
| .</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: ј |
| им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, м |
| к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је так |
| оштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињал |
| о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За крат |
| обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича |
| се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у |
| диње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су јед |
| имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Ср |
| ило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — |
| аране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ |
| освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутос |
| Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са |
| зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глав |
| с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравиш |
| пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- |
| ма.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она оприча |
| ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по не |
| ебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пр |
| ајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћер |
| е убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са |
| Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала |
| у баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен. |
| стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала ру |
| <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пусти |
| ћ босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу. |
| аточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам пост |
| {S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била м |
| !.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па сам |
| /p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде |
| рчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немо |
| ...</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јо |
| осподин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га |
| p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи о |
| тојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па |
| е јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до ве |
| а паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, |
| ће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђел |
| хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p> |
| пштинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кме |
| животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама |
| певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p> |
| Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чи |
| hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{ |
| Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у св |
| је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш |
| ро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје |
| и их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући |
| ом, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те ски |
| ту.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клања |
| ...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> < |
| ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и ба |
| је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" |
| ећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и |
| </p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о ма |
| муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сва |
| ије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="sub |
| е покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{ |
| тац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала |
| и га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p |
| Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет |
| па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!. |
| појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3 |
| н заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па |
| Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <m |
| > <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој св |
| воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им ј |
| ди се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа |
| ед коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто ма |
| Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је п |
| ко је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје |
| па пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— |
| је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш? |
| е — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако |
| S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све |
| трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље |
| и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се б |
| еку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказ |
| S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху |
| старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила.. |
| S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она |
| p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миле |
| Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је |
| му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини |
| } Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше |
| ија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S |
| и јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И |
| {S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара |
| че Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица |
| м у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице |
| га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у |
| е.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе |
| стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити |
| те се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, м |
| d>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Ради |
| отова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди са |
| распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S |
| ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уме |
| воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, |
| и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном |
| кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div type="chapt |
| ари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он ско |
| н нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, |
| очи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, ко |
| крва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби ве |
| смо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прек |
| ...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изила |
| запра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Жива |
| у поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присет |
| недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воде |
| ију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div |
| а седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала |
| намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак |
| ајтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{ |
| шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им нар |
| туру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, |
| ајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застр |
| ија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу |
| па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на |
| Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу. |
| ета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су там |
| о — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти ова |
| на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} |
| а снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S |
| p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} К |
| а и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом |
| и те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми |
| рате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеј |
| Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> |
| на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, у |
| ди! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе в |
| о вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса |
| м га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу |
| она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и цич |
| и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија |
| овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она сед |
| не, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и |
| ар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича |
| о једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} |
| p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</ |
| ше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну н |
| па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за киће |
| ко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} |
| једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала њего |
| а заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њ |
| крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из |
| , нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и суза |
| јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с |
| радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Т |
| ин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је |
| p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p |
| свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се с |
| ћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спу |
| </p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стањ |
| зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спада |
| дио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!< |
| ој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем |
| и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; |
| а машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвр |
| и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, |
| >Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’ |
| бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и |
| ’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео. |
| p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним р |
| ћи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} |
| у да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— |
| патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене |
| нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата и |
| p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне пес |
| и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и сл |
| ару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога тр |
| у те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије љу |
| и имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити. |
| ..{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде |
| а ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говор |
| отпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад ј |
| пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима |
| од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се А |
| а свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> |
| а даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{ |
| , старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| а разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Ла |
| смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је |
| ди једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ћ |
| Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се д |
| Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг врати |
| куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болник |
| ’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом |
| а у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зо |
| p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем |
| , да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која ба |
| длогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „К |
| има.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} |
| што неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — |
| даред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин |
| тар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и |
| ајбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше де |
| Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p> |
| да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — |
| <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу |
| мео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најза |
| } Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо |
| > <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре д |
| ивана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — ид |
| налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и р |
| ликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу |
| иже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како |
| траиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} |
| оцепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и |
| у па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, нем |
| то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла |
| а спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milesto |
| доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба.. |
| се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> |
| .{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и с |
| су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ства |
| о.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба з |
| </p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и |
| е.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ смес |
| S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="1 |
| блаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона |
| о му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на п |
| идећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„О |
| одило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у соб |
| ли — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси т |
| беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="graphic" |
| Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашаришт |
| Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му с |
| еше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвез |
| -њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — |
| ead>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} |
| ругим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође с |
| в од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другариц |
| о би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да |
| а плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, |
| ..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и |
| “ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена ко |
| иђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта ј |
| увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јо |
| б да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја |
| дин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је ч |
| Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна |
| раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар |
| овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркв |
| "> <head>II.</head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до три |
| за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија д |
| иљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана зама |
| године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца |
| рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце |
| — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, |
| опа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви |
| што су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за р |
| казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S |
| им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто ј |
| ивко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она |
| ’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава и |
| ојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође |
| } Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да |
| p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> < |
| ну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби |
| е!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остав |
| олаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па |
| једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— В |
| дала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија |
| , која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једа |
| завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола гл |
| едног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пе |
| оводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; о |
| свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те смета |
| !...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани |
| Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин |
| тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити мла |
| кви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да ради |
| јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се по |
| ћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друк |
| лити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи. |
| ека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S |
| веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад |
| со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико вели |
| ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у ко |
| могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вешт |
| еди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он |
| и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} |
| оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад м |
| но...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </ |
| она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — |
| гачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задрж |
| не.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошу |
| а одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се рази |
| и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа |
| благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам. |
| Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда |
| Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </ |
| S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окр |
| им колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ к |
| p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> |
| очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и ср |
| елија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми д |
| ча Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S |
| и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са деве |
| ено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се он |
| их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> < |
| !{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Жи |
| ула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Ч |
| н — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога |
| изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се |
| и даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, |
| тане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је |
| </p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали |
| е већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а п |
| е се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити с |
| ој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета |
| дало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страхо |
| она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> |
| рође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвеће |
| ијатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од |
| ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љ |
| — Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?< |
| еуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по |
| не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> |
| шка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговар |
| рато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра |
| и дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше |
| мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацим |
| грали своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се усп |
| је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се пр |
| шу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} |
| етлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пр |
| тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одг |
| олико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна ка |
| а Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{ |
| успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> < |
| ини не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста |
| прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на по |
| гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала кој |
| у јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> |
| к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, ст |
| <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити п |
| м те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} |
| и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је |
| .</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— |
| } А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око ст |
| ко или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак род |
| ице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па |
| плашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење н |
| } Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да |
| Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Св |
| и им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете мо |
| чинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> |
| одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> |
| а га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Жива |
| .{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; |
| ј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуш |
| — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разр |
| Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звеке |
| „Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће |
| олазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради. |
| и.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника шт |
| ометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревенд |
| е тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци. |
| Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око |
| водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде кап |
| ти и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија |
| а јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама с |
| била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узим |
| /p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој |
| су, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} |
| атвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре в |
| гњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p |
| Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима пост |
| ко кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ ви |
| н устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чуту |
| /p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка |
| тва.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, |
| Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде в |
| на се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто ниј |
| у изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толи |
| ице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у ово |
| ушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на св |
| ком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама б |
| ку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је де |
| и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} |
| влију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> |
| ам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гл |
| то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — ре |
| о ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда |
| ; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје не |
| Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост |
| </p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама |
| анем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја у |
| о болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb |
| , ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је на |
| p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а др |
| рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ман |
| да докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо |
| клања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама сву |
| погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Милени |
| Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и од |
| же од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда п |
| Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље |
| ила?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је т |
| је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p> |
| м месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уред |
| ана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна |
| ајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Св |
| p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је |
| бро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђе |
| у.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби |
| </p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник |
| покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мр |
| а му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p |
| о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су |
| ијатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точ |
| S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили с |
| .</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му п |
| p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> < |
| ј се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лаз |
| ма све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.< |
| и пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — |
| у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, |
| сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</ |
| уди, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растов |
| не су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обо |
| дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „тра |
| а добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је б |
| гова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не на |
| и велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S |
| дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап |
| н.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?... |
| а наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана |
| Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се |
| су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас ве |
| м косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше |
| о ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S |
| то!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити нећ |
| ори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим |
| ни.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} |
| њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику с |
| , опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чек |
| е жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе |
| била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест |
| Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.< |
| е врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „дог |
| ице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се |
| а пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа |
| дице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано мо |
| >Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је о |
| е би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га м |
| <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати с |
| е гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад |
| лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила |
| p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — |
| амо у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, |
| ка је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи мо |
| он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару п |
| твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријате |
| трах са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје |
| ТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> |
| Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> |
| p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стањ |
| се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јун |
| го од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} |
| S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде изби |
| ла и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу |
| у, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими де |
| волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И |
| S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико |
| — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва |
| басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад |
| <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба |
| у је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам н |
| а: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишње |
| у, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до |
| ?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити |
| годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да в |
| мила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом в |
| /p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши! |
| ти — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О |
| у дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— П |
| та да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он |
| Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, |
| јатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто п |
| ича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је |
| ћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S |
| p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен |
| и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} |
| од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први п |
| ја и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошл |
| ... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више |
| ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну |
| а — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на |
| траљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово ј |
| } Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни |
| а није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да р |
| — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ј |
| карала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се |
| ...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило |
| трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> < |
| ђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Мил |
| ој кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади све |
| >Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше |
| н из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она |
| а!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману |
| ојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде к |
| ри кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци |
| > <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> |
| елија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилу |
| едовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад |
| на загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стри |
| а па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те по |
| ађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p |
| палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место |
| девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели |
| ије ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила кр |
| {S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> |
| ај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте |
| то треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да п |
| атра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити |
| ета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе |
| вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у све |
| /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S |
| те к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад |
| о рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја |
| , јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових мо |
| рашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину |
| ти до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n= |
| у и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Мил |
| ка на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије н |
| /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се |
| } Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ |
| р и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође а |
| ...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у |
| Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на |
| пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни глас |
| за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.< |
| а би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се н |
| ове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста н |
| ...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Мар |
| Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци |
| је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турс |
| Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара. |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi |
| на деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојс |
| оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене |
| да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; |
| ко пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и ди |
| мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> |
| > <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји д |
| а.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — уп |
| надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна |
| } Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, |
| се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лаза |
| а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.< |
| ри капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} О |
| и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојк |
| /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отво |
| та не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, |
| .</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту |
| ом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{ |
| у.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ |
| — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите в |
| врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше |
| и, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бег |
| то, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љ |
| се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је он |
| тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја он |
| не, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, |
| S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце |
| /l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l> |
| ак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{ |
| ре, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> < |
| лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње с |
| рчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку но |
| >— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили |
| ..</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућн |
| дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвене |
| те своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — ал |
| спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њ |
| .. нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда |
| мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p |
| Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилима |
| ј да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву |
| едан бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb |
| а ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!... |
| > <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим |
| ма, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђе |
| а по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на |
| и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — |
| си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ниш |
| “...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће |
| нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p |
| да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја изва |
| ија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је |
| ла воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n |
| вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир |
| умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад |
| ње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а |
| е главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија упл |
| и руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај п |
| ли он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се заја |
| у; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби |
| зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и оп |
| она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече к |
| ге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином |
| им свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку |
| а тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</ |
| г...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ |
| га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па |
| нда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбе |
| капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали |
| “, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џ |
| зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, |
| рце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;.. |
| пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и млад |
| ш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунц |
| каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у сад |
| и!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљ |
| ...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — |
| /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{ |
| суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брат |
| </p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одви |
| астала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласа |
| и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђел |
| хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на сам |
| адгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па ка |
| звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p |
| момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p |
| .{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је би |
| а — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Овол |
| и се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко! |
| да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} |
| деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вак |
| ему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — на |
| шуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овак |
| /p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одв |
| робудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим т |
| беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама |
| — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају шк |
| а Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} О |
| што излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај п |
| за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде |
| ела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија |
| неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ниш |
| се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, прова |
| оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је |
| ишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поште |
| е опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет |
| етка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поч |
| азом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива бил |
| >Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац |
| се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И круж |
| } Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли |
| ес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је са |
| ="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Ж |
| она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово |
| но смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гај |
| ла је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p> |
| ревез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа |
| S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад вид |
| ја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — |
| ије могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што ј |
| а киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигр |
| поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га |
| ју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S |
| су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње н |
| међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка |
| ветла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи уга |
| вана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га |
| Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове з |
| {S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? |
| само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, м |
| виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, ба |
| више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ |
| оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p |
| нога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту свет |
| е.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његово |
| урђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела ј |
| подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је |
| нтића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени |
| мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој |
| лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу |
| нувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S |
| теван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} |
| ова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два ко |
| толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш вр |
| остима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребег |
| илни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајича |
| но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке уват |
| само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он |
| ко да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} О |
| ић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“. |
| <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — |
| .</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу не |
| .</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач |
| приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радост |
| онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаћ |
| /p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на бли |
| о једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта |
| азала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док |
| мен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> |
| г дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па |
| даде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се |
| је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> |
| врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње |
| боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе прогов |
| им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају з |
| и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Уби |
| викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчиј |
| Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јо |
| е а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и |
| ецу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише о |
| де овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али А |
| лава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђел |
| Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да |
| 22" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете |
| на метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе леб |
| са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она |
| ленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p |
| падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учите |
| ли дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби ч |
| надно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!. |
| — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове |
| p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти ради |
| па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те |
| </p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита |
| ко лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све погра |
| зиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и мет |
| > <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о |
| разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана |
| ! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!... |
| ући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу бр |
| аром свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Оп |
| ?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. |
| одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вуко |
| ва покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража |
| ћом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лаза |
| изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога |
| ече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— |
| сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у соб |
| цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећа |
| пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зи |
| ли по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Панти |
| } Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе |
| Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} |
| а узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и в |
| андук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.< |
| <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— |
| </p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је ост |
| живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу |
| а?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу |
| ло.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушај |
| и и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и |
| авду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што ј |
| најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?.. |
| >Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кре |
| че Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и |
| дан лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p |
| <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем |
| н’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сва |
| ази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице приз |
| хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> < |
| .{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нит |
| ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> |
| <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да |
| hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— |
| ила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево |
| презање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> |
| е дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То |
| ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по |
| } Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирић |
| <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" |
| да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да |
| и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестр |
| /p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим уку |
| љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и |
| p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насм |
| кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко |
| Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њив |
| а — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом п |
| а у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да |
| ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, с |
| д устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спр |
| опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> < |
| <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S |
| а умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је |
| , у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако ј |
| ње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чи |
| У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у |
| </p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.< |
| аше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на |
| и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија |
| у, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! због |
| ци воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово |
| викаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} |
| њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и рум |
| p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</ |
| ја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p> |
| је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и |
| о.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата |
| " /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овд |
| елицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку |
| те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у |
| и се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успреми |
| ко великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, |
| адиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викн |
| зговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и г |
| ко.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p> |
| Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> |
| елија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је. |
| и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> |
| угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру. |
| ед очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрч |
| Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску прика |
| восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече |
| ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше |
| в до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крс |
| леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свек |
| е срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном |
| па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} |
| > <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео нако |
| рекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> |
| баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} П |
| та главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера |
| огаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добр |
| овалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз н |
| /p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стад |
| p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат.. |
| p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљ |
| е чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну д |
| а Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу |
| ва — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сват |
| нула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од де |
| це; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?... |
| онеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави |
| unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; |
| уке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедин |
| а ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, кој |
| зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гро |
| ашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије ко |
| /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и пев |
| е из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подј |
| Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> |
| уци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до рук |
| исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрх |
| ле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Ани |
| суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— |
| рми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад |
| нуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једн |
| олера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе диг |
| {S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, |
| p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери |
| отки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Д |
| и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све |
| >— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна п |
| а кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене |
| дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста. |
| и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то |
| е где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар |
| > <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало |
| , испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Милен |
| ди не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне |
| а; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер |
| ко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима С |
| ло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га |
| м има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он |
| ерје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме |
| оду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стр |
| ју па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живан |
| ије нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог. |
| иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђ |
| бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:< |
| p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</ |
| ако мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво |
| тово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвр |
| ла да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</ |
| пих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе |
| P18932_C2"> <head>II.</head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их |
| и а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од |
| оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{ |
| p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — |
| ворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци д |
| !</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... т |
| p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева |
| ти белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине |
| {S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у |
| вуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу |
| ако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој сна |
| нама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беш |
| и нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко |
| пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — р |
| лим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— |
| ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Ч |
| ебрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Жива |
| С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребр |
| он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Уп |
| увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да |
| вља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се нажи |
| та је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе н |
| ладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па ка |
| Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: |
| мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била с |
| лији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је |
| са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и А |
| м и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег... |
| та....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мај |
| у.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо м |
| сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а |
| мњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче |
| у молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место стар |
| Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за |
| су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Милад |
| те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра |
| p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Милади |
| ? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> |
| лија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и |
| <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до друго |
| оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <mileston |
| ван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко одне |
| </p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Тра |
| она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам |
| ја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволан |
| S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија ус |
| види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним ст |
| де кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви с |
| RP18932_C11"> <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чин |
| тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим т |
| први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и |
| е да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желет |
| добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна |
| е би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар |
| благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљан |
| поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Је |
| ком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о. |
| VIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годиш |
| лија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n="85" /> <div type="chapte |
| гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p |
| поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S |
| ича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који |
| датле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и |
| дише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје мале |
| њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p |
| > <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби |
| — Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада за |
| њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расл |
| ђе Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p |
| слуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега |
| Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— |
| је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:< |
| ? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како |
| ђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!.. |
| . а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочек |
| ла, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и твр |
| себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окам |
| .</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} |
| ала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се |
| дном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са |
| <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову |
| о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је оже |
| а јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и по |
| .“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно ре |
| b n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о н |
| јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја |
| {S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више |
| је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p |
| p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па пока |
| нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> |
| Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије |
| решина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте |
| рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да би |
| p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети |
| к“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, |
| ђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути |
| n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом |
| а му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћ |
| вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе |
| и то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква п |
| уку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мал |
| тру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око к |
| >Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, |
| и?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ев |
| ад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да воли |
| ђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој |
| мена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе |
| нате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати. |
| } А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак |
| > <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба |
| браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, |
| </p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="3 |
| Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. |
| ац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја попла |
| о! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, гос |
| што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и мој |
| ј дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се н |
| ад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била з |
| Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стев |
| асија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је |
| дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} |
| асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет |
| иромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разг |
| Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима |
| е: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос |
| им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица |
| у ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим с |
| <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} |
| ни — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нин |
| мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се пот |
| а најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати |
| аш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — реч |
| Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Ан |
| </p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, бо |
| } Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто изле |
| Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама са |
| , и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p |
| око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S |
| учи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ чит |
| нда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе |
| !....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{ |
| 47" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јау |
| мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва. |
| >— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> |
| арочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила |
| ића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>П |
| т — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: |
| } Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, р |
| А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га |
| умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p |
| ме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је изда |
| S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душ |
| ушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> |
| {S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</ |
| поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила |
| аринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Мари |
| кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена |
| ван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није |
| ва била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврт |
| p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета |
| ало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Не |
| <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она |
| ас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S |
| амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? |
| оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека |
| руда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болес |
| епа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене |
| н га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p> |
| .{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних трен |
| етра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> |
| ељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, п |
| о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лаз |
| .</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и |
| би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о |
| мислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни |
| е изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, |
| Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли л |
| > <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p> |
| > <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пр |
| и за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</ |
| у тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—о |
| ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само |
| ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да |
| шта, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p> |
| им ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} О |
| <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</ |
| повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад |
| p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, |
| и моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи ј |
| роди.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадил |
| .</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— |
| е може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — |
| њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ |
| pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>А |
| .</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је једа |
| а изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад т |
| ја лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија |
| ивану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд |
| /p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, б |
| ругу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је |
| заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— |
| ањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Ш |
| оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мис |
| а част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови. |
| ам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; |
| оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, |
| на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да |
| и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— О |
| а, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — |
| ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— |
| ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> |
| ко дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одг |
| . </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само |
| мном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра п |
| , пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је |
| о ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим |
| >— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а |
| А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вел |
| нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, л |
| обро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не |
| што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p |
| ја.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај- |
| ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „ |
| /p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо |
| ...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо |
| р погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, н |
| b n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> |
| <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </ |
| >— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> |
| > <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си |
| изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја |
| радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тат |
| ла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из ав |
| p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! |
| >— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> |
| ита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> |
| о, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време |
| p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p |
| ..</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли |
| голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми о |
| је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болес |
| <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S |
| <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја |
| >— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p> |
| јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> |
| p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја са |
| па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија по |
| јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече |
| е отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p |
| трвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— |
| Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, |
| p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p |
| <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Мар |
| <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од не |
| <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мо |
| и болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше? |
| в био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чи |
| n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Ниса |
| р мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А |
| еру? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар |
| ма.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, |
| тн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" |
| шавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше |
| олове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то |
| чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— |
| а попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?. |
| е пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири р |
| пи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— |
| на што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па |
| — Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја ј |
| и.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за дру |
| </p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је |
| едеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Мила |
| едну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, ди |
| ла, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу |
| е ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— |
| е.</p> <pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја! |
| мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о |
| страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</ |
| да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа р |
| дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ л |
| >За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — |
| аре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Ал |
| су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са прија |
| То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јест |
| !{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И од |
| а да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А. |
| е беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све |
| оче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се |
| се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и ама |
| И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче |
| Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да завр |
| судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњи |
| змења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код јед |
| пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особ |
| о што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у ча |
| све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> |
| ци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити |
| д народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уред |
| ије, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је |
| {S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упит |
| S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанин |
| јо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око сваче |
| > <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо д |
| ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не д |
| пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— П |
| ше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, |
| ’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе д |
| S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и т |
| е да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} |
| ме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чут |
| корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, |
| насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека |
| нђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> |
| ... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује д |
| .. све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, |
| да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да |
| е наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђели |
| гло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе ра |
| а?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> |
| Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече о |
| <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> < |
| неше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> |
| не један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који б |
| ше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, |
| ати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба свак |
| арањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, н |
| ..</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари уз |
| а тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, |
| едеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Жива |
| рекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p> |
| седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет |
| Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од |
| д онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и |
| <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви |
| сти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> |
| , и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, уро |
| те и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! |
| рагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од сед |
| прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, |
| ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У ур |
| оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> < |
| нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњо |
| ојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} |
| косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, |
| онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кр |
| калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опе |
| долен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од к |
| заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Он |
| е наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„ |
| о умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви так |
| Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — |
| S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да б |
| векру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако |
| /p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али с |
| елија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и те |
| него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Млад |
| ; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једр |
| сече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душма |
| да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мир |
| арац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му |
| вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Обра |
| накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се с |
| тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се |
| — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и у |
| пира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се ма |
| .{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> < |
| овчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за |
| дићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам |
| S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу.. |
| ко дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде |
| p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе |
| ла; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње |
| >А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде дон |
| .{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је |
| у и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро |
| обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— |
| и бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у |
| p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трча |
| ; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; же |
| ву башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и |
| игли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем сам |
| метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше |
| ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те |
| дости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га н |
| елики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снаж |
| атићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div typ |
| е била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је |
| јка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p |
| акука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оп |
| азара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</ |
| м.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> |
| ино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету |
| су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су |
| изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p |
| полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!...</p> < |
| е, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца |
| уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванци |
| .</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија п |
| добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђел |
| — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p |
| тенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ст |
| ра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи |
| Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко |
| <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекр |
| све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, |
| заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њи |
| ер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Жива |
| /p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојил |
| утро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробу |
| које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на буна |
| окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега |
| боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија! |
| p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бу |
| о био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да ви |
| а кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се |
| , ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволет |
| да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би н |
| > <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пу |
| а је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{ |
| о око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни т |
| !</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њег |
| има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила |
| цу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогн |
| а, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прсто |
| п не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се по |
| ..{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде с |
| које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба доче |
| оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук. |
| што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врат |
| е куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</ |
| и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има... |
| отови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се |
| ’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш |
| — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде траж |
| И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спуш |
| да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— |
| но моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти ј |
| S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на п |
| се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојит |
| p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање |
| душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако |
| овање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је луд |
| ија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд го |
| е нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> |
| превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „М |
| нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој |
| а кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са зд |
| .</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гор |
| не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми |
| шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче |
| е кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина |
| кету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> < |
| да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="1 |
| за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђ |
| буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћута |
| м са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад про |
| са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како н |
| ашне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> < |
| ђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте с |
| би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" / |
| /p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке с |
| евојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, |
| шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жен |
| а, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да та |
| е Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше |
| <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути н |
| и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с оч |
| изван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S |
| ..{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пож |
| олако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на во |
| “ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S |
| венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта. |
| свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме пос |
| а тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила |
| аза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом жив |
| >Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича |
| >А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у рук |
| ј снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена с |
| че Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и |
| е овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; оти |
| ! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p |
| маже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петр |
| шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега с |
| ра је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „ |
| Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Б |
| >Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!. |
| {S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</ |
| <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћу |
| не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам |
| тера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. |
| своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</ |
| у погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, |
| е и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ ста |
| .{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мо |
| ила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила |
| м вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; те |
| ико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је |
| а не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радо |
| ћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису с |
| нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђ |
| ло — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим |
| ст пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш |
| ан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{ |
| у.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ постав |
| већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — |
| сим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оно |
| аровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђ |
| ваху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима |
| ију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави с |
| оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа н |
| ље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше |
| цу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког ко |
| <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него |
| p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на наук |
| аде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{ |
| .</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; |
| </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће |
| — Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше поко |
| Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при |
| ругове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши |
| </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, |
| : требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносим |
| зише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</ |
| своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и |
| бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, |
| ом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и |
| атвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га о |
| брну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим т |
| <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђа |
| ила у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимал |
| е наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Сте |
| преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{ |
| мљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана |
| p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— |
| <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: с |
| посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета |
| Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет А |
| И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Н |
| пита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре. |
| — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се ред |
| се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила! |
| клоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год ур |
| p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита оп |
| ?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — у |
| ата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што |
| — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се |
| где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на н |
| о. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поз |
| рину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</ |
| аше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој ч |
| на.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако |
| посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав света |
| ару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојз |
| <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекл |
| највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женс |
| најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — ш |
| нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали |
| ито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику |
| Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи |
| те ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Милад |
| > <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> |
| лушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво М |
| 9" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?< |
| а, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљи |
| >— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— |
| pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А ко |
| p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— |
| х.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> < |
| ћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна друго |
| раво ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!. |
| А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мисл |
| акле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у к |
| а овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: о |
| ји ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p |
| — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој каз |
| ш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ |
| а ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јор |
| и са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој б |
| бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: |
| аром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно |
| p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани |
| мо ако хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом |
| >— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p |
| огу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И М |
| >— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е |
| е.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</ |
| пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да |
| нити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто |
| ла: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала |
| S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била ј |
| таје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше вес |
| ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим.. |
| Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— А |
| га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси с |
| је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, |
| </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послет |
| рукчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек |
| дравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је на |
| ислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е |
| А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка |
| ти луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} |
| е ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — вик |
| Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — р |
| тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам? |
| онос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може |
| ад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истин |
| ио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па |
| а.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па |
| да нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовиц |
| бди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — и |
| оћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — до |
| ја.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p> |
| ..“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одра |
| Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу |
| а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се |
| 153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Ост |
| у и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, |
| носила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да |
| p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што? |
| е:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему? |
| што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p> |
| Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... |
| све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о све |
| и, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртн |
| </p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је мој |
| ди!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми |
| што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — н |
| ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А ш |
| {S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете л |
| од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Мо |
| будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не д |
| пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? |
| а сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, |
| а ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> |
| ај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рек |
| а.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скор |
| <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би |
| а кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла |
| че леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети р |
| о си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи рук |
| те, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому |
| еш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p> |
| к тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од ра |
| ш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад |
| <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно. |
| " /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих |
| ивана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редов |
| S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајат |
| ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж. |
| /p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док |
| да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> д |
| кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о г |
| ели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „каз |
| елу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о |
| к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о |
| е потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о |
| де, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нит |
| је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> |
| е Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га! |
| ати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p |
| ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам |
| ’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја |
| аћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са ва |
| , него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} А |
| Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту т |
| свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да б |
| ћу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се |
| де Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} |
| о је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p> |
| списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан б |
| па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</ |
| па па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Не |
| што је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души |
| ....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, ка |
| >— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</ |
| а и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он |
| е на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога т |
| >Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{ |
| > <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> < |
| је усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је |
| > <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испра |
| ш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а |
| е Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре |
| , зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало |
| мет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаре |
| — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Ос |
| а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има |
| рчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за |
| рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окамен |
| је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она ни |
| више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад |
| никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је к |
| га она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није х |
| шинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p |
| .. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки ј |
| рце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала |
| ....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да зат |
| твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам |
| ме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и |
| Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попа |
| одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? |
| анцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Н |
| е агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о |
| у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу |
| отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У т |
| ћ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта ј |
| {S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — б |
| ; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му д |
| пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори каши |
| више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p |
| попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буд |
| живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што г |
| И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плов |
| то, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и |
| а богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: |
| ти и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поште |
| разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S |
| <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па ј |
| г дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост в |
| тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p> |
| к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку п |
| ан — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb |
| порана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече |
| ђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и преда |
| <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указ |
| узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, |
| ке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапај |
| } Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођош |
| ара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>М |
| ућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} |
| тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, к |
| ице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и |
| >— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! |
| оја је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој ма |
| ро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушт |
| Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад |
| ја спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А |
| p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па им |
| ну краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? |
| {S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се диго |
| помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам |
| Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице с |
| </p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па о |
| ареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну сув |
| кочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти сво |
| која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам пр |
| ; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| н заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњи |
| рчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похва |
| твари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанин |
| кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила чов |
| драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... |
| љаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и |
| њца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од |
| лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакој |
| су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутн |
| најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не ми |
| ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућ |
| , чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graph |
| сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то по |
| Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише та |
| Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И |
| јући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе друг |
| и.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је т |
| га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека б |
| провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ |
| реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која |
| докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> < |
| кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га |
| Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само |
| те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’В |
| у рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Марин |
| се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи |
| Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Љ |
| ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! |
| ње, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{ |
| с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве |
| срћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје.. |
| помен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у соб |
| нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изне |
| цања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Ла |
| врши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, |
| не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете д |
| — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он |
| га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце ј |
| у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну |
| аменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зев |
| греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p |
| а у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку п |
| чице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи на |
| а јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце |
| т!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је |
| јпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p> |
| м.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — |
| — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шес |
| онуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше зап |
| а ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом |
| ИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 ДИНАРА</p> </div> <pb n="1" /> <div type="titlep |
| p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда |
| луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из |
| ио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет |
| гоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изги |
| доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покида |
| </p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше сво |
| е; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <qu |
| ре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с ко |
| олико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико |
| Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћем |
| мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.< |
| год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам |
| {S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз ре |
| „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њ |
| се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти.. |
| ; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све |
| иње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, |
| >— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те п |
| /p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позв |
| а око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше |
| Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> |
| ни а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци |
| равља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочека |
| ана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „ |
| А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и п |
| к.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... |
| пути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани ве |
| ах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађ |
| Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му |
| е наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовч |
| им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} |
| Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђ |
| ан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нариц |
| е кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке |
| уд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, |
| прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног ма |
| ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше |
| p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича |
| ше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девер |
| те; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји: |
| > <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до црк |
| орту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чич |
| босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу... |
| и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом к |
| <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дош |
| <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а друг |
| крени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, а |
| крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о |
| говараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође г |
| она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.< |
| осе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жал |
| око, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешњ |
| ...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је |
| то тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Г |
| д остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори... |
| евојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних ус |
| >Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи. |
| ја га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А ко |
| да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја си |
| , али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усн |
| д гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара: |
| е и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSe |
| на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S |
| естра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... |
| о чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ев |
| једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху |
| меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, |
| {S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком н |
| одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она |
| S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка |
| !... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти с |
| ук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој |
| р дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{ |
| радице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се ок |
| <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила б |
| p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе |
| машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркн |
| јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама ски |
| д Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, де |
| аљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је |
| а оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе ж |
| .{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шаре |
| “ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)... |
| — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перч |
| вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! ( |
| ма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше |
| ече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> |
| ’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пусниц |
| о превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју и |
| S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди |
| ад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тра |
| Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће |
| ажа једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђел |
| ...{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, кол |
| зе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори е |
| ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, |
| е, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о буб |
| а!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо.. |
| о разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} |
| рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо |
| узи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; |
| ш неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S |
| инко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси до |
| ... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти мил |
| о изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> |
| >На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких |
| еби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... вик |
| е!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., вик |
| т Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана |
| .{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S |
| ања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сва |
| ивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p |
| чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпез |
| кнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је |
| е сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватск |
| енци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш |
| ћом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} |
| чај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета |
| ије више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је сврш |
| аром свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уст |
| сти! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше |
| уби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојк |
| .{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја |
| чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама к |
| д ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши |
| оше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и при |
| на вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му д |
| — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави |
| Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његови |
| треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пиј |
| е слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — |
| ича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} |
| <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p> |
| за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спуст |
| орави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је |
| а венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој л |
| ате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Св |
| смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка |
| е љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није м |
| ајвеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам |
| дима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да |
| l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote |
| <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те дон |
| говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</ |
| <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени ист |
| се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони |
| чи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — пита |
| ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n= |
| е?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека! |
| че кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, |
| — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму из |
| } Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој ужива |
| очита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па |
| ше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјај |
| ла; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса.... |
| статке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија уста |
| устио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни пет |
| е, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само м |
| ...{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављ |
| о беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли |
| p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у |
| е краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по |
| Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и п |
| рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба |
| ало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, |
| нда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</ |
| вољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о |
| ио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све |
| од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, |
| јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше |
| засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном.. |
| је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!. |
| у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, пр |
| и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад сам |
| S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и сл |
| вде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' |
| око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је |
| ајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, т |
| ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> |
| подин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га сл |
| а јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, |
| у ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно |
| n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје |
| рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем |
| ну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату |
| оље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У та |
| млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куп |
| м гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом заба |
| ве наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора |
| ети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година? |
| е прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му ч |
| ам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни |
| онити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају |
| дам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од јед |
| ко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити |
| вану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала по |
| у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу С |
| д седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, јед |
| шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша |
| онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живан |
| а седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} |
| поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} |
| него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} |
| нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колик |
| мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Де |
| одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма кој |
| уташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех! |
| она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — |
| подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо бог |
| а к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жен |
| ју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он |
| ојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лаза |
| к не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> < |
| p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма б |
| тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о |
| још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!.. |
| зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си б |
| а ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије гро |
| } Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме |
| дравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... < |
| сполути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— |
| а глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И та |
| ли слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се |
| <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене свој |
| тољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром. |
| </p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не |
| Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца |
| S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су |
| дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Жи |
| загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њ |
| ог оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе к |
| болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клино |
| >— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не мож |
| еба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не бри |
| ро по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати |
| орити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} К |
| о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд |
| ="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задов |
| у!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али |
| ћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио мл |
| и потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам труди |
| p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— |
| S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућ |
| <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немо |
| а да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; ин |
| пите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И он |
| да још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећ |
| ије хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав.. |
| ио заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи |
| његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па |
| е зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нек |
| {S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о о |
| ко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — р |
| де.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и |
| се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и бра |
| а, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена паме |
| ете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ и |
| К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па шт |
| надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама тр |
| {S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако ста |
| у је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јо |
| акну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми! |
| и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стева |
| ичати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топ |
| l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — ре |
| тид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер |
| би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој от |
| оло грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дуго |
| ше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек |
| је али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток п |
| уји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; о |
| а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, |
| по смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији с |
| ad>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђ |
| више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна |
| о стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђели |
| пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а |
| <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... с |
| артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ |
| ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p |
| <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> < |
| ’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па г |
| /p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мал |
| ! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p |
| њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц |
| зити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p |
| ио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу мо |
| са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И |
| рећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каж |
| ку молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p> |
| попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> |
| Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на пољ |
| , од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживет |
| изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, |
| 13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и д |
| е....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све б |
| а овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела |
| {S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата |
| ар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали |
| ки год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у |
| зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, гд |
| позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да |
| еме ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опе |
| арине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се м |
| ича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — |
| аде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставив |
| поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — |
| којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповим |
| јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, |
| ажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о |
| нџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет от |
| али кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија с |
| </p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе шта |
| му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прек |
| тним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђе |
| тишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, п |
| д мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у њег |
| еше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, к |
| ђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује |
| , и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена.... |
| урузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прич |
| ућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаж |
| рећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим у |
| е молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђел |
| Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванци |
| може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> |
| .</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрве |
| н њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женски |
| послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год |
| <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати |
| је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> < |
| одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар. |
| аше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи |
| бише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто |
| болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се |
| и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још |
| аш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> |
| .</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и |
| овор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>П |
| ..</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријат |
| а, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шт |
| >— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелиј |
| о дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> |
| ако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад с |
| емо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како б |
| шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — реч |
| {S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Сте |
| " /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се и |
| била пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у |
| у се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како |
| и су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он |
| би у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку |
| пусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> <div type="c |
| и....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и ј |
| стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И |
| артом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстен |
| unit="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вин |
| они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, |
| око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> |
| шу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S |
| >Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је |
| ћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је |
| снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђ |
| ти.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, приј |
| моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p> |
| д каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једн |
| ди-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати реч |
| море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже |
| ка, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Де |
| ај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце дода |
| г како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек |
| > <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?< |
| ори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани |
| матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и |
| ђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се о |
| >— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, |
| дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јо |
| е у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — р |
| обри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца! |
| је. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{ |
| песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо |
| — Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S |
| ала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> |
| Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у |
| радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не оста |
| а: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатељ |
| отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце и |
| ада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о |
| совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чич |
| д кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бац |
| мо косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види |
| собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије оставља |
| ча Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Ма |
| >— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се |
| бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, |
| ија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како |
| га је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можем |
| А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још не |
| p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види н |
| тови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки |
| и и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо до |
| капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „з |
| ти богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — |
| , како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком у |
| мет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за |
| и је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; ника |
| а — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне с |
| не од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тума |
| ем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се д |
| они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије |
| јку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један! |
| рија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p> |
| ла му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p |
| г јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — о |
| ађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана |
| нђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разл |
| вуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају |
| ама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљ |
| и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту |
| о је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опрем |
| ="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдес |
| одитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— |
| на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....< |
| вица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га об |
| Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија |
| а пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољ |
| ... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не зн |
| ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{ |
| мо јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: |
| кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже |
| , стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — р |
| — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; ж |
| ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Има |
| а Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: |
| њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлиј |
| руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Св |
| елија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нин |
| прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држа |
| ком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:< |
| ; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:< |
| “ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има |
| <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су це |
| је од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна м |
| — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} |
| ако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....< |
| ..</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у |
| оде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и |
| ко „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{ |
| да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и |
| је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу |
| p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{ |
| ише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи. |
| ле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно |
| овек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића |
| те на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се |
| стита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!... |
| до....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за |
| у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице |
| и је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што ни |
| нђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S |
| , шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јун |
| е главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да |
| будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпам |
| е, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да |
| да Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— |
| о је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не |
| не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразго |
| ђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла св |
| ше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће д |
| ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио |
| } Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — |
| стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p |
| стити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, |
| од њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нем |
| ле су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и |
| Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „ле |
| <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати |
| га?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се п |
| не лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</ |
| им кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?.. |
| о год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{ |
| аж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе п |
| ула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући |
| ло.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта |
| </p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зра |
| >— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега докт |
| мо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу |
| нда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: |
| ку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} |
| и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његов |
| извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прику |
| " /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим |
| ре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли |
| у па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки |
| ст година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватов |
| м, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким чове |
| ђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> |
| p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> |
| <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику |
| !</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати с |
| то има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју ј |
| а, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} С |
| много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову |
| а — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од све |
| овила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљ |
| о, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луд |
| руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њен |
| иле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна друг |
| зв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има |
| еш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p |
| него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са мо |
| p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он |
| читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од ка |
| плавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неу |
| ештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} |
| еде — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са |
| <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу д |
| шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку |
| је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права |
| вета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ д |
| успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, |
| о висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да |
| носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна |
| гу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са |
| о прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Ан |
| на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има... |
| <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о |
| , кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака |
| S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда |
| и би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ак |
| само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно ње |
| Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ов |
| а била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-д |
| иленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Ш |
| и ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је р |
| договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ п |
| е попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p> |
| ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p> |
| — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак |
| /p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана |
| па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене |
| и кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> |
| стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ни |
| глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отв |
| p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> |
| суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути |
| ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Ми |
| ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда траж |
| <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која карта |
| S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и |
| — рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Види |
| из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Март |
| p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — |
| га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S |
| да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајк |
| И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <h |
| чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> < |
| азе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну п |
| — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу |
| ицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљен |
| ана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— |
| <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек пре |
| рањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није т |
| разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; |
| ар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то јед |
| н отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— |
| намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> < |
| лестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо |
| али само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слуша |
| оба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по |
| — Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> < |
| ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину |
| ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је бр |
| етери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> |
| у:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{ |
| дна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Он |
| од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} |
| а његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — ве |
| атило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупа |
| ј, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.< |
| апевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тиј |
| о намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја |
| е волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише с |
| ња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу |
| о јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и |
| /p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију |
| о твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу т |
| е.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обре |
| ћени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија ста |
| нђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила |
| молише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекр |
| ве насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседа |
| иле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби |
| се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, диј |
| ича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и |
| {S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена. |
| на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, |
| ки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} Т |
| ; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж з |
| !</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле пол |
| једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћ |
| у и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвиц |
| ини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До |
| ред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала |
| <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се |
| ели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је |
| је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дет |
| а! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Н |
| се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму |
| S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колик |
| к двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вел |
| ј је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње |
| ко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде кол |
| и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашч |
| у неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише |
| !</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да |
| p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> |
| и.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био н |
| p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> |
| читељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац. |
| едеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у водени |
| науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И |
| Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — |
| e="notes"> <note xml:id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, |
| Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио ј |
| м; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и ц |
| мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки њего |
| до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се пра |
| ади.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једа |
| то се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, кој |
| или к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром шт |
| бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; |
| </p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> < |
| ли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ |
| ри бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он св |
| — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле |
| је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" |
| се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама |
| како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га |
| Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и |
| p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј |
| ури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div type="chapter" xm |
| > </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, |
| ека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима. |
| гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине |
| p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> |
| они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у |
| се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би у |
| ти срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућ |
| , рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — |
| ру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} |
| Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иља |
| лим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у |
| Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S |
| т па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!. |
| дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. н |
| трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш |
| ашицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету |
| не и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је во |
| p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да вид |
| Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, |
| и јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод ко |
| шкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На |
| ија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па |
| у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша |
| !...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} П |
| ..{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће... |
| ла, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вај |
| дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у со |
| ка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно |
| , све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младо |
| Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу го |
| јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!. |
| А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он са |
| ести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а |
| е се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топ |
| м, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли п |
| се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чиви |
| азговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" / |
| о се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{ |
| ги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу |
| евет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: је |
| е“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, |
| м, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станк |
| -осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од |
| с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе н |
| главље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на п |
| од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три |
| говарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су уку |
| ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са мла |
| меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чис |
| ну (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило |
| упно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!... |
| ио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некак |
| уж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју д |
| и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак |
| једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето ва |
| ар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли зво |
| /p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — |
| грацију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треб |
| ог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ре |
| коши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од |
| Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — ал |
| да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је |
| тна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети |
| и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је из |
| ади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} |
| ељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не ш |
| тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Милен |
| ворите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На |
| неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, |
| дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси- |
| иведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе уга |
| пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{ |
| <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола |
| из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — |
| али Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу дожи |
| о комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене х |
| ој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срди |
| ладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! |
| жде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме с |
| ава.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга нег |
| дницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на |
| дужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху го |
| о да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и по |
| кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што |
| <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавај |
| свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па м |
| p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одре |
| руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мат |
| ови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио п |
| о лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S |
| аше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} |
| ојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један |
| а чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она |
| деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволи |
| ија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — |
| врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Жива |
| два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, |
| , признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p |
| — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p> |
| p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види ш |
| удем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где |
| се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадо |
| p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! |
| А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} П |
| > <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема |
| бе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — |
| ’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма |
| — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А |
| ! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— |
| >— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> |
| у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија |
| Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачо |
| .. рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим син |
| е говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабу |
| ге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Ч |
| </p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се |
| о, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па |
| попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нуж |
| p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицо |
| маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n=" |
| ом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не ка |
| и тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало ј |
| о.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — о |
| арта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђели |
| у нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> |
| тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зо |
| љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо |
| ем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p |
| >— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> < |
| <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; прова |
| </p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо |
| 3" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— |
| ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Зд |
| ледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али |
| ане.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> |
| га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> |
| асја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је |
| <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> < |
| меја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш |
| није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— |
| но, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ни |
| ваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му |
| .</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Милениј |
| Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p> |
| боравши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Ву |
| ео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни |
| е јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — о |
| чију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја |
| могне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде |
| и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p |
| ...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овам |
| лако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> |
| е погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати. |
| > <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не м |
| треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Ан |
| зару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— |
| ше волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> |
| гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у сел |
| ија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p> |
| ете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те г |
| ? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? < |
| вета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S |
| ај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p |
| м бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли |
| на кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (О |
| у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ов |
| љка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болес |
| еше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се уд |
| суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису ра |
| /p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она |
| нђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и бр |
| е кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ниш |
| они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо за |
| ца!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи шт |
| зити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створ |
| исам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три |
| бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, бо |
| ? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?< |
| куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па |
| уди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" |
| , а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p |
| и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! ( |
| Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади! |
| <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> |
| /p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и |
| шно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— |
| Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласо |
| ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми каже |
| : нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Пе |
| ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> |
| риво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћута |
| клињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан |
| а је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин из |
| — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен |
| /p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете |
| за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p |
| — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Н |
| во оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, |
| зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми |
| не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> |
| да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад кла |
| е?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слуша |
| ушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испр |
| наје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту м |
| ца...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад б |
| даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне. |
| </p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> |
| Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> |
| , Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — |
| и у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пруж |
| тити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пре |
| а би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати |
| сима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није |
| а се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем |
| рама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше ку |
| Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} |
| S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Паз |
| ављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ник |
| ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</ |
| p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о |
| умњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, |
| како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет |
| ило; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко жи |
| живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се мо |
| нити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се |
| луша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</ |
| би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто |
| /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И |
| Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше |
| — Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал |
| крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто бил |
| То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p> |
| ој, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо |
| ошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нин |
| и у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга ту |
| ац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном |
| се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се с |
| а тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S |
| узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави |
| д једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} |
| : „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти |
| црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у беш |
| Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Ан |
| а ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину |
| ојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!.... |
| Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми |
| дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима |
| вет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљути |
| викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.< |
| е!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но |
| > <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђ |
| ледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђел |
| </p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S |
| } Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је |
| Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприч |
| собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p> |
| <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом.... |
| е попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="11 |
| вај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> |
| Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '< |
| — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста н |
| а новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево јо |
| ечи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Н |
| Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задово |
| Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" |
| иш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чи |
| .</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне п |
| ече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи |
| ико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ру |
| ладачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко |
| та и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и |
| сти кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим |
| Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је з |
| “ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му |
| </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је |
| је су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кућ |
| е човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По чит |
| играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем не |
| ен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар |
| ко их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побег |
| .{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од ва |
| ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако |
| ину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце |
| него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу |
| .“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па |
| е свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад |
| АНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p> |
| Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p> |
| > <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <pb |
| > <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 Д |
| лаву шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера оку |
| уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од |
| Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код кућ |
| д уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам |
| кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша |
| ни су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи... |
| ашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?< |
| оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово |
| ну...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија |
| </p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толи |
| ве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он |
| ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеван |
| ој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— З |
| ; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо |
| ог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бог |
| ама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају |
| раво ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!.. |
| аном!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> |
| клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што |
| ло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоск |
| ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И |
| а поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Стари |
| могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав м |
| , до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буд |
| и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о мако |
| еван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он з |
| воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Цига |
| им?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала |
| воје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија |
| .{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га ра |
| о.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...< |
| а, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи |
| p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго |
| p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Ш |
| мејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’ |
| е анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана |
| варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...< |
| Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се н |
| гово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно сре |
| ако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа у |
| о!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — |
| р.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрз |
| де смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле је |
| n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} |
| ој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим! |
| p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим? |
| рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти вели |
| 5" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> |
| .</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућ |
| <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља |
| .</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> |
| {S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала |
| .</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича |
| >— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми |
| — Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то бил |
| и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче |
| ити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S |
| а.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се о |
| е по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи |
| било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила |
| авније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Жива |
| мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о |
| ка.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где? |
| е!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов |
| ву.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се |
| ала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле |
| </p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</ |
| га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</ |
| } Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p |
| се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p> |
| >— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... |
| адим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш |
| е се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> < |
| </p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — р |
| ица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми |
| мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — р |
| ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија |
| век из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> |
| глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе |
| ивиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити! |
| бнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти пок |
| .. шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, т |
| се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево |
| 7" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не |
| м овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па.. |
| — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упи |
| {S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја п |
| кав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево |
| ше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— С |
| ја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би |
| итам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се |
| p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо нар |
| ши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити |
| ше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част |
| ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко ура |
| радама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, ди |
| испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ам |
| p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што с |
| о!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то бил |
| > <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека |
| Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа |
| ање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неп |
| мириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала ка |
| Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живан |
| хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата |
| ....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и |
| Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Ст |
| се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорб |
| метни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> |
| ? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и к |
| је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „ |
| закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обр |
| ајвећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и п |
| трвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — у |
| кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S |
| гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ам |
| аринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном? |
| е трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чи |
| год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</ |
| кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ства |
| господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда п |
| p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и д |
| !“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување |
| чијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше ук |
| окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> |
| к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима |
| елу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „ж |
| д <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто |
| >— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није |
| та — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Стар |
| лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и др |
| /p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пре |
| /p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жен |
| вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље та |
| на је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} |
| ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} |
| } Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се р |
| ваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе |
| л вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, |
| .{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Ал |
| и мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p |
| ртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове ман |
| о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напиј |
| лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> |
| брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Ан |
| е и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слуш |
| е старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немо |
| о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то м |
| Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше с |
| скрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све кој |
| а ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала |
| а ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</ |
| мучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас |
| нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни поглед |
| својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити |
| Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{ |
| рича све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама |
| дио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општин |
| опада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што |
| ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овак |
| хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог |
| ине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она |
| чићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега |
| би! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук |
| ван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак п |
| није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљу |
| ад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос |
| то су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} Т |
| своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} |
| - Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „ |
| <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си |
| /p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би |
| аклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да п |
| з гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он ку |
| кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — о |
| /p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Ви |
| ја!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} О |
| ера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> < |
| оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда рад |
| м разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не забор |
| вљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} Т |
| а тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе јед |
| с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пад |
| рављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је |
| !... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те |
| очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре |
| /p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p |
| иле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басм |
| Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и |
| а по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о в |
| <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико |
| и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад м |
| ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко |
| а о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из оч |
| о Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету |
| вонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И в |
| амо моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су |
| де на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна |
| човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде д |
| инови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што |
| S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p> |
| ј, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p |
| ћ и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила |
| слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, |
| тински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} На |
| ати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила све |
| а мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти |
| обе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Њ |
| тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угос |
| че јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак |
| следњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Ч |
| е није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић уд |
| ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и |
| ња, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; |
| речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква д |
| — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу |
| је младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити пр |
| и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетко |
| радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се |
| ...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} |
| криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, |
| да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> |
| знајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p |
| <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, п |
| ала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш |
| ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луд |
| S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се г |
| а никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p |
| а није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што тре |
| ест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} То |
| ленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> < |
| > <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе см |
| изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — р |
| ам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандук |
| </p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала |
| де јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цв |
| руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте |
| много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре |
| Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се к |
| ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено располо |
| на.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На |
| а ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе... |
| } К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ра |
| диш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— |
| а сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о буд |
| </p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише |
| чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватов |
| <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опи |
| звале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — ни |
| оса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене |
| Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> |
| е?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, |
| е не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да с |
| ....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак |
| радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n |
| а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у је |
| тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже б |
| ели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас |
| <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да м |
| а!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљан |
| гледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“.. |
| >— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је гор |
| заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како |
| а и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права |
| „„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама |
| о себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то ј |
| сли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зи |
| е опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јунач |
| цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу там |
| аред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p |
| У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у ш |
| ла на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, |
| ...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p |
| зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> < |
| бачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> |
| } Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S |
| ; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p |
| е звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на се |
| ати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! |
| > <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу жена |
| и, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срди |
| >„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита |
| l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нем |
| м повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била |
| Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече д |
| ругом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кр |
| изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, |
| >— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стаз |