• quote 10
  • А 239
  • а 298
  • ава 1
  • авлија 4
  • авлије 3
  • авлији 14
  • авлију 10
  • агов 1
  • Ај 1
  • аја 1
  • ајак 1
  • ајд 5
  • Ајд 6
  • ајде 5
  • Ајде 9
  • ајдемо 2
  • Ајдемо 2
  • Ајој 2
  • Ајте 2
  • Ако 17
  • ако 43
  • акта 1
  • ал 10
  • Ал 5
  • Ала 19
  • ала 4
  • алал 2
  • Алал 2
  • алалом 1
  • алапљивост 1
  • алаћићу 1
  • Али 40
  • али 96
  • Ама 23
  • ама 7
  • аманет 2
  • амин 2
  • Амин 5
  • амо 8
  • Анђа 9
  • анђеле 1
  • анђели 1
  • Анђелија 298
  • Анђелије 3
  • Анђелији 34
  • Анђелијом 8
  • Анђелију 31
  • Анђелин 2
  • Анђелина 1
  • Анђелине 1
  • Анђелиним 5
  • Анђелиних 2
  • Анђелино 2
  • Анђелиној 1
  • Анђелином 2
  • Анђелину 1
  • анђео 2
  • Анђи 1
  • Анђо 11
  • Анђу 2
  • Аница 13
  • Аници 2
  • Аницом 1
  • Аницу 6
  • апотеку 1
  • апс 2
  • апсом 1
  • ар 3
  • артије 2
  • артију 1
  • асталу 1
  • атер 1
  • Аха 2
  • ашикује 1
  • ашчија 2
  • ашчијом 1
  • баба 9
  • бабе 1
  • Бабе 1
  • Баби 1
  • баби 3
  • бабиних 1
  • бабињаци 1
  • бабичовала 1
  • бабичује 1
  • бабо 9
  • бабу 3
  • бавила 1
  • бавио 2
  • Бадава 2
  • баја 1
  • бајаги 7
  • баји 2
  • бајина 1
  • бакшиш 1
  • бакшиша 1
  • бар 7
  • бараташе 1
  • бардаком 1
  • Баре 1
  • барицу 1
  • барјактар 2
  • барјацима 2
  • Бару 1
  • барут 1
  • барута 2
  • басме 2
  • басму 2
  • басну 1
  • бата 1
  • Батали 1
  • батина 1
  • бато 1
  • Батру 1
  • бату 1
  • баца 1
  • Бацали 1
  • бацаше 2
  • баци 11
  • бацио 2
  • бацити 1
  • баџу 2
  • Баш 24
  • баш 36
  • баште 1
  • башту 4
  • башча 1
  • башчи 1
  • бега 3
  • Бегала 1
  • бегали 1
  • беже 1
  • Без 1
  • без 17
  • безобразан 1
  • безобразлуком 1
  • бејах 1
  • бејаху 1
  • бекељио 1
  • бела 4
  • беле 3
  • белеге 1
  • бели 2
  • белина 3
  • белине 1
  • бело 1
  • Белов 1
  • белов 2
  • белову 1
  • белог 1
  • бео 2
  • БЕОГРАД 2
  • бери 4
  • берите 1
  • бесвесно 1
  • беседити 1
  • беснила 1
  • бећар 1
  • беуту 1
  • беху 13
  • беше 120
  • Беше 7
  • бешике 1
  • бешику 1
  • Би 2
  • би 215
  • биваше 1
  • бившим 1
  • Биди 1
  • бијаше 4
  • бије 2
  • бијена 1
  • Била 7
  • била 81
  • биле 8
  • били 5
  • Било 3
  • било 48
  • бимбаша 1
  • Био 5
  • био 56
  • бирају 1
  • бирате 1
  • бистар 1
  • бити 61
  • биће 10
  • Биће 3
  • бићеш 1
  • бих 33
  • бише 1
  • благ 6
  • блага 1
  • Благо 2
  • благо 3
  • благов 2
  • благодари 1
  • Благодарите 1
  • благодарити 1
  • благодарним 1
  • благодарности 1
  • Благоје 1
  • благосиља 2
  • благосиљати 1
  • благосиљаћу 1
  • благосиљаше 1
  • благослов 1
  • благословена 1
  • благословени 1
  • благослови 2
  • благословили 1
  • благословим 1
  • блата 2
  • блато 2
  • блед 1
  • бледе 2
  • блеђе 1
  • Блесак 1
  • блештили 1
  • ближе 1
  • ближи 1
  • близу 4
  • бљушт 1
  • Бог 26
  • бог 57
  • Бога 10
  • бога 25
  • богаству 1
  • богат 1
  • богаташа 1
  • богатији 1
  • богатијих 1
  • Богато 1
  • богату 2
  • Богдан 2
  • Богданом 1
  • Богме 3
  • богме 9
  • богом 3
  • богомајко 1
  • Богородице 1
  • богу 42
  • Богу 7
  • богује 1
  • божанска 1
  • Боже 10
  • боже 25
  • божији 2
  • Божја 1
  • божја 6
  • божје 1
  • божји 1
  • бој 11
  • бојала 5
  • бојали 1
  • боји 3
  • бојим 7
  • Бојичића 1
  • бока 1
  • бокоре 1
  • бокорић 1
  • Бол 1
  • бола 1
  • болан 5
  • Боле 1
  • боле 4
  • болело 1
  • болесник 1
  • болесника 4
  • болесници 2
  • Болест 3
  • болест 7
  • болестан 6
  • болести 4
  • болети 1
  • Болеће 1
  • болешљивост 1
  • боли 1
  • Боли 2
  • болне 1
  • болниковој 1
  • боља 2
  • Боље 1
  • боље 16
  • бољег 1
  • бољи 2
  • бољо 4
  • бољу 1
  • боме 1
  • борба 1
  • боре 1
  • борили 1
  • бос 1
  • Босиљак 2
  • босиљка 4
  • Босне 3
  • Босни 1
  • брава 2
  • брадви 1
  • брадом 1
  • брала 2
  • брале 1
  • браним 1
  • брат 7
  • брата 5
  • Брате 1
  • брате 25
  • брати 1
  • братић 1
  • братића 1
  • Брато 1
  • брато 5
  • братом 2
  • братству 1
  • брату 2
  • браћа 4
  • браће 2
  • браћи 1
  • браћо 2
  • Браћо 2
  • браћу 3
  • брацини 1
  • брашна 2
  • брбља 2
  • Брбљала 1
  • брбљов 1
  • брвана 1
  • брда 1
  • брдашца 1
  • брдо 2
  • брестом 1
  • брже 1
  • Брже 1
  • брзо 4
  • Брзокоњици 1
  • брзу 1
  • брига 4
  • бриге 2
  • бригу 5
  • брижљиво 1
  • бријачицом 1
  • брине 1
  • бринем 1
  • брини 2
  • брину 1
  • бринула 3
  • бринути 3
  • брисати 1
  • брк 1
  • бркове 1
  • број 1
  • бројимо 1
  • Бројте 1
  • бронзе 1
  • бруку 1
  • брчићи 1
  • брчкају 1
  • бубо 1
  • бубрег 1
  • буд 1
  • будак 1
  • будала 1
  • будале 1
  • буде 25
  • будем 4
  • будете 1
  • будеш 3
  • Буди 1
  • буди 2
  • будила 1
  • будило 1
  • будна 2
  • буду 1
  • будућности 1
  • бује 1
  • бујно 1
  • букали 1
  • букнуше 1
  • буљубаша 2
  • Буљубаши 1
  • бунар 6
  • бунару 3
  • бураг 4
  • буре 1
  • бусају 1
  • бусато 1
  • бусаше 1
  • бусен 3
  • бусије 1
  • бусу 1
  • бушен 1
  • вадећи 1
  • вади 1
  • вадиле 1
  • вадиш 1
  • важи 1
  • важније 1
  • ваздан 1
  • ваздух 2
  • ваздуху 1
  • вајат 10
  • вајата 3
  • вајатић 5
  • вајатића 2
  • вајатићу 5
  • вајатом 1
  • вајату 7
  • вајда 1
  • вајде 2
  • вајкада 1
  • вајно 1
  • вакта 1
  • Вала 24
  • вала 29
  • вали 5
  • Валим 2
  • валинке 1
  • валити 2
  • валиш 2
  • Ваља 1
  • ваља 12
  • ваљала 3
  • ваљало 1
  • ваљан 1
  • ваљана 2
  • ваљане 1
  • ваљано 2
  • ваљаном 1
  • ваљати 2
  • ваљда 11
  • Ваљда 4
  • вам 31
  • Вама 1
  • вама 9
  • вамилије 5
  • ван 1
  • вара 1
  • варам 1
  • Вараш 1
  • вараш 2
  • варба 1
  • вареном 1
  • варену 3
  • Варим 1
  • варка 1
  • варница 2
  • варош 1
  • варошка 2
  • вас 14
  • Васа 1
  • Васо 1
  • ват 1
  • вата 3
  • ватају 2
  • ватала 1
  • ватаху 1
  • ваташе 2
  • ватра 5
  • ватраљ 1
  • ватраљу 1
  • ватре 10
  • ватри 3
  • ватру 11
  • ватруштина 1
  • ваша 2
  • вашариште 1
  • ваше 2
  • вашем 2
  • ваших 1
  • вашој 5
  • вашом 2
  • ведрине 1
  • ведро 3
  • ведром 1
  • везала 1
  • везање 1
  • везиваху 1
  • везир 1
  • Вејавица 1
  • веје 1
  • вејка 1
  • века 4
  • веку 2
  • Веле 1
  • веле 10
  • Вели 5
  • вели 71
  • велика 4
  • велике 3
  • велики 3
  • великим 5
  • великих 3
  • Велико 1
  • велико 3
  • великој 2
  • велику 2
  • велим 14
  • Велим 2
  • ВЕЛИЧАНСТВУ 1
  • велиш 14
  • Вемине 1
  • венац 11
  • венула 1
  • венце 2
  • венци 1
  • венчају 1
  • венчани 1
  • венчања 2
  • венчање 5
  • венчању 1
  • веома 1
  • вера 2
  • вермену 1
  • веровање 1
  • вероваше 1
  • Верујте 1
  • верујте 2
  • вес 1
  • весела 9
  • веселе 2
  • Весели 1
  • весели 3
  • веселија 2
  • веселили 1
  • ВЕСЕЛИНОВИЋ 2
  • веселих 1
  • весело 2
  • веселом 1
  • весеље 4
  • весељу 1
  • весео 3
  • весне 1
  • ветар 5
  • ветра 1
  • ветрић 4
  • већ 44
  • Већ 6
  • веће 1
  • већи 1
  • већма 2
  • вече 12
  • вечера 14
  • вечерају 1
  • вечерали 1
  • вечерало 1
  • вечере 3
  • вечери 2
  • вечерње 1
  • Вечерњи 1
  • вечером 2
  • вечеру 3
  • вечитом 1
  • вечиту 1
  • вештица 1
  • вештицом 1
  • ви 16
  • Ви 6
  • виде 10
  • Видела 1
  • видела 13
  • видели 1
  • видело 2
  • видео 8
  • видети 5
  • видеће 1
  • видећемо 1
  • видећеш 1
  • видећи 5
  • видеше 1
  • види 28
  • Види 4
  • Видим 1
  • видим 13
  • видимо 1
  • видите 2
  • Видићеш 2
  • видиш 11
  • Видиш 6
  • видрице 3
  • видрици 1
  • виђам 1
  • виђаше 1
  • виђен 1
  • вик 2
  • вика 1
  • Вика 1
  • викала 3
  • викати 1
  • викаше 2
  • викне 1
  • викну 42
  • викнула 1
  • викнуо 1
  • викнуше 10
  • вила 2
  • вилимане 1
  • вина 7
  • вино 5
  • винограда 1
  • вином 3
  • вирио 1
  • вис 2
  • виси 2
  • висило 1
  • висине 1
  • висини 1
  • високе 1
  • високо 1
  • витла 2
  • витлају 1
  • витлић 2
  • витло 1
  • вито 1
  • витом 1
  • виче 9
  • Вичем 1
  • вичу 1
  • вичући 1
  • виш 1
  • вишања 1
  • Више 3
  • више 53
  • вишњев 1
  • влага 1
  • Влага 1
  • Влад 1
  • влада 4
  • владању 2
  • владати 2
  • владаше 1
  • власи 1
  • властима 1
  • Вогу 1
  • воде 19
  • воденицу 3
  • воденички 1
  • водену 1
  • Води 1
  • води 2
  • водили 1
  • водио 1
  • водицу 1
  • водише 1
  • водом 1
  • воду 8
  • вођевина 6
  • вођевине 1
  • вођевини 1
  • војводе 1
  • војска 1
  • вола 1
  • воле 2
  • волела 1
  • волели 1
  • волем 1
  • волеш 1
  • воли 8
  • Волико 1
  • Волила 1
  • волила 5
  • волили 2
  • Волим 1
  • волим 7
  • волимо 2
  • волио 8
  • волити 2
  • Волиш 2
  • волиш 7
  • волове 8
  • волови 2
  • воловима 1
  • воља 9
  • воље 1
  • вољи 3
  • вољом 1
  • вољу 4
  • восак 5
  • воска 1
  • воћа 3
  • воће 3
  • воћку 1
  • воштаницу 3
  • воштину 1
  • вр 1
  • враголасто 1
  • врана 1
  • вране 1
  • вранћићу 1
  • врану 1
  • вранци 1
  • врањ 1
  • врапци 1
  • врат 3
  • Врата 1
  • врата 15
  • Врати 1
  • врати 18
  • вратила 4
  • вратио 1
  • вратити 1
  • вратићемо 1
  • вратићеш 1
  • Вратићу 1
  • вратише 1
  • вратницама 1
  • вратнице 1
  • вратове 1
  • врату 1
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћала 1
  • врачала 1
  • врачања 1
  • врачање 1
  • врачара 3
  • врачаре 4
  • врачари 2
  • врачаром 2
  • вреди 4
  • вредна 4
  • вредне 1
  • вредноћа 1
  • вредноћи 1
  • Време 2
  • време 21
  • времена 2
  • вретеном 1
  • врећа 1
  • врећом 1
  • врзоше 2
  • ври 1
  • врисне 1
  • вркћу 1
  • врло 3
  • врљ 1
  • врљика 1
  • врљиком 4
  • врљику 4
  • вртети 1
  • вртлоге 1
  • врућег 1
  • врућина 1
  • врућини 1
  • врућих 1
  • врућице 1
  • врх 2
  • врше 1
  • врши 1
  • вршила 2
  • вршити 1
  • Вује 1
  • Вујо 1
  • Вук 41
  • Вука 11
  • Вукашиновић 1
  • вукло 1
  • Вукова 1
  • вукодлака 1
  • Вуком 1
  • Вукосава 5
  • вуку 3
  • Вуку 4
  • вуна 1
  • вуну 1
  • вуруном 1
  • вуруну 1
  • Вуците 3
  • вуче 3
  • Вуче 4
  • г 1
  • га 244
  • гавран 1
  • гаврана 1
  • гадан 1
  • гади 1
  • гадила 1
  • гадна 1
  • гадно 2
  • гадној 1
  • гадном 1
  • газ 1
  • газда 4
  • газдалук 1
  • газду 1
  • гази 1
  • Гаја 1
  • гајено 1
  • гаји 1
  • гајила 1
  • гајиле 1
  • гајио 1
  • галаме 3
  • галицале 1
  • гасише 1
  • гатала 1
  • гатке 1
  • гатку 1
  • гатњи 1
  • гатњу 1
  • где 48
  • Где 7
  • гибаницу 1
  • гинемо 1
  • глава 5
  • главе 15
  • глави 3
  • Главица 1
  • главицу 1
  • главом 6
  • главу 27
  • гладан 1
  • глади 1
  • гладне 1
  • глас 16
  • Глас 3
  • гласа 4
  • гласак 1
  • гласе 1
  • гласи 1
  • гласова 1
  • гласове 1
  • гласови 2
  • гласом 2
  • Глатка 1
  • Гле 2
  • глед 2
  • гледа 11
  • Гледај 4
  • гледај 6
  • гледају 2
  • гледајући 1
  • гледала 10
  • Гледала 2
  • гледали 1
  • гледало 1
  • Гледам 2
  • гледати 2
  • Гледаћу 1
  • гледаху 2
  • гледаш 2
  • гледаше 7
  • гледе 9
  • гледи 2
  • глобите 1
  • Глоговац 4
  • глоговачком 1
  • Глоговца 1
  • Глоговцу 2
  • гложимо 1
  • глув 2
  • глуво 2
  • гнев 1
  • гнева 1
  • гнуша 1
  • гњезди 1
  • говеда 1
  • говораше 2
  • Говоре 1
  • говоре 3
  • говорећи 1
  • говори 15
  • говорила 2
  • говорили 1
  • говорило 1
  • Говорило 1
  • говорим 1
  • Говорио 1
  • говорио 5
  • Говорите 1
  • говорити 3
  • говорићу 1
  • говориш 3
  • говорно 1
  • год 36
  • годили 1
  • Година 1
  • година 12
  • годинама 2
  • године 7
  • години 2
  • годином 1
  • годину 3
  • годишњем 1
  • годишњицу 1
  • гојена 1
  • гојна 1
  • гојно 1
  • гојном 1
  • голаћа 1
  • голаћи 2
  • голо 1
  • гологлави 1
  • голуб 1
  • голуба 1
  • голубић 1
  • голубица 4
  • голубице 5
  • голубицом 2
  • голубу 1
  • гомилаху 1
  • гора 1
  • гораше 1
  • горе 5
  • горео 1
  • гори 8
  • горила 2
  • горили 1
  • горњој 2
  • Горњу 1
  • гору 1
  • горчије 1
  • Господ 1
  • Господа 1
  • господа 2
  • господар 1
  • Господе 17
  • господе 2
  • господин 1
  • господином 1
  • господину 1
  • Госпођа 1
  • гост 1
  • госте 2
  • гостима 1
  • гостинску 1
  • готов 1
  • Готов 1
  • готова 2
  • готове 1
  • готови 2
  • готовила 2
  • готовиле 1
  • готово 10
  • Готово 4
  • готову 1
  • градећи 1
  • гради 3
  • градинама 1
  • грађанин 1
  • гранама 1
  • гране 1
  • грање 1
  • грбачу 2
  • гргољи 1
  • грде 1
  • грди 4
  • грдила 1
  • грдио 1
  • грдите 1
  • греба 1
  • греје 3
  • греју 1
  • грехе 2
  • гризло 2
  • грла 1
  • грли 1
  • грлила 1
  • Грлимо 1
  • грлио 1
  • грлица 2
  • грло 3
  • грлу 1
  • грме 1
  • грми 2
  • гроб 5
  • гроба 4
  • гробља 7
  • Гробље 1
  • гробље 9
  • гробљу 3
  • гробова 2
  • гробу 3
  • Гроза 1
  • Грозна 1
  • грозница 2
  • грознице 1
  • грозно 1
  • гројиће 1
  • гром 1
  • громом 2
  • грош 1
  • гроша 3
  • грува 1
  • груди 4
  • грудима 3
  • грудма 4
  • гу 2
  • Гу 2
  • губила 1
  • гугуће 2
  • гужва 1
  • гужву 1
  • гуја 2
  • гулила 1
  • гурбета 1
  • гурну 4
  • гусала 1
  • гуска 2
  • гуске 1
  • гусле 4
  • густа 1
  • густом 1
  • гута 1
  • гуша 1
  • гушу 1
  • д 2
  • Да 57
  • да 935
  • дав 1
  • давала 4
  • даваху 1
  • Даваше 1
  • даваше 4
  • давно 5
  • даде 20
  • дадиља 1
  • Дадох 1
  • дадох 4
  • дадоше 6
  • даду 4
  • дај 15
  • Дај 16
  • даје 3
  • дајем 1
  • дајеш 1
  • Дајије 1
  • дајте 1
  • Дајте 2
  • дају 1
  • дакле 4
  • Дакле 5
  • дал 1
  • дала 5
  • далек 1
  • далеко 2
  • дали 1
  • даљ 1
  • Даље 1
  • даље 8
  • даљине 1
  • дам 2
  • дамо 1
  • дан 28
  • Дан 5
  • дана 29
  • Данас 1
  • данас 16
  • дане 4
  • Дани 1
  • дани 5
  • данима 1
  • даном 1
  • дану 6
  • дање 2
  • дању 1
  • дао 14
  • дар 12
  • дарива 1
  • даривала 5
  • даривале 1
  • даривања 1
  • даривање 1
  • дариваше 1
  • дарну 1
  • Дарну 1
  • дарова 1
  • дарове 1
  • даровит 1
  • дарује 2
  • дати 3
  • Даће 1
  • Даћеш 1
  • даћу 1
  • Даћу 2
  • даш 5
  • Два 1
  • два 17
  • двадесет 1
  • две 13
  • двога 1
  • двоје 2
  • двојити 1
  • двојицом 1
  • двора 1
  • дворби 1
  • дворбом 1
  • дворе 1
  • двори 6
  • дворила 5
  • дворити 4
  • Дворова 1
  • Де 11
  • де 21
  • дебела 1
  • Девер 4
  • девер 7
  • девера 8
  • Девере 1
  • девере 2
  • девери 2
  • деверима 2
  • деверова 1
  • девером 7
  • деверску 1
  • деверу 4
  • девесиљка 1
  • девет 3
  • девети 1
  • деветину 1
  • деветоро 1
  • девовање 2
  • девовањем 1
  • девовати 1
  • девојачке 1
  • девојачки 3
  • девојачко 1
  • девојачку 1
  • девојаштво 1
  • девојка 8
  • девојке 3
  • Девојке 4
  • девојку 3
  • девојци 2
  • девојчица 1
  • девојчице 1
  • девојчицу 1
  • девује 3
  • дед 1
  • Дед 3
  • Деда 1
  • деда 7
  • деде 1
  • Деде 7
  • деди 3
  • дедине 1
  • дедино 1
  • дедовима 1
  • деду 1
  • дела 2
  • Дела 3
  • дели 1
  • делија 1
  • делило 1
  • дело 1
  • ДЕЛО 1
  • део 1
  • дере 2
  • Дерен 1
  • десет 1
  • деси 2
  • десило 1
  • десна 1
  • десне 2
  • десницу 1
  • десној 1
  • десну 1
  • Дете 16
  • дете 58
  • детенце 1
  • детења 1
  • детењи 2
  • детета 3
  • дететом 1
  • Детету 1
  • детету 12
  • детињства 1
  • детињство 2
  • детињству 1
  • детлић 1
  • деца 13
  • Деца 8
  • деце 7
  • деци 9
  • децо 10
  • Децо 3
  • децом 2
  • Децу 1
  • децу 19
  • дечије 1
  • дечијим 1
  • дечице 2
  • Дечицу 1
  • дечурлија 1
  • дешњака 1
  • див 1
  • дивећи 1
  • дивише 1
  • дивље 1
  • дивна 1
  • дивно 3
  • дивови 1
  • дигавши 1
  • дигла 2
  • дигло 1
  • дигне 5
  • дигнем 1
  • дигнувши 1
  • дигоше 15
  • Диже 2
  • диже 20
  • дизати 2
  • дизаше 2
  • дизгине 1
  • дијете 15
  • Дијете 3
  • дико 4
  • дилберка 2
  • дилберко 1
  • дилберком 1
  • Дилберком 1
  • дилберћићу 1
  • дилберче 3
  • дим 2
  • дима 1
  • динара 1
  • ДИНАРА 1
  • дир 1
  • дира 3
  • дирајте 1
  • дирају 1
  • Дирају 1
  • дирала 1
  • дирам 1
  • дирамо 1
  • дирате 1
  • дирати 1
  • дираш 3
  • дираше 1
  • дис 1
  • дисаше 2
  • дићи 2
  • дичнији 1
  • дише 1
  • дишући 1
  • дјевицу 1
  • дна 1
  • дне 2
  • дно 1
  • дну 3
  • До 5
  • до 68
  • доба 11
  • Добар 1
  • добар 9
  • доби 2
  • добијаше 1
  • добила 5
  • добило 1
  • добио 4
  • добити 1
  • добиће 1
  • добра 14
  • Добра 4
  • добре 3
  • добри 7
  • Добрим 1
  • добричина 1
  • добричине 1
  • Добро 20
  • добро 40
  • доброг 1
  • доброј 1
  • добром 3
  • добру 3
  • добу 1
  • довати 2
  • доведе 1
  • доведена 1
  • доведоше 1
  • доведу 1
  • довели 1
  • довече 6
  • довикивала 1
  • довољно 1
  • довратак 1
  • довући 1
  • догађаје 1
  • договара 2
  • договарај 1
  • договарају 2
  • договарала 1
  • договараше 1
  • договори 1
  • догоне 1
  • догонити 1
  • додавала 1
  • додаде 7
  • додај 1
  • додворила 2
  • додворим 2
  • додворити 1
  • додирив 1
  • дође 27
  • Дође 8
  • дођем 5
  • дођемо 1
  • дођеш 1
  • Дођи 1
  • дођи 2
  • Дођите 1
  • дођох 4
  • Дођоше 2
  • дођоше 3
  • Дођу 1
  • дођу 2
  • доживети 2
  • Доживећеш 1
  • доживим 1
  • дозва 2
  • дозван 1
  • дознаде 1
  • дојке 1
  • док 24
  • Док 8
  • доказала 1
  • доказивали 1
  • доказује 1
  • докопа 4
  • докопи 1
  • доктору 5
  • долажаше 1
  • долазе 2
  • долази 3
  • долазиле 1
  • долазио 1
  • Долазио 1
  • долазити 3
  • долазише 1
  • долап 2
  • доле 2
  • долиј 1
  • доликује 1
  • долове 1
  • дом 3
  • дома 2
  • домалим 1
  • домаћи 1
  • домаћима 1
  • домаћин 5
  • домаћина 2
  • домаћине 1
  • домаћином 1
  • домаћинство 1
  • домаћину 3
  • домаћица 4
  • домаћицу 1
  • домовима 1
  • домом 1
  • дому 7
  • дон 1
  • донашаху 1
  • Донела 1
  • донела 5
  • донео 3
  • Донесе 1
  • донесе 11
  • Донеси 2
  • донеси 4
  • донесу 1
  • донети 1
  • Донеће 1
  • донеше 1
  • Донеше 1
  • доношаху 1
  • доњу 1
  • допада 3
  • допадала 1
  • допадаше 1
  • допираше 1
  • допрети 1
  • дората 1
  • доручак 1
  • доручковаше 1
  • досадило 1
  • досели 1
  • доселио 1
  • досељавали 1
  • досети 1
  • досетљивије 1
  • досетљивијег 1
  • досетљивост 1
  • доскочио 1
  • доста 13
  • Доста 4
  • дотаче 1
  • дотерајте 1
  • Дотле 1
  • дотле 3
  • Дотрчаше 1
  • дотури 1
  • Доћи 2
  • доћи 7
  • доцкан 1
  • Доцкан 2
  • доцније 1
  • дочек 6
  • дочека 13
  • дочекају 4
  • дочекала 2
  • дочекали 2
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • дочекати 4
  • дочеках 1
  • дочекаше 1
  • дочеко 1
  • дочепа 1
  • дочули 1
  • Дош 1
  • дош 4
  • дошавши 1
  • дошао 1
  • дошла 11
  • дошле 2
  • Дошли 1
  • дошли 6
  • дошло 4
  • дошо 1
  • драг 1
  • драги 2
  • Драго 1
  • драго 4
  • драгог 1
  • Драгојло 1
  • драгом 2
  • драгу 4
  • Дража 26
  • Драже 4
  • Дражи 2
  • Дражо 5
  • Дражом 1
  • Дражу 7
  • Дрва 1
  • дрва 3
  • дрвени 1
  • дрвета 1
  • дрвету 1
  • дрвљаник 1
  • дрво 3
  • дрекну 1
  • дрем 1
  • дрен 1
  • дрешити 1
  • ДРЖАВНОЈ 2
  • Држала 1
  • држала 5
  • држали 1
  • држању 1
  • држаху 1
  • држаше 4
  • држе 2
  • држећа 1
  • држи 1
  • држиш 1
  • Дрине 1
  • дринске 1
  • Дрину 3
  • дроњава 1
  • дрско 1
  • друг 1
  • друга 7
  • другарица 2
  • другарицама 4
  • Другарице 1
  • другарице 2
  • другарицу 1
  • друге 11
  • други 10
  • другим 4
  • друго 11
  • друговала 1
  • друговање 1
  • другове 1
  • другог 11
  • другој 5
  • другом 8
  • другу 8
  • друже 2
  • друкчија 1
  • друкчије 8
  • друкчији 1
  • друмом 1
  • дрхат 1
  • дрхт 1
  • дрхтала 1
  • дрхтању 1
  • дрхташе 3
  • дрхће 1
  • дрхћући 1
  • дрхћућом 1
  • Дрште 1
  • дубине 1
  • дубину 1
  • Дубљу 1
  • дубоке 1
  • дубоко 4
  • дува 1
  • дувара 1
  • дуг 1
  • дуга 1
  • Дуга 1
  • дугачак 1
  • дугачке 1
  • дуге 1
  • дуги 1
  • Дуго 3
  • дуго 6
  • дугој 1
  • дугу 7
  • дугуљаста 1
  • дугуљасте 1
  • дугуљасто 1
  • дудиње 1
  • дуж 2
  • дужан 3
  • дужна 1
  • дужника 2
  • дужницима 1
  • дужност 4
  • дукат 4
  • дуката 5
  • Дукате 1
  • дукати 1
  • Дукати 1
  • Дуне 1
  • Дуну 1
  • дусања 1
  • дућана 1
  • Душа 1
  • душа 7
  • душе 8
  • Души 1
  • души 4
  • душман 2
  • душмана 3
  • душмане 1
  • душмани 1
  • душманина 1
  • душног 1
  • душом 1
  • душу 19
  • Ђаво 1
  • ђаво 4
  • ђавола 2
  • ђаволана 1
  • ђаволе 1
  • ђаволска 2
  • ђак 1
  • ђака 1
  • ђаци 3
  • ђацима 2
  • ђачића 1
  • ђедо 1
  • ђедова 1
  • ђердан 1
  • ђердана 1
  • ђогате 1
  • Ђорђе 1
  • ђул 1
  • Ђурађ 1
  • Ђурђе 1
  • Ђурђев 1
  • Ђурђевица 1
  • Ђурђија 2
  • Ђурића 1
  • е 1
  • Е 70
  • еванђеља 1
  • ево 15
  • Ево 16
  • Еда 1
  • Еј 11
  • еј 3
  • еја 1
  • Еја 2
  • Елем 2
  • ено 2
  • Ено 9
  • ест 4
  • Ет 1
  • ето 12
  • Ето 20
  • ех 1
  • жалбе 2
  • Жали 1
  • жали 3
  • жалила 2
  • жалиле 1
  • жалили 1
  • жалим 1
  • жалио 2
  • жално 1
  • жалосна 1
  • Жалосно 1
  • жалост 5
  • жалости 3
  • жалостиви 1
  • жалостивна 1
  • жалостивно 1
  • жалостиво 1
  • жаљаху 1
  • жао 5
  • жар 1
  • жара 3
  • жедан 1
  • жедних 1
  • жела 1
  • желети 1
  • жеља 3
  • жеље 1
  • Жена 1
  • жена 20
  • женама 2
  • жене 34
  • Жене 6
  • жени 1
  • Жени 1
  • женидбе 2
  • женидбу 2
  • женио 1
  • женити 1
  • женска 1
  • женске 2
  • женскиње 4
  • женскињем 1
  • женско 5
  • женску 1
  • жену 5
  • жесток 4
  • жетва 2
  • жетву 1
  • жив 2
  • Жив 2
  • жива 5
  • Жива 5
  • Живан 1
  • Живана 80
  • Живане 2
  • Живани 6
  • Живанин 1
  • Живанина 1
  • Живанине 1
  • Живаниним 1
  • Живаном 4
  • Живану 9
  • живе 3
  • живела 1
  • живели 1
  • Живели 1
  • живео 2
  • живети 8
  • живету 1
  • живи 5
  • живим 2
  • живине 2
  • живину 2
  • Живите 1
  • Живка 1
  • Живко 4
  • живље 2
  • живо 3
  • живовању 1
  • живога 1
  • Живојиновој 1
  • живот 17
  • ЖИВОТА 2
  • живота 9
  • животом 2
  • животу 5
  • живу 1
  • Жико 2
  • жила 1
  • жиле 2
  • жице 1
  • Жишка 6
  • жишку 5
  • жмири 1
  • жољава 1
  • жуборка 1
  • журиш 1
  • жуте 1
  • за 236
  • За 41
  • забављ 1
  • забавља 1
  • забављати 1
  • забиле 1
  • заблисташе 1
  • заболе 1
  • заболети 1
  • заболи 3
  • заборави 1
  • заборавила 6
  • заборавио 1
  • заборавља 2
  • заборавна 1
  • заборавши 1
  • заборовила 1
  • забрањивала 1
  • забрањиво 1
  • забрекнуше 1
  • забринула 1
  • забуни 1
  • завадио 1
  • завадићемо 1
  • завадише 1
  • завали 1
  • завара 1
  • заварчила 1
  • Заватила 1
  • Заватише 1
  • завежљај 2
  • завежљаја 1
  • завежљајем 1
  • завезана 1
  • завеске 2
  • завијена 1
  • завири 1
  • завирив 1
  • завирила 1
  • зависило 1
  • заводни 1
  • заводнише 1
  • заволела 1
  • заволети 1
  • заволи 1
  • заволила 1
  • заволили 1
  • Заволили 1
  • заволио 2
  • заволити 1
  • заврзаше 1
  • Заврљала 1
  • заврљам 2
  • завук 1
  • заглед 1
  • загледа 1
  • загледају 2
  • загледала 1
  • загледаше 1
  • заглунуше 1
  • заговорисмо 1
  • загонетала 1
  • загради 1
  • загрли 4
  • загрлила 1
  • загрљаја 1
  • загрцне 1
  • загуде 2
  • задевајући 1
  • задену 1
  • зади 1
  • задиркивања 1
  • задиркивањем 1
  • задиркује 1
  • задиркују 1
  • задиркујући 1
  • задњи 1
  • задовољавам 1
  • задовољи 2
  • задовољим 1
  • задовољио 1
  • задовољна 3
  • задовољно 2
  • задовољства 2
  • задовољство 3
  • задојила 2
  • задремала 2
  • задржа 1
  • задржавало 1
  • задржала 1
  • задржи 1
  • задругари 1
  • задруге 2
  • задружна 1
  • задружно 1
  • задрхта 2
  • зажали 1
  • зажалити 1
  • зажеле 1
  • зажелела 1
  • зажелео 1
  • зазвони 1
  • зазвонило 1
  • зазир 1
  • зазирала 1
  • зазнала 1
  • заигра 5
  • заиграти 1
  • заиста 2
  • зајам 1
  • зајаприла 1
  • зајаука 2
  • Заједно 1
  • заједно 2
  • зајеца 1
  • Зајеца 1
  • зајире 1
  • зајити 1
  • зајми 3
  • зајмим 1
  • закане 1
  • закитила 1
  • закла 1
  • заклана 1
  • заклаћу 1
  • закле 1
  • заклетва 1
  • заклињеш 2
  • заклонити 1
  • заклопити 2
  • закључан 1
  • закључати 1
  • заковрну 1
  • закоље 1
  • закон 4
  • закона 4
  • закону 1
  • закопа 1
  • закопано 1
  • закошарку 1
  • закрајинио 1
  • закука 1
  • закуца 1
  • залепрша 1
  • залив 1
  • заливен 1
  • залогу 1
  • залупа 3
  • заљуља 1
  • заману 2
  • замаче 1
  • замену 1
  • замерило 1
  • замерите 1
  • замериш 1
  • замеси 1
  • замисли 7
  • замислила 1
  • замислио 2
  • замислите 1
  • замислити 1
  • замолила 2
  • замрзне 1
  • замрла 1
  • замрле 1
  • замутише 1
  • занеме 1
  • заносу 1
  • заове 1
  • заовица 2
  • заовице 1
  • Заовице 1
  • заовицу 1
  • заовом 1
  • заокругљивати 1
  • заостали 1
  • запа 1
  • запад 2
  • западу 1
  • запази 1
  • запазила 1
  • запали 2
  • запалићу 1
  • запаљену 1
  • запане 1
  • запарложило 1
  • запев 1
  • запева 2
  • запевају 1
  • запевала 1
  • запевамо 1
  • запевати 1
  • запеваше 5
  • запевка 4
  • запевку 2
  • Запевци 1
  • запере 1
  • запет 1
  • запећак 1
  • запећка 1
  • запећку 1
  • запит 1
  • запитај 1
  • Запитај 1
  • заплавила 1
  • заплака 5
  • заплаче 2
  • заплови 1
  • заповед 2
  • заповеда 1
  • заповедали 1
  • Заповеди 1
  • заповеди 8
  • заповест 1
  • запоји 1
  • запојити 1
  • започете 1
  • запрегоше 1
  • запрепастио 1
  • запрета 1
  • запроси 1
  • запуцаше 1
  • запушаваше 1
  • зар 34
  • Зар 35
  • зараде 1
  • зарадили 1
  • зарадити 1
  • Зарадова 1
  • Зарађив 1
  • заређа 2
  • заређам 1
  • зарони 1
  • заронила 1
  • заруде 1
  • зарумени 1
  • заруменише 1
  • Засавице 1
  • засађена 1
  • засађено 1
  • засвираше 4
  • заседа 1
  • заседање 1
  • заседе 1
  • заседи 1
  • заседоше 4
  • заселе 1
  • засели 3
  • засече 1
  • засија 1
  • засја 3
  • засјаји 1
  • засладио 1
  • заслон 1
  • заслужила 1
  • Заслужио 1
  • засмејаше 3
  • засмеје 1
  • засп 2
  • заспа 5
  • заспала 1
  • заспале 2
  • заспало 1
  • заспати 1
  • застаде 1
  • заствираше 1
  • застре 1
  • засузише 1
  • Засука 1
  • засуше 1
  • затвара 1
  • затвор 1
  • затвори 1
  • Затворићу 1
  • затекао 1
  • затекли 1
  • затим 1
  • затицала 2
  • Зато 1
  • затре 2
  • Затреперише 1
  • Затурише 1
  • заћута 1
  • заћутала 1
  • заћуташе 1
  • заћуте 1
  • заузме 1
  • Заустави 1
  • заустави 2
  • заусти 1
  • захтев 1
  • захтевали 1
  • захтевао 1
  • зацени 1
  • заценише 1
  • заценуше 1
  • зацењивали 1
  • зацењиваше 1
  • зацрвенели 1
  • зачама 1
  • зачешљана 1
  • зачињаваху 1
  • Зачу 1
  • зачуђено 1
  • зашкиљио 1
  • зашто 3
  • Зашто 3
  • збивало 1
  • збиља 2
  • због 7
  • Збогом 11
  • збогом 3
  • зборано 2
  • збуде 1
  • збунило 1
  • звала 2
  • звали 1
  • звао 2
  • звати 2
  • Зваћемо 1
  • звездама 2
  • звезде 6
  • звезди 1
  • звекетати 1
  • звекету 1
  • звиждала 1
  • звиждаше 1
  • Звона 1
  • звона 2
  • звонаца 1
  • звоне 2
  • звони 1
  • звонила 1
  • звонио 1
  • Звоно 1
  • звоно 3
  • звук 1
  • звуке 1
  • звуци 1
  • звучала 1
  • звучи 1
  • згледаше 1
  • зграби 2
  • зградама 1
  • зграде 1
  • зградицама 1
  • зградице 2
  • згрешила 1
  • згрешисмо 1
  • згрози 2
  • згуљена 1
  • здрав 6
  • Здрава 1
  • здрава 10
  • здраве 1
  • Здрави 1
  • здрави 4
  • здравима 1
  • здравља 9
  • здравље 8
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • Здраво 1
  • здраво 3
  • зевање 1
  • Зека 5
  • Зеке 1
  • Зеки 3
  • зелене 2
  • зелени 1
  • зелених 4
  • зеленом 1
  • Зељића 1
  • земља 5
  • земљама 1
  • земљани 1
  • земљаној 1
  • земље 5
  • земљи 3
  • Земљо 1
  • земљорадини 1
  • земљораднику 1
  • земљу 9
  • зену 3
  • Зет 1
  • зет 18
  • зета 3
  • Зете 1
  • зете 4
  • зетом 3
  • зету 2
  • зид 1
  • зидала 1
  • Зима 1
  • зима 10
  • зиме 2
  • зимње 1
  • зимњи 2
  • зимовати 1
  • зимозебна 1
  • зиму 1
  • зирати 1
  • зла 2
  • злата 1
  • Златан 1
  • златна 2
  • златним 1
  • злато 5
  • злаћена 1
  • злаћену 1
  • зле 1
  • зло 2
  • зловоља 1
  • злу 2
  • змију 1
  • зна 15
  • знађаше 1
  • знају 1
  • знајући 2
  • знак 1
  • Знала 1
  • знала 9
  • знали 2
  • знам 28
  • Знам 7
  • знамо 3
  • знане 3
  • Знао 1
  • знао 3
  • знате 1
  • Знате 2
  • знати 8
  • знаће 1
  • Знаћеш 1
  • значи 1
  • знаш 10
  • Знаш 8
  • зној 5
  • зноја 1
  • зове 9
  • зовне 6
  • зовни 1
  • Зовни 1
  • зовну 3
  • Зовнух 1
  • Зовнуше 2
  • Зову 1
  • зову 4
  • зора 3
  • Зора 3
  • Зорли 1
  • зорли 6
  • зору 4
  • зрака 1
  • зраку 1
  • зраци 2
  • зрео 1
  • Зрна 1
  • зрно 4
  • зуб 2
  • зуби 3
  • зулума 2
  • и 1653
  • И 209
  • иа 1
  • Иа 1
  • Иван 1
  • Иванов 1
  • Ивањско 1
  • иверја 2
  • Ивко 1
  • иглама 2
  • игле 2
  • Игњатова 1
  • игра 2
  • играју 5
  • Играли 1
  • играло 3
  • играм 1
  • играмо 1
  • играње 1
  • играсмо 1
  • Играсмо 1
  • играти 3
  • играху 1
  • играч 1
  • играчи 1
  • играше 3
  • игру 1
  • иде 13
  • Идем 1
  • идем 5
  • идемо 1
  • идете 1
  • идеш 2
  • иди 10
  • Иди 6
  • идох 1
  • иду 4
  • иђаше 10
  • ИЗ 3
  • из 72
  • Из 9
  • иза 16
  • изабра 1
  • изабрали 1
  • Изађе 1
  • изађе 18
  • Изађоше 1
  • изађоше 4
  • изазва 3
  • изапра 1
  • изаћи 3
  • изаш 1
  • Изаш 1
  • избаци 2
  • избегавали 1
  • избичкавати 1
  • избора 1
  • избуљио 1
  • извади 12
  • извадим 1
  • извалити 1
  • изведе 2
  • изведеш 1
  • изведри 2
  • Извећала 1
  • извор 1
  • извуку 1
  • изгибосмо 1
  • изгибоше 2
  • изгледа 2
  • изгледали 1
  • изгледаше 1
  • изговори 5
  • изгони 1
  • изгристи 1
  • изгуби 1
  • изгубила 2
  • изгубим 1
  • изгубио 1
  • изда 1
  • издаде 2
  • издајству 1
  • издала 2
  • издали 1
  • издану 1
  • издануо 1
  • издев 1
  • изделе 1
  • изделила 1
  • издене 1
  • Издржа 1
  • издржа 2
  • издува 1
  • издушити 2
  • изеди 1
  • изедоше 1
  • изео 1
  • изигр 1
  • изиграсмо 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 23
  • изиђи 1
  • Изиђи 1
  • изиђите 1
  • изиђоше 4
  • изиђу 1
  • изилази 1
  • изићи 1
  • изишли 1
  • изјадала 1
  • излажаху 1
  • излазила 2
  • излазило 1
  • излазио 1
  • изласку 1
  • излете 3
  • излетеше 1
  • излети 1
  • излечи 1
  • изломи 1
  • изломљен 1
  • излупам 1
  • излупан 1
  • изљуби 4
  • изљубила 1
  • изљубише 4
  • измакне 1
  • измаме 1
  • измаче 1
  • измеђ 2
  • Измеђа 1
  • између 5
  • изменила 1
  • измења 1
  • измири 1
  • измирише 1
  • измислити 1
  • измлатити 1
  • измучио 2
  • изнад 5
  • изнемог 1
  • изненадно 1
  • изнесе 9
  • изнесемо 1
  • изнесоше 1
  • изнесу 1
  • изнети 1
  • изнеше 2
  • Изнеше 2
  • износе 1
  • износити 2
  • износише 1
  • изношен 1
  • изнутра 3
  • изобиљу 1
  • изост 1
  • изради 1
  • израчунати 1
  • изрека 1
  • изрецкано 1
  • изручи 1
  • изу 2
  • изузев 1
  • изула 1
  • изумивај 1
  • изуст 1
  • изути 1
  • изучи 1
  • изучила 1
  • изучио 1
  • изучити 1
  • Ика 23
  • икад 2
  • икакве 1
  • Ике 3
  • Ики 4
  • Икин 2
  • Икине 1
  • Икину 1
  • Иком 1
  • икону 1
  • Ику 4
  • ил 1
  • Или 3
  • или 31
  • Илија 25
  • Илији 2
  • Илију 3
  • Илини 1
  • Илинка 1
  • ИЛУСТРОВАО 1
  • иљада 1
  • Иљадама 1
  • иљаду 1
  • им 70
  • Има 24
  • има 37
  • имаде 2
  • имађаше 5
  • имај 1
  • Имају 1
  • имају 2
  • Имала 2
  • имала 6
  • имали 2
  • имам 1
  • Имам 7
  • имамо 1
  • имања 3
  • имање 14
  • имао 4
  • имате 1
  • имати 2
  • Имаће 1
  • Имаћемо 1
  • имаш 10
  • Имаш 2
  • име 7
  • имена 3
  • именом 2
  • имену 1
  • имењака 1
  • имењаче 1
  • инат 1
  • иначе 1
  • ипак 2
  • искаже 1
  • искапи 2
  • искапише 1
  • искапљује 1
  • искаху 1
  • искаше 1
  • Искитиле 1
  • ископа 1
  • искочи 1
  • искочила 1
  • искочиле 2
  • искрена 2
  • искрчи 1
  • искупе 1
  • искупи 1
  • искупили 1
  • искупим 1
  • искупише 2
  • испадало 1
  • испи 1
  • испија 1
  • испира 1
  • исповедала 1
  • исповедим 1
  • испод 7
  • испокој 1
  • испразни 1
  • испрати 8
  • испратила 1
  • испратити 1
  • испратише 1
  • испратњу 2
  • испрегне 1
  • испред 2
  • испрекидано 1
  • исприча 5
  • испросе 1
  • испроси 2
  • испросити 1
  • испунила 1
  • испупчене 1
  • испусти 2
  • иста 4
  • истаче 2
  • исте 1
  • истераш 1
  • исти 1
  • Исти 1
  • Истина 2
  • истина 8
  • истиниту 2
  • истину 2
  • исто 13
  • истог 1
  • исток 3
  • истрже 1
  • истрчали 1
  • Истрчи 1
  • истукла 1
  • исцедио 1
  • итра 1
  • Ићи 1
  • ићи 3
  • Их 1
  • их 60
  • ичија 1
  • иш 2
  • ишао 1
  • ишарана 1
  • ишаране 1
  • ишарану 1
  • Ишла 1
  • ишла 13
  • ишли 2
  • ишло 1
  • ишта 1
  • ишчупај 1
  • ишчупаћеш 1
  • ј 2
  • Ј 5
  • Ја 102
  • ја 194
  • јабука 3
  • јабуке 2
  • јабуком 3
  • јабуку 1
  • јабуци 1
  • јабучица 1
  • јабучице 1
  • јава 1
  • јаве 1
  • јави 3
  • јавити 1
  • јавиш 1
  • Јавља 2
  • јавно 2
  • јаглуком 1
  • јагњад 1
  • јагњета 1
  • јагњила 1
  • јагодице 1
  • јад 1
  • јада 1
  • јадан 2
  • Јадна 1
  • јадна 5
  • Јадница 1
  • јадном 1
  • јаду 1
  • јак 1
  • јаке 1
  • јако 9
  • ЈАНКО 2
  • јапију 1
  • јарик 1
  • Јарик 1
  • јаросно 1
  • јасици 1
  • јасна 1
  • јасни 1
  • јасније 1
  • јастук 2
  • јаторан 1
  • јаук 1
  • Јаук 1
  • јаукаху 1
  • јаукну 1
  • јаучи 1
  • јаху 1
  • јача 1
  • Јача 1
  • јаче 3
  • јачи 1
  • је 1297
  • Је 23
  • једа 1
  • Један 2
  • један 48
  • једанпут 2
  • Једаред 2
  • једаред 23
  • Једва 3
  • једва 8
  • једе 6
  • једем 1
  • једеш 1
  • једи 2
  • једин 1
  • Једина 2
  • јединац 1
  • једини 1
  • јединица 2
  • јединицу 1
  • једину 1
  • Јединца 1
  • јединче 1
  • Једна 2
  • једна 26
  • једнаки 1
  • једнако 15
  • једне 11
  • Једни 1
  • једни 2
  • једним 2
  • једно 13
  • Једно 4
  • Једног 10
  • једног 24
  • једнога 1
  • једној 8
  • једном 9
  • Једну 1
  • једну 23
  • једра 1
  • једре 1
  • једри 2
  • једрих 1
  • једро 2
  • једром 1
  • једу 2
  • језа 1
  • језик 1
  • језичне 1
  • јекну 3
  • јел 2
  • јела 4
  • Јеленић 1
  • јелећићу 1
  • јели 2
  • јело 5
  • јелом 1
  • јемелије 1
  • јендецима 1
  • јео 2
  • Јер 1
  • јер 44
  • Јес 10
  • јес 6
  • Јесам 12
  • јесам 2
  • јесен 3
  • јесења 1
  • јесењи 2
  • јесењим 1
  • јесењу 1
  • јеси 1
  • Јеси 8
  • Јесмо 4
  • јест 2
  • Јест 6
  • јесте 7
  • Јесте 8
  • јести 2
  • јестива 1
  • јесу 1
  • јетрва 1
  • јетрвама 1
  • јетрве 2
  • јетрвица 7
  • јетрвице 17
  • Јетрвице 3
  • јетрвици 1
  • јетрвицом 1
  • јетрвицу 1
  • јецања 1
  • јецање 1
  • јечам 1
  • јечерма 1
  • јечи 1
  • Јечмшите 1
  • јо 1
  • Јова 7
  • Јоване 1
  • Јованћићу 2
  • Јове 1
  • Јови 1
  • Јовина 1
  • Јово 2
  • јој 247
  • Јок 10
  • јок 2
  • јордане 1
  • јорданити 1
  • Још 10
  • још 95
  • ју 11
  • јунака 2
  • јунаци 1
  • јуначки 3
  • јуначко 1
  • јунаштва 1
  • јунаштву 1
  • јуницу 1
  • јунца 1
  • јуре 3
  • јурише 1
  • јурнуше 1
  • јутра 13
  • јутрење 2
  • јутро 4
  • јутрос 1
  • Јуче 1
  • јуче 2
  • К 15
  • к 221
  • кавге 2
  • кад 219
  • Кад 70
  • кадивица 1
  • кадивице 2
  • кадио 1
  • кадионици 1
  • кадионицу 1
  • каже 16
  • Кажем 1
  • кажем 21
  • кажеш 3
  • кажи 5
  • Кажи 5
  • кажњен 1
  • кажу 4
  • Каз 1
  • каз 6
  • каза 3
  • Казала 1
  • казала 10
  • казао 1
  • казати 14
  • казаћу 3
  • казивала 1
  • казивале 1
  • казивати 1
  • казни 1
  • казнио 4
  • казном 1
  • казуј 1
  • казује 1
  • кајала 1
  • кајати 1
  • кајишарили 1
  • кајишарио 1
  • кака 1
  • Кака 1
  • какав 3
  • Каква 1
  • каква 2
  • какве 6
  • какви 3
  • каквих 1
  • какво 1
  • каквог 1
  • Каквог 1
  • какву 1
  • каке 1
  • Каки 2
  • каки 4
  • како 129
  • Како 40
  • какоће 1
  • каку 1
  • калајлије 1
  • Калем 1
  • калем 4
  • каљавој 1
  • Кам 4
  • камаре 1
  • камару 1
  • камен 2
  • камено 1
  • камење 3
  • камо 7
  • кандила 1
  • кане 1
  • канила 1
  • Канио 1
  • канцеларији 1
  • канџију 1
  • Као 3
  • као 9
  • кап 2
  • капара 2
  • капатке 1
  • капаху 1
  • капе 2
  • капетан 1
  • капетанова 1
  • капетановим 1
  • капетаном 1
  • капетану 1
  • капијама 1
  • капије 2
  • капији 1
  • капију 8
  • капицу 1
  • капу 2
  • кара 1
  • Кара 1
  • картара 2
  • картаре 1
  • карте 1
  • Катић 7
  • Катића 1
  • Катићу 1
  • качара 2
  • качари 4
  • качару 3
  • Кашаљ 1
  • кашаљ 2
  • кашилук 1
  • кашља 1
  • кашљаше 2
  • кашље 1
  • кашљеш 1
  • квасца 1
  • квасцем 1
  • квочка 1
  • квочке 1
  • кеба 1
  • кевиљ 1
  • Кејо 2
  • кеса 1
  • кесе 1
  • кестењастом 1
  • кесу 2
  • кидисав 1
  • Кидисала 1
  • ким 8
  • кипиле 1
  • кисели 1
  • кита 1
  • китише 2
  • Китог 1
  • Китога 1
  • кићанком 1
  • кићеним 1
  • кићених 1
  • Киша 2
  • киша 3
  • кишама 1
  • Кладиш 1
  • Клањајући 1
  • клањајући 4
  • клањала 3
  • клањам 2
  • клањање 1
  • клањати 1
  • класато 1
  • класу 1
  • кленом 1
  • Клења 1
  • Клење 2
  • клепају 1
  • клети 2
  • клечала 1
  • клизила 1
  • Клин 1
  • клина 1
  • клином 1
  • клину 2
  • клону 1
  • клупама 1
  • клупе 1
  • кљештима 1
  • кључ 1
  • Кмет 1
  • кмет 7
  • кмета 6
  • кмете 1
  • кметовати 1
  • кметовима 1
  • кметом 4
  • кметује 1
  • Кнешчић 1
  • књиге 2
  • књигу 2
  • Ко 22
  • ко 38
  • кову 4
  • ког 1
  • Ког 1
  • кога 20
  • Кога 3
  • код 36
  • Код 4
  • кожа 2
  • кожи 1
  • кожушину 1
  • која 26
  • Која 3
  • Које 3
  • које 32
  • којешта 1
  • који 60
  • којим 6
  • којима 5
  • којих 2
  • Којој 1
  • којој 5
  • којом 2
  • коју 15
  • Коју 2
  • кока 1
  • кокош 1
  • кокоши 4
  • кокошије 1
  • кокошка 1
  • кокошку 1
  • кола 36
  • Кола 5
  • Колај 2
  • колач 1
  • колача 1
  • колачић 2
  • колебе 1
  • колебу 1
  • колену 1
  • колера 3
  • колере 1
  • колеру 1
  • колико 20
  • Колико 9
  • колима 15
  • Коло 1
  • коло 9
  • Колом 1
  • колу 1
  • кољу 1
  • ком 2
  • комад 1
  • комада 1
  • комађе 1
  • комарцу 1
  • коме 17
  • Коме 2
  • комовици 1
  • комовицу 1
  • комшијама 1
  • комшије 1
  • Комшије 1
  • комшике 1
  • комшилук 1
  • комшилука 2
  • комшилуку 2
  • конак 9
  • конака 1
  • конаку 2
  • конац 1
  • конђу 4
  • концем 1
  • кончића 1
  • коњ 1
  • коња 6
  • коњаника 1
  • Коњаници 2
  • коњаници 3
  • коњаницима 2
  • коње 10
  • коњи 3
  • коњски 1
  • коњу 2
  • копа 1
  • копају 3
  • копања 1
  • копање 2
  • копачи 2
  • копња 2
  • копорана 1
  • корак 3
  • кораку 1
  • корачала 1
  • корачаше 1
  • корачи 6
  • корачила 1
  • корен 1
  • корена 1
  • кору 1
  • коса 3
  • косац 1
  • косе 4
  • косица 2
  • косице 1
  • косицу 1
  • косом 4
  • кост 1
  • кости 1
  • костобоље 1
  • косу 8
  • котлацу 1
  • кочијаши 1
  • кошници 2
  • кошуља 3
  • кошуљама 1
  • кошуље 3
  • кошуљи 1
  • кошуљицом 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 8
  • кравама 2
  • КРАЈ 1
  • крај 15
  • Крај 2
  • краја 1
  • крајичак 1
  • крају 2
  • КРАЉЕВИНЕ 2
  • Краљевић 1
  • КРАЉИЦИ 1
  • красне 1
  • красно 1
  • краста 2
  • краставац 2
  • Кратак 1
  • кратко 8
  • кратког 1
  • крв 7
  • крви 6
  • крвник 2
  • кревет 9
  • креветац 5
  • кревете 1
  • кревету 3
  • крене 1
  • кренуше 2
  • кресати 1
  • кресту 1
  • крете 2
  • кретоше 1
  • крећи 1
  • Крива 2
  • крива 3
  • криви 1
  • кривице 1
  • криво 9
  • крије 1
  • кријем 1
  • кријеш 1
  • крила 5
  • крили 1
  • крилима 1
  • крити 1
  • крњавим 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кровином 1
  • кровови 1
  • кроз 19
  • крпа 1
  • крпе 1
  • Крсманија 1
  • крст 3
  • крста 2
  • крстатке 1
  • крстећи 1
  • крсти 1
  • крстила 1
  • крстили 1
  • Крстин 1
  • крстити 1
  • крстове 1
  • крстом 2
  • кртица 1
  • кружећи 1
  • кружити 3
  • крупна 4
  • крупни 1
  • крупније 1
  • крупно 1
  • крутом 1
  • крутост 1
  • крш 1
  • крштења 1
  • крштењу 1
  • кување 2
  • кувати 1
  • Куд 2
  • куд 21
  • Куда 1
  • куда 7
  • кудеља 1
  • кудељу 1
  • кукавице 1
  • кукавицу 1
  • кукала 1
  • кукале 1
  • кукам 1
  • кукаст 1
  • кукати 1
  • кукурекне 1
  • кукуречу 1
  • кукуруз 2
  • кукуруза 3
  • кукурузи 2
  • кулаша 1
  • куле 3
  • кулук 1
  • кулуци 1
  • кум 16
  • Кум 2
  • кума 14
  • Куме 1
  • куме 5
  • кумовска 1
  • Кумовска 1
  • кумовским 1
  • кумовску 1
  • кумом 2
  • куму 7
  • кумчета 1
  • купања 1
  • купи 1
  • Купила 1
  • купили 1
  • купити 1
  • купљење 1
  • куповине 1
  • кураж 1
  • куражити 1
  • куршума 1
  • кут 1
  • кутлача 1
  • кутлачом 3
  • кутлом 1
  • кутљаче 1
  • кућа 17
  • Кућа 3
  • кућама 3
  • кућани 1
  • кућаник 1
  • кућанском 1
  • Куће 1
  • куће 34
  • кућерке 1
  • кући 59
  • кућила 1
  • кућице 1
  • кућицу 2
  • кућна 1
  • кућни 2
  • кућо 8
  • кућом 12
  • кућу 56
  • куца 3
  • л 16
  • ла 2
  • лабуд 1
  • лаг 1
  • лагано 6
  • лагати 1
  • ладан 3
  • ладник 1
  • ладно 2
  • ладноћа 1
  • ладноће 1
  • ладноћу 1
  • ладну 2
  • ладове 1
  • ладу 2
  • лаж 2
  • лажеш 3
  • Лаза 4
  • Лазар 55
  • Лазара 29
  • Лазарева 1
  • Лазареве 2
  • Лазарево 4
  • Лазаревом 1
  • Лазарја 9
  • Лазаром 3
  • Лазару 9
  • Лази 1
  • Лазин 1
  • лазнути 1
  • Лазо 3
  • Лазу 4
  • лак 1
  • лака 1
  • Лака 1
  • лаки 1
  • лако 11
  • Лако 3
  • лаконога 1
  • лакта 1
  • лактом 1
  • лаку 3
  • Лаку 4
  • лакше 6
  • лане 2
  • лануло 1
  • лапавица 1
  • ларма 3
  • ларме 2
  • ларму 1
  • ласте 1
  • леба 6
  • лебац 3
  • лебде 1
  • лебдео 1
  • лебди 1
  • лебдијаше 2
  • лебове 1
  • лебом 3
  • Лева 1
  • леве 3
  • леви 1
  • левом 1
  • леву 2
  • легало 1
  • легла 3
  • легне 2
  • ледну 2
  • леђа 4
  • леђаше 1
  • леђима 1
  • лежао 1
  • лежаше 3
  • леже 3
  • лежеш 1
  • лежи 1
  • лежу 1
  • лези 1
  • лек 2
  • лека 4
  • лекедов 1
  • лекова 1
  • лекове 1
  • лековите 1
  • лелујаше 1
  • леп 4
  • лепа 10
  • Лепа 4
  • Лепе 1
  • лепе 4
  • лепи 2
  • лепим 2
  • лепих 4
  • Лепо 4
  • лепо 52
  • Лепосава 1
  • Лепосавино 1
  • лепоти 2
  • лепоту 1
  • лептирићи 2
  • лепу 7
  • Лепша 1
  • лепша 2
  • лепше 2
  • летеше 1
  • лети 1
  • летијаху 1
  • летина 1
  • лето 2
  • Летос 1
  • лећи 1
  • лече 1
  • лечи 3
  • лечила 1
  • лечим 2
  • Лешници 1
  • ли 119
  • ливаде 2
  • ливаду 1
  • лик 2
  • лиле 3
  • лимун 1
  • линцура 1
  • лисице 1
  • лист 2
  • листа 1
  • лица 2
  • лице 15
  • Лице 4
  • лицу 7
  • лишћа 1
  • лишће 1
  • лобањи 1
  • ложити 2
  • лозу 1
  • лој 2
  • лојана 1
  • лоју 1
  • лонац 1
  • лонца 1
  • лоповско 1
  • лош 1
  • лугови 2
  • луговима 1
  • луда 8
  • лудак 1
  • луде 2
  • лудило 1
  • лудо 12
  • лудовати 1
  • лудом 1
  • лудуј 1
  • лужњак 1
  • лука 1
  • лупа 1
  • лупам 1
  • лутаху 1
  • љуба 1
  • Љуба 2
  • Љубав 1
  • љубав 9
  • љубави 5
  • љубављу 2
  • љуби 13
  • љубила 6
  • љубиле 1
  • љубили 1
  • љубим 1
  • љубимо 1
  • Љубио 1
  • љубио 2
  • љубитељи 1
  • љубити 2
  • љубиш 1
  • љубљаше 5
  • Љубу 1
  • људе 2
  • Људи 18
  • људи 28
  • људима 3
  • људма 1
  • љуљушкала 1
  • љутила 1
  • љутим 2
  • љутити 1
  • љутито 4
  • љутиш 2
  • М 2
  • Ма 1
  • ма 9
  • магла 1
  • маглица 1
  • Маглица 2
  • маза 1
  • мазио 1
  • мазна 1
  • мајка 13
  • Мајке 1
  • мајке 3
  • мајко 32
  • мајком 3
  • мајку 7
  • мајци 10
  • мајчина 5
  • мајчине 1
  • мајчиним 1
  • макар 5
  • макнем 1
  • макнеш 1
  • маково 1
  • Макса 1
  • Максим 1
  • мал 6
  • мала 5
  • мале 3
  • мален 1
  • малена 1
  • малене 1
  • малено 1
  • маленом 2
  • мали 9
  • малих 1
  • мало 88
  • Мало 9
  • малог 3
  • малога 1
  • малом 2
  • малу 2
  • мам 1
  • Мандин 1
  • Мандић 4
  • Мандића 3
  • Мандићевом 1
  • мане 3
  • мани 2
  • манис 1
  • манишем 2
  • Ману 1
  • ману 8
  • мануо 1
  • мања 1
  • Мара 4
  • мараме 1
  • марамом 1
  • марва 2
  • марвинче 1
  • марвом 1
  • марву 2
  • мари 1
  • марим 1
  • Марим 1
  • Маринка 3
  • Маринко 17
  • Маринкове 1
  • Маринковим 1
  • Маринком 1
  • Мариног 1
  • марио 1
  • Марјана 1
  • Маркић 1
  • Маркићу 2
  • Марко 36
  • Марков 1
  • Марковог 1
  • Марком 1
  • Марку 1
  • Марта 61
  • Марти 8
  • Мартине 1
  • Мартом 5
  • Марту 6
  • масти 1
  • матер 6
  • матере 1
  • матери 7
  • материне 1
  • матером 1
  • мати 12
  • Мати 2
  • матор 1
  • матора 1
  • маторе 2
  • матори 1
  • маторих 1
  • маторка 1
  • маторог 1
  • маћи 2
  • мах 2
  • Мачванку 2
  • мачванска 1
  • мачванској 1
  • мачка 1
  • мачку 1
  • маџарац 1
  • маше 2
  • маши 4
  • машицама 3
  • Машо 1
  • машта 1
  • ме 71
  • мед 1
  • меда 2
  • међ 4
  • Међаша 1
  • Међу 5
  • међу 8
  • мезимица 1
  • мезимицу 1
  • мејане 1
  • мејани 1
  • мејанџија 1
  • мека 1
  • меке 1
  • мелем 1
  • Мене 1
  • мене 46
  • Мени 2
  • мени 38
  • меркају 2
  • меса 1
  • Месец 3
  • месец 4
  • месеци 1
  • месецима 1
  • месече 1
  • меси 1
  • месо 4
  • Места 1
  • места 8
  • место 7
  • месту 7
  • месу 1
  • метали 1
  • метери 1
  • метлу 1
  • метне 2
  • метну 14
  • метнула 1
  • Метнула 1
  • метнуле 1
  • метнули 1
  • метнуто 1
  • метнуше 1
  • меће 1
  • меша 1
  • мешавина 1
  • мешаху 1
  • мешкољити 1
  • ми 186
  • Ми 3
  • Мијате 1
  • мила 1
  • Миладин 38
  • Миладина 7
  • Миладине 2
  • Миладином 2
  • Миладину 8
  • Милан 14
  • Милана 2
  • Милане 1
  • Миланом 3
  • миле 3
  • Миленија 54
  • Миленије 3
  • Миленији 4
  • Миленијом 6
  • Миленију 6
  • мили 1
  • милији 1
  • милило 1
  • милине 1
  • Милинка 1
  • Милинко 6
  • Милинку 1
  • милио 1
  • Милисав 1
  • Мило 1
  • мило 8
  • миловала 2
  • Милована 1
  • миловаше 1
  • милог 1
  • милостиви 1
  • милостивна 1
  • милостивог 1
  • милоте 1
  • Милош 1
  • милоште 4
  • милује 3
  • милујем 1
  • Миљана 5
  • Миљо 1
  • мину 1
  • мио 1
  • Мир 1
  • мир 2
  • мира 1
  • миран 1
  • мири 2
  • мирис 1
  • мирисати 2
  • мирису 1
  • мирише 4
  • Мирјана 3
  • Мирко 1
  • мирна 5
  • мирни 1
  • мирнија 1
  • мирно 4
  • мирну 1
  • миру 1
  • мисао 3
  • мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 15
  • Мислила 1
  • мислила 13
  • мислим 4
  • мислима 1
  • мислите 1
  • мислити 1
  • мислиш 4
  • Митар 1
  • Митра 1
  • Митрова 1
  • Митровицу 1
  • Митрову 1
  • мицаше 2
  • мице 1
  • мицина 2
  • мицине 3
  • мицину 3
  • мицо 2
  • мичући 1
  • миш 1
  • мишеви 1
  • мишљаше 19
  • мишљењу 1
  • млада 11
  • Млада 3
  • Младалачка 2
  • младачко 1
  • младе 3
  • Младеж 2
  • младеж 6
  • младенце 1
  • млади 1
  • Младић 2
  • младић 3
  • младића 1
  • младићи 1
  • Младићи 1
  • младићу 2
  • младо 2
  • младовања 1
  • младовање 1
  • Младожења 2
  • младожења 5
  • младожење 1
  • младожењин 1
  • младожењом 2
  • младожењу 2
  • младом 1
  • Младост 2
  • младу 2
  • млађа 2
  • млађи 2
  • млађим 2
  • млазеви 1
  • млатнути 1
  • млеком 1
  • млеку 1
  • млечних 1
  • млого 1
  • многе 3
  • многи 1
  • Многи 1
  • много 28
  • Много 3
  • многом 1
  • мном 7
  • мо 1
  • моби 1
  • мобу 1
  • мог 10
  • Мог 2
  • мога 12
  • могао 1
  • могаху 1
  • могаше 3
  • Могла 1
  • могла 20
  • могли 4
  • могло 5
  • могу 19
  • Могу 3
  • могуће 1
  • модри 1
  • модро 1
  • можда 1
  • може 38
  • Може 5
  • можемо 4
  • можете 1
  • можеш 3
  • Мој 1
  • мој 14
  • Моја 3
  • моја 60
  • Моје 2
  • моје 26
  • моји 2
  • мојим 3
  • мојих 2
  • мојој 4
  • мојом 1
  • Мојсила 1
  • Мојсило 6
  • Мојсилов 1
  • Мојсилу 2
  • моју 8
  • Моли 2
  • моли 3
  • молила 5
  • молили 1
  • молим 13
  • Молим 7
  • молимо 1
  • молитва 4
  • молитву 1
  • молити 3
  • молићу 1
  • молише 1
  • молован 1
  • мољаше 3
  • мом 1
  • момак 1
  • момака 2
  • момачки 1
  • моме 4
  • момка 1
  • момком 1
  • момку 1
  • момци 1
  • Момци 1
  • момцима 1
  • момчад 3
  • момчади 1
  • момче 2
  • момчина 2
  • мор 2
  • Мора 1
  • мора 15
  • морају 1
  • морала 2
  • морали 2
  • морало 1
  • Морам 2
  • морам 6
  • морао 1
  • морати 3
  • мораће 1
  • Мораће 1
  • Мораш 2
  • мораш 3
  • Море 10
  • море 6
  • мори 1
  • морити 1
  • мотика 1
  • мотике 1
  • мотиком 1
  • мотику 2
  • мотке 2
  • мотки 1
  • мотрише 1
  • Моћи 2
  • моћи 7
  • мравци 1
  • мраз 1
  • Мразеви 1
  • Мрак 1
  • мрак 2
  • мрака 3
  • мраку 2
  • мрасаво 1
  • мрачна 1
  • мрети 1
  • Мрзи 1
  • мрзи 2
  • мрзила 1
  • мрзило 2
  • мрзиш 1
  • мркле 1
  • мро 1
  • мртваца 5
  • мртвачки 2
  • мртвачким 1
  • мртве 2
  • мртви 2
  • Мртви 2
  • мртвим 2
  • мртвима 1
  • мртвом 1
  • мртву 2
  • мршаву 1
  • мрште 1
  • му 168
  • муву 2
  • мудра 1
  • Мудрим 1
  • муж 2
  • мужа 2
  • мужеве 1
  • музуке 1
  • мука 2
  • мукама 1
  • муке 9
  • муку 1
  • мулим 1
  • муну 1
  • муњу 1
  • мутан 1
  • мути 1
  • Мутни 1
  • мутнула 1
  • мученица 3
  • мучи 4
  • мучила 1
  • мучиле 1
  • мучим 1
  • мучио 1
  • мучних 2
  • мучно 1
  • Мучно 1
  • мушице 1
  • мушкарца 1
  • Мушкарци 1
  • Мушке 1
  • мушке 3
  • Мушки 1
  • мушкиње 1
  • Мушко 3
  • мушко 5
  • мушкобања 1
  • мушкобањом 1
  • муштулугџија 1
  • Муштулук 1
  • н 1
  • на 395
  • На 41
  • набави 1
  • наби 1
  • набраја 1
  • набрајање 1
  • навади 1
  • Навадиле 1
  • навале 1
  • навали 1
  • наваљив 1
  • навеселише 1
  • навике 1
  • навикла 1
  • навикли 2
  • навикне 1
  • навику 1
  • навићи 1
  • навици 2
  • наводнише 1
  • навраћа 1
  • наврши 1
  • навуче 1
  • нагазило 1
  • нагазише 1
  • нагари 1
  • Нагињ 1
  • нагињаше 1
  • нагињу 1
  • нагна 1
  • наговорила 1
  • Наговориле 1
  • нагомила 1
  • нагоњаше 1
  • нагоше 1
  • нагрда 1
  • нагрејати 1
  • над 7
  • нададе 1
  • нададоше 1
  • надарити 1
  • надглед 2
  • надгледај 1
  • Надгледајте 1
  • Надгледала 1
  • надгледала 4
  • надгледам 1
  • надгледати 3
  • надевовала 1
  • наденула 1
  • наденули 1
  • надимаху 2
  • надимиш 1
  • надмоћнији 1
  • надо 1
  • наду 1
  • Нађе 1
  • нађе 10
  • нађеш 2
  • нађи 2
  • наже 4
  • наживела 1
  • назад 1
  • назва 2
  • назвали 1
  • наздрави 2
  • назеб 2
  • назеба 2
  • назив 1
  • назива 1
  • Називаш 1
  • Назовем 1
  • наиграше 1
  • наиђе 2
  • Наиђоше 1
  • наиђу 1
  • нај 1
  • Наја 1
  • наја 6
  • најам 1
  • најбоља 1
  • Најбоље 2
  • најбоље 5
  • најбољи 2
  • најбољу 1
  • најбржи 1
  • највећа 5
  • Највеће 1
  • највећег 2
  • највећи 1
  • највећим 1
  • највећу 1
  • Највише 1
  • највише 9
  • најглавније 2
  • најгоре 1
  • најдосетљивији 1
  • најдраже 1
  • најдуже 1
  • наје 1
  • наједеш 1
  • наједи 1
  • Најзад 1
  • најзад 2
  • наји 1
  • најлак 1
  • најлепшег 1
  • најлепшим 1
  • најлуђа 1
  • најмање 1
  • најмањег 2
  • најмилије 1
  • најмлађа 1
  • најмлађи 2
  • најмлађим 1
  • Најо 1
  • најо 10
  • најокретнији 1
  • најом 1
  • најпаметнији 2
  • најпаметнију 1
  • најпосле 7
  • Најпре 1
  • најпре 14
  • најсиромашнији 1
  • Најслађи 1
  • најсмелији 1
  • најстаријег 1
  • најстрашнија 1
  • Најтеже 1
  • најтужнији 1
  • најусрдније 1
  • наказаније 1
  • накар 1
  • накарада 1
  • наки 1
  • Наки 1
  • накиту 1
  • накићени 2
  • нако 2
  • накомрштити 1
  • наконче 1
  • накострешила 1
  • накривљен 1
  • накричим 1
  • накричујем 1
  • накрст 1
  • налагаше 1
  • налазила 1
  • налазио 2
  • нали 1
  • налик 5
  • наложи 1
  • наљути 2
  • наљутила 3
  • наљутило 1
  • наљутити 1
  • нам 12
  • нама 8
  • наменивши 1
  • намењиваше 1
  • намерио 1
  • намести 4
  • наместим 1
  • наместише 1
  • наметнуто 1
  • Наметнуто 1
  • намешта 1
  • намештају 1
  • намештати 1
  • намештаху 1
  • намештено 1
  • намигују 1
  • намирени 1
  • намири 1
  • Намири 1
  • намргоди 1
  • намучиле 1
  • намучио 1
  • Нана 3
  • нана 8
  • нане 1
  • нани 1
  • Нано 2
  • нано 23
  • нану 1
  • наособ 1
  • наочита 1
  • наочито 1
  • напада 1
  • нападима 1
  • напакости 1
  • напи 1
  • напије 1
  • напијеш 1
  • напио 1
  • написа 1
  • напише 2
  • наплати 1
  • наплаћиваше 1
  • напоље 1
  • направи 1
  • направићу 1
  • напред 2
  • Напред 2
  • напредак 3
  • напредовати 3
  • напрезање 1
  • напретка 1
  • напричаваше 1
  • напупила 1
  • напушта 1
  • нарав 1
  • нарави 1
  • наравно 1
  • наразговарати 1
  • наранити 1
  • Нареди 1
  • нареди 3
  • наредила 1
  • наредио 1
  • наређив 1
  • Наређивала 1
  • наређује 4
  • Нариц 1
  • нарицајући 1
  • нарицала 1
  • Нарицала 1
  • нарицањем 1
  • нарицању 1
  • нариче 1
  • наричу 1
  • наричући 1
  • народ 17
  • Народ 5
  • народа 2
  • народне 1
  • народни 1
  • народом 1
  • Народу 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 5
  • наручи 1
  • Нас 1
  • нас 14
  • насип 1
  • наслоне 1
  • наслужи 4
  • наслужила 1
  • насмеј 1
  • насмеја 4
  • насмејавши 1
  • насмејала 1
  • насмејало 1
  • насмејан 1
  • насмејао 1
  • насмејати 1
  • насмејаше 3
  • насмејем 1
  • насмеји 1
  • насмеши 3
  • наспемо 1
  • наспи 1
  • наспори 1
  • Наста 3
  • наста 4
  • настави 7
  • Настаде 1
  • настаде 3
  • Настала 1
  • настане 1
  • Настани 1
  • Насташе 2
  • наступи 1
  • наступила 1
  • Наступила 1
  • наступиле 1
  • насу 1
  • НАТАЛИЈИ 1
  • натегу 2
  • натема 1
  • натерати 1
  • наточи 1
  • наточим 1
  • натраг 5
  • наћи 3
  • науди 1
  • наудити 1
  • науке 2
  • науми 1
  • наумио 1
  • научено 1
  • научи 7
  • научила 1
  • Научила 1
  • научили 1
  • научио 2
  • научити 1
  • нахвали 1
  • начету 1
  • начини 2
  • начиниле 1
  • начинио 1
  • наш 11
  • Наш 5
  • Наша 2
  • наша 3
  • нашалити 1
  • Наше 2
  • наше 4
  • нашег 1
  • нашем 2
  • наши 2
  • нашим 3
  • Нашла 1
  • нашла 3
  • нашој 4
  • нашу 6
  • не 340
  • Не 62
  • неба 5
  • небеса 1
  • небесни 2
  • небо 5
  • Небо 5
  • небом 2
  • небу 4
  • невеста 1
  • невесте 1
  • невестинском 1
  • невесту 1
  • невешт 1
  • невине 1
  • нег 1
  • нега 2
  • неге 1
  • Него 3
  • него 59
  • негом 1
  • недевери 1
  • недеља 2
  • недеље 1
  • Недељковић 1
  • недељом 1
  • недељу 3
  • недолазак 1
  • недра 5
  • недрима 1
  • нежењени 1
  • нежнија 1
  • нежно 2
  • незнају 1
  • незнане 1
  • нејака 4
  • неједнали 1
  • нек 27
  • Нек 7
  • Нека 13
  • нека 37
  • Некад 1
  • некад 3
  • некака 1
  • некаки 1
  • Некако 1
  • некако 9
  • неке 12
  • Неке 2
  • неки 14
  • Неки 4
  • неким 2
  • некима 2
  • неких 4
  • Неко 1
  • неко 13
  • неког 3
  • некој 1
  • Неколико 2
  • неколико 31
  • неколицину 2
  • неком 1
  • Неку 2
  • неку 7
  • нем 2
  • Нема 13
  • нема 32
  • немаде 1
  • Немај 1
  • немају 2
  • немам 1
  • Немам 3
  • Немамо 1
  • Немаш 2
  • немаш 3
  • немилице 2
  • немо 1
  • неможе 1
  • Немој 23
  • немој 7
  • немојте 1
  • Немојте 6
  • немоћ 2
  • нему 1
  • неосетно 1
  • непозната 1
  • непознате 1
  • непоштен 1
  • непоштену 1
  • неправду 1
  • непрестано 1
  • непријатеља 2
  • непријатно 1
  • неприлика 1
  • неприлике 1
  • неприм 2
  • непцима 1
  • нерадом 1
  • несме 1
  • несрећа 1
  • несреће 1
  • несрећна 4
  • Несрећни 1
  • несрећник 1
  • несрећници 1
  • несрећно 1
  • несрећну 1
  • несрећу 1
  • нестало 2
  • нестане 3
  • нетренимице 1
  • нећака 1
  • неће 14
  • Неће 5
  • Нећемо 1
  • нећемо 3
  • нећете 2
  • Нећеш 2
  • нећеш 8
  • нећу 19
  • Нећу 8
  • неудати 1
  • неуморно 1
  • Нехте 1
  • нечег 1
  • Нешто 3
  • нешто 50
  • Ни 7
  • ни 98
  • Нигде 1
  • нигде 3
  • ниже 1
  • Низ 1
  • низ 4
  • низати 1
  • није 165
  • Није 37
  • ник 1
  • Никад 10
  • никад 28
  • никаква 1
  • никакве 1
  • Никакве 1
  • никаквих 1
  • никакво 1
  • никаквог 1
  • Никаквог 1
  • никако 14
  • Никако 2
  • нико 10
  • Нико 4
  • никог 3
  • никога 2
  • Никола 1
  • Николи 1
  • ником 3
  • никоме 1
  • Никуд 3
  • никуд 7
  • Нина 9
  • Нини 1
  • Нининог 1
  • Нинка 5
  • Нинко 43
  • Нинковим 1
  • Нинком 5
  • Нинку 4
  • Нино 9
  • Нину 1
  • нисам 14
  • Нисам 17
  • ниси 14
  • Ниси 3
  • ниска 1
  • нискама 1
  • ниске 3
  • ниски 1
  • нисмо 2
  • Нисмо 2
  • нису 11
  • Нису 2
  • нисци 1
  • нит 1
  • Нити 1
  • нити 7
  • Ничега 2
  • нишани 1
  • Ништа 20
  • ништа 49
  • ништи 1
  • Но 4
  • но 6
  • нова 2
  • новац 3
  • новаца 1
  • Нови 1
  • нових 1
  • ново 1
  • Ново 1
  • новога 1
  • новцем 1
  • новчаном 1
  • нога 1
  • ногама 3
  • Ноге 1
  • ноге 10
  • ногу 3
  • ноде 1
  • нож 3
  • ножа 1
  • ножеви 1
  • ножем 1
  • ножице 1
  • нокташ 1
  • нокти 1
  • нос 7
  • носам 2
  • носати 1
  • носаше 2
  • носећи 2
  • носи 4
  • носила 2
  • носиле 1
  • носили 1
  • носилима 1
  • носимо 1
  • носити 1
  • носиш 2
  • носове 1
  • носом 1
  • Ноћ 2
  • ноћ 33
  • ноћас 1
  • ноћи 16
  • ноћиле 1
  • Ноћио 1
  • ноћите 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 2
  • ношаху 1
  • ношаше 1
  • ношиву 1
  • нуди 1
  • нужде 2
  • нужно 1
  • нуло 2
  • нуто 3
  • Нуто 3
  • њ 11
  • Ње 1
  • ње 16
  • Њега 1
  • њега 51
  • његов 7
  • његова 14
  • Његова 7
  • његове 12
  • његови 3
  • његовим 1
  • његових 4
  • Његово 2
  • његово 4
  • његовог 3
  • његовој 4
  • његовом 3
  • његову 5
  • Њезин 1
  • њезин 4
  • њезине 1
  • њезино 1
  • њезиног 1
  • њезином 1
  • Њему 3
  • њему 30
  • њен 14
  • њена 17
  • Њена 3
  • Њене 1
  • њене 12
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 2
  • Њено 1
  • њено 12
  • њеног 3
  • њеној 4
  • ЊЕНОМ 1
  • њеном 7
  • њену 6
  • њива 3
  • њивама 1
  • Њиве 1
  • њиве 5
  • њиви 2
  • њиву 1
  • њим 36
  • Њима 2
  • њима 33
  • њиме 4
  • њина 1
  • њих 28
  • Њих 3
  • њихов 1
  • Њихова 1
  • њихова 3
  • њихове 1
  • Њихови 1
  • њихових 1
  • њиховој 2
  • њиховом 1
  • њој 18
  • Њој 3
  • Њојзи 1
  • њојзи 6
  • њом 30
  • њоме 3
  • њу 32
  • Њу 6
  • О 25
  • о 528
  • оба 7
  • обајала 1
  • обали 1
  • обалу 1
  • обасја 1
  • обасјам 1
  • обашка 1
  • Обведе 1
  • обе 2
  • Обелеше 1
  • обелити 1
  • оберучке 1
  • обећа 1
  • обећала 1
  • обећао 1
  • обзирала 1
  • обиђе 2
  • обилази 1
  • обилазила 1
  • обистини 1
  • обистинише 1
  • обићу 1
  • Обичај 1
  • обичај 4
  • обичаји 2
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обична 2
  • обично 2
  • обишла 1
  • облак 1
  • облаци 3
  • облачак 1
  • облачити 1
  • облачића 1
  • обли 1
  • облише 2
  • облу 1
  • обогатио 1
  • обојак 1
  • обоје 2
  • Обојица 1
  • обојицу 1
  • оболео 1
  • обор 6
  • оборе 1
  • оборене 3
  • обори 5
  • оборила 1
  • оборио 2
  • оборише 1
  • обору 1
  • обрадује 1
  • образ 6
  • образа 7
  • образе 5
  • Образи 3
  • образи 6
  • образом 1
  • обраст 1
  • обратити 1
  • обрашчића 1
  • обрашчиће 1
  • Обрашчиће 1
  • обрве 3
  • обредише 2
  • обриса 1
  • обрисаше 1
  • обрише 1
  • обрнуше 1
  • обрукаш 1
  • обу 2
  • Обузе 2
  • обузе 4
  • обузеле 1
  • обузео 1
  • обузимати 1
  • обузимаше 1
  • обује 1
  • Обукла 1
  • обукла 2
  • обукли 1
  • обуку 1
  • обути 1
  • обућа 2
  • обућу 6
  • обуци 1
  • обуче 3
  • обучени 2
  • Ова 5
  • ова 9
  • овај 26
  • Овај 8
  • овака 1
  • Овака 1
  • овакви 2
  • оваки 1
  • овако 16
  • Овако 8
  • оваког 2
  • оваком 2
  • овамо 14
  • Овамо 2
  • овде 18
  • Овде 6
  • Ове 2
  • ове 8
  • Ови 1
  • ови 3
  • овим 1
  • овима 3
  • овлад 1
  • овладали 1
  • ОВО 1
  • Ово 14
  • ово 54
  • овог 3
  • овога 1
  • овој 1
  • Оволики 1
  • Оволико 2
  • овом 7
  • ову 16
  • овуд 2
  • овце 1
  • огласи 2
  • огледа 1
  • огледало 1
  • огњило 1
  • огњишта 4
  • огњишту 5
  • огради 1
  • ограду 3
  • огреју 1
  • Огрешио 1
  • огрлици 1
  • огуљена 1
  • од 259
  • Од 26
  • одаваше 1
  • одавде 1
  • одавна 1
  • одагна 1
  • одазв 1
  • одазва 2
  • одазвасте 1
  • одакле 2
  • одатле 1
  • одбацила 1
  • одби 2
  • одбија 1
  • одбор 1
  • одборник 2
  • одборским 1
  • одборску 1
  • одбору 1
  • одвај 1
  • одведе 4
  • одвезоше 1
  • одвише 2
  • одвоји 1
  • одвојила 2
  • одвугну 2
  • одвукоше 1
  • одгајила 1
  • одговар 1
  • одговара 6
  • одговарала 1
  • одговарам 1
  • одговарати 1
  • одговараху 1
  • одговараше 1
  • одговор 1
  • одговори 19
  • одговорила 3
  • одговорим 1
  • одговорио 3
  • одговорити 1
  • одговорише 1
  • оде 71
  • одевен 1
  • одевена 2
  • одела 1
  • одели 1
  • Одели 1
  • одело 1
  • оделу 1
  • одем 2
  • одеш 3
  • оди 1
  • Оди 5
  • одиграше 2
  • одим 1
  • одио 1
  • одисаше 1
  • одите 1
  • одједаред 1
  • одјекне 1
  • одјекну 1
  • одјури 1
  • одлази 1
  • одлазила 1
  • Одлазио 1
  • одлазити 1
  • одласку 1
  • Одложила 1
  • одмак 1
  • одмакне 1
  • одмакох 2
  • одмарала 1
  • одмарање 1
  • одмаћи 1
  • Одмах 3
  • одмах 8
  • одмаче 1
  • одмени 1
  • одмицаху 1
  • одмичеш 1
  • одморим 1
  • одморити 1
  • одмота 1
  • однела 1
  • однесе 7
  • однећеш 1
  • односи 1
  • одобравали 1
  • одобравања 1
  • одолен 2
  • одох 1
  • одоше 12
  • одпаркнула 1
  • Одрасла 1
  • одрасла 3
  • одраст 1
  • одрасто 1
  • одреди 3
  • одредила 1
  • одредио 2
  • одредиш 1
  • одређеније 1
  • одређује 1
  • одрек 1
  • одрећи 1
  • одреци 1
  • одреши 1
  • одржала 1
  • одрже 1
  • одржи 1
  • Одржи 1
  • одриче 1
  • одсвирају 1
  • одспавају 1
  • одспавати 2
  • одступаше 1
  • оду 1
  • одуз 1
  • одузима 1
  • одузимају 1
  • одузимати 1
  • одузме 2
  • одузми 1
  • одуста 1
  • одустане 1
  • одшалио 1
  • ожалила 1
  • ожалошћену 1
  • ожени 7
  • оженио 3
  • оженити 1
  • ожењен 2
  • оживеле 1
  • оживљава 1
  • озбиљна 2
  • озбиљност 1
  • озго 1
  • оздо 1
  • оздрављали 1
  • Ој 3
  • ој 5
  • ока 7
  • окади 1
  • окаменила 2
  • окаменило 1
  • окину 1
  • окисну 1
  • окити 1
  • окићена 2
  • окићене 1
  • окићену 1
  • Око 6
  • око 77
  • окоље 1
  • оком 4
  • окорне 1
  • окр 1
  • окрачале 1
  • окрен 1
  • окрене 1
  • Окрене 1
  • окрени 1
  • Окренула 1
  • окренута 1
  • окренути 2
  • окретати 1
  • окреташе 1
  • Окрете 1
  • окрете 10
  • окретна 1
  • окрећу 1
  • округла 1
  • округли 1
  • округло 2
  • Окружи 1
  • оку 1
  • окумешна 1
  • окупају 1
  • окупала 2
  • окупали 1
  • окупати 1
  • окупе 1
  • окупи 1
  • окупила 1
  • окупили 1
  • окупише 1
  • окупу 1
  • олако 1
  • олтар 2
  • олтара 1
  • Омалена 1
  • омедити 1
  • ометена 1
  • омили 1
  • омилити 1
  • омотала 1
  • омразио 1
  • омрз 2
  • омрзе 1
  • Он 102
  • он 182
  • Она 112
  • она 249
  • онај 8
  • онака 1
  • Онака 2
  • онакази 1
  • онаква 1
  • онаке 2
  • онаки 2
  • онако 23
  • онаког 1
  • онаку 1
  • онда 140
  • Онда 47
  • онде 5
  • оне 23
  • Оне 3
  • онесвешћен 1
  • Они 18
  • они 38
  • оник 1
  • оника 1
  • оним 7
  • онима 1
  • оних 4
  • Оно 12
  • оно 48
  • оног 3
  • онога 4
  • оној 1
  • онолика 1
  • Оном 1
  • оном 16
  • ономе 1
  • ону 5
  • опа 2
  • опаде 1
  • опазила 1
  • опазио 1
  • опали 1
  • опанак 1
  • опанака 1
  • опанка 1
  • опанке 1
  • опанци 1
  • опасала 1
  • Опасаше 1
  • опасностима 1
  • опела 1
  • опело 2
  • Опет 6
  • опет 87
  • опијем 1
  • опиле 1
  • опио 1
  • опиру 1
  • описати 1
  • опише 1
  • опишем 2
  • опколише 1
  • оплака 1
  • оплакати 1
  • оплакаше 1
  • оплакујем 1
  • оплела 1
  • оплеле 1
  • оплете 1
  • опомињаше 1
  • опра 1
  • оправљају 1
  • опрати 1
  • опраше 1
  • опрема 1
  • опремају 1
  • опреми 2
  • опремио 1
  • опремише 1
  • опријатељимо 1
  • опричала 2
  • опричати 1
  • опрљи 1
  • Опрости 4
  • опрости 6
  • опростимо 5
  • опростио 1
  • Опростите 1
  • опроштаја 1
  • Опроштено 1
  • опруженом 1
  • опсов 1
  • опсова 1
  • опточено 1
  • опште 1
  • општини 1
  • општинска 1
  • општинске 2
  • општински 2
  • општинским 1
  • општинској 1
  • ор 1
  • оразуми 1
  • орачица 1
  • орба 1
  • орби 1
  • оретко 2
  • орлаша 1
  • ору 1
  • оружја 1
  • оружје 2
  • осам 6
  • осване 1
  • Освану 1
  • освануо 1
  • освети 1
  • освртала 1
  • Осврте 1
  • оседлаше 1
  • осењена 1
  • осети 6
  • Осетио 1
  • осетих 1
  • осећа 1
  • осећаја 2
  • Осећаје 1
  • осећајем 2
  • осећаји 1
  • Осећала 1
  • осећам 2
  • осећање 1
  • осећаше 2
  • осећи 1
  • осече 1
  • осигурава 1
  • осим 11
  • Осим 5
  • ославило 1
  • Осладите 1
  • осмејак 5
  • осмејком 1
  • осмејку 1
  • основана 1
  • основу 1
  • особине 1
  • осоколила 1
  • осоколио 1
  • осрамотити 1
  • осрамотиш 1
  • оста 13
  • остави 5
  • Остави 9
  • оставивши 1
  • оставила 3
  • оставили 1
  • оставим 1
  • оставимо 1
  • оставите 1
  • оставити 4
  • оставићемо 1
  • оставише 2
  • оставља 3
  • остављаху 1
  • остављаше 1
  • остављена 1
  • Оставши 1
  • остаде 1
  • остајала 1
  • остајаху 1
  • остајаше 1
  • остаје 1
  • остале 3
  • Остали 1
  • остали 2
  • остало 2
  • осталом 1
  • остане 1
  • останем 1
  • остани 1
  • остари 2
  • остарио 1
  • остатак 2
  • остати 2
  • остатка 1
  • остатку 1
  • остах 1
  • осташе 1
  • осу 1
  • осуди 1
  • осудио 1
  • осуло 1
  • осушио 1
  • отави 2
  • отац 15
  • ОТАЏБИНЕ 1
  • отвара 2
  • Отварај 1
  • отвора 1
  • Отвори 2
  • отвори 9
  • отворивши 1
  • отворила 1
  • отворити 1
  • Отворише 1
  • отворише 2
  • Оте 2
  • оте 3
  • отезати 1
  • отера 1
  • Отера 1
  • отиди 2
  • отимала 1
  • отићи 2
  • отиш 6
  • Отишла 1
  • отишла 9
  • отишли 2
  • открљепи 1
  • Откуда 1
  • откупио 1
  • откупих 1
  • отме 1
  • отмеш 2
  • Отпи 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 2
  • отресе 1
  • отрча 1
  • отуд 3
  • отуда 1
  • отуђили 1
  • отужно 1
  • отупише 1
  • оћемо 1
  • Оћемо 4
  • Оћете 2
  • оћете 3
  • оћутати 1
  • Охо 2
  • оца 17
  • оцем 1
  • оцу 4
  • очајању 1
  • очајнички 2
  • оче 3
  • очевом 1
  • очекивали 1
  • Очекни 1
  • очешља 2
  • очешљај 2
  • очешљала 2
  • очешљам 2
  • очешљати 1
  • Очи 4
  • очи 48
  • очију 13
  • Очију 3
  • очима 9
  • очита 5
  • очиташе 1
  • очицама 1
  • очице 2
  • очувај 2
  • очувати 1
  • ошамари 1
  • ошину 1
  • ошинувши 1
  • оштре 1
  • Оштро 1
  • П 3
  • Па 117
  • па 491
  • пада 5
  • Пада 5
  • падају 1
  • падајућу 1
  • падала 1
  • падало 1
  • падати 2
  • падаху 1
  • падаше 5
  • паде 12
  • падне 4
  • пажња 1
  • пажњи 3
  • пазе 6
  • Пази 1
  • пази 2
  • пазила 1
  • Пазила 1
  • пазим 2
  • пазимо 2
  • пазите 1
  • Пазите 1
  • пазиће 1
  • пазуве 1
  • пак 2
  • пала 1
  • пале 1
  • пали 1
  • палио 1
  • пало 2
  • памет 4
  • паметан 1
  • памети 4
  • паметна 3
  • паметни 1
  • паметније 1
  • паметнијег 2
  • паметним 1
  • паметно 6
  • памуком 1
  • панајије 1
  • панајију 3
  • пандура 1
  • пандуре 1
  • пандурима 1
  • Панта 5
  • Панти 1
  • Пантић 1
  • Пантића 7
  • Пантићева 1
  • Пантићеве 1
  • Пантићево 1
  • Пантићевом 1
  • Пантићи 2
  • Пантићу 2
  • Панту 1
  • пања 1
  • пању 1
  • пар 12
  • пара 2
  • Парашницу 1
  • паре 6
  • пару 3
  • парчад 1
  • парче 4
  • пас 4
  • паса 1
  • пасу 1
  • пасуљ 1
  • патиле 1
  • патка 2
  • патке 1
  • патњама 1
  • патње 3
  • паучина 1
  • пачај 1
  • пачариз 2
  • пачати 1
  • пашњак 2
  • пашњаци 1
  • пашћеш 1
  • пе 1
  • Пе 1
  • пев 2
  • пева 7
  • певај 1
  • певају 7
  • певајући 1
  • певала 6
  • певамо 1
  • певањем 1
  • певати 1
  • певаху 1
  • певач 1
  • певаче 1
  • певаш 1
  • Певаш 1
  • певаше 2
  • певуши 2
  • певушила 1
  • певушим 1
  • певушити 1
  • педесет 1
  • пек 1
  • пека 1
  • пењала 2
  • пењу 1
  • пепелу 1
  • пепео 2
  • пера 1
  • Пера 3
  • пери 1
  • Пери 1
  • перишани 1
  • перје 1
  • Перо 2
  • перо 6
  • Пером 1
  • Перу 5
  • перчин 1
  • песак 1
  • песма 3
  • песмама 1
  • песме 2
  • песмице 1
  • песму 2
  • песнице 1
  • песницом 1
  • песницу 1
  • пет 12
  • петама 1
  • Петар 5
  • петла 1
  • петли 4
  • петлова 2
  • петлово 1
  • петлу 1
  • петн 3
  • петнаест 2
  • петоро 1
  • Петра 6
  • петраиљ 1
  • петрајиљ 1
  • Петре 2
  • Петрија 15
  • Петрији 1
  • Петрију 2
  • Петрова 1
  • пецива 2
  • пециво 1
  • печат 2
  • пече 2
  • печен 2
  • печена 1
  • печено 3
  • печења 2
  • Печење 1
  • печење 4
  • пешкир 5
  • пешкира 1
  • пешкирић 2
  • пешкирићем 1
  • пешкиром 1
  • пиј 1
  • пијан 2
  • пијана 2
  • пијанији 1
  • пијанка 1
  • пијанство 1
  • пије 3
  • пијем 2
  • пијете 1
  • пијеш 1
  • пијте 1
  • пију 4
  • пијући 1
  • пили 3
  • пилићи 1
  • Пиљеж 1
  • пиљеж 2
  • пио 3
  • пирка 1
  • пиркаше 1
  • пирну 4
  • пис 1
  • писању 1
  • ПИСАЦ 1
  • пискар 1
  • пискарати 1
  • писмен 3
  • писмено 1
  • писну 1
  • пита 20
  • питају 3
  • питајући 1
  • питала 5
  • питам 3
  • питати 2
  • Питаћу 1
  • питаху 1
  • питаш 1
  • питаше 9
  • пити 1
  • пића 1
  • пиће 3
  • пићем 2
  • пићу 1
  • пише 6
  • пишти 2
  • Пиштољ 1
  • пиштољ 10
  • пиштоља 1
  • плаве 2
  • плаветнило 1
  • плави 1
  • плавим 1
  • плавих 1
  • плаво 2
  • плавог 1
  • плавојка 1
  • плавом 1
  • плака 1
  • плакала 4
  • плакале 1
  • плакали 1
  • плакати 1
  • плакаше 1
  • пламен 3
  • плану 5
  • Плати 1
  • плати 3
  • платим 2
  • платити 3
  • Платиће 3
  • платише 2
  • платну 1
  • плаћају 1
  • плаћам 2
  • плаћао 1
  • плаћаше 1
  • плач 4
  • Плаче 1
  • плаче 6
  • плачем 2
  • плачете 1
  • плачеш 1
  • плачну 1
  • плачу 4
  • плашећи 1
  • плашио 1
  • плашити 1
  • плеле 1
  • плена 1
  • плести 1
  • плетивом 1
  • плећа 2
  • плећкама 1
  • плећке 1
  • плећку 2
  • плове 1
  • пловећи 3
  • плови 1
  • плода 1
  • плот 2
  • плота 1
  • плоту 1
  • плугу 1
  • Пљешти 1
  • пљувачку 1
  • пљусак 1
  • пљускала 1
  • пљусну 1
  • По 16
  • по 166
  • побегле 1
  • побегне 1
  • побегну 1
  • побегоше 1
  • побеже 2
  • побелеше 1
  • побићемо 1
  • побрину 1
  • повади 2
  • поваљало 1
  • повампириће 1
  • повата 1
  • поведе 4
  • повеза 1
  • повео 1
  • поверава 1
  • поверити 1
  • поверник 1
  • повесмо 1
  • Повесмо 1
  • повести 1
  • повеша 1
  • повијала 2
  • повикао 1
  • повикаше 2
  • повикоше 1
  • повратише 1
  • поврве 1
  • поврће 1
  • повући 1
  • повуци 1
  • повуче 3
  • поганих 1
  • погаче 1
  • погачу 3
  • погибе 1
  • Погибе 2
  • погибох 1
  • погинути 1
  • поглед 2
  • погледа 24
  • Погледа 3
  • погледај 1
  • Погледај 1
  • погледају 1
  • погледати 4
  • погледаш 1
  • погледаше 2
  • погледом 3
  • погледу 1
  • погоди 3
  • погодимо 1
  • погођено 1
  • пограђене 1
  • погрешила 1
  • погреших 1
  • погрешку 1
  • погурени 1
  • погурено 1
  • Под 1
  • под 19
  • подависмо 1
  • подај 3
  • подајте 1
  • подасут 2
  • подати 1
  • подвикне 1
  • подвикну 1
  • подвикнути 1
  • подвикују 1
  • подгајио 1
  • подгајити 1
  • поде 2
  • подели 1
  • поделимо 1
  • Подетењио 1
  • Подигла 1
  • подигли 1
  • Подигни 1
  • подигни 2
  • подигну 1
  • подиже 10
  • подижући 1
  • подилазаше 1
  • подједнако 2
  • подлогу 4
  • подметну 1
  • подмеће 1
  • подне 4
  • поднесе 1
  • подржи 1
  • подсекоше 1
  • подсмевала 1
  • подстицала 1
  • подузела 1
  • подушје 1
  • Пође 1
  • пође 14
  • пођем 1
  • пођеш 2
  • пођоше 1
  • Пожеле 1
  • пожелела 1
  • поживи 1
  • пожртвовања 1
  • Пожури 1
  • пожурите 1
  • пожуте 1
  • пожутело 1
  • позади 1
  • позв 1
  • позва 3
  • позват 1
  • позваћу 1
  • позвах 1
  • позваше 1
  • поздраве 1
  • Поздрави 1
  • поздрави 4
  • поздравили 2
  • поздравим 2
  • поздравимо 1
  • поздравиш 1
  • поздравише 2
  • Поздравише 2
  • поздравља 1
  • поздрављајући 1
  • поздрављали 1
  • поздрављаше 1
  • позеленело 1
  • позеленео 1
  • позив 2
  • позива 1
  • позн 1
  • позна 3
  • познавању 1
  • познаје 8
  • познајем 2
  • познала 1
  • познат 2
  • познати 1
  • познато 1
  • позове 1
  • позови 1
  • поиграва 1
  • поизврћемо 1
  • поиска 3
  • поискаш 1
  • поишту 1
  • појави 1
  • појали 1
  • појас 4
  • појаса 2
  • појасева 1
  • појаши 1
  • Поједоше 1
  • појка 2
  • појми 2
  • појури 2
  • појурише 1
  • покажем 1
  • показа 3
  • показати 3
  • показаће 1
  • показујеш 1
  • показујући 1
  • покајали 2
  • покајати 1
  • покидали 1
  • Поклони 1
  • поклони 8
  • поклоним 1
  • поклонио 1
  • покојни 3
  • покојник 1
  • покојника 6
  • покојниково 1
  • покојнику 2
  • покоси 1
  • покрај 1
  • покри 5
  • покров 1
  • покудити 1
  • покуњио 1
  • покупим 1
  • Пола 1
  • пола 5
  • Полазак 1
  • полазе 1
  • Полази 1
  • полазим 2
  • полако 3
  • поласка 1
  • поласку 2
  • полежа 1
  • полелеји 1
  • полете 8
  • полетеше 1
  • поли 10
  • полије 1
  • полијеш 1
  • Полила 1
  • полити 1
  • Полићеш 1
  • полише 2
  • половину 1
  • положи 1
  • полугодишњицу 1
  • полудела 1
  • полуделе 1
  • полудех 1
  • полуди 1
  • полутак 3
  • поља 3
  • пољаке 1
  • поље 17
  • пољем 2
  • пољске 2
  • пољу 6
  • пољубац 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 42
  • пољубила 1
  • пољубиле 1
  • пољубимо 1
  • пољубио 2
  • пољубити 1
  • пољубиш 1
  • пољубише 1
  • пољупцима 1
  • помаг 1
  • помагала 1
  • помагали 1
  • помагати 2
  • помагаше 1
  • Помаже 2
  • помаже 6
  • помам 1
  • помами 1
  • помен 1
  • поменеш 1
  • помену 2
  • поменути 1
  • помеша 1
  • помињ 1
  • помириле 1
  • помис 1
  • Помисли 3
  • помисли 9
  • помислила 1
  • помислим 1
  • Помислите 1
  • помислити 2
  • помишља 1
  • Помлати 1
  • помог 7
  • помогла 1
  • помогне 4
  • помого 1
  • помогоше 1
  • помодри 1
  • поможе 2
  • Поможе 2
  • Помоз 3
  • помози 1
  • помоли 1
  • помолише 2
  • помоћи 2
  • помоћник 1
  • помоћници 1
  • помре 1
  • помремо 1
  • помреше 1
  • помрлим 2
  • Помрчина 1
  • понављала 1
  • понедељник 3
  • понела 1
  • понео 1
  • понесе 2
  • понесите 1
  • понесу 1
  • понећеш 1
  • понеше 2
  • понизане 1
  • понова 1
  • понови 2
  • поново 1
  • понора 1
  • понос 3
  • поноса 1
  • поносе 1
  • поноси 1
  • поносила 3
  • поносимо 1
  • поносио 1
  • поносити 1
  • поносито 4
  • поносом 1
  • поноћну 1
  • понуду 2
  • поњава 1
  • поњавама 1
  • поњаве 2
  • поњаву 1
  • поодрасло 1
  • Поп 1
  • поп 7
  • Попа 17
  • попа 49
  • попак 3
  • попале 2
  • Попалише 1
  • попама 1
  • попе 3
  • поперу 1
  • попи 9
  • попиној 1
  • попином 1
  • попира 1
  • попирана 1
  • попирује 1
  • пописа 1
  • Попише 1
  • попише 2
  • попка 1
  • поплавиле 1
  • поплашено 2
  • Поплаши 1
  • поплашила 1
  • поплашим 1
  • поплашише 1
  • Попо 1
  • попо 8
  • попови 1
  • поповима 1
  • попом 6
  • попраће 1
  • Попу 1
  • попу 11
  • попусти 3
  • попустио 1
  • попуцаше 1
  • попушташе 2
  • поради 1
  • поразговараше 1
  • поред 6
  • порезу 1
  • пориче 1
  • пород 2
  • порода 1
  • породи 1
  • породио 1
  • породице 1
  • породицу 1
  • порођаја 2
  • порту 1
  • поруку 1
  • порумене 1
  • поруменевши 1
  • поруменео 1
  • поруменивши 1
  • пос 13
  • посаветова 2
  • посаветовати 1
  • посаветује 1
  • Посарањива 1
  • посвети 1
  • ПОСВЕЋУЈЕ 1
  • поседали 4
  • поседамо 1
  • Поседаше 2
  • поседаше 4
  • поседе 3
  • поседети 1
  • Поседеше 2
  • поседеше 3
  • Поседи 1
  • посеју 1
  • посело 1
  • посећи 1
  • посеци 1
  • Посеци 1
  • посече 2
  • посисала 1
  • поскакаше 1
  • поскидали 2
  • посла 17
  • После 11
  • после 23
  • последња 1
  • последње 6
  • последњег 1
  • последњи 1
  • послетку 8
  • послов 1
  • пословања 1
  • послове 3
  • пословима 3
  • послом 1
  • послу 3
  • послужи 3
  • послужила 1
  • послужити 1
  • послују 1
  • послуша 3
  • послушај 2
  • послушала 3
  • послушати 1
  • Послушаће 1
  • Послушаћу 1
  • послушаш 4
  • послушаше 1
  • послушна 2
  • поспало 1
  • поспаше 1
  • посрнуше 1
  • посртати 1
  • посрћући 2
  • пост 1
  • поста 7
  • постави 2
  • поставио 1
  • поставити 1
  • поставља 2
  • постављати 2
  • постављаху 1
  • постављена 2
  • постављено 1
  • постаде 1
  • постајаху 1
  • постајаше 1
  • постала 3
  • постане 1
  • постеље 4
  • постељи 1
  • постељу 8
  • постицала 1
  • постоји 2
  • посуте 1
  • потврђују 1
  • потеже 1
  • потер 1
  • потера 1
  • потес 1
  • потеси 1
  • потесу 3
  • потече 1
  • потиљак 1
  • потовари 1
  • поток 1
  • потоком 1
  • потону 2
  • потоња 1
  • потоп 1
  • поточић 1
  • поточића 1
  • потпун 1
  • потпуно 3
  • потражи 2
  • потре 1
  • потребан 1
  • потребна 1
  • потребу 2
  • потрести 1
  • потрпаше 1
  • потрудише 1
  • потрули 1
  • потрча 1
  • потужи 1
  • потужио 1
  • потуче 1
  • поћи 2
  • поћута 3
  • поуздано 1
  • поуздање 1
  • поуздањем 1
  • поучава 1
  • поучавала 3
  • поучи 3
  • поучите 1
  • поучити 1
  • поучићеш 1
  • похвала 1
  • похвали 1
  • похвалити 1
  • походе 1
  • походила 1
  • поцепа 1
  • Поцерини 1
  • поцрвене 3
  • поцрвенео 2
  • Поцркајте 1
  • поцрнео 1
  • Поче 1
  • поче 42
  • Почев 1
  • почеле 1
  • почели 1
  • почети 1
  • почетка 3
  • почетке 1
  • почетку 1
  • Почеше 2
  • почеше 9
  • почиваше 1
  • почињ 1
  • почисти 2
  • почистила 1
  • почне 1
  • пош 1
  • пошла 4
  • пошли 2
  • пошло 1
  • пошљемо 1
  • пошљи 1
  • поштена 2
  • поштени 1
  • поштенија 2
  • поштенији 1
  • поштених 1
  • поштено 3
  • поштеном 1
  • поштења 2
  • поштење 2
  • поштењем 1
  • пошто 17
  • Пошто 17
  • поштовала 2
  • поштовале 1
  • поштовали 1
  • поштовање 1
  • поштује 1
  • пр 1
  • прав 3
  • права 7
  • правда 3
  • правду 1
  • прави 3
  • правила 3
  • правио 1
  • правиш 1
  • прављење 1
  • право 8
  • Право 9
  • правом 1
  • праг 3
  • прага 4
  • прагом 1
  • прагу 5
  • прадеди 1
  • Празан 1
  • празни 1
  • празнину 2
  • прала 2
  • прасе 5
  • праснути 1
  • прате 1
  • прати 1
  • Пратња 3
  • пратње 1
  • прашина 1
  • прашином 1
  • праштам 2
  • праштање 1
  • прашташе 1
  • Прва 1
  • прва 5
  • прве 1
  • Први 3
  • први 5
  • првим 1
  • првих 2
  • прво 10
  • Прво 3
  • првог 1
  • првој 2
  • првом 1
  • прву 2
  • Пре 1
  • пре 14
  • пребацив 1
  • пребацио 1
  • пребацише 1
  • пребегоше 1
  • пребринула 1
  • Пребројаваху 1
  • превали 1
  • превалило 1
  • преваре 1
  • превари 2
  • преварити 1
  • превез 8
  • преви 1
  • превијаше 1
  • превијеш 1
  • превићу 1
  • прегаче 1
  • прегла 1
  • преглавак 1
  • прегледа 3
  • Пред 4
  • пред 47
  • преда 1
  • предаде 4
  • предај 1
  • предижи 1
  • предњег 1
  • предњим 1
  • предскаже 1
  • предсказало 1
  • предходи 1
  • пређе 2
  • пређосмо 1
  • Пређох 1
  • пређоше 1
  • пређу 1
  • презриво 1
  • прекидаше 1
  • прекиде 2
  • Прекинут 1
  • преклапају 1
  • преко 14
  • прекоглавље 1
  • прекорачи 1
  • прекорно 2
  • прекосутра 1
  • прекрате 1
  • прекрати 1
  • прекрсти 12
  • Прекрсти 2
  • прекрстила 1
  • прекрстише 1
  • прела 2
  • прелази 1
  • прели 1
  • преливају 1
  • прело 1
  • Према 2
  • пренесе 1
  • пренети 1
  • препе 2
  • преплетени 1
  • препоручивала 1
  • препочнем 2
  • препрека 1
  • препуно 1
  • пресвуче 1
  • пресели 1
  • пресече 6
  • пресјава 1
  • преслицом 1
  • преслицу 1
  • престави 1
  • престављено 1
  • престаје 1
  • престало 1
  • престане 1
  • престати 1
  • пресуди 1
  • прети 3
  • претио 1
  • претити 1
  • претња 1
  • претрну 1
  • претрпети 1
  • претрпите 1
  • претрпити 1
  • прећи 1
  • пречестити 1
  • пречица 1
  • Прешло 1
  • ПРЕШТАМПАНО 1
  • при 4
  • прибирању 1
  • приближиш 1
  • прибрали 1
  • приват 1
  • привати 2
  • приведе 1
  • привеза 2
  • пригрли 2
  • придену 1
  • Придигни 1
  • придигну 1
  • придиже 2
  • придржа 1
  • Приђе 1
  • приђе 20
  • призван 1
  • призива 1
  • призивам 1
  • признаде 1
  • Признајем 1
  • признајеш 1
  • признала 1
  • признати 1
  • призови 1
  • Прија 1
  • прија 2
  • пријама 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 11
  • пријатеље 5
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 6
  • пријатељима 3
  • пријатељу 13
  • прије 1
  • пријо 7
  • прикаже 3
  • приказ 2
  • приказа 2
  • приказује 1
  • прикрије 1
  • прикупи 1
  • прикупио 2
  • прикупља 1
  • прилажаше 1
  • прилази 1
  • прилепи 2
  • прилика 2
  • приликама 1
  • приликом 1
  • прилику 1
  • прима 1
  • примаче 1
  • примедбу 1
  • приметивши 1
  • прими 8
  • примивши 1
  • примила 1
  • Примила 1
  • примио 2
  • примири 2
  • примирила 1
  • приповедам 1
  • ПРИПОВЕТКА 2
  • прираст 1
  • прирезе 1
  • присенак 1
  • присети 1
  • Пристаде 1
  • пристајаше 1
  • пристане 1
  • пристојности 1
  • присуству 1
  • притајири 1
  • притврди 1
  • притврдише 1
  • притер 1
  • Притрча 1
  • притрча 4
  • прич 2
  • прича 9
  • причају 1
  • причала 6
  • Причали 1
  • причало 2
  • причам 6
  • причама 1
  • причати 4
  • причаху 1
  • причаше 1
  • приче 1
  • приш 1
  • приши 2
  • пришије 1
  • пришт 1
  • прну 1
  • пробала 1
  • проби 2
  • пробиј 1
  • проблагујете 1
  • пробуди 4
  • пробудила 1
  • пробудим 2
  • пробудити 2
  • провалило 2
  • провесели 1
  • провидна 1
  • провириваху 2
  • проводила 2
  • проврљаше 1
  • провукла 1
  • проговара 2
  • проговори 2
  • проговорити 2
  • прогута 1
  • продаје 1
  • продају 1
  • продати 1
  • продужаваше 1
  • продужити 1
  • продужише 1
  • прође 5
  • Прође 6
  • прођем 1
  • прођоше 1
  • Прођоше 1
  • проживети 1
  • проживиш 1
  • прожмава 3
  • прозвале 1
  • прозвали 1
  • прозор 2
  • прозоре 1
  • прозору 1
  • проиграше 1
  • проју 1
  • проклет 1
  • проклетнице 1
  • проклето 1
  • проклећу 1
  • прокопсаше 1
  • прокраде 1
  • прокуне 1
  • пролажаху 1
  • пролазаше 1
  • пролазе 2
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • пролеташе 1
  • пролети 2
  • пролетња 1
  • пролетњег 1
  • пролетњем 1
  • пролећа 1
  • пролеће 4
  • пролећу 2
  • пролили 1
  • проматраше 1
  • промене 1
  • промени 1
  • променим 1
  • промешкољи 2
  • промукло 2
  • промучи 1
  • пронео 1
  • пронесе 1
  • пронети 1
  • проноса 1
  • пропаде 1
  • пропало 1
  • пропатио 1
  • проплакати 1
  • пропљува 1
  • пропратио 1
  • пропузи 1
  • пропустим 1
  • просе 1
  • проседе 1
  • проси 1
  • просила 1
  • прословити 1
  • прост 1
  • проста 1
  • прости 17
  • Просто 1
  • просто 6
  • пространој 1
  • простре 3
  • проструји 1
  • Протегљаста 1
  • протеже 1
  • протера 1
  • против 2
  • противан 1
  • противити 1
  • протури 1
  • проћи 1
  • прохода 1
  • прохтети 1
  • процеп 2
  • процепљену 1
  • процепу 1
  • прочастити 1
  • прочула 1
  • прош 1
  • прошали 1
  • прошапута 2
  • прошара 1
  • прошевина 1
  • прошевину 1
  • прошираваше 1
  • прошло 1
  • Прса 1
  • прса 3
  • прсима 6
  • прсну 1
  • прснуше 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 1
  • прстен 3
  • прстеном 1
  • прстенске 1
  • прстенски 1
  • прстену 1
  • прстење 2
  • прстић 1
  • прстом 3
  • прсту 1
  • пртљаг 1
  • пружа 1
  • пружали 1
  • Пружи 1
  • пружи 13
  • пруживши 1
  • прут 1
  • прута 1
  • прућа 1
  • Псалтир 1
  • Псалтира 1
  • псалтирац 1
  • псето 1
  • псов 1
  • Псов 1
  • псовке 1
  • псу 2
  • пужева 1
  • пујући 1
  • пук 1
  • пукла 1
  • пукне 1
  • пун 1
  • Пуна 1
  • пуна 3
  • пуначак 1
  • пуначко 1
  • пуне 4
  • пуни 1
  • пунила 1
  • пуним 3
  • пуница 1
  • пунице 1
  • Пунице 1
  • пуницом 1
  • пуницу 2
  • Пуно 2
  • пуно 7
  • пуном 1
  • пуну 4
  • пуснице 1
  • пусти 11
  • пустивши 1
  • пустио 2
  • пустити 1
  • пустиће 1
  • пусто 1
  • пустосватицама 1
  • пут 42
  • пута 34
  • путем 3
  • путника 2
  • путови 1
  • путу 4
  • пуц 1
  • пуца 1
  • пуцају 1
  • пуцањ 3
  • пуцањем 1
  • пуцаху 1
  • пуцкара 1
  • пуцкарала 3
  • пуче 2
  • Пуче 3
  • пушака 2
  • пушка 2
  • пушке 3
  • пуштајући 1
  • равна 1
  • равници 1
  • равнодневница 1
  • равномерно 1
  • Равње 1
  • рад 13
  • рада 3
  • раде 5
  • раденице 1
  • радећи 1
  • Ради 2
  • ради 34
  • радила 14
  • Радила 2
  • радиле 3
  • Радили 1
  • радили 2
  • радим 6
  • радимо 2
  • радина 2
  • радине 1
  • Радио 2
  • радио 5
  • радите 6
  • радити 9
  • радиш 5
  • радо 1
  • радов 1
  • радова 2
  • Радовала 1
  • радове 5
  • радовима 2
  • радом 1
  • радосна 1
  • радосни 2
  • радосније 1
  • радосно 2
  • радост 9
  • радости 19
  • раду 8
  • рађа 1
  • рађала 1
  • Рађала 1
  • рађаше 2
  • ражалише 1
  • разабере 1
  • разабра 1
  • разазурили 1
  • разастираше 1
  • разастире 1
  • разастре 1
  • разбацује 1
  • разбере 1
  • разбоје 1
  • разбојник 2
  • разбоју 1
  • разболе 2
  • Разболео 1
  • разброја 1
  • развалио 1
  • разведри 1
  • развесели 1
  • развеселио 1
  • развик 1
  • развукли 1
  • Развуци 1
  • развуче 1
  • разговар 1
  • разговара 5
  • разговарају 7
  • разговарала 5
  • разговарале 1
  • Разговарали 1
  • разговарали 6
  • разговараху 2
  • разговараше 1
  • Разговор 1
  • разговор 7
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговорио 1
  • разговорна 1
  • разговору 1
  • разгрејани 1
  • разгреје 1
  • раздаваше 1
  • раздвајати 1
  • раздражености 1
  • раздреши 2
  • раздрешила 1
  • разиграли 1
  • разиђоше 7
  • разишле 1
  • разишли 1
  • разлади 1
  • разлегати 1
  • разлегаху 1
  • разлегаше 2
  • разлеже 1
  • размазе 1
  • разманем 1
  • размрска 1
  • разне 3
  • разнежи 1
  • разнежио 1
  • разним 3
  • разних 1
  • разредила 1
  • разрогачи 1
  • Разуме 2
  • разуме 3
  • Разумем 1
  • разумеш 1
  • Рају 1
  • рају 2
  • рак 1
  • ракија 3
  • ракије 9
  • ракијом 3
  • ракију 19
  • раме 1
  • рамена 3
  • раменима 2
  • рамену 1
  • рана 3
  • Ранђић 1
  • ране 1
  • рани 1
  • раније 1
  • ранила 2
  • ранити 2
  • Рано 1
  • рано 23
  • рану 1
  • расече 1
  • расечене 1
  • раскинути 1
  • раскопча 1
  • раскршћу 1
  • расло 2
  • распитујеш 1
  • расплашио 1
  • расплете 1
  • расплинула 1
  • расповије 1
  • расположен 1
  • расположење 1
  • располути 1
  • распореде 1
  • распрште 1
  • раста 2
  • растајале 1
  • растајати 1
  • расти 1
  • Растите 2
  • растовим 2
  • расценити 1
  • ратар 1
  • раширене 1
  • рашири 1
  • раширила 1
  • рђа 1
  • рђава 2
  • рђаво 4
  • рђе 1
  • ревендија 1
  • регне 1
  • реграцију 1
  • ред 13
  • Ред 2
  • реда 1
  • Редара 1
  • редара 2
  • редарама 7
  • Редаре 2
  • редаре 5
  • редари 4
  • редаром 2
  • редовала 2
  • Редовати 1
  • редом 1
  • реду 8
  • редује 2
  • Редујемо 1
  • режањ 1
  • реже 2
  • рек 12
  • река 1
  • рекавши 2
  • рекла 7
  • рекле 1
  • рекли 1
  • рекне 8
  • рекнем 1
  • рекнеш 2
  • Рекну 1
  • рекну 2
  • реко 2
  • рекох 4
  • рекоше 17
  • рекоши 1
  • репом 1
  • Ретко 1
  • ретко 3
  • рећи 6
  • реци 1
  • Реци 1
  • реч 12
  • рече 295
  • Речи 1
  • речи 12
  • речију 1
  • речима 1
  • речју 3
  • речце 1
  • рибе 1
  • рибићи 1
  • рикну 1
  • ринта 1
  • ркаше 1
  • роба 1
  • родбину 1
  • роде 3
  • Роди 1
  • роди 2
  • Родила 1
  • родила 6
  • родили 1
  • родило 1
  • родио 1
  • родитеља 2
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељима 1
  • родити 1
  • родих 1
  • родно 1
  • родови 1
  • родом 1
  • рођаке 1
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођених 1
  • рођено 1
  • рођења 2
  • рођење 1
  • рок 1
  • рокљу 1
  • рокох 1
  • роса 1
  • рубине 5
  • рубину 1
  • рубљу 2
  • руво 2
  • руву 1
  • руга 1
  • ружа 1
  • ружна 1
  • ружно 2
  • рука 4
  • рукав 1
  • рукава 1
  • рукавице 1
  • рукавом 1
  • рукама 7
  • руке 42
  • руком 17
  • руку 67
  • румен 3
  • румена 1
  • румене 1
  • румени 1
  • руменика 1
  • руменим 1
  • румених 1
  • румено 2
  • румену 1
  • рупа 1
  • рупи 1
  • рупу 3
  • руци 6
  • ручају 2
  • ручак 9
  • ручали 2
  • ручаница 1
  • ручанице 4
  • ручати 1
  • ручаше 1
  • Ручаше 2
  • ручицама 1
  • ручице 4
  • ручицу 1
  • ручка 5
  • ручком 1
  • С 10
  • с 114
  • СА 1
  • са 158
  • Са 17
  • сав 8
  • Сава 9
  • савесно 1
  • савест 1
  • савета 2
  • саветовала 1
  • савету 1
  • сави 1
  • Сави 3
  • савијеш 1
  • савијутак 2
  • савлада 1
  • савладати 1
  • Савом 2
  • Саву 2
  • сагла 1
  • сагнути 1
  • сагонити 1
  • сагорева 1
  • Сад 37
  • сад 69
  • сада 3
  • садањем 1
  • садевене 1
  • садио 1
  • сажали 1
  • сазив 1
  • сазре 3
  • сакријеш 1
  • сакрила 1
  • сакрио 1
  • сакрити 2
  • сакрише 1
  • Салаш 2
  • Салашу 2
  • саливорке 1
  • Сам 1
  • сам 116
  • Сама 1
  • сама 18
  • самеље 1
  • сами 2
  • самном 1
  • само 138
  • Само 26
  • самог 3
  • самом 2
  • самоуправи 1
  • самртни 1
  • самртника 1
  • сан 5
  • Сандук 1
  • сандук 6
  • сандука 1
  • сандуком 2
  • сандуку 1
  • сандуци 1
  • сандучићу 1
  • сањала 1
  • сањаше 1
  • сапињач 1
  • сапуна 1
  • Саранили 1
  • саранити 1
  • саранише 1
  • Сасма 1
  • сасни 1
  • саснила 1
  • сасним 1
  • саспи 1
  • састави 4
  • састала 1
  • састанак 1
  • састанка 1
  • сатре 1
  • сатрли 1
  • сачува 1
  • сашаптавају 1
  • сашије 1
  • сва 13
  • свагда 1
  • свадба 2
  • свадбе 1
  • свадбено 1
  • свадби 4
  • свадбу 2
  • свадили 1
  • свађати 1
  • свађе 2
  • свађу 1
  • Свака 1
  • свака 4
  • свакад 2
  • сваке 1
  • Сваке 1
  • сваки 12
  • Сваки 3
  • сваким 2
  • свако 7
  • Сваког 1
  • сваког 13
  • свакога 1
  • свакој 1
  • Свакој 1
  • свакојака 3
  • свакојаке 1
  • свакојаког 1
  • Сваком 1
  • сваком 3
  • свакоме 3
  • сваку 2
  • Сваку 3
  • свану 1
  • Свану 3
  • Свануло 1
  • сват 7
  • свата 1
  • свати 1
  • Свати 1
  • сватова 4
  • сватове 9
  • Сватови 21
  • сватови 27
  • сватовима 7
  • сватовске 1
  • сватовско 1
  • сватом 2
  • свату 3
  • свачега 1
  • свашта 1
  • све 142
  • Све 33
  • свег 2
  • свега 5
  • сведе 2
  • свежњића 1
  • Свекар 2
  • свекар 5
  • Свекра 1
  • свекра 14
  • свекрва 10
  • Свекрва 2
  • свекрви 3
  • свекрву 9
  • свекрове 1
  • свекром 2
  • свекру 5
  • свемогући 1
  • свему 17
  • свенуле 1
  • свесно 1
  • Свет 3
  • свет 8
  • Света 1
  • света 7
  • светао 1
  • светачац 1
  • свети 1
  • светиња 2
  • светла 1
  • светлила 1
  • светлити 1
  • светлуцају 1
  • светњака 1
  • светњаке 2
  • светњаци 1
  • светом 1
  • светске 1
  • свету 7
  • свећа 2
  • Свећа 3
  • свеће 4
  • Свећу 1
  • свећу 10
  • Свечаником 1
  • свечаници 1
  • Сви 19
  • сви 35
  • свију 7
  • свила 1
  • свиленом 1
  • свим 11
  • свима 11
  • Свима 2
  • свињама 1
  • свињац 1
  • свиње 2
  • свињца 1
  • свионом 1
  • свирају 1
  • свирати 1
  • свирача 1
  • свираче 2
  • свирачи 2
  • Свирачи 4
  • Свјати 2
  • свог 5
  • свога 12
  • свој 12
  • своја 1
  • своје 36
  • својим 18
  • својима 2
  • својих 6
  • својој 5
  • својом 5
  • своју 21
  • свом 3
  • своме 4
  • свршена 2
  • свршено 1
  • Сврши 1
  • сврши 5
  • свршила 1
  • свршили 1
  • Сву 2
  • сву 7
  • свуд 1
  • Свуд 1
  • свуда 6
  • свуче 1
  • се 1087
  • себе 27
  • себи 20
  • Севапније 1
  • северац 1
  • сед 1
  • седа 2
  • седају 1
  • седала 2
  • седали 1
  • седало 2
  • седалу 1
  • седам 6
  • седамн 1
  • Седе 1
  • седе 18
  • Седела 1
  • седела 3
  • Седели 1
  • седели 3
  • седео 2
  • седети 1
  • седећи 2
  • Седи 7
  • седи 8
  • седимо 1
  • седите 1
  • седне 2
  • седницама 1
  • седницу 1
  • седоше 3
  • седу 2
  • сеђаше 8
  • сеја 2
  • сејо 4
  • секира 1
  • села 6
  • сели 3
  • селима 1
  • село 8
  • селом 1
  • Селом 1
  • селу 23
  • Сељак 1
  • сељани 2
  • СЕЉАНКА 2
  • сељаци 3
  • Сељаци 3
  • сељацима 1
  • семена 1
  • сеница 1
  • сенка 1
  • сенке 1
  • сент 2
  • сену 3
  • Сео 1
  • сеоска 1
  • сеоским 1
  • СЕОСКОГ 2
  • сестра 2
  • сестрама 1
  • сестре 2
  • сестрино 1
  • сестро 7
  • сестром 1
  • сестру 3
  • Сети 2
  • сети 6
  • сетила 1
  • сетим 1
  • сетих 1
  • сетни 1
  • сећа 1
  • сећала 1
  • Сећамо 1
  • сећаше 1
  • сече 3
  • си 84
  • сигурно 5
  • сиђе 2
  • сиђи 1
  • сијати 1
  • сикире 1
  • сикиру 1
  • силај 1
  • силеџија 1
  • силна 1
  • силне 3
  • силни 1
  • силно 2
  • силног 1
  • силном 2
  • силу 1
  • сиљевина 1
  • Сима 11
  • Симана 5
  • Симанину 1
  • Симе 1
  • Сими 1
  • Симина 1
  • Симине 1
  • Симо 1
  • Симом 1
  • Симу 1
  • син 1
  • сина 7
  • Синђић 1
  • Синђића 2
  • синији 1
  • синију 2
  • синицу 2
  • синко 3
  • синовац 1
  • синове 1
  • Синови 2
  • синовица 1
  • синовице 1
  • синовце 2
  • синовчеве 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 5
  • сину 1
  • сињи 1
  • сиромах 1
  • сиромашна 1
  • сирота 1
  • сиротне 1
  • сирочад 1
  • сирочадима 1
  • сирћетом 1
  • сисанче 1
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситне 1
  • ситни 2
  • ситнија 1
  • ситнице 1
  • ситно 3
  • сито 2
  • сјај 1
  • сјаја 1
  • сјајани 1
  • сјајаше 2
  • сјаје 1
  • сјајна 1
  • сјајно 2
  • сјала 1
  • скакала 1
  • скакале 1
  • скакаху 1
  • скарадне 1
  • скаче 3
  • скачу 1
  • скидајући 1
  • скидати 1
  • скиде 7
  • скине 1
  • Скини 1
  • скинула 3
  • скинуо 1
  • скинута 1
  • склања 1
  • Склањајте 1
  • склањају 1
  • склапа 1
  • склапају 1
  • склони 2
  • Склони 2
  • склонила 1
  • склопи 1
  • склопивши 1
  • склопила 1
  • склопити 1
  • склопно 1
  • скоком 1
  • сколише 2
  • Скоро 3
  • скоро 6
  • скочи 13
  • скочила 3
  • скрштених 1
  • слаба 1
  • слабија 1
  • слабини 1
  • слабо 2
  • слабуњав 1
  • славе 1
  • Славе 1
  • слави 1
  • славину 1
  • славуј 1
  • слагала 1
  • слагати 1
  • сладак 1
  • слађе 1
  • слаже 1
  • слажи 1
  • слажите 1
  • слажу 1
  • Слажу 1
  • слала 1
  • слао 1
  • сласт 1
  • сласти 2
  • слатка 1
  • слатке 2
  • слатко 2
  • слаткој 1
  • слева 1
  • Слегло 1
  • следило 1
  • слеже 2
  • слеп 1
  • Слеп 1
  • слепе 1
  • слепи 1
  • слетити 1
  • слећу 1
  • слика 1
  • СЛИКА 1
  • слобода 2
  • слободно 2
  • слова 1
  • слово 1
  • слога 3
  • сложи 1
  • слози 2
  • сломила 1
  • слошке 1
  • слуга 2
  • служаху 1
  • служаше 1
  • служе 2
  • Служи 1
  • служи 2
  • служила 3
  • служим 1
  • служио 1
  • слутње 1
  • случајно 1
  • слуш 1
  • Слуша 3
  • слуша 6
  • слушај 1
  • Слушај 1
  • слушајте 1
  • Слушајте 3
  • Слушају 1
  • слушају 2
  • слушала 3
  • слушале 1
  • слушали 3
  • слушамо 1
  • слушате 1
  • слушати 1
  • слушаше 2
  • сматрала 1
  • сматрали 1
  • сматраше 1
  • сме 6
  • смеде 2
  • смеђа 1
  • смеђе 1
  • смеђину 1
  • смежура 1
  • смежурано 1
  • Смеј 1
  • смеј 3
  • смеја 7
  • смејала 4
  • смејале 1
  • смејали 1
  • смејати 3
  • смејаху 1
  • смејаше 2
  • смеје 12
  • смејеш 1
  • смејом 1
  • смеју 4
  • смејући 3
  • смела 10
  • смели 1
  • смело 1
  • смем 2
  • смео 5
  • смести 1
  • сместили 1
  • смета 2
  • сметају 1
  • сметала 1
  • сметаше 1
  • смеше 1
  • смеши 5
  • смешила 1
  • смешило 1
  • смешим 1
  • смешити 1
  • смешна 2
  • смешне 1
  • Смешно 1
  • смешно 4
  • Смиљана 19
  • Смиљани 2
  • Смиљаном 1
  • смиљем 1
  • смирају 2
  • смири 1
  • смишљено 1
  • смо 14
  • смождити 1
  • смоља 1
  • смотри 6
  • смрви 1
  • смрвила 1
  • смрт 7
  • смрти 12
  • смртни 1
  • смукови 1
  • сна 14
  • снаг 1
  • снага 2
  • снаге 1
  • снагу 2
  • снажне 1
  • снажно 2
  • снаја 2
  • снајама 1
  • Снаје 1
  • снаје 8
  • снаји 2
  • Снајка 1
  • снајка 3
  • Снајо 1
  • снајо 11
  • снају 6
  • снајчица 1
  • снајчице 10
  • снаша 1
  • Снаше 1
  • снашице 1
  • снашо 2
  • снебива 1
  • Снег 2
  • снег 6
  • снега 3
  • снегу 1
  • снежна 1
  • снежни 1
  • снила 3
  • снопље 2
  • сносим 1
  • сну 4
  • со 2
  • соба 1
  • собама 1
  • собе 2
  • соби 6
  • собом 2
  • собу 29
  • Совљак 2
  • совра 2
  • Совра 2
  • совре 10
  • соври 2
  • совру 12
  • соко 1
  • сопствено 1
  • сопственост 1
  • сорте 1
  • сорту 1
  • сочинити 1
  • спав 1
  • спава 7
  • спавај 1
  • спавају 5
  • Спавала 1
  • спавала 3
  • спавамо 1
  • спавања 1
  • спавање 1
  • спавати 1
  • спада 2
  • спадају 2
  • Спаде 1
  • Спасенија 10
  • Спасенији 1
  • списак 1
  • сплет 1
  • Сполати 1
  • сполатио 1
  • спољашност 1
  • спољашности 1
  • спољну 1
  • Спомен 1
  • спомен 3
  • спомогнемо 1
  • споречкала 1
  • спори 1
  • Спотакну 1
  • спрам 2
  • спрежника 1
  • спрем 3
  • спремај 1
  • Спремају 1
  • спреме 1
  • спреми 1
  • спремила 1
  • спремио 1
  • спремна 2
  • спремом 1
  • спретала 1
  • спријатељили 1
  • сприма 1
  • Спусти 1
  • спусти 12
  • Спустила 1
  • спустила 2
  • Спустите 2
  • спустише 2
  • Спустише 2
  • спуштају 1
  • спуштати 1
  • спушташе 1
  • сравнити 1
  • сради 1
  • срађују 1
  • Срам 1
  • срам 2
  • срамота 2
  • срамоте 1
  • срамотим 1
  • срамотио 1
  • срамотну 1
  • срамоту 1
  • Срби 1
  • СРБИЈЕ 2
  • Србију 1
  • Србин 1
  • Срдановић 1
  • Срдановићу 1
  • срдим 1
  • срдити 2
  • срдито 1
  • сребра 2
  • сребрн 1
  • сребрним 1
  • сребрну 2
  • сред 2
  • Средњег 1
  • сређивано 1
  • Срем 1
  • срете 1
  • сретне 2
  • сретну 1
  • срећа 4
  • Срећан 1
  • срећан 7
  • среће 8
  • Срећковића 2
  • Срећковићима 1
  • срећна 13
  • срећни 2
  • срећних 1
  • срећно 3
  • срећну 1
  • срећо 2
  • срећом 1
  • Срећом 2
  • срећу 2
  • срмајли 2
  • српске 1
  • срца 11
  • срце 32
  • Срце 7
  • срцу 4
  • Срџба 1
  • стављају 1
  • Стаде 1
  • стаде 12
  • стадоше 5
  • стаза 1
  • стазе 3
  • стази 1
  • стазицом 1
  • стај 1
  • Стаја 4
  • стајала 2
  • стајали 1
  • стајати 3
  • стајаше 6
  • стаје 1
  • Стајо 1
  • Стајом 1
  • Стала 1
  • стала 3
  • стале 1
  • стали 3
  • сталожили 1
  • Стамена 1
  • Стамени 1
  • Стана 17
  • Стане 1
  • стане 2
  • станеш 1
  • Стани 3
  • Станија 4
  • Станији 3
  • Станију 4
  • Станин 1
  • Станине 1
  • Станиша 2
  • Станка 1
  • Станко 3
  • Стано 1
  • Станоје 2
  • Станом 1
  • стану 1
  • Стану 1
  • стањем 1
  • стању 3
  • стао 1
  • стара 2
  • старала 1
  • старањем 1
  • стараоца 1
  • старатељском 1
  • Старац 2
  • старац 7
  • стараца 2
  • старачка 2
  • стараше 1
  • старе 5
  • старешина 3
  • старешинино 1
  • старешинство 1
  • старешинству 1
  • старешину 1
  • Стари 2
  • стари 7
  • старија 1
  • старије 7
  • старијег 1
  • старији 7
  • старијим 3
  • старим 3
  • Старине 1
  • старине 4
  • старини 1
  • старински 1
  • старину 1
  • старих 1
  • Старица 1
  • старица 5
  • старицом 1
  • старо 2
  • старог 2
  • старој 1
  • старојка 7
  • Старојко 3
  • старојко 9
  • старојком 1
  • старојку 1
  • старом 3
  • старосватску 2
  • Старост 1
  • старост 9
  • старца 1
  • старцем 1
  • Старци 2
  • старцу 3
  • стас 4
  • стати 1
  • ствар 4
  • Ствари 1
  • ствари 14
  • стварима 1
  • стварке 2
  • створа 1
  • створења 1
  • створи 1
  • створио 1
  • сте 10
  • Стева 1
  • Стеван 88
  • Стевана 18
  • Стеванов 1
  • Стеванова 2
  • Стеванови 2
  • Стевановим 1
  • Стеванових 1
  • Стеваново 1
  • Стеванову 1
  • Стеваном 4
  • Стевану 5
  • Стево 1
  • стег 1
  • Стеже 1
  • стеже 4
  • стезала 1
  • стезаше 1
  • стек 2
  • стекла 1
  • стекли 1
  • стена 1
  • стење 1
  • стећи 1
  • стиг 1
  • стигли 2
  • стигне 1
  • стигну 1
  • Стид 2
  • стид 7
  • стидећи 1
  • стидиш 1
  • стидљиво 1
  • стидно 1
  • стидом 1
  • стиже 1
  • стисло 1
  • стисне 1
  • стихаре 1
  • стиште 2
  • сто 3
  • Стој 1
  • стојаше 1
  • стоје 3
  • стојећи 1
  • стоји 7
  • стојим 1
  • стока 2
  • стоке 1
  • стоку 3
  • стола 2
  • столичицу 2
  • столу 1
  • стопе 1
  • Стопила 1
  • стотина 1
  • стра 1
  • Стра 1
  • страве 1
  • страд 1
  • страдала 1
  • стране 17
  • страни 1
  • страну 6
  • странчицом 1
  • страх 1
  • страховала 1
  • страхује 1
  • страшан 1
  • страшне 1
  • страшно 2
  • страшћу 1
  • стреје 1
  • стрелицу 2
  • Стрепела 1
  • стрепели 1
  • Стрептела 1
  • стреса 1
  • стресе 1
  • стрина 2
  • стрине 2
  • стрину 1
  • стриц 2
  • Стриц 2
  • стрица 1
  • стрицу 1
  • стричева 1
  • стрљала 1
  • Стрњике 1
  • студен 1
  • Студене 1
  • стуци 1
  • су 188
  • субота 2
  • суботу 2
  • сув 1
  • Сув 1
  • сува 2
  • сувише 2
  • суво 1
  • сувоњав 1
  • суву 4
  • суд 2
  • суда 1
  • судбина 1
  • судбином 1
  • судбину 1
  • судији 1
  • судио 1
  • судити 1
  • суднице 6
  • судници 1
  • судницу 1
  • судове 9
  • суду 1
  • суђен 2
  • суђено 1
  • суза 12
  • сузама 2
  • Сузе 3
  • сузе 8
  • сукрвица 1
  • сумњам 1
  • сунца 1
  • Сунце 4
  • сунце 5
  • сунцу 1
  • сунчева 1
  • супругу 1
  • Суреп 1
  • сутон 2
  • сутра 10
  • Сутра 10
  • сучељава 1
  • сушилу 2
  • сушта 1
  • суште 1
  • т 3
  • Та 12
  • та 4
  • табани 1
  • таванчић 2
  • Тада 4
  • тада 6
  • тај 20
  • тајац 2
  • тајка 1
  • тајне 1
  • тајо 1
  • Така 1
  • така 2
  • такав 1
  • таква 2
  • Такве 1
  • таквих 2
  • таке 1
  • таки 2
  • Таки 3
  • таким 2
  • такну 3
  • такнуо 1
  • Тако 23
  • тако 89
  • такође 5
  • таком 1
  • таку 1
  • таласићи 1
  • талир 1
  • талира 2
  • талири 1
  • талпине 1
  • таман 1
  • Таман 4
  • тамбуру 1
  • тамних 1
  • тамно 1
  • тамњана 1
  • тамо 39
  • Тамо 6
  • тамошњи 1
  • тананом 1
  • танка 1
  • танке 1
  • тањир 3
  • таоштво 1
  • Тата 4
  • тата 9
  • тати 3
  • ташта 1
  • ташту 1
  • твога 4
  • Твој 1
  • твој 7
  • твоја 6
  • Твоје 1
  • твоје 11
  • Твоји 1
  • твоји 2
  • твојим 1
  • твојих 3
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоју 7
  • тврдичење 1
  • тврдо 1
  • тврдоглава 1
  • те 167
  • Те 2
  • Тебе 1
  • тебе 12
  • теби 17
  • Теби 4
  • теже 1
  • тежила 1
  • тејки 1
  • тејкино 1
  • тејку 1
  • тек 13
  • Тек 4
  • теку 1
  • Тело 1
  • тело 17
  • телом 1
  • телу 5
  • тепа 1
  • тепала 3
  • тепам 1
  • терам 3
  • терати 1
  • тераше 1
  • терет 2
  • терете 1
  • тесати 1
  • тесно 1
  • тета 2
  • Тетка 2
  • тетка 20
  • тетки 1
  • теткиних 1
  • тетком 2
  • тетку 3
  • тетура 1
  • течо 1
  • тешке 1
  • тешки 1
  • Тешко 1
  • тешко 15
  • тешто 1
  • тешу 1
  • Ти 16
  • ти 353
  • тијим 1
  • тијо 4
  • тију 2
  • тиква 2
  • тикву 2
  • тим 14
  • тињала 2
  • Тителбах 1
  • тицало 3
  • тице 1
  • тиче 2
  • тичијег 1
  • тичице 2
  • Тишина 2
  • тишина 4
  • тишину 3
  • тка 1
  • ткала 2
  • тма 1
  • тмора 1
  • то 212
  • То 44
  • тобом 3
  • товаре 1
  • товника 1
  • тога 15
  • Тога 3
  • тозлуке 1
  • тој 1
  • Толико 1
  • толико 7
  • толиког 1
  • толику 1
  • том 6
  • Томе 1
  • томе 13
  • топи 1
  • топио 1
  • топле 1
  • топли 1
  • топлота 2
  • топова 1
  • топот 1
  • топрак 3
  • торбичицу 1
  • тору 1
  • точи 2
  • трава 6
  • траве 4
  • трави 1
  • травка 2
  • травњака 1
  • травњаци 1
  • трага 1
  • трагом 1
  • траже 1
  • Траже 1
  • тражи 14
  • Тражила 2
  • тражила 3
  • тражили 1
  • тражим 4
  • Тражио 1
  • тражио 2
  • тражите 1
  • тражити 3
  • тражиш 2
  • траје 1
  • трапе 1
  • трапове 1
  • трбува 1
  • трбушчић 1
  • тргнеш 1
  • трговаца 1
  • Треба 4
  • треба 42
  • требају 1
  • требала 3
  • требало 1
  • требати 1
  • требаће 1
  • требник 1
  • требнику 1
  • трезан 1
  • тренула 2
  • тренутака 2
  • трепавице 1
  • трепераве 1
  • трепере 2
  • трепће 1
  • тресак 2
  • тресла 1
  • тресну 1
  • треће 1
  • трећи 3
  • трећину 1
  • Трећој 1
  • трешања 2
  • трешње 1
  • трешњево 1
  • трешњу 2
  • трже 6
  • три 28
  • Три 3
  • тридесет 2
  • трипут 1
  • Трке 1
  • трком 1
  • трна 1
  • трнометом 1
  • трња 1
  • трњака 1
  • трње 1
  • тројицом 1
  • трошио 1
  • трп 1
  • трпези 1
  • трпезу 2
  • трпеле 1
  • труд 1
  • труда 1
  • трудбеника 1
  • трудбеници 1
  • Трудбеници 1
  • труде 1
  • трудила 3
  • трудили 2
  • трудио 1
  • труду 1
  • Трч 1
  • Трчала 1
  • трчала 7
  • трчали 1
  • трчање 1
  • трчаху 2
  • трчаше 5
  • трче 1
  • Трчи 1
  • трчи 10
  • трчиш 1
  • Ту 15
  • ту 48
  • туга 1
  • туђе 2
  • туђини 1
  • туђој 1
  • тужбе 2
  • туже 1
  • тужи 4
  • Тужила 1
  • тужила 3
  • тужио 1
  • Тужио 1
  • тужити 1
  • тужна 5
  • тужне 1
  • Тужне 1
  • тужних 1
  • тужно 4
  • тузи 1
  • тук 2
  • тукла 1
  • туко 1
  • туку 1
  • тумара 1
  • тумарала 1
  • тумарања 1
  • Тумарање 1
  • тумарати 1
  • тумараше 4
  • тунос 1
  • туп 1
  • Турака 1
  • турала 1
  • тури 2
  • турила 1
  • Турке 3
  • турска 1
  • Турска 1
  • турски 2
  • турског 2
  • Турци 6
  • Турцима 2
  • Турчин 1
  • Турчина 1
  • тутањ 1
  • тући 1
  • туца 1
  • Туца 1
  • тучеш 1
  • ћата 1
  • ћатама 1
  • ћате 1
  • ће 117
  • ћев 2
  • ћевап 1
  • ћевапа 1
  • ћемане 1
  • ћеманетом 1
  • ћеманима 1
  • ћемо 14
  • ћер 3
  • ћеретају 1
  • ћеретању 1
  • ћери 24
  • Ћери 4
  • ћерка 2
  • ћерко 1
  • ћете 4
  • ћетен 3
  • ћеш 46
  • ћилим 1
  • ћоравим 1
  • ћорило 1
  • ћошак 1
  • ћошку 1
  • ћу 64
  • ћука 1
  • ћуприје 1
  • ћуприју 1
  • ћуран 1
  • ћурана 1
  • ћурка 2
  • ћурке 4
  • ћутала 1
  • ћутали 1
  • ћутања 1
  • ћутати 1
  • ћутаху 1
  • ћуташе 4
  • ћутећи 2
  • Ћути 3
  • ћути 4
  • ћутим 1
  • у 647
  • У 67
  • убаце 1
  • убацише 1
  • убеђене 1
  • убелело 2
  • убелео 1
  • Убиј 1
  • убија 1
  • убије 2
  • убијеш 1
  • убила 1
  • убило 1
  • убио 3
  • убити 2
  • убраде 1
  • убрађена 2
  • убриса 1
  • Убриса 1
  • убрисала 2
  • убрише 1
  • убришеш 1
  • убрусима 1
  • ува 1
  • Увати 1
  • увати 11
  • уватила 1
  • уватило 1
  • уватио 1
  • уватише 2
  • уведе 1
  • увек 19
  • Увек 4
  • увери 1
  • увиде 1
  • увиди 1
  • увом 1
  • Увредих 1
  • увређена 2
  • угазих 1
  • угарак 1
  • угарке 2
  • угинула 1
  • углаву 1
  • углађена 1
  • угледа 6
  • угледајте 1
  • угледала 1
  • Угледаш 1
  • угљеном 1
  • Уговорени 1
  • угодби 1
  • угодбом 2
  • угоди 1
  • угодно 1
  • угостим 1
  • угрејан 1
  • угрејемо 1
  • уд 1
  • уда 1
  • удав 1
  • удави 1
  • удавило 1
  • удаје 1
  • удала 3
  • Удари 2
  • удари 9
  • ударило 1
  • ударио 1
  • ударише 1
  • удата 2
  • удаш 2
  • удела 1
  • удесиле 1
  • удесили 1
  • удесити 1
  • удовице 1
  • удомим 1
  • удомио 1
  • удри 2
  • уђе 24
  • уђем 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 4
  • уђу 1
  • уживања 1
  • ужина 1
  • уз 15
  • Уз 4
  • Узвари 1
  • узвике 1
  • узвикну 2
  • узвиком 1
  • узвикују 1
  • узвлачио 1
  • уздан 1
  • узданица 1
  • уздану 2
  • уздарја 1
  • уздарје 5
  • уздахну 1
  • узде 2
  • уздише 1
  • уздишу 1
  • уздржаваху 1
  • уздржати 1
  • уздрхтале 2
  • узду 1
  • Узе 3
  • узе 44
  • узела 6
  • узео 1
  • узети 1
  • узеше 1
  • Узеше 1
  • узима 1
  • узимају 1
  • узимала 1
  • Узимала 1
  • узимати 2
  • узимаху 1
  • узимаше 2
  • узј 1
  • узме 9
  • узмем 3
  • Узми 1
  • узмите 1
  • Узмите 1
  • узмува 1
  • узмути 1
  • узоремо 1
  • ујак 1
  • уједначио 1
  • уједно 1
  • Ујездише 1
  • ујездише 2
  • указа 4
  • указале 1
  • указиваше 1
  • укали 1
  • укаља 1
  • укаљати 1
  • укање 1
  • Укиде 1
  • уклањајући 1
  • Уклони 1
  • уковице 1
  • уковицу 2
  • укочило 1
  • украј 1
  • укратити 1
  • укрљешти 1
  • укува 1
  • укувати 1
  • укућана 3
  • укућане 6
  • Укућани 1
  • укућани 15
  • укућанима 11
  • улажаху 1
  • уласку 1
  • улетеше 1
  • улицу 1
  • уљудно 1
  • ум 2
  • умаштала 1
  • уме 2
  • Уме 2
  • умеде 1
  • умедне 1
  • умела 5
  • умело 1
  • умем 1
  • Умем 1
  • Умео 1
  • умео 3
  • умерено 1
  • умети 2
  • уметне 1
  • уметнуле 1
  • умеће 1
  • умећеш 1
  • Умешна 1
  • Уми 1
  • уми 2
  • умива 1
  • умиј 1
  • умијем 2
  • умила 1
  • умилила 1
  • умилити 1
  • умиљава 2
  • умиљавају 2
  • умиљавати 4
  • умиљата 3
  • умирем 1
  • умирена 1
  • умити 1
  • умише 1
  • умора 1
  • уморим 1
  • уморио 1
  • уморити 1
  • уморно 1
  • умостити 3
  • умота 1
  • Умре 1
  • умре 10
  • умрем 1
  • умрети 1
  • умрех 1
  • умреш 1
  • Умрла 1
  • умрла 3
  • умрљано 1
  • умро 5
  • умру 1
  • умузгана 2
  • унела 1
  • унесе 3
  • унесу 1
  • унеше 1
  • унук 2
  • унука 1
  • унуке 1
  • унутра 2
  • унутрашњег 1
  • унуцима 1
  • унучади 1
  • унуче 5
  • упале 1
  • Упалише 1
  • упамти 1
  • упамтила 1
  • упамтио 1
  • упамтите 1
  • упамтити 3
  • Упамтићеш 1
  • упије 1
  • упиљи 1
  • уписана 1
  • уписано 1
  • упита 85
  • упиташе 2
  • уплашила 2
  • уплашио 1
  • уплетала 1
  • упознаде 1
  • употребљаваше 1
  • упрегну 1
  • Упрегнуше 1
  • упропасти 1
  • упропастим 1
  • упропастити 1
  • упртиле 1
  • упустити 1
  • упути 4
  • упућивала 1
  • уради 5
  • урадила 4
  • Урадио 1
  • урадити 4
  • урадиш 1
  • урађено 1
  • Уранила 2
  • уранила 4
  • уранио 1
  • уранити 1
  • ураних 1
  • уредбу 1
  • уреди 3
  • уредио 1
  • уредна 1
  • уредно 1
  • уређења 1
  • уређује 2
  • урезало 1
  • уриче 1
  • Урок 1
  • урок 4
  • урока 2
  • урочица 2
  • урочице 1
  • усадио 1
  • усадише 1
  • усана 1
  • усанула 1
  • усануо 1
  • усећи 1
  • усијаним 1
  • ускипи 1
  • услугу 1
  • услужи 2
  • услужиш 1
  • уснама 2
  • усне 6
  • усни 1
  • успавала 1
  • успавале 1
  • успи 2
  • успињ 1
  • успокојио 1
  • успомене 1
  • успомену 1
  • успрема 1
  • успремала 1
  • успремила 2
  • успремише 1
  • успремљено 1
  • Успремљено 1
  • успремљену 1
  • успролетали 1
  • успролеташе 1
  • успрсили 1
  • уста 12
  • устави 2
  • устављала 1
  • устаде 5
  • устадоше 1
  • устајала 1
  • устајати 3
  • устала 2
  • устале 1
  • устане 4
  • Устанем 1
  • Устани 1
  • устати 2
  • усташе 1
  • устима 5
  • устук 2
  • устумарале 1
  • устумарало 2
  • уступаше 1
  • уступи 1
  • уступник 1
  • Устурио 1
  • Усу 1
  • усу 3
  • Усуд 1
  • усудио 2
  • утвари 1
  • утворе 1
  • утеше 1
  • утоплиш 1
  • утркивао 1
  • утркивати 1
  • утроба 1
  • утуче 1
  • утучен 1
  • ућут 2
  • ућута 6
  • ућутала 2
  • ућутале 1
  • Ућутале 1
  • ућуташе 2
  • ућуткивати 1
  • Ух 2
  • ухвати 2
  • уча 1
  • уче 1
  • учестали 1
  • учесташе 1
  • учи 1
  • Учи 1
  • учила 7
  • учим 1
  • учине 1
  • учини 6
  • учинила 6
  • учинили 2
  • учинио 2
  • учинити 4
  • Учинише 1
  • учио 1
  • Учитељ 2
  • учитељ 8
  • учитеља 1
  • учитељем 1
  • учитељом 1
  • учитељу 3
  • учити 3
  • Учићу 1
  • учиш 1
  • уши 2
  • ушије 1
  • ушиљио 1
  • ушима 1
  • Ушла 1
  • ушла 3
  • ушорене 1
  • Филипа 1
  • Ха 3
  • ха 7
  • хаљину 1
  • Хвала 1
  • хвала 2
  • хвале 1
  • хвалила 2
  • хвалили 1
  • хвалио 2
  • хвалити 1
  • хвалу 1
  • хватове 1
  • Хе 1
  • хе 4
  • хеј 1
  • хи 3
  • хитре 1
  • хм 1
  • Хм 1
  • хоће 27
  • хоћеш 19
  • хоћу 50
  • храбрости 1
  • хте 2
  • Хтеде 1
  • хтеде 8
  • хтедне 3
  • хтеднеш 1
  • хтедох 3
  • хтедоше 1
  • Хтела 1
  • хтела 7
  • хтело 1
  • Хтео 1
  • хтео 14
  • цагрија 1
  • цакли 1
  • царевини 1
  • царево 2
  • цареву 1
  • царовање 1
  • цару 1
  • Цванцик 1
  • цванцик 4
  • цванцика 4
  • цвета 1
  • Цвета 16
  • цветак 1
  • Цвети 1
  • Цветином 1
  • цветка 2
  • Цветом 1
  • цвету 1
  • цвећа 1
  • цвеће 4
  • цвећем 4
  • цвркну 3
  • цвркутну 1
  • цвркуће 1
  • цвркућу 1
  • цев 2
  • цеде 1
  • цедила 1
  • цедиш 1
  • Цела 1
  • целе 2
  • целива 5
  • целивање 2
  • целивати 1
  • целиваше 1
  • цело 5
  • целога 1
  • целом 3
  • целу 2
  • целцати 1
  • цена 1
  • ЦЕНА 1
  • цењкам 1
  • цео 1
  • цепати 1
  • цепке 1
  • Цигани 4
  • циганин 1
  • Циганин 1
  • Циганина 1
  • Циганка 1
  • Циганке 1
  • цикнуле 1
  • циљ 1
  • циче 2
  • цмок 2
  • црв 1
  • црвенео 1
  • црвени 1
  • Црвени 1
  • црвеним 1
  • црева 1
  • црква 1
  • цркве 6
  • црквене 2
  • црквену 1
  • црквењак 1
  • цркви 4
  • цркву 6
  • цркох 1
  • црне 6
  • црним 2
  • црних 2
  • црно 2
  • црног 1
  • црну 1
  • Црну 1
  • црте 1
  • цура 1
  • цуре 4
  • цуру 1
  • чак 5
  • чамотиње 1
  • чанак 6
  • чарапа 2
  • чарапе 4
  • Час 1
  • час 12
  • часови 1
  • част 12
  • Част 2
  • чаша 1
  • чаши 1
  • чашу 17
  • чворове 2
  • чега 2
  • чедна 1
  • чедност 1
  • чедо 2
  • Чек 1
  • чека 2
  • Чекај 1
  • чекали 1
  • чекам 1
  • чела 1
  • челе 2
  • челица 1
  • Чело 2
  • чело 8
  • челу 1
  • Чељад 2
  • чељаде 1
  • чељадету 1
  • чем 1
  • чемера 1
  • чемерна 1
  • Чему 1
  • чему 10
  • Честит 1
  • честита 1
  • честити 2
  • честито 2
  • Често 1
  • честу 1
  • четири 5
  • четка 1
  • четрдесети 1
  • четресницу 1
  • четри 2
  • чешаљ 1
  • чешљеве 2
  • чешће 5
  • чибуковина 1
  • чиваду 1
  • чивит 1
  • чија 1
  • Чија 2
  • Чије 1
  • чијо 1
  • чијоду 1
  • чик 3
  • чику 1
  • чим 3
  • Чим 8
  • Чиме 1
  • Чини 2
  • чини 8
  • чинија 1
  • чинила 2
  • чинили 1
  • чиним 1
  • чинио 5
  • чинити 1
  • чист 2
  • чиста 5
  • чисте 2
  • чисти 1
  • Чисто 2
  • чисто 9
  • чистуница 1
  • чита 8
  • читав 1
  • читава 1
  • читаве 4
  • Читај 2
  • читам 1
  • читати 1
  • чича 106
  • Чича 38
  • чиче 1
  • чичи 1
  • чичу 1
  • чкола 1
  • човек 35
  • човека 5
  • човеком 1
  • човеку 4
  • човече 1
  • човечија 1
  • човечијем 1
  • човечијој 1
  • Чолин 1
  • чорба 1
  • Чорбу 1
  • чорбу 2
  • чу 5
  • чува 1
  • чувај 2
  • чувала 3
  • чувале 2
  • чувате 1
  • чувати 1
  • Чуда 1
  • чудан 1
  • чуде 1
  • чуди 1
  • чудити 1
  • чудна 1
  • Чудна 1
  • чудноватим 1
  • чудо 6
  • чуђаше 1
  • чујаше 1
  • Чује 1
  • чује 5
  • Чујем 14
  • чујем 4
  • Чујеш 3
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 1
  • Чула 1
  • чула 10
  • чули 1
  • Чули 1
  • чуло 3
  • чуо 3
  • чупава 1
  • чупаве 1
  • чупај 1
  • Чупај 1
  • чупаш 1
  • чупаше 1
  • чупци 1
  • чути 5
  • чутура 1
  • чутурама 1
  • чутури 1
  • чутурицом 1
  • чутурицу 1
  • чутуром 2
  • чутуру 11
  • Чућу 1
  • чуше 1
  • џаба 3
  • џабе 1
  • џанарика 1
  • џеп 2
  • џепа 1
  • џукеле 1
  • џукелу 1
  • ш 2
  • Шабац 4
  • шабачком 1
  • шака 1
  • шаком 1
  • шала 1
  • Шала 1
  • шале 4
  • шали 3
  • шалиле 1
  • шалио 1
  • шалом 2
  • шалу 3
  • шаљивчине 1
  • шанца 1
  • шапата 1
  • шапатом 2
  • шапћући 1
  • шапутала 1
  • шапутаху 1
  • шапуташе 4
  • шапућу 2
  • шапућући 2
  • Шапцу 1
  • шара 1
  • шараш 1
  • шарене 1
  • шарени 1
  • шареница 1
  • шареницама 1
  • шаренице 3
  • шареницу 1
  • шарено 2
  • шару 1
  • шврћа 2
  • ше 1
  • шева 2
  • шеница 1
  • шепртља 1
  • шепртљом 1
  • шест 8
  • шесторицу 1
  • шесторо 1
  • шије 2
  • шило 1
  • шиљаше 1
  • шиље 1
  • шипчицу 1
  • широка 1
  • широкој 1
  • школе 1
  • школовања 1
  • школу 4
  • шкрипац 1
  • шљива 1
  • шљоке 1
  • шљунак 1
  • шопи 1
  • шта 122
  • Шта 97
  • ШТАМПАНО 2
  • ШТАМПАРИЈИ 2
  • штап 3
  • штету 1
  • што 231
  • Што 30
  • штрецну 1
  • шуми 2
  • шумица 1
  • шумице 1
  • шумом 1
  • шуму 3
  • шурњава 1
  • шушња 2
  • шушти 1
41185 matches
дне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске 
е „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија 
ница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back 
 очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>—  
 једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — 
о одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци 
ук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је,  
сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“)  
Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико 
ета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђел 
а зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искре 
дна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, 
оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, ш 
 капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу ч 
е.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’ 
>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте 
> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зира 
вља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене п 
p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— П 
е поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако  
 Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му при 
. а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да 
њу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S 
 другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде 
еле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се ниј 
бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S 
Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се 
испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p> 
не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице —  
а јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли вр 
е мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и ку 
Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, 
љ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо 
на трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осм 
..</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она п 
била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса.. 
асићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему. 
 скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива би 
е, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о ки 
ушу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Ни 
3" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу  
де, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, т 
ишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — р 
отер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш  
ше коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојк 
омаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" />  
равише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на стр 
.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо мој 
 иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца. 
еван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S}  
угу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више гла 
 собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти,  
ућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврш 
едара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка 
е дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ни 
— да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се сме 
 дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу 
уша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је г 
д изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Марин 
>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђе 
терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — ве 
азбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно  
нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељав 
 ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p 
е проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“  
јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потов 
ла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам  
ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ј 
</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек 
 срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муш 
тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под по 
 утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S 
коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за  
и што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро 
а је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> 
ице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „лин 
а старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био 
н бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Д 
ар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да на 
 се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Ч 
погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p 
е љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа. 
"40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш 
а оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на 
зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb  
ка — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Сима 
ва!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На посл 
, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја.  
али.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p 
ине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да ј 
уку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Ни 
Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полут 
еванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у посте 
.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра 
..</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе  
ати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упа 
илике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде  
ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — а 
се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пиш 
арену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да с 
} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, как 
 вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Р 
 њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше 
ита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да 
.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и о 
Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једно 
вима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по  
.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и с 
 једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија 
 чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови  
ја одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у а 
 ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" />  
еди.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше 
далу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше 
ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди? 
рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је  
к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло н 
е играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери.. 
е — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владат 
 Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p 
ађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља 
.. а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом те 
, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди 
оде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубља 
>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</ 
ли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејат 
ево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ак 
S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па  
човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162"  
ила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју  
и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко мо 
b n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не м 
 себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост доч 
а глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у том 
чек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} 
бе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — од 
је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хв 
тно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</ 
ом вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...< 
<p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S}  
и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала 
и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... 
рословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло 
сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бивши 
она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се раз 
, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по п 
апеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о д 
...{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S}  
шали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, вид 
 Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа о 
ађене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо  
 ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео  
еме Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми жив 
ељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њем 
ве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, ре 
— „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, 
 је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од ран 
на беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју 
го, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или:  
} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бој 
ече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сав 
!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене 
 Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Т 
љасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије пог 
 вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату! 
..{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поуч 
га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... 
у те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати 
знајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада не 
ајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван. 
то су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећ 
 па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’он 
аш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина,  
 се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p>  
оживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинит 
.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија 
p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима дев 
...{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те  
Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> < 
ребнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти п 
це и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и ми 
ека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасени 
речкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој  
{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и с 
...{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не 
раво говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута 
ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од 
ворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињс 
ом кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање кој 
7" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка 
... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда 
ина, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се  
а тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу н 
 најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окрет 
 зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ . 
о барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само кома 
тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора кап 
че Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— 
би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала:  
pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од ми 
 и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану  
тесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мен 
ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о д 
не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице пе 
гаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Сар 
не јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу п 
а је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш. 
а му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичи 
!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја,  
е болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио 
знала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, 
у сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Март 
и... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, 
 Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> 
ћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> 
 мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закљу 
би у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш,  
звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?.... 
ленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: 
адин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> нема 
ше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па п 
>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> < 
ни, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми  
.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо;  
ице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се с 
!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже,  
 ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} 
 показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; 
 упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S}  
сеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста  
о се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разне 
ач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице  
ље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Ч 
аучили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући 
 Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је к 
си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то 
 ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се  
 да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...< 
— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онд 
јде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад? 
а кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад 
попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам  
а!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> < 
 била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n=" 
 она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласк 
 бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после она 
ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S}  
нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али су 
 ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не з 
ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да  
.{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам 
лио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван  
це румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> 
даред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да с 
емо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку п 
 ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачув 
 ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва 
амо смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти т 
 само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Про 
шања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Стан 
 по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и 
ци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују 
лиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју г 
ана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим дру 
н.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да с 
д би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њим 
е.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па 
..{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у 
<p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад 
твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... 
ила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћ 
а: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све  
о се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Сте 
итељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек  
 онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, 
/p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде 
 у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла з 
а господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} 
мисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми  
то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....< 
<p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де т 
ше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље,  
 — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: т 
ове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш 
и а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа н 
вене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек т 
а мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њ 
 се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; 
м договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби  
ди бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?< 
науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78 
но, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p>  
/p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу,  
е и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! 
>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S}  
ија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију  
сам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђ 
 и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком  
 <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сва 
свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>—  
>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вад 
p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p 
?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> 
ано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би б 
.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том  
емој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — уп 
мешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p> 
187" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар н 
, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> < 
} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гла 
.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је  
, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немо 
а за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђели 
 тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те н 
нак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— 
га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p 
на? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</ 
> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, игр 
рекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па гд 
 сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p>  
отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, к 
 баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове с 
— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће  
ђем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па 
? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — у 
p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти к 
ре, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по г 
 свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита  
у и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Х 
и очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте 
 бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето пом 
ма ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми ка 
> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> < 
>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> 
лио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђ 
вљају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако 
у људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносит 
младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, д 
н.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја 
p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли л 
ла: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао  
она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p 
хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је 
енија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" />  
 злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А  
Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли  
де из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довеч 
мо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.< 
>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</ 
ека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и д 
<p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата к 
какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Е 
p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p>  
девајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене с 
езриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћу 
 овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла  
заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Праз 
 којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за о 
 би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за  
опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</ 
 грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога  
Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин  
 Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</ 
! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — 
> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи 
кић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питај 
ивана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А гд 
 ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита  
м до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</ 
ечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151"  
 </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Плати 
аво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на с 
 нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде 
? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћет 
је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мал 
 угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— 
 заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? 
.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дет 
беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— 
а, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван. 
p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа с 
ш једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воден 
а за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.< 
не — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} 
то си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не гов 
<p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! 
о је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.< 
на ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја ис 
ам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им п 
меја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти б 
рили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана ср 
он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти 
ј која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и  
ати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Ивано 
је моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобо 
лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— 
 Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе д 
еђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећ 
.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па 
злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“< 
цкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.< 
такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек 
цу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи 
едала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелиј 
t="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој је 
ише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади  
а све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила 
} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне н 
им сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из  
ead> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онак 
љубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пош 
ок поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша о 
о цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене  
ји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Ка 
на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и ок 
о се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђели 
сму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет сл 
 кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; к 
ар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав 
уру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вран 
ити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друг 
том и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{ 
ну кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код  
 хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице —  
ког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост 
округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила не 
атраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио  
рава луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А  
 кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — сви 
рим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати. 
симо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</ 
ли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друг 
адан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле  
пак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше пет 
икој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо  
наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да за 
досно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се уми 
лија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај  
....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па нам 
ала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> < 
ови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију 
ље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осење 
људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши 
од-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа  
заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви обл 
.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће 
 ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу од 
 њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође неср 
имедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша 
 пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањ 
јдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ра 
} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо вр 
тављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на 
е.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко пр 
но Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не 
ажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Сим 
крва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чу 
екрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на н 
ића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!.... 
 а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А  
...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</ 
го непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све! 
азеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати праши 
и.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по ст 
 n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити 
аше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате 
су бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се гр 
еко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узе 
и! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!< 
> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само н 
<p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гро 
лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што  
д гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{ 
е разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и  
ници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, приј 
ркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она  
 је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му 
{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стев 
не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад с 
поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а  
 Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекал 
pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p>  
 им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, л 
ли не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне н 
Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам см 
 оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам н 
ром и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.< 
 — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p>  
 А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Ви 
ечење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, 
Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћ 
.. те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мо 
нђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти 
тетом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу  
арала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би  
.</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миле 
копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће гд 
викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који п 
а вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Ма 
 <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од нек 
p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци прел 
p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно ок 
 рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и  
и:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беш 
> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у који 
да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она бе 
ше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се 
... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да доч 
маштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и при 
једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђели 
ртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и 
“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почи 
 <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети пе 
 она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену 
вера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко 
 и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и  
кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обуз 
цу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање  
 иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Параш 
ш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју  
..</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци гов 
продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n= 
олиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.< 
дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и од 
о, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно с 
кне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне  
ости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:< 
и Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми... 
ву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добр 
...{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе 
 питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он  
 Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S 
ета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, 
у, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“... 
 сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати д 
ти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити ме 
 <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо н 
нца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> 
 кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога 
 <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко 
се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те згр 
то к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свека 
ућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка. 
 су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{ 
е договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, и 
онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је кам 
да заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се диг 
дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча о 
а је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на 
но, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши 
ји су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p 
 из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Де 
егала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала ж 
ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, 
на оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> < 
е беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p 
 и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па 
 загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина 
 и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} 
жву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено л 
и и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ов 
 како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићени 
 <head>II.</head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до триде 
а пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија дод 
Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да п 
ију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p 
попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} П 
 и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли  
ата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше См 
о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући ј 
: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија бе 
јзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код к 
и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакр 
b n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и посед 
 је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена ј 
да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и  
а јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њ 
икога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: поп 
 ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да 
ад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли 
>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p>  
 ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“ 
p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n 
рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила  
p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеш 
 <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, В 
хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти 
— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита  
огу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ик 
мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе 
Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>—  
ољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој п 
 Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се св 
p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у  
е.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а 
p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p>  
дну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!< 
Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви на 
нђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p> 
м на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се  
> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они о 
ад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у к 
 у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.< 
љена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде! 
, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи с 
 што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких 
свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете! 
љеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш г 
дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени 
— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом 
— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздра 
е мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он са 
’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је  
/> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумо 
} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то чо 
Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — п 
лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу  
ам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја 
напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега! 
 сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај 
ће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о п 
 корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — и 
и се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „ 
авикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо 
p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу М 
жим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилиј 
> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p> 
p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и ч 
езе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти 
е Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј бож 
} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је на 
 и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53"  
де опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече М 
лијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде.. 
ј кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; сам 
и, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече М 
че он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан  
S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: 
 /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те 
а, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме 
 и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа. 
у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме 
а баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ен 
ви га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не бран 
ају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћ 
} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p>  
ја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би 
е подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колер 
 он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему 
кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може т 
лу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} 
Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> 
и се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си 
а са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи 
рости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} 
да се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — 
/p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи  
и, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду ш 
ини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам п 
; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари рак 
{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар ј 
 Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је поп 
лушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живот 
 не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, д 
данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера и 
 њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> 
и неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све 
нако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели  
х: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ниш 
„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — у 
да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој вен 
<p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“ 
“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо 
а дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошл 
ији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће 
.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — 
ји...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миле 
> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> < 
ужно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и но 
Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>Н 
 ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија. 
роз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим с 
вали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да 
шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, 
довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, 
додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! 
о очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном се 
Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном п 
н..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну 
>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књиг 
или.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ ц 
 и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућ 
 час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш  
е се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! в 
ици једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедош 
 она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми каж 
нда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — ниј 
боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека бол 
лу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!... 
p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— 
нула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, вели 
 мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала  
оше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора  
стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити кр 
’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем 
бине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да  
е сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „ 
ло и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p 
 чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћ 
 пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати! 
ватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше — 
>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quo 
о ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена једини 
ту чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и 
S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао 
у звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају  
логовац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Б 
ине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станк 
есне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле  
и кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — н 
ита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? —  
х.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, јо 
ала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до 
 себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цвето 
њав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобраз 
за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиг 
о, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: 
та ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном 
живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог ре 
на оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље 
кају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Б 
 би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај  
 нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— 
И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За он 
еше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јо 
„А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за ру 
е задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стев 
 тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! 
о је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека. 
д и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не мог 
ју се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На јед 
е.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p> 
87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — н 
а ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, 
к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него  
 кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и п 
 мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S}  
 на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накр 
 посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — 
ецу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— 
</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{ 
 у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече. 
ћани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{ 
ила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђе 
у! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и за 
ичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче д 
>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би 
а, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока,  
Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на  
душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужни 
.{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онд 
јке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у  
та једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек о 
е.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко. 
} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- До 
аћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S 
.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пр 
 му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему удар 
умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да 
/p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p> 
де пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми в 
{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њ 
ного причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, шт 
ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти 
си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам поре 
ија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не  
есече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p> 
то мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у ка 
 велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред 
е ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти оде 
а то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била 
о шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет годи 
n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и луг 
је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова  
подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад 
 Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта оде 
еровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од св 
.</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} 
па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божи 
у да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!. 
 укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Март 
и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја мор 
и и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало прими 
увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се б 
тац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песма 
д сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако  
вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари,  
а.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С  
азим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем нек 
ури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколи 
 ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p 
сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S 
Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p 
ори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не над 
 ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је  
 само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој  
аћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и 
празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће  
де, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила.. 
з пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} 
, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерил 
то то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да 
 нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена  
S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена  
 У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву  
који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе не 
је науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мај 
што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артиј 
и на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нем 
и волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стев 
{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека ме 
чи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија 
. <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !. 
p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S}  
шко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од  
одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} 
 згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а 
ају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> < 
везде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног 
а једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>—  
ове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убр 
’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта  
иштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} 
/p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите  
 то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не б 
дину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда,  
е, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...< 
а Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло ш 
 то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да ј 
к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> 
па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њег 
кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати. 
 све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас  
ута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело те 
т’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном в 
зговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља дола 
пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ 
њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Млади 
време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне п 
} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: 
ње иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свад 
а. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени 
је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад 
 брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мал 
Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да ни 
p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Госпо 
олим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелиј 
 .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево  
у, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу 
е! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам да 
ога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!... 
е!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не п 
 видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бит 
а се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко,  
ало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћ 
ора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако  
<p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чич 
 n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да ни 
баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени  
ји одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици  
?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се. 
је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија 
те у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p 
Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад  
 док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target 
и се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!. 
 да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта з 
свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ј 
ам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига 
 То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се ск 
рате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше с 
теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше с 
ости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за  
нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p> 
нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну 
целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Ни 
његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поис 
ли попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лаза 
..{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А 
чи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онес 
 се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.< 
ма по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, 
ког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи м 
лужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донес 
ветлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале  
жи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији з 
ту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — реч 
Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу заба 
..</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме,  
пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— 
нако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!. 
о је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја н 
оре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — прож 
и:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Кл 
он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је 
шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p 
— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово д 
Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред 
/p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Т 
ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он  
дисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то по 
</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Мила 
p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета г 
 <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда 
{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Сва 
ли на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај ње 
 овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.< 
b n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржа 
де Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он  
дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И о 
дром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење. 
 стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се —  
јни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи... 
че он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — 
<p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За  
и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван н 
и за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у 
рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кеј 
од куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — п 
уће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хв 
ћи.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога пра 
н прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича С 
цу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?< 
ча Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо 
свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар  
е.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да сп 
рали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван  
 и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим  
— сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли ко 
!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби и 
ли у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистиниш 
Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама до 
 по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да  
ван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изн 
е се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и ста 
емљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за ти 
аватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше 
ко подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их 
е уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољу 
 ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано 
о треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у аста 
или игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци б 
 иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> 
м; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се к 
ам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка к 
> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n= 
е сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрв 
</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда з 
и се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с к 
 довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и 
p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о 
 вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није  
држи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненад 
.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, го 
кочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била 
ара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка п 
т служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n= 
ељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек ле 
о? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на сва 
емо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима раки 
рва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нис 
ује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она ид 
пачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где  
p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке  
<p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима 
 живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше 
— звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почист 
одужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="6 
с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест 
tone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и 
лада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила ј 
се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p 
зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p>  
очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ев 
а?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— У 
тољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — 
се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу  
да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и му 
 је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е 
d> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закр 
ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другар 
ови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи,  
на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му довед 
а.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и  
<p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта ве 
178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелиј 
.</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је  
ла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја зна 
ш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....< 
трвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглиц 
 па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је в 
?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш 
 рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу 
....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Ва 
мо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке ко 
у чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћ 
меће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’ 
шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срц 
а.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу г 
еликих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.< 
>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабу 
овара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p 
д у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави. 
о радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове. 
ом бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут уп 
им.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли јо 
 па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p 
опање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала 
амо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима.. 
 једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Кле 
лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје д 
, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p>  
„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат  
ко стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му 
932_C20"> <head>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S 
p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — ре 
 ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да 
ађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си  
е стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само нек 
— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта  
пита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се  
p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја з 
<p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мал 
 може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Мил 
бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div type 
патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој с 
ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар 
мо за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу 
> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви г 
е молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} О 
“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу  
та?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>—  
нути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђели 
ма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа 
те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече 
ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала з 
ашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ —  
ш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n 
"35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити тво 
год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред од 
етрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти в 
</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се 
мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија  
ћом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> 
сте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до 
</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш к 
ича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов ј 
ч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он ј 
 турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја дет 
у.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешк 
p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, п 
p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и  
 јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како б 
 пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је  
де целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — 
зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ства 
.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и доб 
ше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{ 
опања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Да 
ну на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета 
 давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји за 
> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би та 
— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И 
и оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Мила 
е на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванч 
па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па т 
p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} 
женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару. 
p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изи 
шинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо  
 сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у  
где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше  
...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику 
о Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— 
</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши бр 
обу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> 
љ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И о 
прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила. 
> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им при 
е.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} 
 ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а он 
а заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајк 
 <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да  
{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— 
ита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</ 
 ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја т 
<p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лаза 
ни уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице д 
атом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и ј 
ајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни  
 цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А из 
дили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p>  
— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ 
ана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати:  
p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и ч 
е.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово с 
е Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? —  
се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синиц 
а врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>—  
лизу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S}  
<p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.< 
— писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету  
 чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чич 
ју: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на вр 
ује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па г 
ат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву 
а, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} О 
де редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице ј 
id="SRP18932_C8"> <head>VIII.</head> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала г 
id="SRP18932_C17"> <head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и  
l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Ста 
вени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла ј 
>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — реч 
а и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој бе 
— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p 
 ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испр 
Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> < 
мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>—  
p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о 
јаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни ре 
треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишт 
 и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ма 
ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико д 
јде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се диз 
н.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по  
лушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Б 
вни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Чи 
ад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вај 
не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p 
не.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} 
 твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито све 
!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били 
носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поуч 
 сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; о 
иког не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирил 
 — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене пос 
се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те рад 
и попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и 
“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела н 
} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочеп 
о је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се 
је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди та 
 наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p 
урама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу заг 
 <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би им 
 нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> 
м.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, 
ше несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</ 
ази и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би г 
.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани,  
че он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може п 
рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца 
ло опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира 
 раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а  
спи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже,  
та са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На ско 
} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и р 
ти боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак 
а и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</ 
; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p 
? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки ча 
мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> 
ти — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак  
Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке м 
/p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лаз 
успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница п 
 к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво 
о крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше 
 да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље 
ц, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати  
вивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обл 
 се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од вр 
} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гле 
/p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под пл 
а њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега на 
у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак. 
<p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n 
 па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се  
ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p 
љи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим 
иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изи 
вездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди  
узуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, 
 разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу. 
огла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љуби 
p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год ј 
авежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти заве 
радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А  
ак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све 
ојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњав 
ућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још не 
а узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући 
ву.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настав 
те дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’ 
у — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је 
евана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стев 
е, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и углед 
о је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одго 
чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју  
 Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> < 
ју мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч р 
} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто 
; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у в 
ap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129"  
во па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{ 
ћом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко 
опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S}  
 је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тич 
и ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину  
ресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила мно 
 један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за  
е куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручи 
 баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу 
зе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посл 
а каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само бл 
ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о  
иљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти  
 себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се мо 
у прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.< 
ође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и 
а дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торби 
, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ст 
 шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— От 
p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да  
 одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још о 
 вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.< 
> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Та 
мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет н 
ала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе 
о јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} На 
је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему уч 
ад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бо 
ота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђе 
ажи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто с 
S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би обо 
ој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb  
 Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне 
а тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво неб 
екрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и ста 
љана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Он 
 страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се в 
рва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Драж 
баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погреш 
а Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен гл 
 ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица! 
њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стан 
— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чу 
 Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо.... 
Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду 
з његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги,  
.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у а 
ушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред б 
руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину.. 
 по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;< 
Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сва 
а прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је 
p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не поле 
Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чич 
уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће 
 <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се  
д су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.< 
онеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране 
мком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p>  
/p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пал 
ви се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које не 
драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одгово 
 Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи,  
</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој гор 
 Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?< 
 укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" 
 од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиш 
 и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед 
S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко и 
> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ев 
кретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До  
лија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то  
p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очиј 
е он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је  
Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S}  
а жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била  
смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко бл 
ој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па ј 
најо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали њег 
је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прили 
етва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око по 
да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не  
конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! 
га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава. 
о је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја има 
 мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам 
ј притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури 
теде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>—  
д гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни реч 
{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p> 
рсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас 
...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћ 
} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S}  
недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је 
а и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија 
игнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је ш 
{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове кра 
, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по  
, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S}  
а....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и с 
{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо 
 са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — уп 
 свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено п 
ајмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна 
 <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се  
онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих та 
на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што?  
вај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па јо 
ешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и д 
а пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — 
ма својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много н 
која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била пот 
е: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног  
> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом 
нђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти п 
е тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, по 
ог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не н 
и миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим 
/p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p 
у?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да 
nit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се рази 
седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала м 
ко суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</ 
{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не оставља 
или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’ 
нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, ка 
да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре гром 
три пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази сп 
S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — 
чио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а 
ји се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; св 
 окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.< 
али!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења с 
зар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л так 
што ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу 
ноћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој 
у.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n=" 
беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови да 
S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старо 
 и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану тр 
! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p 
год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново 
 јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p 
та и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави 
ше срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале  
дила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му и 
не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико 
>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back> </text> </TEI> 
ало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чу 
у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ј 
 нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка  
ај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже,  
>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и о 
 руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, 
врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно:  
 плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте п 
те, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није од 
кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане 
ала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Милади 
ужи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за гл 
 да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не  
ји од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научил 
.{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Е 
.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>—  
да ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго ј 
залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурн 
 Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А! 
p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и дец 
мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</ 
им снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>А 
ала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко ниј 
 служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стев 
д’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу 
>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p 
читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{ 
>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</ 
у дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди н 
и и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да 
огом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— 
> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија зане 
иле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим! 
а к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ —  
ети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам 
 по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их 
аху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> 
Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на ма 
лико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише ко 
ју свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се д 
нђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, 
, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p> 
ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— 
ој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се  
ја.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија.. 
 општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук 
ати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и п 
p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже  
ве онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он  
ио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућиц 
а се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу п 
сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коња 
ило их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима  
е к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват,  
д свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким  
естива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSection 
ратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опе 
авом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, кам 
се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви 
</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се 
</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </ 
>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и п 
мрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и р 
госиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом;  
 казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што  
>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’х 
азан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неко 
е постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мал 
понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређо 
ли да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се  
-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — у 
м, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l> 
чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад 
.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са 
а одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>—  
>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак г 
ели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се вра 
еви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к 
ут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу 
.</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па 
то се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, у 
ан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да  
ши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто 
ним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она 
ци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; н 
ећ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађо 
се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омра 
алићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од си 
апћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:< 
пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим  
 назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговор 
дости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пр 
рати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p> 
овори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’ 
> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега  
ђу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са 
. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти к 
елија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је 
би.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.< 
ар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљ 
му — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Жи 
је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију нас 
еба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши 
— док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!. 
Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла 
о сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то ј 
е готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече  
е!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће! 
а да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ни 
лиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га 
ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> 
же да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да пре 
 <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.< 
Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест —  
н, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада 
<p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућан 
’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p 
у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога 
!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и коко 
/p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p>  
а.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се в 
> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— 
арији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана  
оња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни  
гла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он  
и се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упи 
ко је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су он 
убицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја с 
 ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и 
 вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те п 
та?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он  
висило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а к 
p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{ 
 матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га п 
ече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} М 
ш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака  
че му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи 
ури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о о 
стимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржа 
тан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сва 
<p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. < 
еди, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта  
уше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викну 
</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не 
 и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју пр 
рти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ј 
е учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лаз 
 Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко 
зе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па о 
S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како 
свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опе 
певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо  
Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад 
 к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептир 
у тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаш 
едну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе ун 
вече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирис 
ави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Кито 
к паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Ву 
з соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро ур 
рудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само 
осељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и једа 
тке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за 
 боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде т 
S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> 
е све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник у 
осватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ 
ка крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: 
о сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био ду 
ети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати м 
тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шт 
е Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зек 
ио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, 
ка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само шт 
је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратк 
му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} 
лио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше 
е Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — пи 
 селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} О 
 и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче об 
S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђе 
аче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина не 
из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи —  
ој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве н 
д цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и 
е ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се  
стало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава 
 и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожу 
а су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и по 
 румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; св 
 лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, 
м обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи 
твачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима  
да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало  
говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> < 
ечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кри 
 петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бун 
ало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна,  
..{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен 
обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа 
елија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се... 
жи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, д 
 родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Милениј 
? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђ 
 <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиља 
бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима 
 чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </ 
> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’ 
/p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ 
СТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ 
ка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке  
ла...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све ле 
ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" / 
 — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Зн 
p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не 
тна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му гово 
старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се  
p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо  
 зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Нас 
и јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Ни 
 створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима  
в и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p 
чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; 
ије ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да с 
сти! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим  
екад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им  
а циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па 
 још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је 
њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коњ 
вљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје  
е синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> 
окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће  
утра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у  
 неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе  
 По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Љу 
ед и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се најви 
и је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p 
вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар 
 речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она ду 
насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> < 
њев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да  
17"> <head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга 
ене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хт 
 од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео ос 
ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илин 
у коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стева 
„част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико же 
ођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку 
сло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче  
ењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p 
м патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се  
свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S}  
на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Ж 
ане намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша 
ута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— 
нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и  
се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча  
 пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте 
испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не пр 
ка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што ј 
ђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, шт 
муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети  
{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама  
 себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме,  
окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати...  
а ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S 
морити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране 
јом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по 
ак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, ру 
озват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’ 
 рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, 
ет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је  
засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је м 
га беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се  
гарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича С 
рилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{ 
и иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше науч 
озна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и к 
у, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некак 
д му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђели 
 у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву  
а, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те 
/p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци  
е ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не пос 
тима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазар 
е гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа 
ко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види ш 
је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи ј 
је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише с 
!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу 
амо о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само ј 
вала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја 
 све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и ми 
то би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу  
аниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око послов 
да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: 
о наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Вел 
к“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> 
 И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по 
ашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала 
тарину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе;  
 Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре 
ећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> 
нако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, р 
>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово 
 <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин  
он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно ка 
живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборс 
ши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико  
опано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена  
саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепше 
ота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куд 
.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то  
а изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у ру 
еним уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгуби 
сли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисл 
а Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и  
а паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S}  
случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} 
а коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је ст 
 Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са ку 
. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу ј 
p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је уб 
"SRP18932_C3"> <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнил 
тесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стаз 
и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа 
Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је д 
е одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али ј 
 што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и на 
рупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало ис 
дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја 
косава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју с 
че опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи 
} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трап 
че седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа 
ад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit=" 
ице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле 
ћу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, ко 
уд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p> 
Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друго 
 се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на кама 
па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила  
лији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутла 
ије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним 
мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обич 
е висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама дома 
е, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су 
ко, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху  
стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивал 
: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда ба 
бу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’ 
љаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на ср 
е. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболе 
провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „ке 
глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али  
 такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицин 
VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупни 
Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је  
не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји  
е отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава 
устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала  
и...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и  
ази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати н 
 — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упи 
ари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Жи 
еветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико п 
рже“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понел 
рави.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по не 
зала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— О 
ди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко,  
>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је 
 сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз п 
 Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па б 
тењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — 
помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> пробл 
едње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне су 
 био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмеј 
кићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> 
ко ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти о 
види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква б 
... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— 
Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долаз 
} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљуск 
арили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — 
ту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Оп 
није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену ма 
а, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше он 
 да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и пев 
ртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не де 
.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да 
и.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задо 
.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушил 
би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њи 
ти...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, оче 
има види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{ 
уја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из  
постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p 
то, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима  
а — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвон 
: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га 
и на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, п 
Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђе 
на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њ 
 само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумара 
ешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> < 
Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за  
се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да 
една да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку 
{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или 
сила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о. 
S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..< 
 једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека. 
орили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Д 
 јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена гор 
 неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S}  
ула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“< 
 /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имат 
Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тра 
но зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко  
ја би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} С 
} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте  
>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласо 
 његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, 
зела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније  
би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више  
 нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Ов 
ебе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од р 
 сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу. 
ча Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била 
ви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Ни 
{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан? 
 Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обу 
е врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо 
вану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спава 
осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај 
ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p 
тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и пр 
једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент 
аставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину.... 
т — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим  
је <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек  
 Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила пресли 
што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали в 
ом приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио  
одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти  
е код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди т 
 ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти уда 
забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу 
би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела  
а Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попуш 
а је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у ко 
 поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се про 
ћ, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S 
и да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— 
 натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете ве 
овор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} 
а; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> < 
>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разгова 
ак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер 
" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са прес 
осарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад ниј 
а децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на д 
не у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92 
пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у  
а није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чини 
оведи да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну 
разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Наг 
лим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види 
ате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — дв 
/p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{ 
ела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познај 
и гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>—  
 волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Виш 
и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи 
ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</ 
, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имањ 
 уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} 
маде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p> 
товање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео уради 
да ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно др 
ча Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват —  
е трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини  
а јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће 
и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихов 
ела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није 
е она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље 
ји лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано м 
м се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко н 
, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те м 
ти крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев 
уљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, ни 
 је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он  
елију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њо 
им се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те о 
т...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо м 
а се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на  
ишта не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они р 
ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од 
 се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> < 
ајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разум 
а нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад 
и одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га  
што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је би 
ојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле< 
ију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би дока 
...</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда с 
е опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био 
 само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чи 
бре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више ба 
о сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Н 
ратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио с 
асу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волов 
 се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бр 
икад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко  
е Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеј 
га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— 
и ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћ 
 смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — реч 
би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточ 
 би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</ 
ице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!... 
есмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин 
да шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа ист 
ава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо б 
ајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p 
е њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њези 
кира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је нај 
 њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледа 
 проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} О 
ад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и тв 
ашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла к 
и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</ 
заше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад прв 
е, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и он 
теван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену... 
кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвал 
док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n 
о њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одгов 
у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође „ 
 је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су и 
узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно пита 
 један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — реч 
ти — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стра 
з цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска 
тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после 
 због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p 
</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — 
ина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То  
} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — уп 
е знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали,  
азати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} О 
— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p 
ва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао 
перише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по но 
 Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. < 
та хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и друг 
ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де 
верава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="14 
 времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> < 
 кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома пош 
Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту га 
 радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање 
} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и  
м да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље се 
о се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то врем 
} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p>  
е, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити 
еки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p 
 му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лаза 
{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински. 
/p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир 
м урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас св 
ред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички к 
{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте ш 
упања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А М 
о метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</ 
 и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест п 
id="SRP18932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се јед 
јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; ч 
 је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на пољ 
је Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n="85" /> <div type= 
и му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Тво 
; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; обра 
 неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште глед 
C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мис 
већа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би 
....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, оста 
и; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се  
аде“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ 
, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p>  
сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за к 
а, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је вик 
пита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну 
ије изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила  
викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану 
о на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана ј 
а сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и т 
ам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућ 
лија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p 
 се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за рук 
иђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о 
 једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Милад 
варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светл 
о обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта  
 ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад ј 
на подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се р 
конога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и по 
ула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да  
лаг и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под н 
а задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је 
рак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и 
{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Са 
он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пр 
S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; са 
>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слу 
?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се 
у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница све 
држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума прави 
е нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и  
и поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радо 
онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву но 
и овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да 
рвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек шт 
кавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече з 
ве је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к 
рав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’ 
 јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који  
...{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити 
 кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта 
е све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Он 
ртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у 
 Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је  
али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лаза 
је није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год н 
ње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост в 
којниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким кр 
 <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у 
 трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „л 
 све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graphic" />  
врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме р 
 <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла 
 што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n=" 
и и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о прав 
ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних... 
 Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Ма 
што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а  
врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је о 
слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунак 
 о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све  
 она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра  
ко су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има б 
Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мар 
тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — 
 селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...< 
Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се 
p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље 
/p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у  
острешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече 
аш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— 
да, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја  
<p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала  
буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и  
чи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после  
Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> < 
</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам,  
а дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јес 
не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:< 
?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди  
, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> < 
мреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да и 
смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" / 
ик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — прави 
, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по 
би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се 
 родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</ 
 За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од  
лије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава. 
 урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вал 
: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице 
д се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош 
> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу д 
од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек 
оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у  
не, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и 
ина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасе 
 поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштал 
 било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они 
се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му н 
имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и 
мака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, п 
{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча с 
о — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро ст 
о од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на л 
— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Скло 
те?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то ј 
 смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, ран 
ра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђели 
а да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта  
p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p>  
="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било 
едан човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај  
 и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на см 
то је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је п 
Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е 
одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и  
нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о сн 
ствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорад 
.</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће зн 
било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о св 
 један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбор 
љно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве  
еље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори. 
ући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом 
ан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на пре 
 људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она 
ако је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана 
 си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, б 
ш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“ 
<pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опс 
у — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе ж 
ог њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> < 
> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — ре 
.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је  
нђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита 
нала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да  
ти, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она  
емој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>—  
синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у 
ели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а са 
а се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Зава 
је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја б 
ео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> 
 и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох  
му се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је  
сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одго 
о год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем н 
ди — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Пра 
ила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет поп 
онети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве н 
е у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зе 
дито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није  
ла Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је 
.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудр 
нђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; 
 Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S 
— осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169 
инио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, 
.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће 
етрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је бил 
 румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> < 
ма треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша ј 
љана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију?  
е на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> 
а!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!. 
у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово дру 
ува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија. 
како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...< 
а:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p 
 је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — т 
ије било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о св 
Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — је 
још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и реч 
 <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</ 
а им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој 
е поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око је 
1" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ ра 
а и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гин 
а беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хо 
енску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопствено 
и: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију 
ајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у п 
е био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура 
 будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и  
3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да у 
у да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који 
а се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срц 
ла причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пача 
једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка 
ажа поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује 
па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само с 
од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га т 
 певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батин 
протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к 
гов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па 
а је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Он 
сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио  
/p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</ 
имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили,  
S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у д 
на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он ј 
пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p 
ина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> < 
 није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да  
 себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, 
лан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђ 
првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из 
енија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац д 
доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлу 
еља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у о 
S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала 
уди спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болеш 
 па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и 
рали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добиј 
нати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лаза 
ецом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја ва 
 му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} 
 /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!. 
... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не 
а онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S 
к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу  
му тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о 
них у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је м 
" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљ 
 се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија о 
раљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече: 
 муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори треперав 
еби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија 
од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се тру 
Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се  
Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света им 
та, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n 
у кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graphic" /> </d 
ли она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слага 
му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели 
дних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак свр 
ма људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p> 
лаг а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к 
к овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели ба 
 су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје р 
жде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну  
 те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком 
ратић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> 
 са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призи 
 женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га и 
бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?. 
ћанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’ 
моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу 
 па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на мој 
и ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ћ 
кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p 
ти; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ак 
ожији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би о 
>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да криј 
p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да 
а!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или 
нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинил 
одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и 
 А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадај 
 рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више н 
а девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је  
и исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!.. 
 Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уред 
о бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће зн 
апију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{ 
>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосав 
а.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда  
 <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће  
> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљ 
 у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута 
а ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S 
> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она 
 Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S}  
нђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја 
> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ј 
о ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад 
ра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они 
о ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек 
>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува кр 
 <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</ 
б да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац. 
 јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да  
> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>—  
 је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него раз 
> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће б 
ри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред  
 душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљ 
{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступ 
 ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и стари 
н је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“  
— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</ 
Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снај 
рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре. 
p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у д 
еме је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они жи 
е.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколи 
А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће 
p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске  
 чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мут 
ад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Ста 
а се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="19 
 А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{ 
 би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царе 
ла и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па ј 
бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би на 
да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз гла 
ти да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих  
еве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је во 
ад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „па 
ји —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала вл 
навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о уде 
Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гл 
вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти  
нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац! 
 Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се з 
по, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — ре 
> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било 
 тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих о 
 Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из  
?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија 
патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да  
више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) —  
p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— 
!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с 
ла око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз п 
 <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђо 
ко око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо —  
ија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да зад 
 обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљат 
> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага њего 
О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљ 
умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и 
лаг старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се  
Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p>  
о? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у 
; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило 
тву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, има 
p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, 
 да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед 
ли да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђа 
ном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича 
!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ј 
 орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она  
 мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— 
е хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</ 
 добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p>  
рућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милуј 
цама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> < 
етка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по  
ити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> 
дно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуб 
руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су 
зивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</ 
и дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Ма 
ом, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Мл 
Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жен 
Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игр 
’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуб 
ање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевин 
аза.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p> 
 Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближи 
 гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном м 
 </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се п 
ајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мал 
руга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и узда 
гледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка 
је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" 
та била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана д 
кну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам  
p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и 
о те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити ра 
ија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Он 
Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p> 
/p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} 
а...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сва 
ро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излаз 
е богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пру 
 само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и  
са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здра 
волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу буса 
S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!  
овесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче игр 
! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако  
И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити,  
 кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља 
би! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћ 
дила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је 
е, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Марин 
<p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговар 
, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p> 
pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па 
та уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p 
!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му 
p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p 
/p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>—  
викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде 
/p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи 
а му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!— 
сти!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>По 
 му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му  
/p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а ка 
рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим 
 му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S 
нђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута 
/p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта 
 па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Ан 
— па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати  
p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, је 
аст: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „ча 
аст: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску 
иказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну  
S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој  
Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћ 
се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у та 
> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Ан 
раво?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја 
татку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и  
илије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p>  
— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му п 
а к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, о 
че:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p> 
 коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кол 
 колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси л 
 са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја 
 Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи 
" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> 
гу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он 
ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, 
/p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете  
онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она  
..{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте  
 <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви см 
„3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потреб 
и по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико,  
 осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цве 
радви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помо 
н био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — 
и те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав п 
само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Прос 
диже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, 
еку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и диса 
ио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је ме 
 и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђе 
</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар 
учим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајк 
и! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, зна 
ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа  
јка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо? 
лога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили 
сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> 
алим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо мој 
си ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише 
p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворо 
едарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> < 
ет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Ум 
х које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.< 
! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина 
 Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он м 
ола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кол 
 упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта. 
 луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али к 
/p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb  
м ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> < 
 Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је на 
 — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S}  
> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало п 
у радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у суд 
евојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела 
 ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу н 
е ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поште 
и којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу  
ираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Мар 
је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си 
иге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна 
Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па 
м!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! 
да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоће 
и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Л 
елија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима 
а малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом... 
!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>—  
p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би 
 здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— До 
се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од че 
 прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пишт 
е ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај  
S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колик 
 вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор 
 размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? 
</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не в 
у.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја  
децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А са 
а...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут ре 
ђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оста 
Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" />  
опаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинств 
ом, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Њего 
<p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лаз 
ју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су бл 
рат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена 
.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше св 
у тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на вра 
 <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај 
и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живел 
мо да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође  
 се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> —  
ут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављ 
> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!< 
твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупц 
рли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="11 
још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пије 
Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Бић 
— направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док 
.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има  
p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са п 
ак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер 
 Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p>  
брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Жи 
</p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па он 
оду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за те 
е.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхт 
 дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па к 
је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад уми 
трва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ва 
> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути —  
пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа на 
е знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич 
ек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе 
није закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео зе 
пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здр 
> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још 
 оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила 
дрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају 
 <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од 
ачини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p 
це ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе т 
ве беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто л 
ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро —  
убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здр 
азару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S}  
т.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за њег 
е успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Н 
ти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рек 
! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој 
седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рука 
еш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" / 
 Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло ве 
нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам обр 
му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, к 
е него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очува 
лачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем сре 
тове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говор 
стајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну ник 
изу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане 
рат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу пр 
е те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше 
е обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</ 
{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и к 
ете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: д 
кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну  
Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запа 
</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p 
и долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p 
 шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега бол 
н и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, д 
/p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> < 
око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде 
 не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија 
</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45"  
лости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу 
{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу н 
јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела пр 
мљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> 
 моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да 
} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не 
p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>—  
нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће ов 
лим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата,  
.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он 
де у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше 
е; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо 
оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она  
 (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми 
ани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима 
 помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни  
јаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>—  
 жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је 
> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепш 
Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо  
уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све з 
а!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песн 
 молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> < 
ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком  
ила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, 
реди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где  
ни у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи но 
спросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге с 
о.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— 
 проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ узди 
ј добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Са 
зала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!.. 
само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! —  
е не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у с 
>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и д 
же и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — м 
д год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>—  
да сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји 
е пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи о 
лопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: — 
— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог о 
на кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га 
еках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте —  
 Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у ко 
к пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и 
есече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{ 
е грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради 
ше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква  
у о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо о 
чинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожен 
 је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој 
 онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд  
г сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девој 
ћу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; 
ћи Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвиц 
ако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче у 
товала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни  
и — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос 
пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била о 
аст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задр 
Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној 
<p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Бо 
не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није  
ито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала 
шта.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му реч 
 нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиж 
уруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — в 
даше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Ш 
 и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је. 
 мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању.. 
измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јо 
ве па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још мож 
S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми о 
!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!.. 
S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па 
павај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ј 
јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он 
а даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо  
ет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта  
ли јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и 
и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница. 
ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Милади 
 треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје сн 
ољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена 
арта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па н 
="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе 
и Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{ 
елика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар 
грасмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p 
<p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изигра 
сеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S}  
ве је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти има 
> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} О 
шта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S}  
редовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише воли 
зило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се б 
ара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није  
— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> < 
 помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било  
ћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вер 
p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је бож 
ad>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; ја 
онела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је  
/p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови 
 ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно ш 
би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{ 
 мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа  
ма „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— 
тити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се  
но да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се 
и мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”... 
 А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што  
.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечи 
нђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта т 
дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>—  
 богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако 
!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—б 
 мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом ја 
е, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако,  
ала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу 
 провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже  
/p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му 
инац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе 
Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p>  
око у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</ 
p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућ 
два држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брз 
p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Б 
ћи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила 
а је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мисли 
?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девова 
свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђе 
жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p>  
 да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n=" 
 мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{ 
 лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба 
у пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graphic" / 
ији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с ко 
лија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је  
сле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни над 
 рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И и 
{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија  
 Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p 
— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—би 
ц!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Стан 
ала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се  
жио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику 
а старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило 
.{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и 
 рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гл 
ан, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине 
и, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S}  
вај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p>  
>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остав 
ога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што  
 стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћет 
>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиж 
н!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А  
ти! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека запо 
обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де ди 
/l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По 
 башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„ 
ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење 
лупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако 
омшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по  
ње она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се н 
 побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и 
та је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одред 
ену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> < 
ндуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и 
гату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на м 
 да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цр 
акојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече ба 
ше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако 
ило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла  
ма свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око в 
гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац кој 
је криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p>  
пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима с 
— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печен 
.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> < 
 умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом. 
<p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част  
та и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а ле 
> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко с 
о Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце  
ог Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те гов 
.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ва 
рли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, нег 
> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А  
 код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријате 
 избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} 
 <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша м 
 — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" 
S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мил 
е:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гроб 
амо да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови! 
} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него  
 ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о ка 
ле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932 
знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато! 
да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта 
 искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на 
ш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част ч 
еби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин  
лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд  
ољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — 
} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде ч 
ого устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> < 
ели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те  
азе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је 
сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест о 
иленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се  
остеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде каза 
<p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p 
 тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије;  
да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешља 
 једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и  
олико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p 
 на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре,  
 би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!... 
криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је он 
им приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> < 
едај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем 
 изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз с 
 била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако д 
драве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи 
 о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба св 
ће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти 
 пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами 
 будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад 
...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече  
чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.< 
 о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди 
е пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођ 
уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од  
асмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим 
</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И 
Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на 
 подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко  
таде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Ту 
су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако з 
и.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а н 
о смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што.. 
 вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје  
ају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, М 
ануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} 
 њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри в 
</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</ 
заше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад шт 
 с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb  
 лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она ус 
че, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</ 
о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S}  
— рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија 
 <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p 
ала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вај 
о авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи 
>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Март 
а по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>—  
послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста н 
<p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жен 
— знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред  
бро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме  
је се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и  
еше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о 
 Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могл 
се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успо 
и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад 
> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удеси 
благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми прија 
.{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корач 
у ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори с 
едај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p> 
ита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш ка 
ила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — он 
ређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на 
аџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је  
ајстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан о 
ас, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>С 
— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Да 
 рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Т 
да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о  
ка узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока н 
p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и д 
ти....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њој 
 и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па  
ајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и наме 
: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрли 
ило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз некол 
арца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не б 
а, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја вол 
} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас 
ажите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете  
„’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“ 
учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго с 
несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „пр 
сну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провирив 
’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све 
о око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда роди 
 како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја мој 
илоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте в 
 ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек. 
 седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он  
{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели  
енија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим  
једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, при 
та више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби св 
 неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти  
је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о: 
S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хо 
и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше к 
зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти. 
пијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше 
њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завир 
реба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити. 
у да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у в 
— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!... 
<p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — 
јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана з 
p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато,  
редна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: 
ла, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није  
ша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у ш 
недељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.< 
м, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p 
ржала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па  
аци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и по 
р и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве  
а прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свек 
/p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем по 
с овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти с 
редна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми др 
ш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго т 
, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p>  
следње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ зв 
{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са ј 
д тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећ 
едај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоко 
очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; пе 
видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече нара 
о си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам  
ла!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанари 
 скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори  
зе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико с 
Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта  
ивана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се  
е иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, не 
гме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тел 
пори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому  
 Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури 
ан мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки З 
p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, 
>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва —  
’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара  
ад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али  
ра.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.< 
еш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива —  
м; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе 
 — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О,  
p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрви 
павања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав 
бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{ 
ам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком 
о, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта  
ко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p>  
еја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — уп 
екрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на посл 
 гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За м 
 да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} 
<p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе н 
аве; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља  
ању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаш 
 прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сан 
а њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p>  
ка ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родн 
иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — 
 Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал 
тро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је  
оја је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да з 
p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовим 
о: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум и 
p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> < 
.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђели 
че за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеш 
ебна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше нао 
единица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође ј 
ење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасу 
но за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> < 
пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта,  
у у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се  
што“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Мар 
уке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S}  
покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} 
у; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div ty 
снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S}  
 па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Ст 
обро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чич 
а Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори оч 
 <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око д 
стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шарениц 
том и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде вена 
— па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па 
ог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе  
о и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да 
ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и заг 
ела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три ни 
пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекр 
ја је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живан 
лакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она  
 до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено 
о гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’ 
икну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:< 
јачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, оби 
“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Ст 
спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које 
 довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекета 
а?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је так 
 — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>—  
p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сва 
 ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те о 
 <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p 
ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '? 
 тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и  
 не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се нала 
првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледа 
 кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p 
а је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело  
ђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљ 
ја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не б 
је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не 
p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p> 
упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Д 
 онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33 
p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац... 
Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом св 
— упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова ка 
 те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Милени 
репочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> 
...</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показа 
82" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окрену 
о? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} По 
е, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађ 
>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од  
зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава 
 да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де,  
ије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван  
 пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша 
 ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја иску 
т’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о 
, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног д 
д старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> < 
да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? 
/p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де,  
 си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади 
 пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ —  
<p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И  
 све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како м 
 цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Ч 
радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убел 
м чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бо 
се, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Сре 
е, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нис 
како пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому св 
а.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли м 
—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој ми 
оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше 
 са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Сл 
<p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог не 
на попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је бог 
 је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану 
.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носо 
ута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</ 
<p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>П 
м, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на на 
а; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и одн 
им милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и 
тају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао  
м.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене глед 
ађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бит 
е ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, мно 
у, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави сов 
а си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо 
 вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли сна 
спод дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! 
Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко  
</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{ 
без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — н 
— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разг 
о од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’ 
вој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи 
рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!< 
рди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један друго 
 А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише о 
! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем 
да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана 
та немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div>  
ари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, к 
една мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S 
раде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га н 
доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она  
се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> < 
тови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко при 
њу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па и 
атру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" / 
само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb  
!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S}  
Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онд 
 његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни љ 
 настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби! 
овина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмеја 
ивана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани  
..{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заво 
{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— 
чити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила  
вакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’А 
ити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију 
луша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{ 
ла? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта 
к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?.. 
вила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће  
ја.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро! 
И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о 
а ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шт 
!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих  
а то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам ч 
јим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... 
мом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето му 
а умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има  
!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!.. 
пет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радит 
{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој  
 За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите 
во прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово и 
pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислил 
адом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и га 
Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о 
ги младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</ 
ло онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Н 
и тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре н 
ама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S}  
и подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав 
/p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће 
а кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не 
рашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> 
то је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они. 
лачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не  
ед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — 
 то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео сте 
и ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те м 
{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити стареш 
вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благосло 
ка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју дра 
де те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За 
е воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жен 
 плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би 
амо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом 
, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма 
етити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и с 
а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вам 
 дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто чо 
 гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не уме 
 поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" / 
ећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је 
Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p 
ажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишин 
 који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се 
е.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се 
ших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па ка 
у па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— К 
а, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним.  
>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту рак 
упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љу 
еш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да  
?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и 
и, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, 
јци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирн 
ва и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — ви 
.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ов 
и добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гаји 
дај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била —  
— упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — 
м...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може  
ео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> < 
И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! . 
ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> 
ужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи  
 напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одгова 
 то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не вид 
обе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p> 
буке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи по 
 — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбо 
напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како о 
 год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S 
 да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па 
е чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завеза 
 те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој  
 рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и п 
 оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опрости 
ашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу. 
јчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ај 
ушманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p>  
ађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p>  
 детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљ 
наје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђел 
 Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Има 
о је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад 
мали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате ов 
та га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је ка 
у брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту 
аху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише ко 
 Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну ц 
 носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад 
{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече 
 на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам ц 
и она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо 
уву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па как 
то успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућ 
 Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван< 
 заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно 
 заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женск 
 засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} И 
ући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије  
се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере 
 Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за  
имаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n= 
ј брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пача 
де.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућ 
а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти 
ери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедо 
е опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло 
 је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} 
: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућам 
 рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спу 
ућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана. 
то су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чи 
ио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Н 
 чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само ту 
.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на  
.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била 
аше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра в 
ати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој  
а би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она 
трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад са 
 ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче стра 
рчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљ 
</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да в 
ете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један  
у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије;  
ути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да кор 
 лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Жи 
тави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!< 
изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико 
 после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је 
астави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осла 
је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и о 
љу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се  
 што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... ре 
/p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта  
 ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Суз 
тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја ва 
а ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч 
о моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам похо 
 на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио 
нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама  
ила!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{ 
 <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Милени 
р је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелиј 
ца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — теш 
ђоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец  
по, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, о 
 осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај  
 али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, он 
 Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погл 
осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке. 
ела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђ 
сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с  
аж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад во 
V</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен в 
ако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на р 
ла које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђели 
али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљ 
 је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена. 
: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n= 
 </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се  
— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел ув 
....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар з 
</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала 
се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“,  
 и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>С 
омаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> < 
71" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене  
ажим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад 
ео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била п 
...</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него  
 у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи  
<p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар.. 
да ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>—  
! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је з 
ја.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изи 
рцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагре 
никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја к 
е то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој  
дговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу 
баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако  
p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удар 
ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p> 
ица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не м 
</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво. 
а!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја шт 
ице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели  
.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет. 
 и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p>  
о и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је јед 
ораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} 
а! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— 
S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p> 
 одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда х 
ча Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па 
 како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака 
 детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Ан 
чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што  
S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра  
} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали... 
. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али з 
опало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писм 
пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, сти 
="108" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој  
о он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији изм 
ем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му каж 
и.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до 
но — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком п 
де у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p>  
 год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> < 
S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар чове 
 најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу —  
едаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и т 
 <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе ј 
уку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за 
 се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p>  
ече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми 
 па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И ле 
аш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде в 
газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што с 
> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S 
ја.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели 
исли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S 
рима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па про 
 да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на п 
ска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — 
онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро  
> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија —  
 — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> < 
нају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p 
четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то ш 
аду снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој тр 
..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице;  
дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, 
А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам. 
еле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе т 
, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алал 
е се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ј 
о надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу и 
ош!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега 
 који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то б 
 те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти 
зимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он з 
S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Д 
м јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ 
р они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрв 
 се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац 
још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако 
не — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кош 
мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што г 
 очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке рук 
/p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса  
ково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, 
не, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, ра 
ве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад за 
’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само к 
ад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о  
дро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни з 
кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после ус 
е!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван 
оше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и и 
ет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На 
!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствир 
едати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му г 
е стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред ње 
 прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „пери 
, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у паш 
Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и прив 
едаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају 
 како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велик 
је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — в 
Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунил 
? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима,  
ла.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О б 
Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је 
 и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мој 
p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је  
} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умет 
</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{ 
уд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох 
у?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па с 
 он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па  
сам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на м 
{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „ 
<p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n= 
кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ д 
<p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће...  
ље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и  
и?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де с 
ећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева  
>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га  
вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“  
 n="3" /> <div type="liminal"> <p>ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПО 
 да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p> 
. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред о 
...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! —  
, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по 
ано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добр 
ко, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче. 
то.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле 
ола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је 
<p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је п 
ћи.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{ 
а.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> < 
! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу 
едај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p 
 се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p>  
спале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се оп 
обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе 
 Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> < 
 „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јо 
ој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајат 
 венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је  
а столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка 
е мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућ 
казати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија се 
ој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китиш 
к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стаја 
лу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, зап 
алошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срц 
ут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те 
 године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији 
дног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S}  
чеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је п 
; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша в 
 испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долаз 
рем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше ос 
ркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не б 
 сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.< 
ече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? —  
и доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и в 
ек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огл 
а <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад 
с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љу 
ани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројић 
 к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и 
ко пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га  
 и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опе 
дрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула  
његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и о 
>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер 
 очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је 
реплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зач 
е из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, м 
S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако 
зиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свог 
.{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тет 
Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце 
и!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хте 
> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима  
м.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта 
ити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, 
еци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Д 
 Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за т 
 то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне 
о по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође  
да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у м 
866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му  
 варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу. 
ла.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p 
доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима  
" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ 
ont> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ 
и низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Се 
еваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше и 
Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Жива 
ги?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га так 
ете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако 
 и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи 
уд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђ 
..{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њ 
одила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она 
<p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се о 
потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луг 
во Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} К 
ад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И 
ан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле цр 
p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равн 
време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу —  
се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разле 
естаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чич 
 Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} К 
ђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина 
Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; с 
ови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошк 
је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше  
анима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пит 
е, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку но 
Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он п 
p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једн 
 богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; са 
ових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ  
ј авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од  
ер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године 
а коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није н 
.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћ 
та. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина 
аројка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један 
Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби 
<p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж ј 
— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш к 
ца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише  
 <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете н 
дене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се 
оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је 
н оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад н 
p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за 
в и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му ј 
е зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли 
/p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!... 
е и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за жен 
вина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници  
 целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји о 
 а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — 
ц, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је с 
војој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Дев 
део?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија из 
 собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико 
есташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Б 
злегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала  
видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жив 
 себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S}  
љи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко 
>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Ч 
доше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у пост 
} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p 
ричама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у 
</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелиј 
“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се са 
еше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак —  
ас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање св 
Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда  
 њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Некол 
м — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очек 
<l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима 
уком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„ 
 n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што ј 
а, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па 
} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га с 
и велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Март 
ји — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ 
та да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски то 
 уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и с 
 однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који 
за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од 
Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се.. 
p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се  
де! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге и 
p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу,  
ком старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и  
алио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Ла 
 пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи 
 да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је 
хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све 
>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра  
Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше оз 
азар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала  
{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић,  
 совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђ 
 дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у 
 му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</ 
и дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну мат 
и запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека  
нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о. 
лико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је зарони 
<p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да сп 
ролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се м 
где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија се 
 село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S}  
удове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили ко 
оји једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; ста 
љана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да вид 
ла.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату же 
емо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би 
ла. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокори 
Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да  
Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код при 
 којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договара 
о ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S 
таре...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Угово 
че је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после  
аволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као  
вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> 
аса.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је 
е биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кест 
едајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и б 
евши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је би 
ина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми 
е</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледа 
опи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони 
о јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пр 
азни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај...  
х да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! —  
— рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчи 
</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванц 
и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја 
<p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што па 
 Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само 
текао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} П 
/p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и 
тићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвор 
 — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плака 
 те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узим 
 чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало о 
а.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја ш 
</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} 
ва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ћ 
’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима 
..“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се н 
ом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се до 
 узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шт 
 сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волов 
асме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p 
д; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић  
епере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и 
ред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</ 
 да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —-  
пре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам  
од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призив 
.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је  
 то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у с 
 пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела  
 сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа з 
уком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рође 
р.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На 
его Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, по 
су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није  
?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... 
> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="13 
ова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеж 
знајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек ов 
бро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу? 
чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало. 
лико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана бе 
е по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће  
 само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да 
м њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она ј 
 Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мен 
у „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> 
 Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук  
 извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе слави 
ом?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} 
 али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Ни 
убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благ 
 је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашц 
ивати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Ста 
, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Сте 
S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прв 
пим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p> 
јко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу  
ић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста,  
S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје  
 нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p>  
мог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Ј 
и заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — реч 
своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— О 
а Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше ко 
авлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над своји 
није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе ј 
? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара 
ве, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, п 
уром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.< 
им да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, 
а, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>—  
сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао 
е на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо  
еше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укув 
устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S 
вони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Ж 
S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. 
>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, сна 
н.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; 
а певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за д 
ђоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али ош 
ајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја 
} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би  
ам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p>  
расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рође 
куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе. 
 где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом доди 
ан.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те  
о га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих 
 Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти 
p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Ла 
>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стра 
 Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано  
 ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер 
к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к 
ш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе 
а срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Жи 
ово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешт 
у мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија  
ајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>—  
ни! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, р 
дин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде 
м ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује 
тра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Марин 
трпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</ 
у у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра.. 
је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види!  
Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани мес 
се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?< 
уницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова. 
d="SRP18932_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још  
 Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија 
о добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све она 
!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, ср 
ак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" / 
рче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице 
е, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас!  
свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поиска 
— него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути 
/p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — реч 
че воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм 
у вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се зару 
кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а  
ли смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота. 
— оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће 
 — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти,  
 <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља 
 <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— 
бре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S 
и пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спр 
кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш р 
 авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пи 
 пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе о 
p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гл 
е.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој ш 
</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> < 
учица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о  
 За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} По 
 до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетан 
али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о п 
p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све. 
p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи 
<p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би о 
крена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се 
о згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је! 
ницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако  
раво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак 
а кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да 
 нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само 
је; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кул 
учан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише 
ослетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и 
ајмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....< 
 сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па  
<p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врат 
Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи 
S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.< 
ећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} С 
ом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S}  
непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај  
</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге. 
ј смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чи 
у плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.< 
тер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> 
 бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварит 
?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он ни 
— рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p>  
/p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете  
{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово  
.“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — ве 
 крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри б 
ујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се п 
>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бој 
се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ 
ч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је јо 
еш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? 
ану и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Д 
 — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, 
> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 
’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице?  
те.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о! 
ча Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћ 
скапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, пој 
ад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми 
на к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше 
Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат 
</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ет 
д се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ств 
аче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола с 
 њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p 
 <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p 
ке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуч 
ла би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је најв 
ватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на  
сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропрат 
аздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Др 
огом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију ко 
 упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— у 
ва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! 
ешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p>  
 <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па 
 довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совр 
само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се у 
 <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра  
 прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кук 
S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света! 
ма барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је св 
 пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Ми 
ољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си 
и:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило! 
S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се ди 
ван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{ 
м зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{ 
у, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служ 
..{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’ 
мо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако  
, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то 
да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која баби 
ји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l 
 крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још ј 
жљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну  
у, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око  
ади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да в 
ао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити ку 
 дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Он 
Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шт 
 Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, п 
> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у ку 
S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не 
ја одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи 
ног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где  
.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па вели 
ији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или  
S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; млад 
е па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари  
г вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ 
 треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са  
 не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p 
ага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свио 
стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S 
 Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Кол 
 ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p 
ић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет ч 
о’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић. 
и! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге!  
ана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пи 
а на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и  
те и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њ 
плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом.... 
се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основ 
 <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте мес 
 да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве ст 
ијо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада?  
омену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под о 
дно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да су 
дојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али 
} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта  
... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни ве 
 <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па с 
> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш 
д оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о св 
раве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} К 
— не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје 
... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да 
ти.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори з 
се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она  
тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склон 
 <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да н 
 а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p 
ирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица 
крљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри;  
ко подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде 
оја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Д 
ека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне 
о, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи  
 толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мал 
 беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да 
ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико н 
олутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На п 
ати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажах 
</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву ру 
а или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би 
мејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако м 
ија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p 
 и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по 
њу.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта 
 женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> < 
} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умост 
слу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер;  
“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи 
а ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је зна 
та; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>С 
 Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <h 
ајзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и 
њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи изб 
мо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она ј 
кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је 
дступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је  
бав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Св 
езобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се 
ија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! 
. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше 
ш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И 
{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпу 
! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси к 
ати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’ 
ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! —  
 смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога 
А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти  
пет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав  
луке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађен 
изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне в 
 како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти  
<p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖА 
а!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке ј 
е је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не об 
 <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Ан 
S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о ма 
ући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После  
д свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њо 
ети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!. 
е мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испра 
е.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог 
а се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу н 
бе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно 
ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже ун 
ла и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може  
о, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p 
ћу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчах 
 би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пе 
 онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p 
 руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је об 
лага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силн 
дан зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чана 
.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и маши 
 ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза пој 
, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то  
војим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, 
, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на 
 посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија 
и.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди ми 
она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па с 
{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али 
е '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе д 
ко? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће т 
раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176 
оку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала руби 
наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пр 
огла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и 
послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па ј 
ш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико 
ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> < 
о.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут из 
„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — р 
обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича  
уке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се  
 Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p> 
<p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекр 
она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Он 
p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли 
 је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше л 
а ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пе 
S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о,  
 машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:< 
.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, сн 
а пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово  
био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мот 
таде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздрав 
ви! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још д 
јући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о п 
агрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се 
ред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком по 
сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} 
су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да  
елија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педес 
зар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, ј 
у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљад 
ет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је по 
онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих же 
.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.< 
i>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Мо 
<p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете те 
одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— З 
ула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој  
ва к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба 
 ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да 
латан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо 
ућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћ 
 к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p> 
но</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младал 
 Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић вол 
мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> < 
јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека им 
оме замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди те 
ацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задоји 
и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могл 
ила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли  
на га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А з 
ad> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио  
 грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жал 
ам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не позна 
’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не  
ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад  
лиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је го 
ва — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да ме 
а — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да ј 
очека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара  
 Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам  
волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. 
’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— 
ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло —  
 велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичућ 
 к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био  
ђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би  
и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p>  
играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S 
ност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути ут 
<pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живо 
 волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић во 
та ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени 
 мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p 
/p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ће 
ојим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда  
Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа сво 
 рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас 
— рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S}  
ицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше св 
берче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p>  
Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и 
о.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговор 
p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро  
е Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би  
е она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! —  
Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И од 
ај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> 
!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p> 
да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњак 
бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да  
служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја 
ица цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> < 
совке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149" /> <div  
 — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене 
 ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хо 
са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се 
је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако 
е — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p>  
узе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе бех 
код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице  
...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!. 
удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема с 
ше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече 
 — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне ска 
 <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели ку 
 <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ —  
е почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише ј 
о с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном  
 имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p 
 <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу? 
и пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</ 
p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и  
у басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео  
ак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ ка 
ворити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што че 
p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S}  
ело.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу. 
 А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз б 
едног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли ј 
а оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и  
угог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору с 
а им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче  
ћи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име на 
 поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p 
уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се о 
дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кади 
а — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала бра 
усато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио  
а! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчиц 
еба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту  
</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи 
на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке 
} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и приден 
лете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасени 
 процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у  
ерац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она  
лише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда  
 од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће  
лико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... св 
ти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеш 
рак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окре 
>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. х 
 проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај  
н и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред све 
на је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума 
 пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин бр 
 Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије 
омињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p> 
S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуко 
 на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p 
вестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p>  
у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и о 
спођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно 
> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко  
>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа  
 ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само  
/p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p 
Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не  
 њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам 
ац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</ 
...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета.... 
поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Д 
иноћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса  
исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко 
крио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од  
Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Нег 
теван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси јо 
воља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!. 
на видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде  
пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, 
и се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони с 
оње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n=" 
нђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дођ 
ине.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа н 
она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пад 
{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и 
у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватр 
Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де 
ападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци и 
.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где  
ича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови ни 
бу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И  
о приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} 
на запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђо 
graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — р 
к, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: 
ш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на коле 
ако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њег 
еба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он б 
} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам к 
једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве н 
ећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Да 
не удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она  
Section" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потп 
</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре  
, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, ал 
к’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне 
ше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљава 
 од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрад 
разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече по 
 на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што  
уше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има  
нам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — р 
те.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, 
 и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p>  
ј јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија  
са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Св 
а народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро  
ељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да т 
 Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђел 
Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — 
а, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смр 
>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена! 
овати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он г 
слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — 
ричало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причал 
упи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} 
стављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван п 
} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пан 
} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се 
знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> 
 очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила. 
 онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у св 
остиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p> 
> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанк 
н тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у 
старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, оприча 
су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су кри 
 више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве,  
 гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати  
S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— 
„меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — 
о је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била ср 
а годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој  
чинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет 
камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали о 
е народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турско 
спратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; 
 ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла 
нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> 
 гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела п 
е ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p> 
 највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар у 
се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а о 
гано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести  
јаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:< 
ја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали п 
на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта 
мо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> 
<p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... ш 
пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, сл 
 у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалти 
 њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и т 
 Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p>  
; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога 
 онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p> 
</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла њег 
 дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? 
p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удар 
е Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже... 
блише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да 
тањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, о 
 дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија п 
отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p> 
т отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на 
!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јет 
ше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаш 
па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгуби 
укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник 
и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окиће 
м.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења. 
попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пр 
 јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мај 
ла рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто 
SRP18932_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је  
 Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од 
их — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Ба 
им.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи... 
<p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb 
а њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад  
а на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти ј 
 к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стал 
а кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дуж 
p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’ 
оре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа,  
е рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p>  
е Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе  
ред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се  
пс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед 
ајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке див 
..{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рек 
ио безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Кани 
</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како с 
да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком пре 
ако је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто бил 
— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> 
стави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" 
е јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о ла 
о. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад закли 
уците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим! 
/> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о 
не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и мате 
дбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око с 
а онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа 
м веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n=" 
!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И  
е.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} 
тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек  
 вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су  
{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одбор 
 Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глого 
 С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ,  
. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Ш 
} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољ 
 то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Т 
— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигн 
о: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „госпо 
је ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хте 
раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>—  
на.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу ра 
ја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S 
. ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не п 
враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале  
— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доб 
 Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S 
руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он п 
ав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у  
 <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њ 
 њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, 
се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар 
ријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А к 
рала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — 
уди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} 
и петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чу 
дима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па  
а: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би  
а им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) с 
ала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволс 
о.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p 
а се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p> 
н, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „е 
 него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би ј 
н богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила  
{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, 
врдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од как 
’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе раз 
 одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p> 
ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно 
>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то! 
ади — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да 
 снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо у 
да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n=" 
!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали 
ма који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>—  
ичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!. 
 То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.< 
ашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па 
 је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за г 
а у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Ви 
да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то 
оћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у је 
јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</ 
мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p>  
 био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстари 
игра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече 
ја бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говор 
ојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!. 
о је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му  
p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Траж 
ано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вел 
ше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и 
а ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила 
да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „З 
>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене 
е ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не 
 о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ј 
полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л гото 
к!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p 
ну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже  
/p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде  
едан пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри  
смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А  
 на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{ 
устише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само  
крете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p 
е мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— 
 покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Ни 
ади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а 
арко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан 
то човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила св 
ар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца 
га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака... 
 си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове  
</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, ос 
еди поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово  
еку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љ 
у Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девој 
аше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну ст 
мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осе 
 добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те  
е на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним  
ко ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега 
да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожма 
</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S}  
учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркв 
ло без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад  
века и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се рас 
>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по н 
плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. < 
а заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да 
ару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S}  
им!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за т 
а, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p 
 оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међ 
ква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи ми 
 одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта м 
наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „ 
ам.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S}  
дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем 
 смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти пита 
лаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегле 
е наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича С 
/p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаре 
Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га в 
ш неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешт 
Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p 
спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> < 
/p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије 
 и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на к 
ром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .< 
и?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћен 
урцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>—  
> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, 
!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он ве 
, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколи 
 Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није 
већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног ј 
S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошу 
p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но ј 
о је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити ср 
а је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла 
е радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратил 
угом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не  
"graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би 
оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни 
својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, 
атеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p 
то ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни  
ета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топ 
и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватов 
ан Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap u 
је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног в 
те рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па 
ђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је нако 
укат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прсте 
ова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} 
ла ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете ру 
к.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нис 
мислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p> 
ћи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па не 
ио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен.. 
гу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле 
!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје  
ј’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана. 
што болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета 
ож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старе 
ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се 
 га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке з 
S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто р 
 <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђел 
 њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S 
се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им  
конче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили и 
b n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би н 
д три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га д 
„пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш 
ве се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="10 
оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и прев 
— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није  
олео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болеста 
е....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да 
ћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како н 
 А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми ту 
о; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</ 
та је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам т 
ри очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— 
иш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ј 
{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по се 
Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Ни 
љаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња 
Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад н 
 је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа 
закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{ 
а све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на 
Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе  
ш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap uni 
 на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко 
 да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола 
а срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мо 
ласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} О 
— викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p 
ара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест 
ти.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — р 
написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S 
алим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> 
p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се пос 
 су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците  
ео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте д 
кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} 
зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шт 
а жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љуб 
ла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како п 
— рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p>  
ече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на зем 
 разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала 
руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим  
 да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати д 
ала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи  
да би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом с 
лила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више б 
ице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те 
ија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа д 
/p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да 
теван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу. 
јте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе 
е радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није крив 
укла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди 
p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два ради 
 клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Св 
крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p> 
 су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> < 
иљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриг 
пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју  
ђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на санд 
„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени 
се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме 
т!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А за 
120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шак 
што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> < 
ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Ни 
де је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете 
уженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух 
агари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима  
 <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју с 
агословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} 
саше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта 
езнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, од 
„’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође ве 
едницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о опш 
оји је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, ту 
 па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Стар 
дједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о 
здравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" / 
> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не б 
, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — уп 
мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме пову 
 па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеј 
....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> 
ити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ  
дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; 
таде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад д 
 — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па он 
ну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те 
"37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>—  
о би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут ре 
врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он пад 
 како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо 
око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изи 
 па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p>  
 дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лаза 
 што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко  
 прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет 
з’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p> 
г дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни 
.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи р 
онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди  
> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p 
.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S}  
} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада посто 
 само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — о 
једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Са 
од њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама св 
ћи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње 
p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући ш 
вори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и про 
ога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шт 
! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у  
че је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</ 
н већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се наг 
се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она 
 је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи с 
<l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто!  
бузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није уме 
, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би  
тео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у в 
ући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше  
p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, 
 је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Ж 
мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{ 
.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поште 
ар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И 
>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитељ 
 бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не по 
(Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш  
куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је  
>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!< 
ad>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Са 
нео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину ц 
да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз  
помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој  
“</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и че 
е пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је 
 јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како д 
ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те  
о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја н 
 одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило 
„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болеста 
 Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мач 
е за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну тр 
е боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана заглед 
еше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала  
е мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p>  
у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упит 
другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка  
узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба 
да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, н 
у је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако 
ове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једн 
аширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и о 
а зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вре 
иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако з 
" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је бил 
м.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу —  
ном једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са с 
ла.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да блед 
а је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше 
рачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању раз 
/p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким по 
и.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти  
е знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p>  
не, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поис 
пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији 
воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="1 
у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се  
а, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Ус 
стин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Кати 
је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти?  
>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он оп 
 Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде  
, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p 
е крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</ 
вде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на 
/p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће 
 стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало  
’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им пок 
 бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S}  
словили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Ни 
обом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да 
арош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилиц 
зишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{ 
им ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и  
лук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се бо 
о тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито 
мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p>  
ко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>—  
и у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја по 
у....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву но 
е љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.< 
ија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела  
p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче 
коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се пече 
јте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони 
 прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} 
у.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу 
ти: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити 
ком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви 
 се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} 
ше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајат 
 закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турск 
’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћ 
рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопч 
сјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!.. 
се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше 
види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа 
исли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{ 
ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за 
ихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме. 
, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђо 
, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно м 
о под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; пока 
нђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог 
 трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста 
сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у ва 
на.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l 
сати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </ 
овска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био  
S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да  
ри очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к 
рпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p 
је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мал 
ло вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о  
пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Пос 
 се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева  
 боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не о 
?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе у 
/> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа  
то он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, 
киње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он  
аборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што 
кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш би 
 сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три  
е али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгле 
Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца.  
ку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" 
ају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по ј 
дбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву 
ја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусе 
је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и  
ука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. 
ту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по с 
<p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати;  
/p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мици 
{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и д 
 казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У  
е и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и  
ле кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> 
иленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше 
прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га 
упу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару,  
Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, 
андуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И  
>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару д 
>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, 
е“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у  
нако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет 
 па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обве 
ц који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац 
“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и —  
г веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђел 
е поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже 
жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <p 
нђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче простр 
!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал 
ут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете прене 
 <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборави 
н онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћут 
 се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да н 
p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти с 
ти — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се ника 
јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p 
’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиш 
це на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја 
} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — ре 
вовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колик 
а:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злат 
 Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S 
етка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи некол 
?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Сед 
не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p>  
ју и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" / 
наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p> 
мо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „со 
у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p 
је бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тра 
ко будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем,  
 </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— 
S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек 
</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете 
 — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p 
Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> < 
мис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мр 
ну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А ку 
ебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, 
p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете 
акво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху с 
 погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану 
b n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика. 
е у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут т 
у поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утв 
а.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа шт 
..{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу... 
оди промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко п 
p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову 
сли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим ј 
p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> < 
.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? —  
ког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозв 
} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p 
шкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео  
елиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи. 
евина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше к 
> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задо 
весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија 
вљаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку саг 
 срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не заж 
аки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S 
, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уре 
по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике 
ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш л 
 опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га  
ило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“  
а богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, сл 
 торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше он 
{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?. 
<p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере  
еђује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на  
еље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p 
 своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек гот 
!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!. 
— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— А 
<p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чист 
 Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не 
ог дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност< 
и Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p 
p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — ре 
/p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ј 
 појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима с 
ачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба  
 су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо г 
илазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воден 
 радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког  
 је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жало 
а на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала  
сећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неје 
ији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и  
обри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — са 
је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S}  
ојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним ве 
шта...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> 
 <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати 
иси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћора 
де се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке де 
S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада 
ај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о —  
:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њ 
е, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добр 
 дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="graphic" /> <p 
 Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај 
старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра 
 не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан 
влији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову су 
. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу и 
ији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако....  
не; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу! 
зни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Тама 
но у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учи 
 ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у с 
} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — 
ше онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче 
оје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој ј 
 загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па  
екне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху  
авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а 
се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра ј 
ошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ —  
ећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану  
, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа 
pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапа 
м.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</ 
поведи Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се  
> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик. 
много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био п 
. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђе 
ла веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест д 
а Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је би 
 мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каља 
ватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, к 
даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, та 
Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, ал 
м урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S 
а глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> < 
.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: уст 
} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло оси 
 гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет  
е није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к 
и јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од с 
 чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да  
окошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина:  
.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја  
т сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћет 
 лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о гол 
 и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговар 
 неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила 
је у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећ 
<p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном до 
прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља мест 
н стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не остав 
и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квас 
ну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p>  
 Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> 
... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— 
ча Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} 
усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Т 
/p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А  
а — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала 
а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!. 
Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете с 
ује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо 
а од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадил 
 Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га ру 
очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па 
 Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре полас 
! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређив 
пет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилу 
вему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</ 
лену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Д 
 другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</ 
д дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господино 
и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио  
се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не 
а.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — в 
а; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма 
>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га 
— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Ан 
к опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле  
ћна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење! 
<p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, 
т!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, сло 
 свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпи 
о, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к 
ли Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се д 
 највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвал 
аже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и с 
естане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n 
в и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити  
у, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек  
икну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Ниса 
ије бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми г 
ув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p>  
кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Ми 
 до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уме 
 шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; на 
ија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог дов 
доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче 
 више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по а 
араше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Најв 
сак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта  
 Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} 
p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живан 
је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако и 
је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцелари 
твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А  
бичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се на 
Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро 
ше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p>  
ста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица ј 
ђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана кој 
некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ 
Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође  
ра!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, 
ова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Б 
на, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су 
мо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> < 
рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по ко 
е се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило 
....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?!  
кад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p 
је лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“. 
оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глоби 
 једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку бол 
њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш.. 
е требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једн 
2_C18"> <head>XVIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње 
е месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је  
мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени  
пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много. 
} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <div type="chapte 
еди, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за пе 
то што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље 
једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>—  
о.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета  
id="SRP18932_C16"> <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Ни 
нима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у туз 
е наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жа 
 везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са 
а ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први в 
у дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поу 
цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здрав 
дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време н 
од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образ 
 да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.< 
и нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и на 
 још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то ј 
32_C16"> <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого  
је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и  
рају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи  
ваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на гла 
 човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногам 
 Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и врем 
част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву во 
ше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, 
рећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{ 
епа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам т 
бегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њ 
ке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас  
рва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S}  
н.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху  
/p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело  
осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је  
баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Ст 
мејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Је 
 Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.< 
!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја од 
> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Ма 
То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још 
{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми пар 
 па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти ме 
нђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу 
репочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта. 
<p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радо 
 ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми 
ерком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!... 
XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандић 
</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срц 
 ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа из 
а.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија п 
астави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи  
а.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И од 
— па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{ 
мена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ —  
екове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало  
атру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у  
>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим х 
па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва  
је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, 
не попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе неп 
....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} 
 земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.< 
поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је најв 
 вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молит 
тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила ц 
да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело т 
очетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала де 
аде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске м 
р беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори и 
S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу излом 
ног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’ 
га — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Н 
во ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Гос 
господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} М 
на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свем 
 моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какв 
ван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом. 
 мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; заз 
н је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Мо 
Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим 
} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти  
 молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубок 
осподе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрс 
ћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</ 
ве смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Госп 
а!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Жива 
ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог 
и знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и нап 
 се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певуши 
е гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради  
т насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за  
ам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, 
диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару ж 
 живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S}  
а се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота мо 
..</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе 
„господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати,  
о: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан 
помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb 
 Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} И 
— рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише воли 
амо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе некол 
 <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p>  
>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок,  
а.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ з 
.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Жив 
га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. ' 
 у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.< 
 не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они  
срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђ 
у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Због 
’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос  
ка, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном реч 
S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу. 
нђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свад 
иком.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она  
 са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри 
о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} 
p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташ 
о, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовал 
 луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p 
 покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па  
 ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња  
ху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; ж 
 Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође се 
ш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетр 
ди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Ан 
— реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа о 
араше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде,  
што кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог с 
влија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Њег 
 У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад  
p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... < 
а јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p 
тар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала б 
ислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја снос 
аквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и 
 листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам 
 Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и вет 
о?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништ 
 бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја  
не ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} 
е око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p 
а ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти које 
д се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; 
има, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а ва 
и па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вр 
то год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на 
ма!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже н 
 Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчи 
„ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнут 
пупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па т 
што блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења  
; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} 
човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја 
} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ  
 „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и  
то рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше 
 ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину 
азара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су п 
искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Расти 
 од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препо 
!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те 
о.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом 
_C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је от 
 села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо да 
е су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вин 
“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за с 
 љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој 
pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба из 
ени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и  
ом „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ств 
гледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с к 
 <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Не 
 Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завиј 
рти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гро 
окојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртв 
.</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило б 
то за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа р 
ци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звал 
 сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве т 
м љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и 
сти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она ос 
ше крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па он 
само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско 
— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183"  
 пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" 
же тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбен 
и у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!... 
адаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху. 
сли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Ту 
 <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелиј 
будила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици во 
 очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре  
.{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла 
свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде 
 Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Глед 
ду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p>  
, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и на 
оја је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све зак 
а се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — 
стове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из г 
.</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не м 
 јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не  
е црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан 
роба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о он 
{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде п 
ући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам 
бично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о г 
ше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало 
 са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p> 
„сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба уку 
ма био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинско 
! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи,  
 преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S 
 ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме  
их људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча  
жњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лаз 
лир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p> 
ир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради 
о плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Он 
е водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S}  
...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро  
епу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и ње 
плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у 
ело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срд 
на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, т 
аци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и  
ах са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.< 
Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна  
d>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Он 
од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице! 
ка к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила во 
се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово  
и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па  
смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у њ 
меје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му  
елија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти  
овораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.< 
 <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу...  
ровукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S}  
вез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зград 
гледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живо 
а.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груд 
ће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како 
 бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јо 
та.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у 
вати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!.. 
није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Ни 
 с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче с 
<p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — в 
и: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и к 
кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелиј 
мо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже  
ослетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли н 
/p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола 
{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а 
S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим ник 
ају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и ка 
га.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака  
 јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S 
 попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи ча 
 јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљ 
икаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није с 
— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p>  
но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и ре 
....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> 
 да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинс 
па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна 
 најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито  
 прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви... 
рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} К 
ио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p> 
 што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S}  
S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, ис 
запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладат 
та ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда! 
орођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисе 
 јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут 
и ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђели 
ај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну:  
илоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислит 
ве ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Нем 
у....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе,  
.</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла др 
ако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп  
де не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера б 
тио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ 
p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p> 
одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S}  
рви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да м 
 оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте де 
а' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала 
ред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо 
у измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{ 
.{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него ш 
 то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био ка 
!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми  
чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да 
 па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се  
ђе.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> 
 Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме ст 
} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да т 
је царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти  
Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} А 
 свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она  
тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њо 
е и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и А 
цу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа 
p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служ 
а, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити  
авите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах и 
 и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти! 
 да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се  
е дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p 
тка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? —  
Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’е 
од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код  
т; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина н 
о...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој ман 
тати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а р 
и?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свека 
ела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела 
 и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове. 
ј рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107"  
уке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и д 
<pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде доват 
ели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја 
раз црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и д 
Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе.. 
 да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ћ 
устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући 
 — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Пет 
ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да т 
а част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку  
а част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумов 
„приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска јед 
 је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најст 
сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p 
p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву про 
p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп. 
а.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— В 
 заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — р 
то су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње 
а; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А  
>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана ц 
 мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину 
и ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем 
, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — 
 која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да го 
Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p 
Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А зна 
ње а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душма 
упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .< 
ја опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо 
жим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ј 
ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече ј 
S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела д 
теља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији 
> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера 
.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више 
А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти 
а до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У 
...{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали 
певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој он 
Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте 
.{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако  
> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано 
Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О  
кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији до 
и, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна  
штено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али  
тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p 
 ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити 
 су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трча 
 завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже ру 
но, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76"  
алост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај 
а замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима 
сећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо 
ила остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није д 
..{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у кој 
 Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Ув 
</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи по 
ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.< 
ла око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртв 
!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па  
...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак са 
 позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} И 
 креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколик 
о се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је ис 
ски.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана 
ово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих вол 
ча Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довеч 
ти!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: бић 
те ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:< 
 не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’ 
{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па о 
, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцеди 
к прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“  
 што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да  
м пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јо 
 ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о 
, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од св 
м у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к 
а: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само д 
 су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован 
е она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p> 
најући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она  
ад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у 
д га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га вид 
апевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и 
ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она. 
 видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, 
А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостит 
јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим т 
тету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила  
 „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је по 
 мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила 
жа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У 
и печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али  
чито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па п 
шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се  
и да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И т 
а.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком 
је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољ 
 је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара! 
> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Т 
 ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у  
ла она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расеч 
....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Сп 
са јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету ка 
љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они по 
и, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} 
и глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; 
сенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узд 
та ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој в 
ила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој ниј 
....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не боји 
за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од сра 
</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде 
 Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се  
оуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по 
 нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наш 
је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге ку 
 казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p> 
оцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види,  
!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби п 
> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.< 
д право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе тв 
аву.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— М 
> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља 
на.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, 
од’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миле 
</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтит 
и један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p> 
? </p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Ш 
!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше. 
брекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> 
и.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по 
> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан 
p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p> 
чеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није 
имо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је  
, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он  
— Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p> 
а.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>—  
нију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван 
га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да 
што да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа. 
 земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> < 
ад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете по 
заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој 
 Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гле 
ешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p 
— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а 
иладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе в 
 беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико д 
 сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли 
.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи,  
валити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Ни 
и се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одма 
ојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећ 
вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марк 
Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље вол 
и!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и  
се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у ус 
да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче 
а собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу 
ном и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све  
бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>—  
гне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу  
тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо св 
т — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— 
ш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће н 
ата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А 
 месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: глав 
стен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: 
 <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово 
.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту  
ериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти о 
 <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Ш 
на једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге,  
p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>—  
p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено. 
 последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ 
 <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде 
 како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над ње 
 неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте м 
..{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек м 
..{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме! 
чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S}  
ти!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „ 
а а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? 
рака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све  
> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо 
 сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашик 
е праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — ј 
 ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> < 
е пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’ 
ли Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног ј 
м, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ал 
и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту 
 је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља... 
од ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја 
 О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, д 
ља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Рад 
гме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око  
е од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела 
к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77"  
ити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се пор 
 је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Не 
ла је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док  
.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежник 
ђена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој  
} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док чове 
> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p>  
и је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи да 
елију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да леб 
рве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, по 
вује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити 
 Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p 
аху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше. 
То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре ку 
ала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла д 
<p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пу 
му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, јо 
.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а ка 
— што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну кон 
је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још неш 
p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p> 
ишта ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је доб 
е она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — он 
дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> сам 
а пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарлож 
слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана,  
ако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано,  
иђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бу 
 би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S 
</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је  
 И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су 
ете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стева 
Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи  
ла, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа ниј 
ђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надг 
ли баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од 
="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрсти 
е траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он б 
ле већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни з 
нда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке 
рам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чу 
та устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А к 
бити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о 
ери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, к 
во њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{ 
уге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада  
тужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није мо 
 пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искап 
p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и виш 
дишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајат 
 је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да  
од у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз тр 
а, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати 
седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их ле 
о смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је и 
 — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са с 
мејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> < 
ја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале у 
 Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S 
је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: 
 </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа  
{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — п 
љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђ 
ви они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече ј 
S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на  
 и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — 
тка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се н 
ане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклет 
 <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Ж 
и! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Ко 
ити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а врк 
муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући њег 
а не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се 
пала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би  
А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{ 
е Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>—  
p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? 
 њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвиц 
p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!< 
е.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да 
црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми 
/p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало 
теже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би ј 
} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не и 
седеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се у 
 разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упит 
мађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хвато 
ту погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Л 
 час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се  
ез његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни огр 
 не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не з 
</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци 
 што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети 
 и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згро 
е по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бар 
<p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђе 
 тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је 
и.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</ 
само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрав 
у кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?.. 
речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па он 
 био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од в 
лован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је де 
га а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p 
 мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{ 
> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у свато 
а „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш  
 кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} О 
 она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, 
гу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи ч 
о је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад  
ака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — ре 
ели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти  
. није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је с 
 и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л г 
 Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали. 
па рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Ам 
{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душ 
p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Б 
 душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече 
—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа и 
душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу 
<p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе б 
метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Ди 
 амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“  
 амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „ча 
“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чуту 
>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђели 
?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја дец 
у живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здра 
е! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— 
 има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да 
оје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец  
и рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чич 
Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове н 
ама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> <div  
.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук о 
} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има. 
етрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S}  
ара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ј 
нда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија дова 
варала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њ 
хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућ 
 Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— 
обљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној велик 
срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дођ 
а се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p>  
д.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за 
 суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{ 
ну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:< 
је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку 
емила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не мо 
исли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па  
ди се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи 
треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p> 
о ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је до 
} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи. 
 ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па 
оговараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се  
да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, н 
} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смот 
ука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога 
удове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као 
а путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и ми 
пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш 
 упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није 
 куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пирка 
а потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну 
елију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју  
снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђел 
>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>—  
о знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечер 
 опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Д 
кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде с 
</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита М 
е звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> < 
доше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да  
ин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је д 
..{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је он 
и.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу 
а његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p 
 крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>О 
 ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне,  
а како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћ 
ет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала 
овара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић п 
 <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити,  
</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она с 
ећ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа  
Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јо 
и помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала бог 
це заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном све 
бричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што 
 Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p>  
м!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па  
<p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још  
ег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јо 
и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ позд 
у што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ј 
је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио  
p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} 
е си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено  
а Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? 
ичати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који  
рема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се  
/p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели к 
оше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разгова 
се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Св 
ан за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа 
поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери 
 јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ј 
 <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да  
остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S}  
n" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими п 
екрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај 
и, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли в 
ћ и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли 
; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби 
ако би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да  
ако би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Жив 
тан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изг 
акав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p>  
ка памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори. 
вила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлази 
ио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?.. 
реба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао  
еван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ла 
ане, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Ц 
ишта не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па ка 
се пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А как 
есе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шт 
е састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслу 
м што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све  
<p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест 
ко, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што  
<p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Мар 
шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто з 
неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младож 
 Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пи 
и ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће б 
 велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија ал 
 виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се из 
змеђу брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb 
 облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти сп 
било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} 
нђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су бил 
ја летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" 
ог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> пр 
 Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсил 
а се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да каж 
 к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Он 
оследње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне 
...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви  
се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p 
 да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска пос 
p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што 
 кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ниш 
а ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда зам 
а вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече 
ечце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весе 
чавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш пока 
оће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p> 
шљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала д 
ачунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Л 
макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра 
иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „вр 
/p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама не 
ешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у 
ја.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је п 
а доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље 
шко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живо 
ме беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — 
разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и преда 
лија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му р 
 спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; са 
нђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Мог 
амо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, до 
ра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Ма 
 у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се 
ре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми  
а окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом. 
седе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> < 
 му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређен 
ље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марк 
 наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она да 
она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној  
од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко 
куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врат 
ше тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица о 
p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову к 
то је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да зат 
 сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свир 
 — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ  
 легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graph 
атијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без њего 
даде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} По 
и да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих љ 
ико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна ко 
лио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; 
/p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом 
а се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су 
наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> < 
а пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: с 
Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано  
аве да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох 
>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилиј 
дове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јо 
 усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умр 
је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{ 
!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: од 
 не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила... 
 пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца  
д једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е неће 
ила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о 
, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Ст 
, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе! 
кну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S 
 глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било К 
а леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка,  
рати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђ 
кинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечиј 
о да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кан 
 ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од  
/p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, ко 
ито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама ре 
извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас 
т Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закљу 
ки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што 
ад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Ст 
аше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од  
а то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту у 
е није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда 
ори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори 
очекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти с 
{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Жив 
} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сре 
вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре  
ић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где 
њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђели 
елеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и ви 
Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила 
е, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у не 
а уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па о 
ође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све 
/p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету в 
га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види тал 
лијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он вр 
Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стара 
ан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се 
} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја 
 главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Де 
азио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сват 
хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права.... 
се га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака 
а Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати ве 
ложење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених м 
изнати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој 
м те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ће 
ћ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел с 
ло њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бо 
док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми воло 
је“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и о 
еху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе по 
би.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, 
н седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и њего 
ебе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено  
памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} 
 момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из  
е и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није 
 каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица,  
<p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Пе 
 и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о  
и друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се  
 А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоће 
данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га  
арити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи —  
ад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{ 
 он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са ос 
е окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..< 
Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осва 
о уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он 
ро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је 
Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола  
мет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цар 
меје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’ 
ло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспат 
та више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота 
а се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедо 
њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало  
м.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и пој 
p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а- 
оследње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Ла 
 Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} 
ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!.. 
> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — по 
 сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S 
д се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола 
м теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесн 
лечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о.. 
н гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа,  
 богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог  
и — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу  
ленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о  
е.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!.. 
 знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се рас 
<p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али 
атеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, при 
— само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећ 
ој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе 
у ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше бог 
о ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S 
ди — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Пом 
шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — у 
 ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам  
не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ћ 
с то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно 
ка, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! у 
ћу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету в 
тише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута н 
/p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу 
но ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки об 
оја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште... 
омцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци! 
саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А по 
пити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</ 
идели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субо 
ох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>—  
излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрц 
<gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећ 
или на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња 
 „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p 
он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ 
кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да  
 и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубин 
— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то мо 
ије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад 
па на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену  
да у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окр 
ну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p 
.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива  
оучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она  
нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме  
је и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мај 
 мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо 
етиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мај 
 тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу т 
!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој,  
рати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те пр 
.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?< 
о неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Жив 
арод изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину 
. и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Деве 
га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тикв 
ајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?< 
ш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устај 
ну кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“. 
/p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чин 
а момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учини 
на, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накрич 
ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поз 
ији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући,  
...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — пови 
све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и  
ди сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рук 
ни вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели:  
лушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то реч 
— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја  
анта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио 
а вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, сн 
емио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb 
а старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може 
аш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћут 
и вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне  
огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила стар 
о с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу 
да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да с 
 „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у 
 остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот 
вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</ 
икну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем де 
ек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</ 
о ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ов 
а је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није 
мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема ку 
азара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у 
 <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја 
p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазар 
о ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема т 
ко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих би 
ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он  
 од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> < 
сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну 
, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, 
чић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!... 
кра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Ж 
 и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног  
p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и је 
S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом до 
.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљ 
Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је 
а и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Д 
на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничег 
павала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар 
тити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја 
S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али 
 такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу ј 
 је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу  
се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?. 
вуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за он 
 онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.< 
ћани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано 
н падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће су 
ели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „гре 
 пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била д 
> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаш 
="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш ме 
јак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Сала 
а прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђели 
те унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвор 
а па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу  
а и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био загле 
иницу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и п 
 Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Н 
им великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула по 
 ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, сна 
онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њ 
е поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало  
је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— К 
е и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то на 
њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје п 
 сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{ 
ни да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости про 
ете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> 
а <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помис 
и заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља в 
у све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Милад 
 да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим  
> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога наро 
отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и т 
љаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једн 
S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за  
ључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у с 
дела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевен 
да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то он 
ање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му  
! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> 
зи спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени  
ољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{ 
са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у ц 
 чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад н 
 младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и 
јишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’ 
 било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и к 
уби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до  
ати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — 
 јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи 
 пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!.. 
 <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што 
 кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелиј 
, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија 
 мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{ 
 човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се  
рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је 
атра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S}  
оносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћ 
ање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошт 
плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} 
же.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p> 
ослуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам ј 
та на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са А 
иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се ра 
ј је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по ли 
— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Ст 
 <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још п 
ја плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича 
 како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је 
— рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То мо 
це и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школ 
од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се;  
 леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</ 
 се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме —  
>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да 
ћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену 
ћана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше 
ан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И так 
о или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала 
у да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!. 
а у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђ 
е руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она 
лија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде 
 И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање т 
 момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не  
 овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, дом 
а бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’ 
S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мо 
ушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка?  
овање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ран 
 <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају 
љаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и  
је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимат 
 све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. 
тно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по уст 
сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Оси 
ти и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, к 
 слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине ур 
куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца 
ла и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но м 
док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђа 
да се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ,  
мо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим. 
и за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— 
обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понеће 
у сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чи 
ја. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не 
бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{ 
нина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— 
у беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну;  
 у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана  
е донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div type="ch 
ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!... 
донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућ 
ите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{ 
сли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кућ 
!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креве 
е трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жен 
 Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, ка 
тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом 
 беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кућ 
ом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} 
ити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пун 
га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак ку 
 чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чу 
изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете с 
то попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих 
ту нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</ 
</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојач 
инити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ј 
зда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је 
онео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</ 
то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек 
и врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да зам 
е узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни и 
радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</ 
о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S}  
теља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе с 
одлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да  
Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певај 
нко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст  
ку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и  
ј чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.< 
атише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} С 
о спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад з 
свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у не 
штаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На 
 руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђ 
многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић 
Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочит 
поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> 
тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је,  
Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш 
; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! 
 навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она са 
а.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем 
>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p>  
<p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кок 
ражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него з 
емој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли стр 
анас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим т 
м вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми 
 мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела 
p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И 
> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро пре 
ба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом  
p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си ми 
 и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хо 
док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја д 
 к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што ј 
што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што ј 
рести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што  
 нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да  
.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p>  
S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он 
 али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пр 
поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу;  
 и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, сам 
 јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Ма 
 пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али 
 снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу 
/p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} 
се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо  
 па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опро 
ољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите  
<p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Ј 
> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропу 
по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да  
а, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умеће 
 ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија 
претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _  
и; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села 
 молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</ 
! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Наред 
м само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па ш 
} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути н 
 се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Мо 
а!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не зна 
рамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Пет 
е да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу! 
Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p>  
; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — 
 венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— Н 
аш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то  
>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онд 
плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући ор 
...{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не  
l:id="SRP18932_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Ј 
ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{ 
нети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и п 
ог — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала  
ч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја  
..{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није б 
е су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недр 
ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“ 
м, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је с 
<l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је мо 
e> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> 
l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l 
> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјаја 
лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{ 
 мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван п 
вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би с 
о ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сва 
 те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе 
лачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин 
тране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула д 
} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не да 
 парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове —  
 челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небес 
ове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="gr 
еки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научи 
ротиван?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и пош 
а онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз 
чера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не л 
она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи 
Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше  
е, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</ 
остре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донес 
е у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со 
кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиж 
о прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража по 
 склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто,  
 Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану! 
у... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђе 
стеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван јо 
он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса  
 Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим  
они се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p>  
е цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђели 
; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш  
брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђ 
ла погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења 
онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине,  
јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се  
 <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђ 
беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и пева 
дох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба  
 богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох от 
ри пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато з 
ј бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, 
ело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p 
 до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи 
и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играл 
 она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни м 
ише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и ув 
и уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише бо 
S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље до 
 хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, због 
им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда  
 даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече дов 
о ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> < 
ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај м 
>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко М 
к сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим  
у се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!.. 
О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш  
споде Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!.. 
акију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јет 
</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани,  
, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и  
> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; ни 
ишта!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S 
 богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђели 
!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и  
ице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу  
та испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма дру 
е.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је  
а Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копо 
хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p 
унару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> 
 Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана  
н бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> 
е угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван от 
, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; 
поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Милади 
ече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољ 
 од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Ни 
 и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе 
 се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од ра 
 могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми 
ало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.< 
криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p>  
р љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према то 
 — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре о 
ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја бр 
>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћ 
руге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја  
та је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога  
енама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише 
едом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — 
вчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“  
имо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p 
ачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако  
.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је бил 
них?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђ 
те гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико 
 урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је 
 Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што см 
и, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја  
војити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је 
људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећниц 
{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их  
у.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила  
њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и  
а уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужит 
ецу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на дево 
и узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — 
 мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља. 
ео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела  
то год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој окру 
на и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка. 
е волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које  
 к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То 
 се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засм 
вају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> св 
д Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја 
бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш 
во слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила ј 
ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио 
аљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У к 
олуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много зав 
шћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само  
. а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кок 
</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и у 
и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?< 
/p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 
 ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га 
 оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе н 
ашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </ 
ла, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти б 
сле венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, засе 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан девети 
а — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове гд 
ла ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрег 
о су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остал 
деж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се са 
адајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела л 
јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу 
p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пр 
и моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p 
 кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би к 
није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пис 
 жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше ст 
т, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан 
виле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија 
....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</ 
ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га 
пет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{ 
твим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а он 
здали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана 
> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се  
ити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још н 
енимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене дол 
</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — оп 
а! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја  
:id="SRP18932_C3"> <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаве 
 ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по св 
у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе  
осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати  
ш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се по 
ном селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединиц 
снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о с 
, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p 
....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје 
ј ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гл 
а руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} 
им!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од 
ма — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад  
зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па 
ијатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А ва 
је никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно р 
о сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она п 
ама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене п 
а.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Ву 
а буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира  
tone unit="subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужн 
 да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити 
акићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Милен 
обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и  
шчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где ј 
је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p 
пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше порад 
> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> 
а беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији 
адржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет 
 <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двој 
У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћал 
 видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Руча 
> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар!  
т, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p 
{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у к 
p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Как 
 грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога  
ас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ће 
е кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад  
е и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиља 
 бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да 
а.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> < 
 — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш 
 за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове сас 
.{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар.. 
азумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде!  
 се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p 
ко је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђел 
 <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S}  
 он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен м 
 најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинил 
азе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</ 
 зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се рази 
 више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — ко 
 <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које 
2_C10"> <head>X.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време 
"> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годин 
вима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S}  
>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S}  
у и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој во 
, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза он 
одар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику. 
то је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад б 
на, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; 
неси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се стариј 
идело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад  
је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мај 
јбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахн 
S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, го 
} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће 
 <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар ниј 
вадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више 
 и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а  
ма немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја виш 
дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели:  
емојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја! 
:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....< 
 воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У ме 
— „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна би 
сницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми 
ељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И н 
 пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је ш 
Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево на 
или се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n= 
адовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и 
а кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она ј 
ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у 
ј говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Жив 
ле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих ду 
е она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича С 
с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навал 
ђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а до 
; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да  
{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши ком 
p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове 
а образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу т 
комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше 
/p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те  
г до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и 
p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S}  
хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и  
Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле! 
ве даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Ж 
атове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{ 
„дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане 
ожје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подга 
и се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је  
а дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!.. 
 Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{ 
да постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почет 
ин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше 
За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, тан 
и, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо с 
ћу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не да 
 немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изн 
!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— С 
<p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, ва 
 да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је М 
ети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам 
p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све  
— па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам ин 
аца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стев 
рисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде  
оје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади ру 
у те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубиц 
нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то сед 
} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане,  
 окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{ 
њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних,  
 се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, мно 
љство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно н 
викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте.  
з прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе в 
т-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и  
</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се  
ућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па 
, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не дол 
уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погач 
раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> < 
слила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи —  
>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти  
т, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди,  
рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи  
 старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p 
ој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска тал 
а попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их 
 закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S 
ишта боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију  
осла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седе 
ну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу  
едну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опе 
ешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак  
{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је 
би у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прс 
ено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p> 
ија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S}  
предовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S}  
 Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се с 
И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете  
како није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, вид 
.{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p>  
ладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жен 
ај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њим 
> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се 
 светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрав 
 су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и п 
цају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку 
S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи. 
Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да прот 
 познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљ 
миљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и 
али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S}  
мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — 
ли и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волов 
 готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је  
заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а  
„к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих 
де му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</ 
у кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Сов 
ваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба  
 где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — раки 
кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто 
 је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, заји 
шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук поди 
 пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} 
 јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... ре 
 да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p> 
ца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвиц 
иде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још 
/p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јад 
че Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђели 
— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта 
— рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и  
те на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; 
Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар ск 
нђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p>  
 кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и 
S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорил 
 ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да 
у амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била реда 
себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>У 
што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> < 
 се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби 
 чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу 
S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S 
Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— П 
ли Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад с 
ули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило  
>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако 
!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Се 
у!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино п 
у.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p> 
елију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана заст 
рејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отвори 
ндић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи 
 ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколик 
венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђел 
рицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{ 
ну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред по 
е дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не д 
ознаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника 
еде у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стев 
" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жен 
 рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуд 
а: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванци 
нђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет ко 
 и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <mileston 
, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стар 
не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори 
Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза  
па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p> 
.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те  
 <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о 
 дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта 
 Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па  
p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> < 
свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала —  
ва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? пит 
„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога виног 
 били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дет 
била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l>  
еру.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; кр 
n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p>  
сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича  
прати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у 
чера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала. 
p unit="graphic" /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вај 
 све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше  
оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</ 
зе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад пр 
есе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у к 
линко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рук 
 — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} 
еже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S 
е наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Дец 
 урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шес 
чица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет,  
жити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест  
а дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p 
и су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана ниј 
опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седа 
ва од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} П 
 ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив 
ше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје ц 
ити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S 
на прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а  
д разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш д 
жући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због поро 
смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде 
>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки 
тим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ 
зима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по п 
 да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> < 
ена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је г 
а ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не мо 
е мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} О 
ом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било 
ога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" 
и у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је  
рка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — 
и се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи 
 је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек с 
евојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто 
S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелиј 
да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, б 
ен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако диза 
да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на  
> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p 
кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочек 
ц са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благој 
’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста 
Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S 
лавом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и  
ћаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, 
 бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Милени 
Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истин 
још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да 
 буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од 
та Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запе 
 очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p 
рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу пр 
 у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а 
рчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> < 
рохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу д 
— он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван. 
..</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу 
ком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!....  
>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека  
{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се н 
; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето 
Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се 
ти..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру 
че кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће т 
-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p> 
газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И за 
p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миле 
у чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Сал 
оучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчи 
а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да г 
иже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де о 
="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!. 
ра, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни 
</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).< 
и им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{ 
и очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви 
м све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја  
 више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Ма 
л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелиј 
<p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав 
м кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} 
ска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} За 
м опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске 
 А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или  
 је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопс 
ЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="4" /> 
е изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</ 
арају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“  
дићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о 
ајвећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе  
ека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <div type=" 
ало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи да 
и под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и сн 
сети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Ми 
рабрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} 
тну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше п 
</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велик 
, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: к 
аза Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију 
еко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод  
 настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометен 
ђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме санду 
p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој!  
дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело 
ије одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручк 
у....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, ран 
а свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је  
 он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да  
/p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Милени 
</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше  
штала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и прист 
д ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузим 
иш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p 
ту досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту  
p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p> 
ала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајат 
.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже 
ају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како о 
....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по че 
 научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љу 
а руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку 
 чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превија 
нда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, с 
, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p> 
т ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{ 
 Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољуб 
си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те 
<p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Дон 
 више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пре 
, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> 
 пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад 
е — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошу 
ш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар 
прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца 
а метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино,  
Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Милад 
ђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <mi 
ђе себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Ст 
 кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува,  
ејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, ч 
 на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није см 
крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев да 
а — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим ста 
сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће 
дити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се од 
У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли  
свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она 
рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p 
у кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава з 
дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нут 
е к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p> 
а“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и 
, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово 
 Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брат 
коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жи 
ога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S 
p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби 
 баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела 
ечи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође  
к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како ст 
 га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„ 
:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — реч 
.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; 
>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђ 
<p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{ 
ајпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S}  
де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејал 
 друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости. 
енесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан погле 
/p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</ 
— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.< 
<p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији д 
А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— 
зе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За ув 
малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија г 
.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека ј 
е бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p 
 ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!.. 
љи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова н 
 у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак 
} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а  
то пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би осва 
ла Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а она 
тра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла о 
аја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин д 
им калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прсто 
...{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— Намет 
 вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запоји 
{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила 
се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико  
—рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана 
си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Ан 
уз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пре 
зме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестан 
 поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих с 
p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, 
д би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„С 
ј је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој оду 
па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе  
скитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку пр 
ву и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> 
д ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — д 
. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узв 
ало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђе 
и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да  
тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба мног 
да!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји 
<p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — и 
да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држал 
е на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта 
.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи 
што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што  
.</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у прв 
ша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S}  
н, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не 
} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и  
 ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> < 
— она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да ува 
да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58 
 осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кро 
<p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и  
у они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око 
теван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бит 
цо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и ун 
 онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио 
инко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодра 
Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок бр 
руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, 
а и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету доч 
ивите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није у 
х милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, 
реће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју 
{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем  
једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе 
 сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда 
енула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онак 
он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве до 
тећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да св 
а пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Го 
дговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> < 
ко јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> 
чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша. 
 спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече 
а окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, б 
равимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али 
вако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога т 
довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Ст 
5" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам ва 
/p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те 
болео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не 
 <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} 
о с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога ду 
у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дођ 
а је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ов 
учак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не  
/p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш 
ла ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи  
, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком 
 јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За  
што, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта 
 Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188"  
ему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — дом 
еш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша  
шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна! 
е „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко по 
 ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сиро 
о ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће 
е опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љ 
како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је се 
{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима! 
равље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој д 
егати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да н 
ича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не 
на и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{ 
ало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да заг 
тку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ 
ај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{ 
вета тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стран 
а... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте м 
стаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а 
!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „пр 
ише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о < 
ог трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— 
ну изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p>  
, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цве 
она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте  
о лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђел 
ори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољ 
сам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да  
ше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, до 
на женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам 
о па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на рук 
само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вече 
ађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказуј 
нче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p>  
{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — друг 
р се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> 
у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу  
 и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука ј 
пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у  
ше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта 
а — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, 
атови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пр 
<p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола 
ад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и с 
совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговар 
> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зи 
атом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: кој 
се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечер 
е види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарај 
p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — ве 
сеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са ред 
н.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — н 
адевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурну 
око клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p 
стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољуби 
ча Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у рук 
</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па пл 
н — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због жен 
дин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се  
икну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> < 
у по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</ 
.{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — р 
истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је и 
...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогу 
 Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S 
" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад  
и је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали 
</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија о 
>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} 
у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и  
ом месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од ме 
аким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад в 
нако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до 
би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене поставља 
хвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом те 
 поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</ 
руги већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — сам 
д даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити с 
ожанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цврк 
 коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове. 
> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то 
несе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Ид 
еше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за 
Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... 
та — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уст 
је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Ан 
н те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши  
p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те вид 
>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било  
по видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке  
.. ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје кла 
а и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“ 
 ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорил 
{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни п 
, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако  
како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Посл 
 обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изи 
и именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти 
, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе р 
исам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.< 
 Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болет 
> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Л 
Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p> 
 видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Мил 
ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> 
 рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“  
 <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дил 
навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на к 
је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја —  
олимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> < 
 Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас 
S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склап 
о — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се  
не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p> 
ЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 ДИНАРА</p> </div> <pb n="1" /> <div type="titlepage"> < 
а — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат 
' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— 
бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја г 
 ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала. 
шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Др 
омислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете с 
Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачиња 
и па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свим 
ла је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је би 
.{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми ј 
о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек  
је! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он  
е од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још 
/> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи 
 да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, неће 
та.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајч 
су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране —  
 пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p> 
ијатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај  
још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице и 
елија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је 
о соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, з 
ма: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише  
шина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се  
таја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше так 
иладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам  
 крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да 
вила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> < 
 дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело,  
p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад 
 он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p> 
нско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с при 
па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Им 
аве крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала 
’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> 
е напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице,  
ије јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S}  
</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке  
екоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане н 
ече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p 
она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртв 
 само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?.. 
лном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мириш 
 куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>М 
.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и  
д ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Жива 
вој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој 
 у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гл 
ије никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p>  
еју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свим 
ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је  
ху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрен 
— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буд 
ке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око м 
кућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале.. 
 донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb 
 искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Ма 
ити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пру 
егово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара 
<p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снај 
да га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко! 
оље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и же 
 <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девој 
{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са велики 
евојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што 
сли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јо 
режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> 
о: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb 
рно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све ш 
о је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе син 
авину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим 
у гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да  
 од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p 
удма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три  
ва кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој  
{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти најве 
 није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек дв 
— то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{ 
јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb 
рце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад да 
а уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све п 
е пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>К 
</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врат 
<p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="18 
 Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p> 
 те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике. 
?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних об 
 то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе 
а изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— 
акију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова 
 зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке  
нку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ 
ла им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{ 
не: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада  
овру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За с 
драви Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и  
к не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Ст 
 тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам 
е.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти  
 совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и 
 а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> 
S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је  
оре, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци:  
 поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише 
 повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њези 
ила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана ј 
<p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до 
 су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попк 
ви што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на кре 
{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва  
адио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни с 
е у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је 
milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта в 
е прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n=" 
 животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ј 
 се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Паз 
 И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га ј 
 хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом 
е добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оно 
авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, з 
ну да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он,  
оврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа 
у...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође 
Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?< 
ет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су с 
мо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лаз 
е добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити 
а поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му си 
</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у груд 
ачак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на свак 
м.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој ум 
оље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше ст 
 <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него 
ака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, ч 
 јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би д 
, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан оку 
ебацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у д 
гу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да  
дном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ ув 
оћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш бр 
ванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли 
. викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42 
рта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— 
ли су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мал 
т рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта 
е не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влад 
ним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво?  
 је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па  
јатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће 
кве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око црк 
— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p 
ван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па  
јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту 
 Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S}  
о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да б 
м, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашино 
слити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј 
 би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући ње 
— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна  
 за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на ч 
ишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p 
 Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобр 
е а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Ик 
паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе. 
ворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p 
 тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се  
е, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је 
волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећ 
ство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад има 
них мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу 
</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад с 
је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи о 
једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђели 
> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови,  
 <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ра 
/p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p> 
олубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са з 
p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на з 
, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем 
="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја 
p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш 
ш’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} С 
у дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци не 
јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о 
> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Пи 
пита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се 
авити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње в 
Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе 
о тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог 
араш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи 
а.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — п 
нила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! —  
ен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин. 
<p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.< 
 да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само  
емише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале в 
а ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — прод 
 буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прош 
p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— 
ти у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и  
p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ 
N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, н 
задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није ла 
 сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — св 
, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p>  
p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, а 
љда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у кона 
зоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за ј 
е и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа 
н вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Ан 
 а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју М 
!...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро  
и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само д 
 ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p 
 у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Ок 
то има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових слас 
 да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здра 
 добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па  
 бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p 
.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, 
лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Сре 
 данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p> 
Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И 
 виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ура 
е да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а  
,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“  
ат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на пр 
у нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, чове 
} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ п 
ти.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> 
куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и пс 
 ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</ 
! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понес 
пи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, про 
>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити пра 
ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она  
.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могл 
а, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија 
ен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича  
лагосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде ре 
ужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити млади 
ивоту човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и  
судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</ 
 старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била  
p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врач 
млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док с 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напи 
S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и  
и — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојил 
аже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p 
<l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l 
<l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Д 
 мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се по 
да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n= 
ачинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина  
 њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi>  
.{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <ga 
нда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагр 
љати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S 
 волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео пер 
 прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и  
арта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како 
 А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!< 
вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који је 
 сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Др 
оварај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опрос 
 се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћете 
 хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p 
има, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отва 
ести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу бе 
е то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — 
— рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p>  
ладожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" />  
 а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше  
</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n 
 отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’о 
да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Ми 
паљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну  
ва....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па о 
Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је 
 немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвам 
онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад б 
нија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за  
 ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се  
..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за  
</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p 
 упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— П 
ије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш 
гла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да л 
ове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ... 
к да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p> 
унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори о 
иваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> 
е другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: ч 
 би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде А 
како, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио 
а живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрн 
 али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше  
 је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највеће 
 и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарат 
о најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p> 
и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га 
ак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на ка 
Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове  
</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p 
скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво сти 
...</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце  
а Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на о 
лију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залуп 
 све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја А 
е никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила 
 Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старц 
.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Посед 
е Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то  
аборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери,  
тараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија за 
ледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне 
 проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше н 
 су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и реко 
чила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује 
} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и 
 ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљ 
 ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате н 
о, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</ 
 нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и о 
сли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете 
емој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај д 
али, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми 
„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да дов 
Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чист 
вљајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељи 
— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>—  
е помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да 
а којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p 
аше она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лакон 
оји јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је 
нова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузг 
и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија 
угарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је ле 
 поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! 
ла.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на пос 
це: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Пант 
и попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваће 
њиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?... 
ар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пе 
вети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хо 
<p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у  
ану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како д 
..</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да д 
ратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча  
по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле н 
руде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке ок 
млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се 
да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p> 
оварали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате 
ам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p 
паше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи д 
му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Мил 
ало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појуриш 
па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би ка 
ава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p> 
...{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с  
се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне —  
 сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </d 
 и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за ва 
оја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он  
ам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под ње 
 је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S 
ошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се д 
и.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по јед 
 ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капи 
еби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p> 
о лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад ниј 
ево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— 
 И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — п 
 док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући. 
мо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам ка 
х јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам 
! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо 
не је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p> 
а...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ов 
</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која к 
>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом д 
 — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“< 
ли к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да ј 
 око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би поп 
оју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Ш 
ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукам 
</p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.< 
 Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а ј 
ко му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па он 
а — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража т 
 изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од б 
попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</ 
д, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пут 
и од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Нај 
араше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала,  
венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о  
 упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> < 
3" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад нар 
е својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови з 
 па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није теш 
 се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика ј 
могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговара 
и оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је  
 са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва 
сте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је з 
ј па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве боко 
ан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— К 
ра већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше ј 
у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!< 
 Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичк 
ња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> < 
ија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо 
у!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете 
еда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!. 
о ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„ 
 жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шт 
е грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p 
пазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то  
 се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка,  
даше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова 
тету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећ 
да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће он 
а).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; 
евером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на па 
ило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином 
 смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју 
леда пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, ал 
кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се 
и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном р 
крсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера  
смо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу 
н у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји  
аша у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри по 
ш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин 
....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин 
рат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире. 
 чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле 
ином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је 
уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо  
имала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — 
мо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p 
е и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, г 
у у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он  
вља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — так 
у! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> < 
бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!. 
воји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класа 
<p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свек 
..{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани у 
!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће. 
в’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није ник 
доше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....< 
 венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p>  
ма од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После дарив 
и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи:  
ри у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Он 
ек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лаза 
ђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједн 
сити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаж 
ћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено пра 
инко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хо 
жност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S}  
егове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> < 
 узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду 
ницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На је 
рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту 
почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да ис 
Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери прв 
м нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ 
 извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’В 
у — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе  
 оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Н 
орити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај ч 
е! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p> 
>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{ 
 — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није  
рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} 
— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па  
 гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>А 
ватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше с 
о је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и 
ри у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село 
е и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, 
вег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука. 
S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, ис 
 погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S}  
а.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се сме 
 уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} О 
на се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти  
му се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим  
овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише њего 
за ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дукат 
е проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} 
гом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман  
иво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају 
у, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеш 
квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и тр 
 бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, уб 
 Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на  
и да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турс 
очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У ј 
рко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек  
 то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заце 
 а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А ка 
стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он има 
а су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас св 
о крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо  
 — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му 
 ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p> 
ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни јед 
 сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живо 
 до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд о 
 <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је би 
кад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она с 
риваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“. 
ало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам 
— „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И 
хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да н 
о ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш 
{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по о 
 стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му 
....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста 
 Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p 
> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Пе 
ана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета 
е своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, 
 чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле,  
 Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш? 
по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се 
 с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда п 
 n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше 
ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их 
м видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> < 
ље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у 
а жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p 
p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>—  
</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија п 
<p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и  
већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је 
p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву 
 се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да 
 ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирн 
ђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а  
’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — д 
е и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми  
Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостив 
е и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гл 
...</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је 
пода него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то 
олетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда он 
чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на крев 
 владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није ра 
{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не пом 
ана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: ш 
притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари 
ла пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене 
со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђе 
са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p>  
заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича зако 
е чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S}  
а се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога  
 крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде  
исав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола вик 
} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мр 
p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре 
 једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру  
вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан  
десети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, неш 
 вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате,  
ло њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био  
ољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Вал 
инској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је,  
тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је нар 
мео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја р 
 је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем 
 оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно 
Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља:  
и и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везива 
јсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и 
аплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да ид 
њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла там 
 <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p 
 и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не б 
м девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, мор 
бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наје 
е његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица ис 
p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јар 
арко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговори 
Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала. 
не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост  
атку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p> 
.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђ 
p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само  
ла још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и 
ећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она  
деш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве 
 га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на рам 
а који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше р 
пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим усна 
е служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантић 
еше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужниј 
. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију п 
ван, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к 
е венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију. 
зиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је доб 
има да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о раз 
ка на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време 
} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог при 
</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} 
p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p 
p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим  
 чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје,  
.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!< 
 ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ;  
е синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен раз 
 оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>—  
долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quo 
орке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег дво 
 малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њен 
 <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, м 
„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’  
су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, 
ко ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега 
не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом ста 
ом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још неш 
Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога  
њи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи з 
 не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самр 
јте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он позн 
} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђ 
тевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговар 
авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин од 
ажи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови 
/p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује 
ражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја... 
 да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се п 
бу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава 
ажом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се о 
ала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија  
м никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</ 
 прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> < 
аметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— 
еше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p 
 <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ств 
 n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви с 
да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p> 
p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се 
убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} 
 се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин к 
Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p>  
</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је сн 
д он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — р 
д чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, д 
е ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о  
, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватск 
 се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То 
b n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Ми 
а мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита г 
у ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећ 
се, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже  
по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живан 
} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за 
ар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог п 
оји се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окис 
Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Д 
 искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — 
ако ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска  
и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!< 
о је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Др 
ари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Драж 
лати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура т 
<p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу 
 разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чу 
ју ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им ка 
ој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје бл 
.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом. 
досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихо 
пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје  
оју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајк 
 све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{ 
у.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела ме 
и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> 
силу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</ 
а....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече 
, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде  
амо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Ма 
постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете 
о је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли. 
о исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и 
ЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </ 
телбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p 
ше увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!...  
 је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати вр 
е мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред 
акле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и м 
ажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умр 
слила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и 
једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и 
уза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, на 
ђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се и 
мо девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по пар 
 Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} 
пасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе нав 
десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он  
та да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.< 
 онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца 
дравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен р 
 добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{ 
?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити м 
 он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учи 
убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са ов 
 ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се  
он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар ос 
 вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом излас 
изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа. 
међе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни 
 Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово кр 
и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p> 
 моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми 
.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му  
е бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Сав 
една</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом. 
међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над њ 
="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} 
а, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па 
о ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша  
д њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво 
и јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос пову 
 научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница  
 кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако,  
лија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом 
беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она  
а.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики  
 удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на сав 
опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду 
рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а М 
изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p> 
 буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна,  
а рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти с 
умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој ку 
 у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су  
 годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „ма 
о моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља с 
!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је и 
а стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је 
робље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна пе 
а, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да и 
 а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку 
ману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облиш 
еви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина 
 старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> < 
дни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше тр 
исли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> 
b n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда с 
Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он  
раг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чи 
’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p 
еван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" />  
их кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија до 
и, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамт 
. ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда о 
ећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: д 
ви са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64 
увала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— 
— на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила в 
идело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div type="c 
{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше сву 
и дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{ 
ити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни к 
ки и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о  
до једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или  
pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S 
ико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај  
олико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је збор 
ма умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!.. 
адох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синов 
p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напи 
купише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта 
 кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи  
во пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</ 
“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ват 
ако их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како 
S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њихово 
а ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p> 
е стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око дру 
34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те  
; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чи 
олако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија 
рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше п 
ако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S 
p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу на 
и ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се  
— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољо 
ајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p 
>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сун 
е вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре  
{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, по 
 па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше  
а.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну  
у да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Как 
у понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С ле 
тону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p> 
радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука. 
 је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав за 
!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други? 
.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си  
 много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут  
 име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се рад 
{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!... 
p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже с 
у....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p> 
 кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите д 
p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула —  
рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала  
ад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не б 
 удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи м 
д брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, ч 
/p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду је 
 тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“  
го вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p>  
а: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре  
{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела 
и.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кр 
киљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од  
е и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Завати 
S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно 
цити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> < 
но другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} 
ији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест прене 
 гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p>  
е могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се с 
S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот  
љо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће... 
..</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако 
е; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те,  
брази јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже,  
она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од ст 
, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад 
 страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „п 
жницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децо 
 рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p> 
уче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" />  
 играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> < 
 виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико 
ро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред в 
а се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад шт 
 још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су 
ија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{ 
ма у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гл 
а и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је 
ћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Ву 
емена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>Н 
ори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејућ 
вицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нан 
 су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана св 
ху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, шт 
 ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочи 
и да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворил 
цу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и п 
{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А  
а, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од ив 
е, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се с 
 се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а 
’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти 
...{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“< 
би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред ли 
— онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} 
ј дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по ко 
ови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{ 
е па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Поче 
ја опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на  
ји и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он 
ј- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се са 
аче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на 
} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лаз 
нска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео  
диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар св 
се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од судниц 
кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од < 
мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге 
ату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза с 
ана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и  
ва цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у ру 
у, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, по 
о појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове 
гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђ 
ом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад  
 свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ у 
јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњи 
 — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По  
окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на 
у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> < 
ен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на ба 
 отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ;  
рате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми 
 коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелиј 
<p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја с 
зио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у 
 њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред ст 
ла на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла м 
 је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што  
ом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p> 
е сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стра 
ља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му д 
ј огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је  
лађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је пот 
ану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима  
 да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није м 
 наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му 
 јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих 
> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и ж 
’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају 
ећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да 
воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу  
одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена  
е из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је  
учно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од  
</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустит 
лас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета. 
 изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме  
и бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди 
гледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мис 
 то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! 
 у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору ж 
 се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропас 
жа дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и по 
Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} К 
пи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!< 
на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих п 
авља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S 
рате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S 
 А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p>  
и се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко 
 Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу он 
не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко  
 земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече нар 
е:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да  
г да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прос 
г да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да  
прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по  
и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи ча 
рости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прост 
но на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху од 
ли верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем  
Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, 
 младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупци 
Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо 
два се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па  
иће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је о 
 поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мра 
благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе ниј 
о кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се  
х.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p> 
на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши н 
сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне 
и: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето 
беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; 
<p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђ 
ку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учите 
тељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви;  
 ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроб 
 чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати бож 
харе — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојник 
д превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога х 
први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и да 
 око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да г 
ога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — 
>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса 
анцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену и 
седамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> 
ија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша  
а довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће м 
а стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су сам 
з’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’ 
обило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није  
ла ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> < 
лених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирј 
 сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу ме 
пита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p 
 радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — 
 од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Мила 
м, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си л 
скарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p>  
...{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда д 
ст да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало 
ете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цв 
! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спа 
6" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам ка 
нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечер 
ависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмеј 
ему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да 
„здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— 
 да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Р 
За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго 
/p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако 
ете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У та 
ном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо с 
ла.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија. 
ад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам 
окох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S}  
 волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и под 
а подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно 
 се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам распо 
м и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти с 
 ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Ста 
е.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p>  
вала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а 
p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе суд 
<p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бо 
...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога  
>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад  
> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за 
 <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>—  
зазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан  
е голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће с 
 дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Н 
>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке 
но, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!... 
</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја гор 
он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са 
— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149 
се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за п 
у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа  
/p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуш 
нка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољ 
не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. < 
кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, бр 
ија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље н 
одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то зав 
ећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита 
а кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркв 
?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и из 
?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука н 
си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелиј 
<p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како ни 
 да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p 
егледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и на 
вку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта ј 
одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170 
 — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p 
 <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда нај 
род.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је  
е бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки. 
Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да  
 Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече  
их провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с М 
 — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="1 
ату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је 
расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — о 
јом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>—  
е што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кме 
рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за  
селе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? —  
и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн 
е опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукат 
јој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у 
 ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета 
е Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога  
 под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле он 
> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} На 
на.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце  
.</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S 
аза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!< 
="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад 
м! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више  
мане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{ 
што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га  
ам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пи 
 <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече  
ко се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не мо 
> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне  
Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе  
е допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} О 
 Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то љу 
не су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „И 
и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто 
 попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаш 
 /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ћ 
 за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва —  
па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S 
да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су м 
иказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S 
.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још  
 њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај 
и да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане поко 
ећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар о 
никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже,  
<p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је про 
 <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166"  
ад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одгов 
Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини 
ала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p> 
> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове  
е — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ у 
з оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце 
и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, 
 да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећн 
 нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> < 
оздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?.. 
дна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у 
оји су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, ве 
а је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим 
 седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све тр 
питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... 
p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казат 
ш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на 
вет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све ис 
е она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у коле 
<p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих 
та, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> < 
 па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене је 
о га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза! 
ћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су с 
се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам н 
 наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати з 
— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта  
пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> < 
p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’  
е и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> < 
са и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — о 
 манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најп 
Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је  
ча Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу 
нђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се умори 
м вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код в 
> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели 
њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на  
 то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опе 
 си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува 
аци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком  
екрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су 
</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутур 
што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Уве 
Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Зб 
ки видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш сарани 
>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="su 
арапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа 
би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, 
цу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам  
мог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </ 
ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гор 
ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија  
ја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмир 
S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом  
“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијах 
а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за оч 
 само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Жив 
 тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} 
е чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта н 
“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти  
...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каж 
 <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати. 
ка правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и ж 
/p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у а 
е у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвиц 
да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се ме 
, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук 
а бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал са 
 царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јо 
ичала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђели 
е отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и м 
<p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И В 
омила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају 
азара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако 
еди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чи 
м чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S}  
 болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се пова 
рево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беш 
бра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси 
 мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се вес 
аде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од о 
го је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако 
 радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за М 
и да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</ 
p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко  
румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била 
уги улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, љу 
једначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема ти 
о, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се  
че разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог 
ало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд! 
а то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p>  
негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина 
теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти 
ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и гд 
 кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу 
онесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чан 
Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњ 
 спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у ча 
ате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, б 
ече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p>  
је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају 
— па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type=" 
 бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— прав 
еше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше  
>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p>  
— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану  
</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна 
ино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмут 
 не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко  
ије никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од к 
p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија 
ом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на 
поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке у 
 пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га  
 обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре  
од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек 
словима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој све 
а сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је 
ати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него не 
 то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти с 
— узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и т 
p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се 
 онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} 
ху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише с 
.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођев 
 друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нар 
n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба 
г: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бират 
ватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{ 
егло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} При 
 /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о жи 
жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш т 
И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Из 
јицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас 
вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а  
 Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке дон 
же се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака. 
амо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом  
Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о 
ви седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема 
ли, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} 
аху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су  
.</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта 
ди би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!< 
ти, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p 
 шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с 
е која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девер 
</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једн 
/p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опр 
ема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја... 
 зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико 
рвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуб 
мила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала 
кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S 
а се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота  
 Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она д 
стити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} 
лији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час  
ој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S 
исана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне марам 
 није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни ј 
аиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а  
ци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се г 
 то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна,  
} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело,  
/p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чу 
о ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре 
и у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да 
дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича ка 
говори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>—  
> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јо 
ркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још нек 
те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинко 
ивко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше 
а и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах у 
 изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> < 
н?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пар 
{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у ку 
 је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у рад 
 једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд с 
скидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Жи 
’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је дав 
тише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерал 
ан даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} С 
о момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино 
та.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ал 
ло је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p> 
ала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, по 
ки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа И 
{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у 
е....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од о 
е ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију 
уба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како 
 — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на гла 
ру — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се с 
>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је 
он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око  
> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно 
оњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу д 
S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; 
Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је  
на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> 
бра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје има 
уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово 
е укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Ил 
живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</ 
је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он 
— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове  
нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а на 
образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говор 
>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</ 
да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе з 
убиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чуј 
ја приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче  
p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућ 
мала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљан 
овара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојк 
се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да посе 
<p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="1 
 учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о 
елију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родите 
S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађ 
 Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се  
бу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту д 
 стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука 
Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђе 
 али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Сте 
 три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој 
ина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</ 
За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да п 
/p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и в 
 <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очеш 
букли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она 
ра!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да к 
падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је ост 
 па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p 
тала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди бли 
едној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — д 
ругу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде т 
е већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана  
ара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p 
ту!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је  
мшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И с 
а и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности сво 
е мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знал 
, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слуша 
 своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти ов 
 <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снеби 
— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— 
ија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене 
намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е,  
а умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за на 
на, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!.. 
слове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — св 
до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавил 
ана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Жи 
е ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: т 
</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни пом 
 <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’ 
> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана  
јко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти в 
 па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> 
-</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранил 
ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Жива 
у смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="chapter" x 
..</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S}  
>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit=" 
и? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по  
/> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Жив 
а, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</ 
орли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше с 
ла колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше  
ју....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше 
 даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{ 
каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на из 
<p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p>  
еше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу д 
 смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему  
исли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у  
’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није  
на.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p>  
 да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне 
p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти о 
а оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p> 
ма, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољав 
а ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору  
дна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад 
ла! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке 
цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упи 
 јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја 
<p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Март 
зва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је 
/p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио ста 
pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> < 
а сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија  
p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви зн 
ину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто  
..</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да  
S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</ 
љаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њ 
та би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снај 
снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој 
кад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох  
аметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’ 
.“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да 
на и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђе 
поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује сам 
S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би с 
прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљ 
дали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве 
олима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови 
женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг 
 конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави д 
 — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мал 
е рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђели 
д радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно  
/> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.< 
отово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, 
тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да  
о, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли оку 
 им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чу 
е.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немо 
 — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! 
nit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које 
т много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки го 
 задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разгов 
.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се на 
ла деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан  
ресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много 
оће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — реч 
им пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Б 
 да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S 
он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочил 
о живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, 
добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И о 
оворим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништ 
е то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу! 
ead>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S 
к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче,  
својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; доч 
 леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} 
 човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше  
: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, по 
аже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити 
и....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он ве 
њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S}  
ља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година  
 се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S 
— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја  
дгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лаза 
 се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — 
чим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{ 
игурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече С 
аре песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} 
удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба  
> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђе 
на не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа А 
кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгре 
рача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе  
сећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p 
> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тет 
бљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала 
анти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремал 
а му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме 
ари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Ја 
 он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа сме 
е муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар са 
 — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је по 
ала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта ви 
ађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра. 
и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љуб 
и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам с 
и још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!. 
роводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишл 
n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихо 
успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па 
д кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би боле 
} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд 
 после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И 
и воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, уми 
нутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и о 
а душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ. 
треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе кра 
мрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Дец 
....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни 
 то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз 
та нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — 
<p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД< 
<p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад 
 да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди 
будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То 
е Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} 
ући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот ук 
ам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама  
<p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређи 
амо ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана пост 
овог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ни 
е кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб 
пун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је  
 — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем. 
ола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла 
рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> < 
 рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{ 
рла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се  
у пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да м 
стила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког по 
 пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „до 
> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> 
и је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишк 
заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по 
пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишк 
к питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана уз 
пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која л 
 узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу. 
<p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</ 
 на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— 
S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка  
траљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок? 
ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и А 
била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Не 
ролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено кам 
е Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</ 
о њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— А 
ило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је 
и ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</ 
 — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет б 
аћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, з 
е жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година  
ањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Преш 
у и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на 
р и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима  
ладожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Па 
д иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свј 
рта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— С 
и и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали 
ала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} 
а Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па де 
 његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмеја 
 била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је 
јати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима 
 кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рам 
е: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па  
 Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво 
лима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сват 
S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и 
а два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка  
му права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам 
; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си б 
дгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по  
у постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин 
ама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена р 
стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покој 
е не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздрави 
арјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро 
д.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и ст 
p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак  
и си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу свето 
ут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о  
е наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче  
смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да 
е и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра т 
азнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе 
чанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, 
истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори ка 
до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег  
ко задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га 
оз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари  
год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику м 
никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле,  
с и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу  
ам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама с 
тају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к 
Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се зац 
p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана! 
 с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, њег 
 не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и сп 
но да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима 
ђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S 
едну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија о 
м.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим  
{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb 
ила свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="15 
 „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за 
> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, шт 
а затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, 
 и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече А 
аричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се ок 
 на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом 
ина.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од  
и?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некак 
чицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — А 
р.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ва 
оз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће? 
ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим —  
а!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ет 
 У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и с 
кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе  
 је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу моли 
арчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{ 
осом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег 
 раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; уку 
ање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Ан 
 шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади же 
седаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“. 
18932_C16"> <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко мло 
 судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави д 
и с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласо 
крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да от 
ради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће  
ди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истач 
ош мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стев 
ича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он т 
ј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај м 
е и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и о 
ад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра 
ки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропа 
мтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! 
p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Д 
— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови  
је брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и ж 
и он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто г 
; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обуч 
здарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па 
ђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се до 
а другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђели 
 судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да 
вамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђел 
 данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у до 
еликих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта 
и! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и де 
p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p 
..{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову 
 попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здрављ 
ућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p>  
<p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пош 
нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па  
 — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби 
/p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на прво 
није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад с 
 то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта 
а венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што им 
боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан р 
n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p>  
S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако  
 <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији. 
их руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменим 
он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе  
ати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да 
ајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под  
оћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на к 
м сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} 
 хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Срб 
.' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викн 
....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце как 
 данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у  
а двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила  
 Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она ј 
кве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и 
у:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко  
а кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар поглед 
а је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> < 
ло да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђел 
е; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p> 
еко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; 
} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да т 
 прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— С 
/p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се 
колише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за 
носито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су  
.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> < 
— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред. 
 а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђ 
„на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бр 
 изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За и 
.</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше 
— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо! 
а сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Ниса 
м годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травк 
 добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не пок 
нај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која 
ту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.< 
>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старо 
да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је 
је вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за  
агом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу 
е викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он реч 
.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и  
> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред у 
</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гроб 
!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија от 
 Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Плат 
ана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и 
ма баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је пог 
ead>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{ 
и, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете. 
Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру 
и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> < 
лубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радос 
чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> < 
напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише в 
по удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>—  
се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али  
.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, ск 
 дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и д 
у те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p> 
м пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијо 
р — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p 
ђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} 
.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p 
у смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>—  
е и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеш 
и, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу об 
опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је прово 
 упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече та 
се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p 
-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна сам 
кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — у 
зађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола 
 пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је с 
жа опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На р 
на!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те ка 
ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" /> <div type="cha 
а њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има к 
е бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом п 
 примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на г 
че Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва п 
а!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те  
 око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде 
ућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — т 
 Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде 
ноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој 
већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Н 
 био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице из 
 Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га  
ајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о ка 
спрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Мла 
>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта  
ече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{ 
, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она б 
вана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одма 
— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у п 
вему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала  
 додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се 
м дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је 
</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на  
оме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Б 
је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’ 
 је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Кат 
...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба  
али би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти  
редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> 
ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино зат 
ам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели т 
их!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући 
су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад 
 си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— 
дспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p>  
} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе не 
 главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у  
пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљ 
и нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <div typ 
адржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у  
осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала б 
p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’х 
{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> 
ло и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађ 
 <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пар 
доше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и 
главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им о 
је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је о 
вале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да  
нули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија 
ше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’ 
арицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој неш 
 дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chap 
а била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S 
 где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — 
 пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим 
 њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој кр 
ба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу 
 Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара 
х пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђе 
<p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</ 
— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Призн 
<p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш 
во му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом  
 постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стева 
и!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко и 
спред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа з 
.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и  
S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божи 
 груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухва 
>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код  
ала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се догов 
и новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати  
крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S}  
 онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беш 
у.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непозна 
о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</ 
и. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још 
седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан  
атке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгаји 
 то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што ј 
p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: ка 
— она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском  
.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не дож 
тво из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше  
к јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га 
.{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљешти 
ести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га ве 
 тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и за 
 се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада 
ви се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва 
руга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они 
у вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и  
.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> 
ослушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ра 
ој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> < 
али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p 
ужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тр 
 <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— 
То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— 
тране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’н 
лити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога  
о човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, 
гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси 
уго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циг 
н унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чуд 
тне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелиј 
> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Не 
а Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби  
аше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су 
аре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један  
!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметн 
ма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала  
д јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извад 
еру.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљај 
 дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да б 
бриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па ј 
ј у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га до 
S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У  
бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p> 
Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва на 
пају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ј 
иш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{ 
вар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где с 
, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је о 
души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — о 
p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба о 
/p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, н 
т воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Њего 
 око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја с 
илити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти 
е тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљ 
јпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављ 
 Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном в 
дов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство с 
 Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија.... 
де и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p>  
, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p 
о.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код 
у.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој  
 код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p> 
ј рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p 
из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не б 
кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин 
Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родо 
је Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се п 
> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосав 
излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отвори 
аше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и 
— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје 
ја је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} 
посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али  
же се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци  
летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> 
добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — 
> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше  
јаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране 
 неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим 
не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док с 
 оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно  
Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи ј 
 ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p> 
рише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемел 
де куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стај 
тску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Мар 
<p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребац 
једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија  
ајпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од 
рове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина 
рата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет р 
 и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђели 
аја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо ми 
чина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он 
 — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>Посл 
 уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>А 
дна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој 
редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише шт 
во свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла нала 
како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p 
 смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само 
 смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она 
"62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи м 
head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задово 
волио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада 
сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету... 
узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће м 
оје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пу 
у у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и о 
>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш! 
рими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да ј 
х имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но от 
нђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се. 
 пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он 
о „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комш 
 <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, а 
</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе  
о обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n="60" /> <div type=" 
о.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к 
еко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за зас 
— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’ 
руги.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{ 
обру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се с 
е не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, д 
о ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој пл 
 ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод кри 
тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељан 
ији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пе 
шкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div t 
еком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког  
ела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к 
рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође 
S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>—  
 неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једа 
вде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> 
 n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало пр 
екако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да 
 <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара,  
е неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време К 
ом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и б 
 руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Ка 
исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове 
поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> 
удеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те ка 
вој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — 
сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркај 
 је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити сам 
е...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћу 
 печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част доче 
и полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад  
аде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита он 
 отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</ 
олела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног 
и....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“  
 треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>—  
ко ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{ 
н извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да ј 
S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter 
нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај 
Section" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и п 
...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко.. 
p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — 
— рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти тво 
тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треб 
о ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и ов 
д јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о  
вари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</ 
у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико мо 
 <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живан 
е; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и не 
е грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва доч 
се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта гов 
ри.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И 
{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по 
ро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} Н 
сом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако 
а основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај зако 
!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам  
зар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — р 
 подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? —  
} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гроб 
 У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није  
.</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Бос 
а кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц 
у на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А сн 
е шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу 
естан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, 
 њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— П 
дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па  
— упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> 
ијатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и.. 
S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се  
па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> 
чека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по  
> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам ј 
мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" / 
> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p>  
на опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; а 
 и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... 
вако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужи 
есту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда 
гу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види н 
 Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </ 
..</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље 
оју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице 
но ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> 
5" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’х 
ате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„ 
чина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни оп 
н се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа 
...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? 
 брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазар 
 је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или р 
рдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p>  
ветске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се  
из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу  
о!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада б 
веле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговор 
леше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе 
....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи с 
. </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„ 
рата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p>  
ар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што 
ва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује 
и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дил 
косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима 
, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко 
" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија пом 
Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косиц 
 хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Ту 
о момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки 
.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и в 
 вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се 
тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне зе 
ко исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека 
ајвећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; ви 
 Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо —  
е га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неко 
пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S 
p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљ 
и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!... 
ви радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на в 
Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се ч 
један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l 
{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђ 
да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано 
тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више ниј 
но!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’А 
ко срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они 
атурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</ 
..</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигу 
ирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и пон 
к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића  
„Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l 
 она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробљ 
је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену  
Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... < 
био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје с 
 умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? 
е уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „ 
После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први  
меје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се 
н брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим ко 
узеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.< 
а зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на 
рала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се д 
 <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше 
, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>—  
p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати... 
SRP18932_C7"> <head>VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише;  
кама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да у 
p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешт 
х поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p>  
{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, би 
 врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана п 
снама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећ 
укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која  
> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на д 
.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћ 
анових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о 
кчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Ба 
 су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова з 
Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове  
p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово по 
дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад  
јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од  
ра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по  
 јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...< 
 — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са ст 
на само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој  
ча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално овак 
век угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>в 
ну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их т 
садило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где ј 
ђе на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у 
ead> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узд 
 мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — ве 
ја прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располут 
х кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре он 
b n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то к 
ом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујућ 
" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко 
{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј ј 
Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И изл 
 је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, сла 
итровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p> 
девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по је 
овек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мог 
о кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Мар 
>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е  
рвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S}  
а читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о  
{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђ 
нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> < 
о сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да на 
p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И А 
о је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, т 
само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред 
о мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме остав 
{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је н 
беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно  
жији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан,  
ко јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и све 
по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад 
е грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти  
="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашт 
у.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’ 
</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само  
 деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима за 
е — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та  
— рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Мор 
 <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она  
м!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико!  
сечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свако 
вона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла н 
/p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да 
та је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да 
ци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха 
војку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само 
оток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p> 
Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — в 
 се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p>  
 ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарон 
; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у ма 
 Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>—  
<p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p 
единца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p>  
о ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео 
поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!.... 
ух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштањ 
 је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас 
 умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срц 
и, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео св 
ко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</ 
/p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија п 
.{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те јо 
.{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не д 
во говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?< 
ала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S 
ог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака 
ој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упит 
их тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помис 
<p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи д 
и сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Др 
једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденич 
Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. 
 руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Госп 
 Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{ 
’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је же 
— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p 
никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— М 
аже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагу 
— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она ниј 
.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— 
и — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он би 
S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; 
ича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек 
 телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у ваја 
?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи 
д је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки 
и к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како оп 
а зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаук 
бе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће  
а!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S 
указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у ње 
па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелиј 
ачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један 
со и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стиг 
 крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврза 
 Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист н 
на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</ 
 о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи  
После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Д 
 они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S}  
т“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија 
у, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Ред 
и за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p>  
ред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па он 
вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! —  
Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали 
есрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича И 
у; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико ста 
што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгле 
оз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гла 
 може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо  
че — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о дра 
{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утуче 
од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S}  
највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да 
имаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на груд 
pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави 
попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме 
ам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко. 
 ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>—  
ења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — 
е и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле по 
Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја,  
ђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’ 
кућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара ко 
 свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подви 
е спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div typ 
 у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз 
оји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни 
ред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуд 
ћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом 
већег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илиј 
осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter 
о од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p 
.{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такођ 
кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момц 
p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико ки 
а — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она 
/p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке 
ту и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше 
р, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше р 
} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се  
{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је сп 
е Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — р 
а се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... 
је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде. 
ослужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли  
да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она 
е“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он 
</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како с 
.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио  
едаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш,  
/p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек н 
ју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p>  
жја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала  
/p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb 
та је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе 
мао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па  
е ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на ог 
ш од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онд 
аче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуб 
неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</ 
д-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер 
м тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p 
ећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно ј 
и; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад  
ањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А шт 
 снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — ре 
г од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шт 
.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његов 
! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ о 
, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је до 
ије задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи п 
ном кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана 
ажу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— В 
д вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвор 
 се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p>  
му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о  
акар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’е 
ила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточ 
ој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p>  
ћ паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају  
их — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p>  
да! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p>  
.</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење завис 
м — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?... 
> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја ва 
>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због п 
чки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствар 
ог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли 
— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И 
 кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!...  
 до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и јо 
 пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њ 
 седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.< 
евовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је 
другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збого 
че он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> 
Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика:  
че чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се  
зи!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је б 
 <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опро 
ом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и изл 
аву па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, 
н јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати  
у!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку по 
ти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошл 
е прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p 
 У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге 
ако му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица 
па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и пев 
а две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта 
оба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надг 
весиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце  
о исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> 
дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја вел 
 нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: 
 окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у св 
оћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— М 
тељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро 
и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже  
 <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа ос 
ра заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне поче 
на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо- 
лико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али ч 
показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да  
p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде к 
ојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело ли 
} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Ми 
l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p 
/l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> < 
аре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не п 
адан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене  
чванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</ 
.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</ 
 ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихо 
о небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је 
че а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила. 
ици мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пант 
пају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине з 
звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчи 
рицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек опла 
89" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила  
по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у с 
ста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка м 
ване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! 
 плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце ј 
сто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Ш 
рудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечији 
/p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о зво 
мена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по п 
и....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу з 
.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један  
ар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко 
 је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угреја 
да што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свог 
. </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше и 
лију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и б 
а лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока б 
 ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и  
ребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! 
снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткин 
да?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па он 
 кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јо 
ма „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“  
 и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p> 
 То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и  
глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити  
ко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Да 
ча Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.< 
} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата исп 
цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— За 
 чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу 
 вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје;  
!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија  
е. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и по 
 плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само 
 кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца  
угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима. 
 једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро м 
ли онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама каже 
оге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{ 
а,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. 
ве.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради  
а каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га леп 
аше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана  
ва.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље! 
ука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосн 
 тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућа 
и она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“ 
 је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрв 
е дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узм 
а ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, о 
ресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који 
b n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки 
споде, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{ 
 јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја 
е.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и ст 
ши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p> 
 Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вит 
народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} О 
 бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p> 
пљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова 
и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти 
споде, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зо 
/p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— 
тено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Ж 
и су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава. 
 чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај п 
а деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко. 
ли зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље 
ожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше  
и с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p>  
 к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, 
и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче с 
 кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и п 
 и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n= 
Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивос 
мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кура 
>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаш 
p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунашт 
дећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно  
це јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је но 
.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта  
 ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —је 
2" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу и 
<p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p>  
.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зе 
 </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ  
— питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!< 
не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама.. 
тра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Ст 
бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз 
и пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> 
г друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> 
ања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— 
се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три 
штаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, ме 
вине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учест 
еком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да А 
никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> < 
има Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је ма 
о Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су 
ука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шев 
ој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, а 
устите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета од 
“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело 
дружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знал 
ну душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје.... 
а коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их по 
ом и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он 
 водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гл 
 се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријач 
че дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко свет 
.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — 
уља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окре 
<p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров  
ба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p>  
p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} О 
енутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу ова 
ако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по бог 
<p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет  
ан наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњет 
 распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="gr 
љу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала распл 
твара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде  
Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p>  
и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да с 
ј дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовар 
, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочас 
 зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — 
в, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима? 
арта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p>  
ра и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и —  
, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари 
 тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола 
!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и 
ад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од с 
и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{ 
и у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па 
p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећко 
 за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра!  
ре поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад 
ече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и 
Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа 
ло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче  
— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!. 
 на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“. 
вре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После в 
 одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше  
ођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењо 
>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу п 
уну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку 
ча Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S 
зданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....< 
 ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе 
90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг ре 
 зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Ми 
бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је бил 
 и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат  
> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падн 
Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу 
.</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу чов 
ост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у ру 
уми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо  
> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати. 
вати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију 
лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> < 
ставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, 
осле опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу про 
_C14"> <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она 
е износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> 
а беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико се 
ме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају 
а остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио ку 
трча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ват 
: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он 
да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом д 
 на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о оч 
кругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са  
ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не м 
а „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван  
м разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицам 
аву, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у зал 
p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео! 
јно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред з 
аву за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подл 
> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо сме 
тисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме воли 
} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку.. 
 спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не  
S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег рас 
би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг 
ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу. 
селих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад ту 
 деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешт 
се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</ 
а и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате 
 остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала 
ас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стан 
ана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Ил 
 па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. 
к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е он 
 нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведр 
...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> 
p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — н 
 већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати. 
 својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с к 
и.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта  
..{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се ок 
не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћ 
ишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде уж 
ба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— П 
а!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и 
ну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с н 
огледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија 
 да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може ника 
 боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све ле 
ла живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо ј 
ирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада 
...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме 
те — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу 
абичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су 
у пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јо 
 <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш с 
- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владат 
варали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, 
 к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радил 
, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то он 
е још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти ј 
умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у  
!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — 
а да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он 
ину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај  
Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p> 
ицу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Б 
 А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе 
оја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар о 
p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у 
стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој  
 <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лек 
то ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти су 
у Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се уда 
> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија 
кло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, ал 
снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погод 
мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плака 
 „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S}  
нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је по 
p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све 
е наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb  
 још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и оз 
иташе Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упи 
елија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече 
 закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам  
тно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „ 
м наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја 
вану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</ 
ковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.< 
— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“... 
амо Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те в 
не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку цр 
суд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} 
мој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p> 
 Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко з 
та — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јад 
и на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „б 
оде!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај  
<p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом 
е, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него  
.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико з 
ко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изве 
 покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“ 
 совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" />  
ја се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају једа 
p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Ж 
аћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам  
.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p 
ве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је  
атити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качар 
на, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.< 
..{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га з 
...{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио в 
; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је уда 
ез мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</ 
ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не  
е није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела  
и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђе 
 ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе доч 
} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене  
 <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“ 
едох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се.  
дан!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Т 
ити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— Т 
у?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђ 
 учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти каже 
прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p>  
!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p 
убица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели,  
јко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта м 
 јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још 
упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p> 
>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су  
ла сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— 
е.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради 
о види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова 
p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>—  
а је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“  
валио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, 
И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125"  
д главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибра 
, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђ 
одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би 
а замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мал 
S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{ 
ком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голуб 
 <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и гол 
благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је  
 нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван 
село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А,  
а радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на  
 чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта 
и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>—  
што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде 
 проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова  
и код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи  
— викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде  
и, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше. 
редак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне уку 
 Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> 
 им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече 
 по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p 
атова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? —  
чају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стра 
лија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником н 
....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек с 
судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је би 
начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: 
е ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back> </text 
реди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од сток 
уречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђ 
мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S 
брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32 
:id="SRP18932_C7"> <head>VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гас 
.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окр 
к, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У к 
ж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо,  
>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>—  
ма грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} П 
бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" />  
ако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне мато 
24" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Ан 
е село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и  
ло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати с 
тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича 
 Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звон 
таше лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> < 
 Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата с 
 тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову  
да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па ку 
ма Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у пос 
али преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни је 
сти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p> 
ла бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне 
тевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара из 
жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и ук 
бе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем 
?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у с 
и или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По  
 усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — 
ругли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и,  
сне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богд 
а-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крст 
 прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</ 
гођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше  
равља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, 
главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дад 
.{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да 
и дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не г 
ина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и пок 
помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље  
носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на 
<p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамил 
 у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све  
икну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте ра 
а вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазит 
епи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са св 
ле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од 
је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се  
.{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати —  
 ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту к 
где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи д 
ој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си т 
радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су  
ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Л 
пустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо 
а попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара. 
ем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>—  
ањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше дом 
кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да  
 венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Има 
 како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом р 
о Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>—  
 о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно —  
их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беш 
е.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови 
ad> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија 
у) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Госпо 
у дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време 
, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, 
 беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчал 
на, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На је 
е на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</ 
ку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је  
не усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да у 
поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’ 
није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да  
тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>—  
 да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?.. 
сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" 
у.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја оста 
 многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће 
ала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — ал 
а је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље 
! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S 
а и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притаји 
</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S}  
зи; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њ 
ин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, 
ну, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у нек 
ерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих  
S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опе 
и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав,  
 и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми  
 и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудит 
рбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дет 
е с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Н 
S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово 
векра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њ 
и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала  
ма „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи си 
е ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да 
младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђел 
рачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, п 
у; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек. 
здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здрављ 
; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола  
p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не ум 
 Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан 
 дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) 
це на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракиј 
де!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим:  
мо оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Жив 
и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати 
азивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p 
ила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић  
!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти? 
се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила. 
ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од  
нђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је  
ди пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и дец 
>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то 
иве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није ову 
цо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над гл 
 оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се  
 нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> < 
ија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она  
ко пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га ј 
/p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волов 
 А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!.. 
ђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатељ 
“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на пог 
 Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова. 
<p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само јед 
им“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај ка 
да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај  
ти — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бега 
лином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе д 
 би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да г 
ве за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми ј 
{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели једа 
 па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти 
 стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме во 
оту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом мо 
То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мал 
 једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где  
 још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изи 
е.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји 
ем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио  
ама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, 
етка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађу 
е на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих 
и, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на праг 
о Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ам 
Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> < 
 дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и син 
едали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Па 
сприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— А 
 по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p 
очекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата  
 пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дан 
уку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван  
ем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се о 
 од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е не 
оздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... 
абу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је  
рудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општ 
пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бар 
и се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу ку 
а му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — п 
нати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обрати 
издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина 
p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти н 
 к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па 
и. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих ку 
p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У та 
 па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубин 
аповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра 
 најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је 
опа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са п 
о је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже 
 <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и д 
ма:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ј 
.{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа ника 
ваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} С 
 <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки 
епо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — аја 
а и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „ 
погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> < 
p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила 
нам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом н 
 застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице,  
 Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>—  
свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле 
.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промеш 
дјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговарах 
апу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} 
и, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама дав 
путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта 
м: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми м 
е сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вар 
дан да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу мук 
S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице,  
мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о  
 лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смеш 
 била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад!  
 рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега;  
како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о 
{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p 
 — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим 
ки камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још с 
ја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ 
нима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се 
ти — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судов 
 Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете оп 
 казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар 
 бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!.. 
 пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n 
олила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек 
раво да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не мо 
ар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душ 
ожја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало  
но, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече  
арја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жм 
ко тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’о 
таде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве 
ла међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стев 
ла мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала 
ст“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задир 
ма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{ 
 сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућа 
о нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису 
та!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови ју 
на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се д 
ић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну л 
— Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ра 
/p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива  
исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Све 
јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој  
 па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се.. 
ната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ли 
 што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они нема 
 тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он  
а ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели —  
еде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође кол 
е“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како 
олесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се 
вршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него  
</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S}  
а се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{ 
.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> д 
а укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>По 
p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје  
ну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је ње 
је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} 
и кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им с 
колико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђ 
е нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се 
и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опе 
} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А  
е видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и пол 
а у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак оми 
а дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зи 
 плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишк 
" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон 
у судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе 
>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио 
и кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може 
 свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљу 
чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин  
атића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине кућ 
гледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здрављ 
бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети,  
рећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио им 
ву „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> 
и је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кра 
а с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па ова 
 Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цв 
а прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кош 
хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију 
да и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пут 
 Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од 
сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој ј 
ослу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{ 
 се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; а 
 онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задов 
е зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ст 
ад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако ј 
е синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати  
— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</ 
еши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да  
е један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p>  
те више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и с 
а па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и п 
а им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар М 
 прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео  
мио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе рук 
на им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава 
е пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била 
а поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</ 
 господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљорад 
не.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и д 
 рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест 
ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и ста 
 овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} А 
 Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су зд 
О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је  
</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија 
н је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. р 
ће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о  
а?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о 
ати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин! 
{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала,  
није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И ника 
, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{ 
— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.. 
} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих сн 
— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="1 
им него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је в 
то ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се 
чек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: п 
— Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није л 
— упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу 
е бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није ви 
ранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу 
 помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Ву 
ше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!.. 
љу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</ 
„нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах о 
ди, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају 
ру са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најду 
а: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију 
) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза  
 — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц 
лико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p>  
ди кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба з 
три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика 
перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је 
век“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива. 
S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе ј 
p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твој 
ара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа  
м пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и  
изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трн 
годи!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— 
амилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!.. 
S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; зе 
ди!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ће 
Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо врем 
 — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у  
ори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадил 
 — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!.. 
и помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његово 
опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђ 
и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љу 
око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— 
јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p> 
 и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Он 
. јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта  
 својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Д 
не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>—  
ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја са 
а.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити.. 
деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем —  
си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куц 
чета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздра 
а беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p> 
а умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој  
а да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у с 
Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, 
ну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и п 
ном шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</ 
арац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поп 
ања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што чо 
н што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!.. 
 онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} 
тељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза у 
Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми 
 Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему  
 Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у  
им: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се понос 
 вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредова 
азите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад с 
е клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.< 
<p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!. 
.{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p 
</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p 
ко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест  
о данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У ве 
не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја 
 од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу  
....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутур 
ст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда 
у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој к 
 говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније 
ређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он ве 
 хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упит 
арба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> < 
грешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и 
уша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је б 
ти кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је  
шој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, 
није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Ан 
 смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="1 
о Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице 
и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и ма 
ице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p>  
 притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском су 
о су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла 
/> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда  
је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би за 
а оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milest 
.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-је 
то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата 
ано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l 
нио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p 
 пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} С 
даше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним 
:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и  
.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да ј 
 „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђ 
иловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> < 
 створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам каже 
их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А 
стре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пр 
p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну  
 децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница. 
укла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробу 
> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter 
p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам с 
 <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је поглед 
..{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ уту 
 мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа м 
тили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњан 
е баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} 
 Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да 
 <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби рук 
 ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише г 
...{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја?  
гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то  
ептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О,  
ма.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Вл 
мешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим 
 оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, у 
о јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге с 
ко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја  
 да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је нед 
вечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала 
 која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјада 
>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од в 
ек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплаш 
у, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину  
остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} 
 као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је мн 
С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} О 
ова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му  
е Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби к 
а оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је 
 које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја 
</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нар 
ењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва в 
ше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доб 
и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он с 
 мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одва 
а Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и  
једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.. 
овином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако  
и он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно  
’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек пом 
јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена 
сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p>  
а је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сма 
пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и 
{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па  
, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћ 
 онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; 
е....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа 
 ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се  
’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске  
ула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би 
Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича С 
 си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!< 
тац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку. 
— ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају  
е, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку  
исто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад  
подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија с 
Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124"  
 <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И 
прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила 
рити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њ 
пу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позе 
ајмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Сми 
домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младо 
 допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... ш 
 И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господ 
на не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а 
ије била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњ 
а је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, 
 Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресел 
и; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! —  
отовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не оп 
е удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несре 
а иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивал 
а уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p 
и донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, 
 драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:< 
ући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отав 
еву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; д 
 је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није ни 
и једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно  
лија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад  
аше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако  
у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина ник 
здравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече 
атом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа 
 каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са 
да двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје 
чаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стај 
е, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је сте 
с у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — уп 
 је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи те 
очи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван р 
и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и  
 /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свим 
јом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу  
смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано  
чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чуп 
 Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није 
смејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</ 
у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља 
ста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — пре 
....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га сам 
 позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, нека 
пео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога  
а, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S 
 <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} 
ураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p 
> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> < 
p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу.. 
 недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Жи 
 је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у  
ладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>—  
вори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по к 
сне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} 
то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="5 
адиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> 
о је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне 
тари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну ста 
она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрл 
 Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само а 
p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи  
— и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и н 
оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је с 
рекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девер 
кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес 
а и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе. 
ватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали. 
дожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Ј 
</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега пог 
у па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> < 
ља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез т 
p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више 
ен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко  
је у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек с 
ја је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје 
p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си ве 
е отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце 
же с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича 
<pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су 
 чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде. 
деж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што  
</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти ра 
капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у  
живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па д 
к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да 
> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, е 
ћа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишља 
је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним... 
. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час 
ђевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> < 
чујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелиј 
леном кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућа 
 звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старин 
b n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и тво 
дини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити тр 
т Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, с 
ивели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци 
их ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог д 
 модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труд 
...у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту 
, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до 
е зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, бол 
 лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> < 
 ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и И 
ри од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речим 
а ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се нис 
 Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насме 
 <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао! 
а црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p> 
и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селим 
оли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.< 
дна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је с 
ћан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек 
ем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела гла 
младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој  
оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дет 
 сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше 
а мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале 
 ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје 
аројко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је у 
грли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— 
, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади 
суше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати  
еди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Ни 
 ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила 
.{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је 
и тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу,  
ој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана т 
 је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>—  
S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета 
ја ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек об 
{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Мар 
ању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и 
љна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тра 
..{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста  
с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па 
P18932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лиц 
старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, у 
к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — вика 
а и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} 
адоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном  
ед младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о  
певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилим 
} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: 
елију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави 
 <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима. 
призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!.... 
, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мал 
ила уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продуж 
S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се  
 Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>С 
p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће мора 
ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мо 
де: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он,  
 — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теб 
увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је и 
лабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — 
жење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват  
викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу. 
ше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, 
у прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— 
{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођ 
а је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је;  
ас у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разу 
</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умр 
 јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насме 
о би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и син 
 њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Ал 
шкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p 
биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То  
рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану 
и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита г 
убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јем 
, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене споља 
дасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У 
p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p>  
њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по  
Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо 
грози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>. 
 дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n= 
p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича 
p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, нај 
 Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, 
аовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Мил 
 копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>—  
p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш би 
уву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само з 
 се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није 
је.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе н 
едати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба св 
ча Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој ни 
ање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да  
 и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div type="ch 
ој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би ј 
> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n 
на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било 
 јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољ 
пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала кра 
у; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S}  
дем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на са 
 <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију  
рак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су бил 
ица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да 
говарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали —  
 <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровањ 
е и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо,  
 својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зе 
свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитил 
не?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице 
ве.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних 
радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би он 
Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да в 
ру по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоште 
 Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. 
ва највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би 
> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињ 
Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>—  
ља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин 
ивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га пон 
мо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и  
реши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то ис 
окојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{ 
 њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице 
лази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Мила 
ишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију биј 
вендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то т 
т, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> < 
огом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њ 
 разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" 
и ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгуб 
у је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи 
За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се за 
ље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Ст 
} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте муче 
S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и  
је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре 
а или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успи 
и су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићево 
 Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на  
ена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка 
вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду 
ори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним шт 
ад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за на 
проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; 
шко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви т 
само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме... 
та.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p 
 Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби  
ошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да 
је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са  
аповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — 
ва ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гр 
} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну де 
.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p 
ом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикн 
тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поч 
“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити бр 
е цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе 
трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу 
p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарат 
лика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и 
начки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој уб 
дна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „ 
А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као 
једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На б 
ачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p> 
метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше 
дио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве ни 
" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Св 
добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дан 
.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала дец 
} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва  
нђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се. 
мо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање  
има?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и  
т ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више 
кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ с 
а је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p 
ки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „ 
а помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лаз 
морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>А 
 прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{ 
</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти 
его по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуг 
е у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а 
...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикл 
енео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била 
 седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p>  
 и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину 
 скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човеч 
служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је  
ин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>—  
Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.< 
 које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише  
зиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упу 
 к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се с 
а је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио 
па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу. 
Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони 
еше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног о 
а тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Мил 
е за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа  
свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S}  
} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија о 
</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на паме 
да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек ч 
Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта ј 
је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал  
је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по н 
 Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Н 
е читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од  
а онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих  
мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p>  
 <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми 
зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} 
би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p>  
!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Зна 
 ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак 
>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, он 
ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољ 
е манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</ 
...{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{ 
 — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон 
 <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не ја 
овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дан 
тврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к 
њи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годин 
лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p>  
аваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У 
зара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мај 
ча Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’ 
тео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва к 
 рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им 
је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сме 
не тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и по 
ћева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашо 
теванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из С 
ић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Ни 
ио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше с 
..{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А  
но преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гу 
дно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им  
 помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђел 
евана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино?  
ори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад с 
душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију 
 Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n 
 коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети  
/p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко ва 
, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је ве 
Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има чове 
{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздар 
о, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ов 
.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се  
 друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} О 
е искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Рас 
женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и 
уд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У се 
се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни 
а поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом ле 
аостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „ 
во! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим  
о ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пр 
 на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој 
ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авли 
сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту кр 
ћ...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће. 
оварала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> 
н не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замоли 
је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домал 
скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обој 
а; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд 
је су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце. 
> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу 
аљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је  
 најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се  
ано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља 
еш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко 
 по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, 
 не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам у 
 јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекр 
да оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа 
о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n= 
>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели м 
то сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!. 
> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им 
још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n=" 
г ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На 
вај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Ан 
ала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац  
 па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Ни 
Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу 
авићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој 
опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од 
 сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше 
сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би бо 
оме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој ма 
и тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чи 
ра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А о 
 теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: ами 
и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био ку 
егову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја в 
споде!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и ова 
је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело  
га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о  
твора паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> 
ије никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умр 
м — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твој 
о сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — п 
 мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђ 
?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка,  
/p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „ 
 погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис он 
отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожу 
агонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Шт 
 /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Ми 
, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на  
у за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова —  
ича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p>  
ли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p>  
е карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Во 
} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине  
ња Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали. 
шиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад су 
Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је 
вим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p 
да са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да сл 
јиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе  
ана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кућ 
.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Мила 
гне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <p 
ије мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да исп 
 би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јо 
 јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p 
ретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђел 
зломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стев 
 насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S 
За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пр 
— Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад с 
н поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра 
им!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</ 
 о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредн 
вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле 
ш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче.... 
Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича С 
а — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им пол 
>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.< 
а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и нев 
о вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p> 
. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за ве 
ад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> 
.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би 
 турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина 
/p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па как 
ђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У ав 
Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад д 
, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на исти 
} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу 
и — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.< 
посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје 
Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу  
иладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n 
> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и  
p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S 
p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па с 
ија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири 
лија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару 
 по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У  
аше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S}  
зад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико п 
ћу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака. 
ослушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди 
сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благослове 
 и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да м 
е дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше 
и био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’ 
а није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p> 
.{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу 
.{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће,  
p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? 
ву одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића 
о, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, уз 
за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви  
е па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, 
{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — 
 сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу од 
ом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа 
а па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочек 
 су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S}  
мшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb  
 добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p 
чак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> < 
або и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у  
p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Ле 
и у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење из 
.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мен 
„кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у ко 
л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p 
ете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...< 
 зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше 
зносити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ д 
је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лаза 
ја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке;  
мота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вече 
S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што  
стито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама  
 је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био 
шко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на р 
елина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрењ 
енија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај как 
 ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака  
повије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се раз 
 Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, н 
ставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?.... 
е у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од су 
ко врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана 
 Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташ 
и!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! —  
и у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљ 
ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта  
иле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две тр 
 „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> < 
рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђ 
нежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци 
 одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око 
оведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Ст 
даред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Сми 
већу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта  
/head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи у 
била руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше 
једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољ 
у да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле н 
лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црт 
pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p> 
.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је,  
 савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да 
а беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбин 
 и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па 
ђе изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину бог 
ријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!.... 
адаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога  
че опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је ра 
и њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи и 
естили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и с 
двугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Р 
Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати! 
, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за пој 
 после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је бил 
и се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да веч 
усти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од  
ели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету п 
теван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко од 
ма, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи  
две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакр 
ити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!. 
а!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојак 
не почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузим 
ити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; н 
Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита  
} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да сп 
ом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на г 
итељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа 
ни су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње 
нија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А  
p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на по 
{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај.... 
ју о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба  
зи може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпит 
 <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А 
се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у к 
 светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседош 
шину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цве 
Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жен 
</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p> 
раду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p 
ући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да из 
...</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зару 
 <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, 
то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Ма 
 па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју  
 наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима,  
 стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је  
 запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону т 
 њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чич 
ве и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не 
 умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, 
е „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се  
еду (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Ан 
 рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попу 
оје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила  
хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу  
у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме п 
су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји  
дила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерњ 
.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад в 
 и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора 
адржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и 
 дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја 
зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је зак 
а близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p 
на је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!... 
него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија 
ћани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом М 
е се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног обл 
онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату 
и!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице 
S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђели 
ћуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана наред 
о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о л 
b n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сва 
ли су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са уч 
совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила  
а совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве 
стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље  
 мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то с 
ва родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Милен 
огачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га 
к доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свим 
а а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да  
баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу  
ешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о ш 
о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли 
реница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О пр 
е око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, с 
а да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше 
од толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од  
ћ! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p 
оже бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти каж 
овом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала 
прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван  
лачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, 
 богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му до 
у добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не мо 
 Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> < 
пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту 
 удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо  
 до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дођ 
и судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на ог 
нда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S}  
ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђ 
ди што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на вр 
умену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о пер 
 Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p 
ог ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p 
<p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у  
е бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајч 
!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, кој 
труји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; 
и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове  
дморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И 
и се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Ка 
ио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душма 
и така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</ 
и!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти нај 
 кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича  
 падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос  
’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — з 
нац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Ст 
д по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле 
..</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Т 
{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмеја 
амо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то 
 А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бри 
 ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</ 
Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; 
!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли 
 оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а нем 
ћа кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Март 
ки питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један ма 
<p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији 
овати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него  
 куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија л 
а — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type 
.</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете гл 
ој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики о 
е пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?.. 
р да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очеш 
нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и нас 
о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па заг 
n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи 
љубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се  
да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет 
осто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>З 
е Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред ж 
..{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>А 
дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича  
ш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу ра 
о....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче м 
е. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p> 
> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за 
 мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме? 
едаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како 
ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу! 
ајбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и 
50" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду ил 
} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p 
и....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p>  
ку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни го 
обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума исп 
мље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пу 
апред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила? 
шљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна о 
S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њез 
 опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} 
ела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оц 
иде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена  
е је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са п 
/p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Ла 
о.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све 
 За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту 
 закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не  
њег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крс 
ерине; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шт 
био који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> 
’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?. 
ли: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан  
<p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— В 
 Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и ум 
 — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а 
еле и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он  
 ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљ 
ки закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је тур 
двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и дво 
о дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те вол 
о; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он т 
ају и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из п 
и страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га 
прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда в 
 слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, 
 дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти 
је тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет 
итву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед  
етар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли з 
ћала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... 
, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p 
олико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то?  
ег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули 
на изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она ус 
</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја 
 глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој пору 
зван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} В 
к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ј 
 У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позв 
мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па  
даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно 
 Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији в 
ута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али  
Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући.... 
 оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гро 
окопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаш 
д моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна 
е, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што  
пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p 
а да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао! 
 мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сн 
јим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада тра 
а ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Св 
и.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Ж 
њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те г 
 биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољу 
Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога 
ло крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још 
за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S 
кидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никак 
>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч с 
јом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки тере 
 га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пут 
 — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала 
врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов; 
а“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још 
ове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно ч 
сак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носил 
<p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сес 
p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>—  
, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се,  
але око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p>  
и међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавој 
њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста см 
ехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па  
 светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи у 
 и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћ 
би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је 
> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблис 
ек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p>  
га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p>  
>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос по 
> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, преб 
а, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ре 
ођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаш 
ка меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радо 
} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечера 
 умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у рад 
S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрег 
Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођ 
Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" / 
{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну с 
руги Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола  
успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" />  
ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли он 
ic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од ж 
рати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три раст 
/p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад ле 
у да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека 
о ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда при 
 <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по а 
добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живан 
> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о по 
адан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да 
 учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранил 
> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попиш 
ја клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако  
у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну 
ју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако 
 позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....< 
ца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узм 
а погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— 
че белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> 
е узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и уч 
 /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и 
а је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучава 
иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко п 
p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати 
сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — 
очели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови 
p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печ 
таројко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша  
гова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код к 
ећ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђ 
и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n=" 
за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Ч 
над кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — б 
били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових 
јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за 
 му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> < 
ја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p 
а на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колик 
а да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кро 
брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, 
се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у сел 
 попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> < 
 шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упи 
} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењ 
 по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима ј 
нђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и девери 
 /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би  
p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p 
дице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Па 
з Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша С 
, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и стар 
пше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати! 
> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад д 
 за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману 
плака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она 
 све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Ниј 
ка да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је запов 
 је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Од 
х, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити м 
се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским  
p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} 
какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да ра 
жила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаш 
за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсм 
> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ј 
је завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти 
ге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се  
кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоће 
 Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима ко 
воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила др 
ко и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш  
сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је и 
/p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја  
ке — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p 
4" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био В 
 труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде бол 
...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу ч 
S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S}  
ако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих м 
 најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да  
а срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{ 
Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала 
мејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што  
лија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе  
.. </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јаг 
> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У  
у само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањс 
е три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто спо 
а, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</ 
ну те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одуз 
њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже 
 кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би тр 
 лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј м 
Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диж 
а.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђ 
} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је вика 
 дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди  
та да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало 
о јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она  
е поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку др 
пита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој 
а осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке рук 
иленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био  
 куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задово 
о срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима  
поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, 
е хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и са 
радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео 
 већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он,  
{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!. 
и ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше у 
Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом 
е, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је  
ки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“  
ећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију 
лед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаш 
 кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде шт 
што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а с 
p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она  
уму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за вод 
 оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти не 
ако се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног  
гољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад  
Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Сте 
/p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати  
му; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за ње 
 пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући ниј 
и лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>С 
 гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... 
само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да вид 
{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</ 
!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — т 
ије ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово ш 
ре највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви ск 
на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном реч 
 да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цр 
 још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка 
мо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додад 
вет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — сам 
тите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га из 
, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се 
ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији пос 
> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље 
 није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Је 
рило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> < 
 знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не м 
..</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и о 
р!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.< 
ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готов 
о је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — 
!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p 
и су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране  
ла је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било ле 
тко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало  
лести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више  
 силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија 
коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између к 
 седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири р 
p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је бил 
лбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био 
 непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи о 
е поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него н 
и да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело п 
ме малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њ 
амо момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало ви 
к и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи 
— па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли  
и...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} 
 очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше он 
да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“ 
вима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патк 
ре није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек  
с, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много прича 
м вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпр 
о беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, к 
љуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтал 
 што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни  
ма јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>З 
и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к 
а лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу д 
 да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки с 
 о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат  
на косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одеве 
ве оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о 
 осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински 
та је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила 
бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошу 
!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о с 
дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Час 
белити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих реч 
 од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш ш 
трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има т 
на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се  
ожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено к 
 само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и  
.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег р 
 поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n 
ма; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж 
а.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му ј 
да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и з 
у ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била 
>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Мар 
ма не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S 
о су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, 
 би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Ми 
ла да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дира 
у га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p 
арост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у  
{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p>  
подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај  
е је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић 
е врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати  
обље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђа 
 врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не 
лимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S}  
зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Ва 
је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умашт 
ез мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу к 
лагосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја по 
не кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад 
довање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеван 
 никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стев 
ли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима ста 
до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла ко 
и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој запове 
 још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђе 
нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Ш 
а он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убрис 
 једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело о 
Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да  
 од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беш 
ету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда,  
 најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад оди 
тлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да г 
. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Гд 
мо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти к 
е, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и 
тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о.... 
 али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p>  
е румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију би 
рпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и  
ти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека 
> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости ка 
сито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна 
 их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растит 
. на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p 
Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео 
се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се по 
тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу о 
прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаш 
аше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и тава 
а проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што бе 
ике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div t 
/p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораш 
 укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наме 
. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи  
ји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псал 
е народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} 
 — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> < 
где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о в 
осватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се ни 
пет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дере 
 и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не п 
к и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, к 
од — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није 
p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је 
а се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p 
> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба прет 
 Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш т 
а шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — ж 
дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" 
ај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} 
е вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код ње 
Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти  
ијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, ба 
ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заб 
 спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p 
 састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није  
ед чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, 
аседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од св 
А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p 
о прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише 
ала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша,  
 присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису 
а па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Ка 
атови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се  
иле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад  
>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188 
азговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљ 
ародне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; пева 
бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по ј 
</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш  
 упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечи 
боју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да р 
 али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <mil 
 облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само  
 кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>Посл 
расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је  
осу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погле 
ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу... 
урили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром  
ам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не ви 
учени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума  
тву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала;  
мица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка пото 
упила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, е 
оспода по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <p 
{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двој 
о њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђе 
</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са 
 — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за 
 погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали. 
а бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викн 
вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p> 
ивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село. 
едно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— 
е — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше љу 
на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти 
уштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео М 
 </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајк 
а.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} 
пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапут 
, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, 
е; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвир 
му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше  
ред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија реч 
 власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже с 
причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи 
е Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза који 
ом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!. 
 — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кућ 
мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! . 
 рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Д 
 се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђе 
ар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и деве 
њем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукаши 
Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђели 
 и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А д 
надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Ла 
 узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад  
S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се са 
а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаш 
уката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је  
е јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S}  
>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за ти 
ку.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по сл 
т је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако ни 
клони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p 
љуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} С 
пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за се 
ма.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и д 
ојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе 
лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће 
p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што  
жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> < 
 за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да ман 
а! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У т 
 бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља;  
 не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђе 
 Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана по 
богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, 
сле опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина 
гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„На 
... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p> 
патио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах. 
p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би ре 
зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут 
ар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али о 
 деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи 
} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и 
рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога  
. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и 
едује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна 
осне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они 
 га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нар 
 Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали! 
де са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у с 
..“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку 
p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им 
а Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми ј 
p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месе 
ди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задр 
Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — 
у — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у со 
е се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија попл 
“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.< 
д ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчи 
 њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — д 
она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала 
 звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit="subSecti 
се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече  
аде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита. 
>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала 
ах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио 
еш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог  
уме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог  
црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет сп 
p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку 
<p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p>  
патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе  
цика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе  
к опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио 
пусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — р 
 где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су  
ројко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...< 
бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Ника 
емо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и  
да треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи с 
и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, ка 
нђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере  
у што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изг 
ја радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестра 
 и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком 
ема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не  
лијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца.. 
ри три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болел 
спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она 
ке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много  
е чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, п 
ват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гавран 
јко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је по 
{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усад 
 шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти п 
дсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет 
 белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и  
лато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а 
о ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар т 
ога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући. 
ини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Н 
утра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — ме 
а' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је  
капљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедо 
е.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се... 
о?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{ 
 чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...< 
 хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем  
 главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспа 
адове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни је 
{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зор 
 у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше 
/p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који 
 <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој ра 
И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!.. 
ер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p>  
авају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> 
ubSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше д 
т.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпе 
 где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућ 
ајвише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div 
> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изне 
38" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и дом 
} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија сврши 
ако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком ср 
и — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p 
ује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што де 
куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана је 
а Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{ 
’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За 
свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза 
а“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?—  
вот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на  
ала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја 
де кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би 
} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико с 
ки дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, иг 
дина мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније  
оји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S}  
 али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у доб 
прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукоса 
ши човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито мо 
лија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га распол 
е морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му  
{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вај 
 и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Су 
и.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и се 
н давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него ос 
, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Ле 
и доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не з 
 ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођ 
<p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не б 
ије хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу 
во око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти п 
р био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје 
е скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво с 
 пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје се 
 се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у  
p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S}  
пи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало 
ладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама н 
>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!< 
 бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми ј 
а ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши де 
оможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три 
p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ даров 
и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико ве 
ри о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза... 
 гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила 
га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу. 
 пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешик 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и на 
id="SRP18932_C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани воли 
:id="SRP18932_C19"> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима,  
устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Он 
а ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љ 
на каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p 
„онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице ко 
p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то д 
еле замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ват 
”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све јед 
ели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живин 
у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остав 
 најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је  
и па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па 
ки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му о 
 онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну јед 
?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ства 
 <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрин 
, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме 
>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија л 
а — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им с 
{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чич 
 волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једн 
 треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S}  
 Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђел 
p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опро 
мо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она пла 
ук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p>  
>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочади 
да нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опе 
и наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђели 
попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија нас 
 нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих засе 
ек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми 
 угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p>  
ахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово 
/p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, р 
и упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први  
мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад углед 
..{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је 
, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјај 
те ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у  
 девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истин 
?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срц 
бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> 
чина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и рази 
ка на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприл 
! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала< 
х просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити бо 
радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га 
ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмет 
ети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се,  
дају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишља 
</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{ 
 слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у ј 
д женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазар 
ти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пи 
 Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута 
а — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о че 
ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза. 
шча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Св 
 <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} О 
а мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да 
ш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а 
у много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био 
 <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани и 
 мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше п 
би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и са 
и да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S}  
туђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила 
 еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође  
би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је  
.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" 
моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја  
ијатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетк 
е, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува 
 ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће леп 
<p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђ 
јде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговар 
умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Ан 
Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну  
— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, 
е где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараш 
— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова п 
 бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђели 
ош болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> 
провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз 
у.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па 
 тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила м 
а: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што 
о каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на  
 пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је 
 Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} По 
а што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је  
ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на 
е и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре обр 
 радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мај 
цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авл 
...{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој гово 
н је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шт 
о, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа 
чито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о мно 
од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твој 
<l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји нед 
м, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Ве 
 постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар м 
чи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуб 
жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад  
у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко н 
ак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p>  
румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше 
.{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су опл 
и по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стев 
иђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па,  
било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{ 
нац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништ 
ља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним  
их дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем,  
да, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не 
</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли он 
, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ва 
ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешт 
не к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> 
 гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — 
ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци 
аспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, кој 
се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурн 
дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, ув 
колу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат 
и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца  
онос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што ш 
мем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам п 
/p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што? 
а.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блат 
p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — пита 
ад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш 
ости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти? 
 ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!< 
ечју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом 
/p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те  
/p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.< 
па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека  
би позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје д 
 марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волов 
у, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, 
ери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у  
ељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселил 
удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано 
ар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра са 
 се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној вид 
и и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван 
 кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> < 
Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар 
ува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не и 
ела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволс 
ачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако и 
</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане  
голасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Ба 
p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.< 
ека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> 
д куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— 
ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образ 
рашан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зо 
:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А 
проштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо б 
нчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђ 
само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — р 
у рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш —  
а се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовиц 
о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди  
ош мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздва 
а-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке д 
еду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице 
амо још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад р 
утуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била  
онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се покло 
наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чи 
" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' по 
ме па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>—  
е врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам располо 
е.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме? 
 по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — 
ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живан 
ође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p>  
ош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ј 
ју.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар при 
е детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздр 
 на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па  
p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем ид 
тем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да  
арод и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну зем 
ку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, ч 
лија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и уп 
и..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обу 
рим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњи 
— кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој  
део је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима д 
ви даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко плат 
 почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољ 
b n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свиј 
ио кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по не 
усну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убри 
м.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; 
ку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина шт 
 лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их са 
ни стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано  
вши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, је 
ица се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је не 
у сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића  
а.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од С 
="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити о 
ИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p>  
ИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО< 
о је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она  
ју.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама,  
 закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Ни 
кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!.. 
постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, кој 
о — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Манди 
 недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово љу 
шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тет 
/p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} М 
ана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђе 
тала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође 
уден ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више ник 
ође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о у 
ку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и  
> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и 
— Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Си 
{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p> 
олесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће 
 мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракиј 
екрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она 
ед свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и  
 њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица 
д и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже 
помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде с 
p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га к 
{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су запо 
у.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па ј 
его да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вр 
“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле 
> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда те 
је је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p>  
и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И само 
знутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девер 
ана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она 
у за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била вес 
Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори 
Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је  
?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зад 
/p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво ок 
aphic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси,  
адише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па 
.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влаг 
 већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде крав 
ене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пе 
 нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху 
шинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио уку 
си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три 
 у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место о 
Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи од 
треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи  
вот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има  
е убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ п 
ако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сн 
јно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри,  
 — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш 
о?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели 
е.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} 
КА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ 
.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сре 
</p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} 
а сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта 
а треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њ 
...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле сп 
рав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{ 
p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" / 
а жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p 
Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’ 
ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне т 
па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде поста 
 да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара. 
и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике 
 мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице пева 
е, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па ка 
у у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; сам 
о видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину 
руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — ре 
.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на зе 
— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p 
} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже 
сле даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући ра 
адоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече 
таде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</ 
полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда зај 
 волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље р 
 ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к 
е! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — 
пори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Ком 
p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он  
етовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Поп 
 и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву  
 Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је би 
етку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па 
беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — вл 
т!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </ 
пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли:  
ражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим 
а.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} П 
ича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђе 
бу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван с 
....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки 
дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо  
у.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа 
а, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека 
рак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — је 
ње на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стад 
лија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авли 
миљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе. 
и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија по 
вари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше  
елија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседо 
едан „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде д 
’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о  
>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену к 
разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва 
 посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрви 
а ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је д 
ија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва 
а; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу 
не, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару 
p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— 
ко кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а шт 
едном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли  
и ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му бр 
е од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако —  
и су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се пр 
 нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз ку 
Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ приста 
у најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тр 
о лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S 
 један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднес 
н пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Жив 
пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> 
дену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи д 
оде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се о 
екоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а т 
аза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са з 
ати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из  
} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола он 
од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је  
<p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један буш 
Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p> 
пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне  
ђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учи 
 њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак с 
 мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Њ 
" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а 
 наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и м 
ди је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мук 
.{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина,  
 врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, о 
се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лаз 
нуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" / 
едаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити  
ратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p 
 воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Ан 
ене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p 
лаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу иско 
ући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! —  
ти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговар 
ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви воса 
 поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица 
 и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</ 
 по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. 
ју ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад  
луга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у јед 
 криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. —  
елији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у п 
за и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S}  
ас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и п 
ако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда  
е свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кр 
е година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ож 
и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; пева 
ајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете 
има — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор  
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а 
рти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Ст 
и воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да с 
о својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У та 
 старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти  
ој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да 
о мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија. 
е могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у живот 
ог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц вр 
и живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и д 
 да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" />  
е к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију сов 
чи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стев 
ече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — 
ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p> 
оји би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> 
p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Св 
! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до дове 
 груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаук 
к га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је јед 
о до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те пров 
у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окрета 
у никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита  
ла.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е  
 Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра 
знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија 
аг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е  
ди, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да до 
о силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} У 
азара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина вла 
била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на  
 то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p> 
у и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, 
у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо? 
 пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћ 
> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, 
но јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Ј 
 покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у  
ам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад п 
 ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о  
> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S 
 једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на ш 
ш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђел 
рски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Ви 
рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине оти 
unit="graphic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови  
p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављ 
иленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу,  
роб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што тр 
 за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати  
е никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, г 
акије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла 
сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па  
а.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У се 
дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жа 
душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо  
 Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јо 
 д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити 
ачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не ок 
урци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одма 
! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p 
/p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари 
/p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли 
 Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол б 
е живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, 
ди, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има  
чу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича  
е ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше к 
{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онд 
се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш  
.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђит 
х дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да  
а их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.< 
b n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — 
>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{ 
пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и д 
љаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољу 
ријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљан 
 си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија  
 одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, 
ао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда  
оњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало 
га!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата.. 
 оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не с 
ан до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — 
{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по стар 
је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} 
рме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла 
ито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не  
 <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p 
и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, к 
е и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак 
 <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p>  
наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија 
...{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!... 
 — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — ре 
кад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S}  
 измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он бог 
а узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш 
е тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија  
арају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј,  
 Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па исп 
— који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p 
е Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="1 
 га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу  
ошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соб 
да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’ 
те.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо по 
ши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понес 
пусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— 
астави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на 
S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојс 
а се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па дад 
част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> 
че у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> 
што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође ниј 
ише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само пла 
 перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опи 
је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је б 
ељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа с 
Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> < 
<p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе 
дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока 
>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнес 
{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вај 
ологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели  
е се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала 
стуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупав 
а, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p 
Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колик 
и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко 
ко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио свак 
ојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.< 
,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају км 
 опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом ста 
о падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало по 
и онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим  
давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста 
ђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им 
вушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећ 
ог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке 
пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди 
 неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се з 
ече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све 
е то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисл 
 Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недељ 
ве!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} О 
...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш 
 ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Ста 
онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S 
 како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с дру 
проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ —  
пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“ 
е.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти л 
 Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p>  
 по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.< 
„мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А 
ином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана ј 
зиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је 
 Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледо 
p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— 
твори! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: 
но вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Ики 
 изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и 
<p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и испове 
ули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више 
ш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} О 
о једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешт 
рења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се из 
зе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сеј 
ла глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>А 
дне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотн 
дати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{ 
е вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, 
 никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p> 
 узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — 
Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је сме 
 — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи 
м“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пру 
а — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p> 
их се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом  
S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздр 
е — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти  
три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споре 
ице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени 
иваде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале 
 стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} П 
елија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родил 
о!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вам 
есто рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{ 
о су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекров 
рете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђ 
ега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Мар 
pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>О 
амти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{ 
лика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S}  
оваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нин 
S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми 
гла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге 
p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелиј 
на извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванци 
ће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из со 
е би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчано 
S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртал 
и и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда 
а, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разбол 
{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њо 
станак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....< 
 три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запро 
 „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само 
 <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљк 
 и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар. 
тарешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио 
делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ни 
ху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му  
ка?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Си 
 <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она 
опље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Ч 
ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде  
ад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" />  
је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ј 
овек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако 
p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше с 
 да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад  
сле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у  
редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S 
..{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишља 
</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би гот 
теван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о  
 потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с при 
 беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог 
 <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео с 
миљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје 
</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је н 
а камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — 
="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, сп 
его што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Сле 
ека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћ 
 n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> < 
а има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о 
ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p>  
ок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Сте 
у.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Сте 
а и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је 
 па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Ред 
уби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у 
ј заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља  
у блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} 
.{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снај 
Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — р 
А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ов 
..</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак 
пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и 
 до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријат 
вима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше  
! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митро 
ју.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закоша 
ту.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремн 
ЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p>  
 Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жа 
а што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о ту 
 у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину,  
мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понеде 
ви и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће 
да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Бож 
погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза 
вама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Зао 
говарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде  
 те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, д 
јци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S}  
би у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спу 
уби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује таб 
и се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да 
на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да ј 
вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван проширав 
тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ у 
а њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Ан 
и.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче 
ајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.< 
н им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је  
унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне ми 
аху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{ 
ма: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јур 
Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи 
де.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој с 
ице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучав 
.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети вод 
вели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких п 
о.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који с 
а, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разгов 
ше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де к 
 прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој са 
а и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, м 
лањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, по 
...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S}  
т општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{ 
 је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је 
ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98 
Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља с 
ла и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу 
.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали св 
и Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па гд 
па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али 
 поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он 
ђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајућ 
би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими 
и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S 
у, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда 
га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p 
 им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>—  
нце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку 
ти за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља 
 Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра  
} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у  
 Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; 
 ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су син 
љ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио кол 
ква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</ 
о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насме 
о, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им 
{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мо 
 ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „го 
векра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S 
а петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div typ 
p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, 
редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, јед 
у из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је 
смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум изм 
ложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а 
Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а  
 каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S}  
> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, не 
 пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена ве 
 Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутл 
заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда  
олубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сам 
 она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездиш 
ка—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она  
е Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> < 
 Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p> 
?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу 
комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљеви 
а лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у к 
 — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој  
мовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести  
здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} И 
„чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одо 
јник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад ч 
трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S 
о исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. 
?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он 
је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Ан 
тара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p> 
и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од жив 
љивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јад 
паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти нај 
за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија 
есте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да  
да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: ала 
ија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надглед 
 конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Д 
>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</ 
— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад т 
оштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то 
} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било 
олесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Го 
на и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p> 
редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесош 
 од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о. 
вари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, у 
а говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз  
це-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен д 
о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} 
ти, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава 
мијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Фил 
лико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p 
ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Мар 
S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она,  
ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>—  
не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко запо 
годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да б 
 јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу 
је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом? 
не усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака 
е паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража. 
ање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу 
де год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуру 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране 
 узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је т 
</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола гос 
<p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко  
ле из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађе 
ре се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим 
Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред  
<p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене го 
ка да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли 
љаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених  
 гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад  
/p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише 
запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше  
о благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако  
а.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим  
ици.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити.. 
 поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Пр 
звах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb 
 учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава  
е дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>З 
уруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти 
јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприј 
а је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болес 
гледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог 
та места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су лива 
оста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да  
 и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови бил 
мејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе 
р до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се 
њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p> 
 она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.< 
> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се 
ђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао к 
ко.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p 
очетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{ 
бра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p>  
ељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им ос 
 стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имал 
обар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p>  
p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Ј 
ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити. 
и — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S}  
ло по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу  
а!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да с 
рудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — о 
„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</ 
ет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар  
 она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила 
 вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци 
 невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословим 
 <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S}  
 је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је 
 постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да наб 
кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био о 
не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколик 
о имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је  
и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је до 
сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S}  
љак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше  
ла од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јут 
Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поноси 
па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро ву 
ш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти 
p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није м 
и да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онак 
{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевиц 
ојој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за ово 
 видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај  
 к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к 
ориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p> 
</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да  
 вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то 
 по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупа 
т, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом п 
ме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и т 
зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <p 
— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је! 
човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан 
 заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу 
 њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију 
гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је са 
ез оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p> 
 њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живе 
!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу 
 и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она 
ица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар ок 
p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина: 
шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> < 
ђује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојси 
 се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</ 
 добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијет 
ла, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правил 
> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је о 
> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се д 
— вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p> 
 јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубите 
p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>—  
е беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мог 
Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....< 
 — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се  
лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> 
сту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу о 
Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете о 
; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплав 
{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже 
ој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</ 
је дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљути 
га она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно  
ш — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="17 
те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а  
p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше ж 
 у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта т 
а нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шт 
ече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да 
6" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их  
а плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког 
сти! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху голо 
рко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опк 
је Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једн 
енија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био са 
 кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И 
 окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђели 
 поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од  
 старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља.  
а од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила кој 
о деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S 
ану.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху сит 
чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чи 
<p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} 
ече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите  
 Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, де 
 ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад  
аби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стев 
еке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.< 
о је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нем 
а у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде свој 
ко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе з 
аку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па 
шљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живан 
а ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос 
дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{ 
ватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом бога 
илима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше пре 
ом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати 
 поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се  
ј ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</ 
зар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да с 
...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Ми 
души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> < 
/p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" / 
ди.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То 
е стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петри 
ко би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упи 
/p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чу 
на после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" / 
 вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече А 
а јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди 
о нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли с 
ћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана. 
.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S 
бар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи. 
 једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се  
 главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег врати 
јала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Ниј 
. </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S}  
S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до д 
н се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо т 
>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!.... 
ече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује! 
једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда завол 
 девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не м 
 се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па  
ј и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без  
ама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до век 
</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала  
</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ни 
о, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Ста 
еше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „нака 
, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам при 
 лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је он 
p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до 
пита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту 
ти за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они б 
 Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све п 
и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се 
ој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По чит 
радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S}  
И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе  
ажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и ва 
 — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, нег 
Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год сме 
мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је 
је пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, ран 
д мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урад 
 по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди 
} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S}  
мо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, т 
опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по го 
онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и  
 јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p 
з и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод бели 
.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слаб 
твора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их м 
p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тет 
 <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича... 
мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — мног 
дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варниц 
ко не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</ 
 мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p 
ан.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбо 
 његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— 
 воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло  
/p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</ 
мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна ка 
ка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој д 
и, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а риби 
} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више са 
ш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од ј 
?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не б 
који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко!  
 момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола  
, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и оста 
 сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе посте 
о ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване  
азио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне  
ама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S 
и поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише ок 
— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, 
оше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Мар 
дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{ 
ок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана з 
 се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече ста 
 ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што  
мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи. 
арали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућо 
врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S}  
 <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</ 
нђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на 
буд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S 
ером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се рази 
..{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од р 
S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се  
едарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... 
ином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, д 
лањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из а 
 Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После 
бриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и 
ка уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки п 
— па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: ко 
 И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве 
и, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} 
прати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb 
ојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и  
очека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракиј 
дом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа о 
анајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе —  
дину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут о 
војку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима и 
лија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Им 
Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по ово 
а пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узми 
>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ват 
си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и  
p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и 
, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се. 
.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цур 
S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког  
влију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са  
азе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— С 
ше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сиг 
се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се  
Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Л 
</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ ,  
ојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што 
Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — ниј 
} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њи 
 се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и п 
еда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у  
 приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи  
дала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; пра 
баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p 
 јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добил 
 устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несре 
сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не  
, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим 
си, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се 
же и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" />  
бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S 
ља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет нав 
" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или  
елију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, 
ним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од с 
 великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У пр 
умом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барј 
Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху 
’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван 
јте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш  
ли ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде,  
осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи м 
а; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’х 
уму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свако 
’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, пом 
...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</ 
b n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p>  
цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разл 
 га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n=" 
’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако  
„време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они 
ена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу. 
е пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> < 
ема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p 
ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Све 
ја не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — м 
само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити в 
н не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> 
оучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје 
о вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече по 
нице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници нек 
љуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p>  
рба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклон 
 је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше. 
и једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, 
ина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — н 
ена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по су 
 тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи 
 много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви о 
н... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме н 
шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Не 
 мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!.. 
ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Дожи 
ама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам к 
и вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Ла 
</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђел 
ри их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p> 
 у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави —  
 ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да 
p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете 
Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“  
и богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, 
 Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за  
{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће о 
исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то  
ви — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду —  
</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... н 
никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се  
омукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, 
{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— 
о земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она. 
ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — 
има права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да каж 
упише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах 
 Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она 
кратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинам 
 љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам ка 
ени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шт 
нђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И 
а бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову 
ро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели 
ек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом 
ате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако  
свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!. 
а; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светли 
 ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..< 
о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него  
ко је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срд 
дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отво 
 кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S 
а овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, 
еље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна т 
 сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да в 
 прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не  
а му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ак 
је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p 
гу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и  
пита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и да 
а!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог 
<p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то н 
 ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И 
идим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S}  
, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших род 
акијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак с 
воје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, р 
> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> 
ла, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо 
S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’х 
 <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— 
.</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринс 
 па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице,  
шта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина  
уче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог д 
рије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А сл 
ослушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина и 
о снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви т 
аша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!< 
во што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено  
} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да 
 ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу,  
p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p> 
иташе Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците 
p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>—  
>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује! 
<p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ј 
омого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам 
р.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Ка 
Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, н 
, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест,  
х тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p 
и под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p>  
p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Зав 
</p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко 
о? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? 
— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покај 
ба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p 
еница...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Нека 
ад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик по 
 <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> < 
 потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко  
ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше о 
 море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те н 
ка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!..  
 не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идо 
е си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а је 
колу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — п 
ладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена з 
у гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p>  
тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти 
.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом век 
омисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и стар 
! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред  
 ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. < 
 Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу 
 врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нис 
нђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S}  
ови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њи 
 <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко т 
димо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те је 
аху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре  
д тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид 
ни:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</ 
 Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њ 
Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</ 
 <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у о 
ки....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге 
кати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182"  
лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти  
ва пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила с 
ко ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>К 
играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{ 
, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати  
стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја 
„Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, в 
а питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда 
 и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милу 
..</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он 
оказати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; п 
ље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста да 
е ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш л 
 Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Не 
м моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђел 
о!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би бил 
ме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућ 
<p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p> 
ђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са 
вајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене ста 
>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! < 
 се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти п 
 кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код ку 
/p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њ 
е повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче  
>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе,  
па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар 
ан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, вид 
оја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана 
 па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја  
l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани  
 или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти ј 
Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка а 
а није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам 
p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти оту 
ди овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— 
може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки  
дај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба 
. само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, 
Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — 
 срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле 
</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће  
а га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо 
јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О  
ца.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је т 
? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Ми 
....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог о 
како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А са 
 — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси С 
, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Е 
го ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим 
лићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар. 
да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже! 
знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ луд 
о?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чу 
д врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" / 
!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а 
м, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на  
ту нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта с 
сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш 
ко рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о т 
ли осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општ 
азнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар п 
ече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест,  
!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је 
и!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!.. 
снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} 
к’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: паз 
упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.< 
нила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?< 
S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>С 
.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест го 
..{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутуриц 
лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кро 
оћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита  
 завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти н 
> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја не 
ране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... < 
} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> 
S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — так 
а душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</ 
ини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p 
им ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-м 
вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало 
рно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја 
по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ниш 
 ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> < 
деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ј 
?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола  
љда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија.... 
 посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се п 
и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не  
иси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак 
 добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вече 
сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!...  
 друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Дос 
д ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па  
Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па ј 
Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... р 
 <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и  
ш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу 
ебра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита  
<p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} 
чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И 
д јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" / 
 Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ам 
 <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разб 
нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И 
авим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам 
го је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! —  
оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако 
ачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, 
је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим сво 
не ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} С 
 ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох остав 
Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет 
 пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него 
Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!...  
 сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју 
о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије. 
p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може 
 Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нест 
’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам пл 
т каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени 
оћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Н 
хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је најве 
рсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад сам 
ича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p>  
ад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. — 
о!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни 
т нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</ 
p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац 
 Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то зн 
и књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги? 
Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети... 
 жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то каже 
 казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти ид 
и.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече А 
ти излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>—  
.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се м 
нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де поне 
! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{ 
 Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S}  
ци — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у 
„Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, оп 
Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше с 
ђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је 
тре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се  
ји '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук  
та Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери!  
 кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде 
л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели —  
— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Д 
о,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дука 
јо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l> 
 онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја  
на, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или 
S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја вољ 
ш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем  
ише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се  
p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— 
S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је о 
куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је це 
па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо,  
} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap 
>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љу 
о.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке. 
а се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману не 
о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет 
е кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате м 
пава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запе 
осле, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако ил 
е ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музук 
е да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да вид 
S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не к 
у потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и наст 
е дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете  
/p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се 
 рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што н 
кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзира 
је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног д 
>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се с 
.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са св 
о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчањ 
њака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад  
ва не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а п 
уже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.< 
вљали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S}  
жем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па 
очекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звижда 
у те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто 
 хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонит 
рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Зас 
уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна 
{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, 
је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо мој 
/p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Ан 
ена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Срби 
о од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} О 
е те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она б 
уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S 
она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће  
лију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати 
Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја с 
сти моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до  
д они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S}  
 вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — ум 
о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, н 
ба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p> 
кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој сло 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА И 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА И 
 вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле т 
ad> <p>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање 
p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> < 
.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p>  
“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И  
 испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен. 
оште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о 
мени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати п 
ђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му 
ло: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће 
узимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би о 
помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ загл 
 <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђел 
ање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и ши 
а.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком. 
удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Д 
ци (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњани 
ашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш 
је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човек 
е нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пр 
у, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чист 
пита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме др 
адно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у ку 
> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} 
це, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— 
уди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Д 
S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У ме 
/p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S}  
 вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> < 
ој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита  
!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бо 
сти! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>П 
че Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и  
? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S 
’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу ва 
на?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ман 
ја?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л 
 жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле 
p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста 
 Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p 
 живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А  
азговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, а 
у и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јест 
/p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пл 
>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина.  
 од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је л 
ет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ам 
Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и  
бичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре њего 
момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он ј 
 јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити  
у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, 
ашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би на 
Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба  
скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом пон 
о врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само ми 
 се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грл 
о даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег 
 велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну стран 
био „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те мла 
а очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сан 
очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Жи 
 <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред ч 
 <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у  
 примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутр 
е стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, ј 
м.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учи 
 у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни бо 
јим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и  
илинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима 
Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap unit 
 жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И  
 својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} 
љаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, 
се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100"  
он о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S}  
ицама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општин 
 је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о 
и он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редар 
ко би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</ 
о и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко доз 
бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Б 
мо лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обис 
и.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протур 
ругог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише р 
о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе б 
 није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њим 
дио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S}  
 кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Мор 
јпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни  
ча од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут —  
<p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Ј 
 стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажње 
брази би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то н 
царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је  
ван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{ 
слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку 
вет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју. 
су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — 
Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура 
на ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> < 
веске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке  
рост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за  
у <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да  
ечат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али ниј 
S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком... 
лас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Ми 
p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</ 
је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче мо 
е! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{ 
а.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је  
а још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек о 
е до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити —  
И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и 
пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто. 
 — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву 
 га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} С 
i> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је доб 
!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то  
баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од да 
нији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла 
га како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!. 
<p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> 
ва!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, и 
 <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ет 
ије умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се А 
д да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше  
отовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он 
ју; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју пог 
ј па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја ш 
ва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај да 
в светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p> 
, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвет 
у им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити 
де крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе 
ђу брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n= 
{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви дру 
и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! 
триц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу 
је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре  
вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тре 
а свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи 
гом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и с 
терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је 
ати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој пр 
мчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Бос 
око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вук 
руга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чин 
ас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га сам 
ти!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па  
што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!.. 
гу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да  
се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе пе 
сли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, н 
о, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> 
“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p>  
рате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, не 
 Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам 
ала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а 
кну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је н 
одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?...  
да пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> 
 гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ 
.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! 
а отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу гла 
 зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о 
ља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не ј 
ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање треб 
мчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не пом 
ку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђели 
 су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да с 
амо како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта  
 кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — ре 
S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није бриг 
учанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе тру 
мо сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А о 
 наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јес 
 је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро. 
 Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!< 
трану, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред 
ну ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или д 
е до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому —  
д је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија б 
.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не са 
а је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са  
крстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вече 
лија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег д 
ебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу са 
ј да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузи 
а, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља.. 
 даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задирк 
 намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече: 
 нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да 
 издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да 
з сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе  
се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би ч 
цима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{ 
, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Јед 
едели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти во 
дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече  
> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{ 
 за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила  
ук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, уд 
ма, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он  
инула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено 
ли и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </d 
 — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад б 
ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад 
 мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’ 
мети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S}  
сти и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена  
 изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер 
да заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, 
ала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш,  
но! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’х 
 брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она зад 
ту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цел 
 сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиља 
оћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код сво 
овор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и прича 
Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е 
 спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чује 
</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, п 
пственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> 
јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек 
 снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо  
бичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посеч 
 била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе 
..</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала. 
!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петриј 
.“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о  
ки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — з 
Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао 
изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Ан 
 ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћ 
тана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен от 
о, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа  
и на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћут 
а.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Д 
 за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи 
и мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па  
риш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђели 
вила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда ј 
ачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>п 
да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и 
 види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се 
 видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скор 
 само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели  
p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А ш 
них тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је,  
и се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо 
пусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! —  
огу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S}  
т!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судб 
да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би  
пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — о 
ју, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви ли 
 гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румен 
ши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ру 
и се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Не 
ио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</ 
та...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и  
ави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је поче 
 боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учи 
сала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и тр 
ла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онд 
врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени  
ећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p 
авише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S}  
раја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространо 
 је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој 
лија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да м 
вера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздравља 
тић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођев 
о понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше  
е у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у 
те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се упл 
те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „бра 
је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим  
ама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко 
згубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’ 
 је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође 
ог осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину с 
е да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекне 
 добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом  
а своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „с 
 <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, 
оје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се  
о се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краст 
 — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Ч 
ог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и све 
обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је  
 у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одак 
ек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је  
да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом мест 
о после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је баби 
ебе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад  
S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него двори 
уче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сик 
VI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше 
d> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, 
ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и  
 ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ ( 
 не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала 
: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задово 
 са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране 
пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све бо 
је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје ни 
 не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: 
не, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест 
ди нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не  
асенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; оста 
ма.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био 
ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S 
врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p> 
ецу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућ 
ног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} П 
дговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Март 
> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</ 
p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила с 
> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</ 
лија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разгов 
раше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p 
ндук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања —  
а се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију:  
њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалил 
ити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала:  
азиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње. 
 Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала ј 
сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален. 
е могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жељ 
ет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, ко 
 дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није 
 здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува 
<p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у к 
она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним ш 
се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар 
реварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> < 
ене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p 
Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је  
>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ни 
— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’ 
 очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ 
ј је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једа 
Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди  
ету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се 
 <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у рук 
ађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где ко 
их....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна б 
е могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га  
а.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим. 
у осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и н 
је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само ма 
тајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе  
{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, о 
о.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Сима 
 јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се 
 поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет  
рила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху гр 
укчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — 
ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и ве 
м вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чи 
, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму над 
ића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S}  
, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то  
а је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} 
} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грм 
. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до ц 
да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му м 
зев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је 
се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремал 
 искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није 
{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта  
оса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин зауст 
.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба 
идела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S 
е; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Л 
> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и 
лика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врача 
/hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти м 
у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу 
ладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о  
ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му  
 је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</ 
<p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда  
 <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у с 
своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што го 
ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа ову 
>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све шт 
анима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После да 
 речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на 
о је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и 
маш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је  
 ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од  
ду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли  
d="SRP18932_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито  
> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говори 
ледње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старос 
ачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији 
рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим др 
а треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не 
а ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> 
у, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илиј 
 покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким 
ана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је пр 
</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она  
е стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто 
</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана н 
удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ва 
но је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она  
— неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија  
е уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{ 
/p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} 
ати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш т 
>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јес 
} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за 
p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у  
> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан п 
шу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно  
е кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост  
 она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу 
 и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери 
 и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{ 
n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу 
ду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — 
у чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби стар 
а заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} 
е Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је  
ла, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђа 
а не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу 
исмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па ј 
и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се с 
ого! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n=" 
.. —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку е 
/p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинк 
ама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за  
је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести 
p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?.. 
 кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зел 
ана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава 
е.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо би 
и: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>—  
 Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Ан 
це.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p 
где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова  
ну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је би 
вати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? —  
енија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне... 
ко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <p 
та Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Марин 
— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! —  
н се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —ре 
на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па  
b n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је б 
во Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p> 
 је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.< 
 пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух 
И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило 
а ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави 
{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb 
озва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— 
 и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више 
....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? ре 
ј се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одгов 
ирокој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p 
 одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— 
>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може. 
ба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђели 
олио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p> 
на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га ди 
.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја 
нице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле 
рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p>  
че:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца 
...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па т 
еш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је. 
де Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па  
.{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чу 
ко!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па в 
 трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, ма 
на сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{ 
p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да с 
, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> < 
и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p 
посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила 
а као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у д 
 <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он 
 је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све  
о је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио  
т на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму  
лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано  
агосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кол 
и син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само 
ије попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно д 
говори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, 
аш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко б 
</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од д 
— баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треб 
 хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и 
а шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гу 
<p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’а 
{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и н 
 су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су 
а није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о 
би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само ж 
алашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију 
носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где ска 
ајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за 
се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> 
ла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из 
Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој 
 ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде н 
аво само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене 
оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе 
женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути 
p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад  
прем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај,  
 <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу  
е, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, 
ир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова по 
 Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p 
валила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се на 
е и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила 
> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, б 
мислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </ 
 по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опаса 
:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> 
ра; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graphic"  
о боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше 
ваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p 
ем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаж 
а ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у  
о напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </d 
 Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>—  
ече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била  
 — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима  
ти свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро с 
ојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало  
 нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала —  
</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</ 
к’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, п 
еце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p>  
ет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у свом 
 ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S}  
 — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да м 
довољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S}  
/p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дра 
ко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимиц 
да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуп 
а деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се 
ања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљ 
 ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, ј 
ешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она у 
само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако  
> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је с 
а добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један пис 
а!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што  
ви потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом јед 
S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала ст 
о је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ам 
све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p 
.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’ 
е видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div type 
одигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— 
ску свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драг 
окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по ов 
.{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p 
 рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љуба 
/p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S}  
 Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова  
будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те трес 
о у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лан 
 и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — 
то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет п 
<p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми  
ја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа  
, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S 
ну?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>М 
} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на  
и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} 
жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се  
он! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски за 
 брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</ 
пали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше д 
з икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место 
 пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жен 
иске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра н 
ој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем с 
д јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p> 
ко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек сп 
онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S}  
 нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се  
рца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женск 
p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Спола 
назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисан 
>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и 
је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече 
у; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража  
 драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ет 
и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово 
и одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и 
аше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не 
а па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нин 
 да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разгова 
лужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>—  
Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <p 
...{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>—  
p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </ 
ва и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да пр 
је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — рад 
p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом м 
Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S}  
науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје ру 
ћу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’ 
ужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здр 
, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па т 
179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....< 
еде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је  
, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој 
евојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И м 
S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање —  
 кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, св 
ила је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S}  
воју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у ми 
зар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињ 
p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто  
лони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — ре 
м — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и 
синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш 
нда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде дв 
<p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљ 
 је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојнос 
иш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Воли 
исати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му 
во овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње  
ва је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже!  
?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва 
је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пу 
оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, 
....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кље 
а прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нек 
 око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судо 
снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Так 
 родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чује 
ели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У по 
добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он нап 
игра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добр 
целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радост 
а јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p> 
 беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о ма 
е јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећа 
колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера  
то и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слаби 
притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Он 
> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} П 
ила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле 
а; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} 
Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> 
 вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Он 
ити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га 
у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено 
 дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном  
нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза 
то ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни јед 
чице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — ре 
 <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је  
корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џа 
ала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доруча 
о окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се 
ја опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p 
та ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> < 
равље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. < 
у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на в 
{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти 
 и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и  
ели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Бар 
вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, де 
болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, 
ред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n 
го нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а кој 
леда.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш!  
 ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А о 
ику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примив 
нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окуп 
 мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <di 
ирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране  
оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко р 
 својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду  
ича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чут 
/p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада 
дала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође  
ђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о 
тону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећ 
то.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно  
штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде д 
се — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девој 
 и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да 
је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога м 
} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не 
и кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</ 
мошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону го 
 <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} М 
 — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Н 
 викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевк 
ање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког 
аког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу 
 то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило —  
у је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је 
 рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и кон 
 пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...< 
узе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!.... 
идим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S}  
то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </ 
p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш ј 
н.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не м 
<p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Ов 
 и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“.. 
е опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче ра 
 о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш 
с’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове до 
ри, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај.. 
уна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; 
— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја  
га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вел 
 слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! 
убрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга 
лим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни 
и је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми  
>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — 
b n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се за 
к и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла 
...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p 
О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кућ 
p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много 
викла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у 
енија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела 
? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама. 
ено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслуж 
н рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај  
ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце 
} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо мо 
е пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одг 
.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пр 
ег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, 
 могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} 
 бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p> 
 томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није  
p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже  
рати?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јел 
н, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S 
жеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, срећ 
омислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија  
>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „б 
си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У де 
 чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те попе 
 ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни да 
ница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара 
 па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива с 
о! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа ран 
а је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мо 
Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете  
>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивал 
ој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти пол 
е неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редова 
ако ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном б 
че Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта,  
ти брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са 
љда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека 
плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Зн 
ко усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се да 
га и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелиј 
девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још н 
од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли 
.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни  
p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече о 
!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девоја 
оћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па 
ћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се  
p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом  
се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла  
 опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере.... 
> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се врати 
онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка  
, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева 
завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, приз 
зе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а А 
в’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица до 
, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога 
инко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно зат 
убила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у ру 
ла и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ п 
 паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој  
 не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p> 
во, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на 
 <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један  
S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p>  
векрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана з 
р’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наре 
чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавал 
поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Де 
рт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело ње 
атером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветова 
лија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p>  
{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу  
ве чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој 
њишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, пог 
 Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече о 
/p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је и 
е што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које ј 
} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> 
у дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за 
 да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да г 
 се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Ка 
да, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „ 
м што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових с 
па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи. 
се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето сед 
ла са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаник 
Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде в 
у....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше  
ћну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне ј 
удбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живан 
арала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S}  
/> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— 
 и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљ 
ај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p> 
је су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма  
ц се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око 
> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S 
Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала 
ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде. 
о,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на  
.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о ра 
"131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ 
p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па 
{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини са 
и! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па 
/p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га т 
ени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а к 
дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене г 
ићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па ка 
е бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Ка 
и наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S 
еше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би б 
м.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пије 
 и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — нег 
p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и 
— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Сми 
те!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, 
— окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу т 
 би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“.. 
 Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p 
ђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сп 
о свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала 
не онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се о 
е — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је ва 
савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је ч 
ери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше 
S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; н 
чади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле  
 око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S}  
ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које 
и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S 
е сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаш 
ћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „госпо 
етама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div type=" 
з Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је иш 
ило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за 
исли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама с 
анца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да  
је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богда 
 њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је мног 
 коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка  
у само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.< 
ад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— П 
ити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољ 
ита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђел 
а молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није у 
асови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и по 
ве помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овд 
 никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала уз 
 <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа 
} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати 
 <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше би 
 и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не с 
ете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је н 
 никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{ 
 Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта  
ја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он 
м моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак,  
ко је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману рук 
S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турч 
е био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се о 
зост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се п 
м.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није 
ама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки 
 Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завир 
Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који 
ладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни 
 га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији 
} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше  
о женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопств 
 на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета  
анов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватови 
> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше г 
оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару 
ди који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’ 
вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђел 
 радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољств 
жја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У 
о моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p> 
стављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку  
у Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Нагов 
 сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретн 
крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио  
д вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ  
ео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслуж 
 речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних  
тио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост  
њ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од  
/p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је 
ву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио уну 
<pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу:  
н, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега поту 
у је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана  
о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега н 
а и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је ум 
 ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта 
ти.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су з 
в кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод гр 
ну Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био в 
аше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар п 
 <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и но 
менивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, к 
p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p 
ђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми н 
и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи;  
ад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њим 
па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца 
Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз пл 
обине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није с 
и су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш ј 
{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p>  
шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда у 
до, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb  
} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек 
— родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зо 
оје је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S 
 проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели п 
ћи....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— На 
p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово 
а, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руг 
, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету. 
-</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђ 
 ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја  
л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спом 
ела крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је  
 Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се  
 брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате,  
 колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако луд 
/p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Де 
о добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — 
ловима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је  
торо-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са деверо 
и био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>К 
> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи... 
ватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, го 
S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у  
о хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале св 
ија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за  
им само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> 
ено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Ан 
 одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је 
а...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да на 
а снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке,  
спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљиво 
пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на  
 и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше  
 n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....< 
</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, 
к је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га с 
 аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се  
ор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се 
таве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је 
</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> < 
а кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p 
и к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хт 
чати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга 
 ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га  
живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је  
је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати —  
буку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка п 
и — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја 
ејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосва 
то и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу 
али.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ 
Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ 
? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— 
зду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа с 
све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.< 
си л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p 
е Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</ 
ар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S}  
тику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само д 
..</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на п 
пет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко 
ћи није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само ка 
</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у 
и!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Жив 
е све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипа 
 и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам прича 
Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је од 
а шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p> 
 да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> 
ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То м 
 њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap u 
да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о ч 
тву; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагоре 
„ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли 
Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „ 
се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих треш 
приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти 
а седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не сп 
у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино  
јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад  
.</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њени 
ти — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о  
<head>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу 
не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби р 
та пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке  
ше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко 
 беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети н 
 на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој 
рила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погле 
та?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и как 
тиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је кл 
ного згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти  
еш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а 
е треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, 
на би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а д 
де је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију в 
ица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је ради 
 А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу  
.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" / 
оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — реч 
 коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S}  
 прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Драж 
сели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о п 
 од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је 
о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По  
’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој 
 не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се 
 за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још  
Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} 
ко је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те  
алек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико реч 
он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућ 
омене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и 
 можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стеван 
а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и м 
дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Милади 
на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра.. 
 овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута 
нетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребациш 
> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> 
шна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме 
еван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се ника 
а је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за панд 
кне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика 
лете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он —  
а.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој ко 
 дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много  
а би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали 
.{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло  
ичаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— А 
линој!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрх 
; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто  
ј на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ов 
е...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и о 
 пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости 
у синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто б 
аза руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и по 
ан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> 
ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре сва 
 ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — реч 
 <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко 
здала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она дај 
Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} 
 <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> < 
 Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су 
 њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или 
е а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити —  
ци нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о 
p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа  
днако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{ 
; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе бриса 
сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљо 
 миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он б 
 овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа  
 пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лек 
 зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} 
— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем 
дати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>К 
у иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што 
вед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Сте 
е није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуња 
е у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде 
ари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она  
икаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је и 
ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је 
ће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су вазда 
ећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p 
голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти мој 
осимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у ко 
ва пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова позд 
 само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Ан 
зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p 
ј бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су сти 
и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало 
араме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су п 
 одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше  
ест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и ва 
 Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву  
она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на  
луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још к 
је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребр 
то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев 
.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим 
у није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији бла 
та се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило 
p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео д 
идала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се з 
 ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове т 
да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају св 
ретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али ка 
к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја! 
 смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!< 
pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</ 
а ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи к 
ад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних 
овео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили  
 послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — 
м код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па 
.{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се т 
оношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он пост 
у виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што ниј 
 дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лу 
 руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета 
 Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде;  
а ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут 
p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта,  
 срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан. 
> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</ 
> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p> 
Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би п 
 неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да и 
/p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> 
ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, сн 
 <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’ 
а седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у  
зносити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част при 
ма; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете 
 један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприли 
ца, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита 
м.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Та 
ћена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p> 
 једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко 
ирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго. 
<p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред су 
тићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако р 
е бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете 
 Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али бо 
га.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђели 
даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати  
то што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, 
тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Н 
 све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је  
 га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у з 
— рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да  
ме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она 
тва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послу 
а...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће 
ругим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли 
елим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он  
 свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој 
вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију  
нтићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о в 
а креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слик 
и Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су и 
убав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Мила 
ша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже 
је било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о 
</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он т 
во бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Жива 
будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>А 
ричам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком и 
ој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета. 
оре....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење 
S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој 
 узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> 
 <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од с 
е: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико ј 
сни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89 
рко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној 
стави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије 
 газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама зал 
а хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— В 
ладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кућ 
ли, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хте 
ријим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и д 
„пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане 
ређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и др 
енскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве лар 
у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда 
 пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спрем 
е.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p>  
 <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p 
!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млад 
ако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли:  
> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла 
у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали 
пет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p>  
 тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па м 
, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S}  
евала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео п 
мо једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Ни 
 да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Ду 
ише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вође 
дне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да  
адићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њен 
Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и 
певку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело пок 
 у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвал 
 мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Мила 
 кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, 
а!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне 
n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјаја 
ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта  
амо ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, п 
у!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само к 
ј матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке 
у — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година 
 му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S}  
ло не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неко 
 седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> < 
са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло.. 
зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> 
седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одг 
ицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пили 
 крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио м 
 Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дар 
 ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе пече 
дост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Њ 
раћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> < 
и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и да 
е Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју 
ричала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се т 
{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, с 
 светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би  
х и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не  
ајпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћ 
ила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, 
ном пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестр 
на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта би 
ене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жил 
 кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их 
ила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p> 
— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а  
чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи крава 
 зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли;  
а надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па 
суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обил 
ве тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о шт 
и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> < 
 и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему ју 
 — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету 
е пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од ваја 
ка па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је сам 
анта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да 
..{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’ 
губио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараш 
да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... мо 
/p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богати 
ртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" />  
“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У од 
и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам 
 <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њег 
о неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни  
ку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости  
це није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који не 
и, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог о 
>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p 
еј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово забора 
јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Милад 
сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за р 
овољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је пр 
ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су мог 
е па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устаја 
е раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде  
е, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и  
а које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто  
не патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а же 
опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђ 
о је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али  
{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је  
а не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обу 
 и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> <di 
ани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху л 
се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад 
ве дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!. 
а....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— 
једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — 
ри су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" / 
ја седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо мој 
и копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и вез 
Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се к 
 опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....< 
ом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али 
дела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деве 
не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој 
ити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражит 
а јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само  
 једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би  
вци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...< 
, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А 
ад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{ 
} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“ 
ју.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са вел 
а.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка 
ледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беш 
</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик  
епрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пу 
и сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Приста 
и Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!.. 
 Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши,  
е неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда  
рипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеван 
 ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија о 
 свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би б 
 расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је м 
јци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“.. 
уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече  
таја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово  
 ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>—  
и, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који  
> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан 
 своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о 
} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу  
је смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S}  
о опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је 
е у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади но 
p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест годин 
и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{ 
„Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стара 
, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуље 
 <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p>  
на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на глав 
ше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад  
ке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S}  
 напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовск 
ђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђел 
/p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може 
.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ св 
р чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Зн 
, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; с 
 па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратк 
код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђ 
— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> 
/p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> < 
ко свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p 
 кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здр 
урског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{ 
е кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакриш 
енско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један он 
 и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који х 
 Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у свако 
ине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дан 
у.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{ 
 Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p>  
оје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се 
жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па 
 прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цеп 
а га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p 
тнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.< 
ео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Љу 
 <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <qu 
 пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби с 
 се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх  
они.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опе 
тано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} 
а ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуш 
м, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуб 
 <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Л 
тири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у го 
<p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Си 
и блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој! 
> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да не 
село, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клин 
 све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину вис 
p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Св 
епо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од во 
ија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у  
 попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p>  
..{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од п 
а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, поглед 
сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло 
на.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполати 
је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен  
адости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радо 
неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило 
воје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „сали 
ми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, 
о и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S 
{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, сме 
ла да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби г 
ите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена сто 
} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспа 
ој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује д 
 те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</ 
здвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште.. 
 поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола  
ћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече  
рише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сват 
а — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Не 
лове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он ме 
ном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.. 
о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Бил 
 <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Ниј 
 и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика у 
 је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш док 
јете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је  
.</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се заруме 
тиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се н 
азбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у ко 
тарешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали 
 белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> < 
ашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „ 
 стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмеја 
ј, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p>  
никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала 
те, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, п 
че Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>По 
ке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Ми 
клонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика  
S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима.... 
да и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост  
 нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копњ 
ј то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</ 
и ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јут 
д је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{ 
 Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет п 
аклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео 
!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бац 
две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице с 
играва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле 
</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је П 
у разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође з 
лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више 
е браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p 
 треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} О 
атељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— 
јно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они  
pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкир 
 дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле 
моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ће 
лији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обе 
ра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редар 
е шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је ср 
артара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врача 
ер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, 
 к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити он 
 погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, 
..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Ника 
 више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити 
.{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — реч 
е срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стен 
е са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. 
аспореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S}  
е коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! р 
иске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S 
а обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S 
, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ п 
се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија 
>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{ 
 Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па  
е.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на сп 
ћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли  
а вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{ 
орачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{ 
Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> 
ош много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе 
 међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{ 
на је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несре 
се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио би 
то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> < 
ворила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринк 
...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је би 
ва да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обу 
Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S}  
 забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је,  
 дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — 
е за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар н 
ше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи 
има би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од нек 
>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скор 
умарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким 
кад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у засед 
S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.< 
ше пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлег 
де? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, 
<p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p 
иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То  
p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа 
три — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша гл 
 — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје н 
 — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко с 
рво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и  
ећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема т 
вала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и 
ала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар 
и ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за  
атом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли з 
ла!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом рук 
још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако т 
рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше;  
ти — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом бол 
о пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево в 
ега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на пољ 
че чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} А 
свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благ 
бишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе  
емају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле пр 
ед људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{ 
ше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саран 
а не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе дом 
ом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код- 
дети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину неш 
ове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радос 
етири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, 
укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је и 
/> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи 
ице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме ра 
ак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир 
кућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко  
S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зо 
 почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимат 
ри-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висин 
како и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задо 
 ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разго 
егов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p 
 што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад т 
p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не 
:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>—  
 другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је пра 
кве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и им 
и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху св 
и је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри  
е мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — вик 
 да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе 
е па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузел 
де газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авли 
д из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па ст 
де се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта  
 да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно  
p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; неш 
Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купил 
ина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше 
 кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови  
лико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могл 
уштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Свато 
а гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе 
заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој 
пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа оч 
је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен  
ила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове.. 
аћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, 
а.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на пис 
шта није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p> 
, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>На 
ра пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улиц 
 то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она  
сам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци не 
ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар 
шке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, к 
.</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помо 
ше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако ле 
ац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше в 
 се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Ј 
 Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвира 
 на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли 
оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „ 
 да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћ 
итлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Зе 
 песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не мо 
па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p>  
.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит чове 
p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад у 
се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p> 
са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код 
ди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ 
 Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p 
.</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p> 
ећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово 
 беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда 
рави колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије  
не.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком  
 к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да ј 
се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад  
 ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p>  
е обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и п 
бим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође п 
е....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело  
му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пит 
<p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и  
, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено рув 
су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћ 
 да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе 
ма то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!. 
у и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не  
кну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на 
 образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Ње 
 — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петри 
ла.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или 
пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, ле 
је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала  
 узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо  
 је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе 
 са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: 
</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад он 
ванћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи 
ачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га д 
ело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Ни 
дглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио т 
дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо ра 
ве болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није  
седаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љуба 
овру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div 
У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а с 
кир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обу 
пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу —  
а и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита 
питаше сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што са 
.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зр 
лужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p 
ваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд 
те!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и 
вари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђ 
ојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те в 
и подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и 
....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочек 
 ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! —  
т...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули с 
— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> 
ев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p>  
 је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико бол 
ејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду.... 
кад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби  
ете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{ 
ше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> < 
> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</ 
и тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни б 
ађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жен 
а и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута 
дали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> 
нда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>—  
.{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> 
зговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што  
аћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта гов 
етрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу,  
ерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше 
не.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном ме 
е то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p> 
то није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра т 
по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и 
S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни ж 
д младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само 
има Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и ње 
 њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец —  
еш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешк 
 је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ће 
е запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело 
воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стал 
} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се... 
...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном 
иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S 
љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже,  
ац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија с 
е нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва  
дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа 
ко да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге 
 па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражено 
сте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А  
овуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетк 
викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај 
чије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</ 
ли чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?< 
— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p 
{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="9 
.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n 
} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од те 
Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!. 
>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости 
!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је  
ико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла кој 
памтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у  
а и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочне 
сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?< 
спати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</ 
</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S 
и.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и  
</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!< 
дове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече 
/p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> 
жем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана 
одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!. 
 — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— 
слетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће  
e unit="subSection" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један н 
> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи ч 
ма....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше нику 
етрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по рув 
разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо г 
во што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу  
мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и с 
..{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по све 
 <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>—  
тељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> < 
 — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> < 
> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p 
 те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— 
у!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — ре 
арта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти  
</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се 
к за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— В 
 се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p>  
Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад д 
="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> 
онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Ма 
а ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија? 
</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно  
 боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај  
била децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p 
у!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче вр 
 <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.< 
аш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није пош 
>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Од 
b n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и о 
е?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и  
а — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана  
ла твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми! 
о — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Са 
сов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти 
а упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— 
о ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија —  
</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли цр 
Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и им 
ла је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — 
оља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што 
 не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи 
ите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> 
Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобањ 
смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб. 
ндија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти  
оње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети вр 
ре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Ш 
, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела  
а — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз 
о трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p>  
а...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?..  
и?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге  
де свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој бе 
, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас че 
зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан 
ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била с 
 Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта 
n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дир 
 Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> 
ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи  
/> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казат 
>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли  
} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђе 
баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p>  
..{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелиј 
а.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> 
Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке. 
 </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Ан 
, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дан 
 на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта 
рту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S 
нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те мо 
 Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам та 
мо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара. 
 и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је св 
икнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, јед 
о на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид 
n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад  
 ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} А 
} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет 
мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет п 
а....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, пос 
е из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три  
p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ м 
био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, ви 
им збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладин 
м?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" />  
 а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане! 
p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па 
гме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођи 
и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те 
ла да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да жи 
</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још 
ју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћ 
а заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на  
а јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркв 
развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У ср 
e> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> 
 Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> 
</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Руча 
знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!.. 
најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SR 
е, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, п 
 закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало врем 
 а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врат 
тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је са 
 их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не  
није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на в 
 целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на 
/p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук? 
но и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да  
речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> 
да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да к 
диш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да 
 криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукл 
ти — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’ 
</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У је 
јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како  
је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом 
као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати кр 
ознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није би 
з’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са  
амо тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу,  
оћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:< 
p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, бра 
p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> 
 и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Жива 
е јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’ 
е ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S}  
вољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужно 
ајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолиш 
 у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и п 
што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој б 
а је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... ни 
крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p 
, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и уку 
ндуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада  
арта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће треб 
ој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</ 
иланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показ 
конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојашт 
осртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ј 
и само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој 
ка, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти ј 
оје чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поуч 
 сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} 
њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S 
код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она виш 
...{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се ис 
а смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тел 
жи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паме 
ката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допира 
 се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кра 
оје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради 
лији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало 
са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саве 
Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....< 
платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стр 
у некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује 
е зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она с 
и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S 
овући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским 
довала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није ник 
ди „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде 
...</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поч 
 оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Сла 
има, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и  
вљати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.< 
 је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је д 
ишта рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја 
м — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде д 
оше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је 
и, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа  
е.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — о 
је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да 
 <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p 
е огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, 
?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред ве 
даред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не,  
ће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она  
ше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале 
а се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она  
главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и  
 <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он  
ти вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и р 
века, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу 
.{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p>  
на одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој 
е на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што  
!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савију 
ћа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу ку 
ана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто доне 
она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси,  
} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, ко 
ћа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <p 
да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.< 
 па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена др 
сли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење и 
ла „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најл 
а ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S 
аново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је 
} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја 
.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Б 
з џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и зад 
кам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија сп 
оју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде 
 <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!.. 
p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на  
<p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</ 
а је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој 
от Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} 
p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце забол 
рија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову по 
а и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p 
овара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, 
викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S}  
> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мучен 
ла — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да к 
ака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посис 
<pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надг 
ва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се д 
мен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се  
} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је 
а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са своји 
скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође 
 гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не 
.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="18 
личицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу 
 и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој  
и!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је  
ији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка си 
 оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око  
сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је  
крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, 
..</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела 
ље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те 
Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи  
о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште  
..{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети.... 
ен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много ш 
’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Жив 
="SRP18932_C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше св 
;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђ 
ћала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које ч 
агала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гости 
смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикн 
p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и о 
ко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђ 
.</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,< 
 зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p 
 се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па ка 
 од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} О 
ђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи  
 оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу 
ве јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и  
ала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јо 
вез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="1 
она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па  
Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} П 
ше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; к 
и вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при п 
ина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, про 
лију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те цел 
 ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој  
 кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчал 
“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — 
е дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза  
а да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку... 
ма.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако 
дрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где 
 — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било  
 с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказал 
мо к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим н 
 напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак  
 овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148 
 у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дади 
ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна —  
овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу пр 
„здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нис 
ш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p> 
сима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој по 
ривеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске д 
пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете 
угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{ 
ђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што т 
а сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком чове 
завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљу 
јатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све  
гледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </d 
него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— 
 урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му 
ином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету 
 јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, н 
> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглав 
о!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме,  
тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невест 
ити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{ 
S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не в 
К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не  
е јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га  
виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о  
— па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ра 
велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p> 
клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: а 
гли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и пев 
</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече 
ико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> 
пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад дев 
ли пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни 
лија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S 
Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она! 
а онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала сво 
 оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нов 
 <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То 
трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити бр 
ађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама с 
амо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето 
срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки 
варала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свеч 
за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше 
па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво 
рв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Н 
{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — он 
 добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди 
 живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би 
робљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој б 
есрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Туж 
ом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Ж 
зговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави. 
{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему д 
} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посрт 
милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — 
нила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и ум 
тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са  
10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p>  
ране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у из 
леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима 
S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам н 
 девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под паз 
 плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој 
о, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{ 
е кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и  
оји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако с 
/p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и ис 
на је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако и 
и.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је 
е и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И 
 онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи н 
је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи;  
<p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — н 
је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја д 
број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> 
а много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</ 
д куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисл 
бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад 
..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све  
зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!... 
ичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око к 
 најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; 
идим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— 
 — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!.... 
к!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врат 
се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и о 
 то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p 
Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да деву 
рних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби 
 устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и т 
е на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како  
д њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмеј 
а?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...< 
ане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у  
ам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам жи 
ука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и 
/p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је к 
> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделим 
> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буд 
 су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи? 
ља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> < 
х да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могл 
атови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче 
!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ П 
д раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баш 
кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али  
ваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не тре 
и у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад ни 
дост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам  
евер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на к 
е л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича 
е и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње п 
а она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} 
 онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувш 
на!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и пон 
ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је  
 и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> 
 — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у д 
ом за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S 
ан.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У веч 
е заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку  
во, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио 
>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу 
 <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па 
аки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај б 
мо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола. 
оје су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што 
зведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ 
нђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија. 
оја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се т 
 направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да уш 
ад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече  
дине, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умр 
ајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико т 
 ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали су 
т не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi 
е може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једн 
— вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S}  
р је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и 
 ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — 
p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за бол 
баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— 
атова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу 
 домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио —  
синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до 
беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Св 
S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да 
старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише  
 засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђел 
ју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рек 
{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези 
е напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове. 
вала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па 
је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама шт 
</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу  
>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?< 
<p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</ 
.. ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е п 
новице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила 
 бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија 
рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши ру 
p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само д 
ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже 
 више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад с 
овцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га п 
</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна т 
а ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је,  
 је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да  
> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви зн 
</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа и 
 петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p 
ог јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовн 
анији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да  
185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да ид 
 рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од д 
одили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалил 
ољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>—  
о већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а  
ло где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који ку 
растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Ско 
ареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба 
у!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ д 
</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{ 
ове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколик 
вом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш м 
и ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту  
одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме,  
акви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од  
а Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се п 
p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама поп 
.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером 
о стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш 
Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S 
е браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p 
оћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и 
д је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло 
е причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој с 
ни.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила 
 <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњ 
ста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који  
чних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је  
а најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди д 
радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесни 
есу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде 
 пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као  
рци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седам 
— па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге го 
ша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p 
 и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је оби 
 гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Ма 
баши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се ов 
<p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајс 
 имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате 
ати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нут 
руза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А 
...</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S}  
...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе 
м! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она  
стали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „го 
хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у прво 
 није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала  
..</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како  
а то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола 
ди себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су  
дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код к 
тац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича 
пећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје ка 
ија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се 
другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Марки 
ство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућан 
јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пу 
; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли  
а бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па  
А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па 
уби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући 
д топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S}  
тарица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Ж 
{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p 
— с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оно 
зала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од р 
 заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђел 
ед, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коња 
само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише,  
и поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко к 
 лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, не 
 и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. , 
е и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: у 
 Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не би 
е дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p>  
’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књи 
му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћ 
Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави 
 је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а он 
..</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином 
пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руц 
<pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? уп 
 овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све п 
 <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори 
оживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, с 
мах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин. 
Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>—  
гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</ 
’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p 
ица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на д 
/p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Шт 
огледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p>  
а Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па о 
>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није м 
знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артиј 
 валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p> 
ти мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђ 
аванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш 
 носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову  
Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — та 
, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аниц 
на слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени 
 свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад  
p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек бу 
чима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни јед 
p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми  
за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе двор 
прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича 
1"> <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се —  
мају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, љ 
— са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пр 
ма.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељо 
ило и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — к 
, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старо 
прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле и 
 јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по с 
лавом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено г 
упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад го 
</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заи 
по, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како д 
да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим. 
а.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p>  
p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</ 
му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице 
 моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом  
} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се зами 
е тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — ми 
и се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу про 
паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта ви 
ек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није за 
е склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећн 
би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И ње 
али звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би х 
ном кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла 
арује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће  
 од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато 
?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер с 
угог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене баб 
с’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек п 
<p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те би 
замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је б 
из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запев 
у па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мен 
ко на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђ 
у матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она  
.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Ј 
 рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али  
и видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није н 
да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако дола 
перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па с 
 Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше 
!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се 
 <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обуз 
ти га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p>  
 Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта ниј 
, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али он 
је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p 
ћ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији п 
за у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> < 
 се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвиц 
 <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа 
31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и 
ети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Н 
има њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла 
 дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми  
лимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а И 
 Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене диве 
’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div type="cha 
о није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— За 
— „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга с 
/> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете не 
је.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к 
наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и С 
 Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће  
ише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љу 
мо:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше неш 
т жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Ан 
ори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија 
 да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жи 
p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p 
 друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда 
ије тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, чо 
а седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Гро 
; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала 
ица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поч 
 сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва  
обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — ве 
пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле  
 — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућани 
што, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се вра 
ед-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> 
, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, н 
за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазр 
.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њим 
атери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су 
 кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> 
ка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је поже 
!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... 
а велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо види 
т?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што ј 
брази пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепо 
раше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебд 
вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепер 
у је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и п 
 умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку,  
љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је  
о је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котла 
а ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S}  
атворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb 
 је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом в 
....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> 
. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо 
 колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече  
 и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p> 
како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не сме 
 надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био  
им корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали  
ојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p 
о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или 
ена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислил 
оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре пева 
ану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у то 
а се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. 
је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути  
Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — ал 
год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и о 
ије; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку но 
д јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се бу 
па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса окру 
ића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам  
ар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим! 
 узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{ 
, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти 
дговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да 
обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <p 
ворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с дру 
е навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче з 
S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетк 
<p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно,  
о.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој у 
S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по ра 
густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p 
родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу н 
, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придр 
ући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канце 
ко, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што  
 неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они диго 
 — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је тра 
p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он. 
плака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у  
ле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> 
 укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше ла 
то су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; ли 
е мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p 
еданпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути тво 
 се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— 
прети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда  
 пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мој 
сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Бић 
н не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене  
а нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су 
, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о;  
рвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је  
 доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, уп 
 куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост би 
.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гл 
pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Назива 
 сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и јед 
осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи  
едати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или преди 
тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па гото 
е од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђел 
плота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Ан 
тењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — по 
} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако 
нђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а 
ту.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— 
p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете о 
 њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по с 
е породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је ур 
ег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз п 
већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или  
на свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов  
анчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учин 
ађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био з 
.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од с 
тинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p 
пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о  
 сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једар 
би синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта 
"167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S 
амо те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јо 
<p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p 
својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнул 
ражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — 
мела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, 
 и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено 
и мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људ 
 он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко из 
има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из  
 n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче д 
ла,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја 
 је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S}  
е и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служил 
’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — р 
бом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младе 
стумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — по 
рно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него са 
тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p>  
вом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Ч 
p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све 
звади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли 
лу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђе 
} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте 
и бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи 
њад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где 
је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, леп 
је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрал 
ну.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке —  
ајо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али  
} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад 
за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми с 
 шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, ког 
 да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана. 
ик позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p 
тупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се дос 
Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким  
 дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулум 
>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде 
 кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички п 
зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њи 
ича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S 
де.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} 
{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж 
 и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p 
ну, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи т 
 Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жи 
стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова г 
болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S 
ш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и ста 
 Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну 
ну, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала  
својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља  
ија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— 
.</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише 
ено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих  
> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „ 
<p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е,  
 била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила  
да оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је 
ити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад  
ма јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пођ 
ама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу  
н.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема  
То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро 
 себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!.. 
/p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Зн 
оје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њ 
ку, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на  
е краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину 
живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S}  
е право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о  
у и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те  
рдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се у 
ео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у ј 
ер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђели 
код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћут 
.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила пр 
приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; по 
ије видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан 
мље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p> 
ка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише  
и чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па при 
 „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па иза 
азар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше 
ећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лаз 
е од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђе 
p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А  
36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и о 
лија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветов 
се спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отвар 
уљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у  
</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — 
на пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p 
им нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> < 
ме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седн 
љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговор 
што што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назва 
 Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави в 
Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и  
мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је у 
поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари  
лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе в 
<p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванов 
сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је па 
роси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани 
и.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она м 
S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белег 
ме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је с 
> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега. 
 <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти ни 
Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и пра 
овори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој кри 
ге басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p 
 догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изн 
S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра 
 један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата 
н за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ов 
орих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најб 
— био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Ан 
“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни  
њој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{ 
?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестр 
 рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем уса 
и помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана 
и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и  
 коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко  
а човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју ку 
о разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> 
>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Мн 
а је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се разве 
ли, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш 
 ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’ 
 беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју ј 
/p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и 
барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе 
 биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „и 
 Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану ду 
е од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се сме 
твар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} О 
пути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Ов 
чили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући.. 
номе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува! 
ражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не  
<p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играс 
људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито. 
>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз 
која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти 
том забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу —  
ала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би уз 
два чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија 
ваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и у 
 кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и ка 
во.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду  
е шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где 
 Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар 
..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће т 
есе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућани 
 Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Пе 
 џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те 
ља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А  
— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! < 
дину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све. 
p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу 
 печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да 
олила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не п 
а је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, 
о дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graph 
 мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је  
едила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом  
јим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким н 
о сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан вет 
клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени 
о ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и зас 
не...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.< 
вириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом 
ешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он 
 чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад до 
е.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.< 
ако је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђ 
 чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог п 
S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, глед 
?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме против 
х је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У пр 
ста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли  
ја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија  
 пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила глав 
оље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу и 
а.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> 
еглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S}  
нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> 
и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то  
јко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хо 
<p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> < 
у“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је б 
по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> ка 
истини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је во 
вечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p 
брази к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке как 
ему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној нави 
журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих 
ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па с 
 из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на  
а двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са они 
тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одуз 
е сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... доб 
се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни пад 
д је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се 
ен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „п 
ушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете. 
ивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p>  
 међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стеван 
 очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дет 
прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— К 
јата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{ 
и.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што  
де....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно,  
госиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја посл 
ом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, баја 
— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опрошт 
> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, реч 
к остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборе 
S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом  
то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађе 
 Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је 
} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> 
руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише  
же превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угл 
 нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, виде 
дила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А к 
ека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — 
 двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их  
о не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу 
њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима г 
ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и  
" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспал 
и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осет 
..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није  
е мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’О 
разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару 
 до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чи 
све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p 
 ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете —  
азара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</ 
Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у 
.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S 
упај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек разв 
на Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашт 
орише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш 
{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да с 
учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што  
 те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p>  
Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову 
тољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њ 
ја викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>—  
убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да  
 да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он науч 
ћа кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја 
> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима раз 
слугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} В 
ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у. 
 је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су 
.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје  
руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким п 
 човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени пред 
 — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>А 
 Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p> 
она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто 
ло.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а 
азареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она ј 
л ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац 
ра“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година 
 Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> 
че Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пре 
а Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш л 
>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени з 
<p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те 
д мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати 
кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрав 
ака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — мо 
радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S 
 по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S 
ју коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту п 
 бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S}  
, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чаш 
о бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он 
ме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у  
ке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:< 
предак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, 
ји, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „ 
е мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{ 
 поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" 
е опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у  
дим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти 
аде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} А 
лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о. 
па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе о 
"151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са  
ки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер ј 
ње Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговар 
 зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се ис 
е па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта  
 па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да ме 
у у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа 
е тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био ми 
аком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом зва 
ојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, 
— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Милен 
ра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — мест 
а зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно  
ади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p 
на и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако 
о сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто барата 
азар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У  
 би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да рад 
ели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајч 
ко ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је мо 
уке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је 
> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па о 
ај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја во 
ом, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку л 
је хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче  
 а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам 
ажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не 
их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже,  
м одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Мар 
друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом ј 
} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>—  
старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим мо 
а тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш 
 поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како 
ве сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину 
јан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S 
нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна.. 
био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S 
и ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Виде 
?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и 
 вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке 
 <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмл 
једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расценити 
а?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> < 
рибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање 
="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на 
нако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино! 
ко је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него  
ледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S 
!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја  
ем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дат 
и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се о 
>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је  
о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> < 
ј свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’ 
нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је памет 
орићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p>  
ице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>—  
о врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Леп 
мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Мо 
јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p 
о — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш мно 
— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : 
мам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам 
 Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућа 
м месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суд 
и ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пре 
 ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Са 
у о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трч 
свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад ј 
</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p 
— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За 
ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући 
..</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>—  
— да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њ 
је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњи 
</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила 
а понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежља 
— оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу 
ас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови н 
 шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна 
она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њо 
: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; а 
е удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих  
-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p>  
 мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила 
дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не гов 
 па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стеза 
ам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама д 
и ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се  
асова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум... 
и!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без  
 не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни  
ори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... 
та чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би бил 
енији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каж 
ар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће д 
ла, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— И 
ј Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у ње 
ају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> < 
ко долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на др 
уго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, ј 
сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру  
и пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило т 
ну?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље 
плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђе 
Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти  
а срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не б 
м.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} 
 — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро 
казало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или 
ала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; ш 
? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти кол 
p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кме 
т’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се прот 
</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се 
 учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину  
 Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n=" 
 !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ај 
> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> 
ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно друго 
и им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер м 
це.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’ 
који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о:  
је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити 
ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у м 
 видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дет 
ила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахва 
она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; ш 
весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли 
е, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на  
ији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из 
.{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> < 
 наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак 
а се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина п 
{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенц 
p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p>  
о да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу мо 
, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући 
.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што у 
2_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, к 
 <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не 
ове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњ 
Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за т 
пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и 
поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ру 
да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p>  
есто налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додво 
ого мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те ст 
каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што 
Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бој 
ају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном  
рамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p 
; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“ 
 прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина 
це јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком  
аше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути је 
нда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — ре 
неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са  
хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} 
ет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога 
S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играј 
— рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> < 
ио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и 
а и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би  
једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знал 
.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p 
ислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз рук 
их па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дира 
>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>—  
варају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илиј 
, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Ј 
куда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.< 
ам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радос 
а што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> < 
онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће би 
тике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри  
 попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему у 
како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на с 
братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену с 
у!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — гр 
.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедн 
издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака уб 
е шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде 
ва; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у тао 
чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задруг 
/p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико п 
ни!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p 
итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом 
рају се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих 
 Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{ 
е, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајц 
 онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити сре 
и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</ 
ку свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена с 
ш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Ла 
вора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица  
Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше  
<p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамен 
олачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме он 
Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе 
аш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни  
сам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</ 
дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Мил 
певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад 
в’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си  
а Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</ 
ст — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се 
p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђели 
p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p 
е би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види —  
ојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Пе 
<p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p 
ђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?< 
е дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад  
инко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је 
Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p> 
 ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одг 
p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа. 
<p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби 
оплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p>  
ти.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? 
p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, 
.</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то 
} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако  
ју: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.. 
еби је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочек 
сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти. 
се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи 
.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чич 
виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p> 
вакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Ан 
и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, 
а је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и доб 
ет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> 
 превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити мест 
— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну санд 
нија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, сна 
ого... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око  
. ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш  
ити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову ча 
> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</ 
на је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мај 
о дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако 
даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сест 
им селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро че 
S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p> 
сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — 
е; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и ж 
вана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренут 
 њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметн 
е она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родил 
вце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, 
. друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> < 
Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живан 
 <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван 
 — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а о 
а нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О мо 
усто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је 
>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој прич 
 била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p>  
асе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На 
мостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мисли 
C1"> <head>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом 
аја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој ср 
елију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђ 
и се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке н 
се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дуг 
прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врат 
копсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и  
разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p 
 томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој прон 
вотом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Н 
а дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је  
аше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов п 
ако се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раш 
Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Ис 
.{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?.. 
ка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују 
— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила,  
ати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он ја 
 са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже 
к“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S 
 Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земљ 
а на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли  
му све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га  
и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу 
Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној 
не патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како  
уком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија ст 
акале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви 
 си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштен 
и нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додвори 
<pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја са 
ам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не б 
би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред 
p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џу 
драви.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија  
 попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На  
егове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и нећ 
ли, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и п 
нђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви теш 
ликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{ 
</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="9 
ађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} 
ила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, не 
ива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чоли 
} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш 
е — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости  
> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а 
поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан ста 
 ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како  
а је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — 
 А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p>  
</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија 
 чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја  
 може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>неж 
же јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зн 
предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је зм 
домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је 
се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и 
..{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је  
 дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> 
 хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он  
чин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, в 
 овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем,  
 толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p 
ануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице девет 
та:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти у 
} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука  
 срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напуп 
ачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа 
 д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта 
ише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлач 
 Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква 
еђивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се брину 
..{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој тре 
суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!. 
<p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко 
је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морал 
 погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p>  
чић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење 
 он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију 
 На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко. 
е, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И 
га обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S}  
а; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гур 
ко је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавал 
ђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А 
/p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он 
е у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га пр 
али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца 
<hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је  
тина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста у 
стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађ 
се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван н 
ила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по 
 него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати да 
р’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше  
тарини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости 
.</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага  
апочете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу: 
коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па и 
ишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у живо 
ојима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" /> <div type= 
ављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу ва 
а није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео  
гледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика 
да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад не 
 пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прек 
 тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући 
ти к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Ан 
ана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од ко 
 поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излет 
у прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинк 
p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђе 
ом капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му  
о не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би  
налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се 
 попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чек 
 Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" / 
у и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накиће 
ријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад  
> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у 
ван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше  
етнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — м 
е сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После нед 
 се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У 
едаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што л 
 походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да 
ну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија сп 
пот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухв 
 бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђел 
ариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је 
а је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{ 
таше....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и ц 
евица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не г 
Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Ме 
ру, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у 
ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разб 
карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води 
ма, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш чо 
} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себ 
самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су 
ођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Бо 
е и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се наста 
 ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћут 
 притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жалн 
нидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане  
аху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ 
бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако К 
де је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ак 
е му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек по 
 ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic 
о прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта ве 
Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p> 
аволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметн 
.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док те 
их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући —  
вирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола глав 
га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако  
сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазар 
нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, 
само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаш 
 пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здра 
иле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> < 
уд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на да 
љеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја! 
?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> < 
 <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p 
увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да  
њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела пом 
ла.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а  
лико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па  
ажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преп 
ева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у  
рису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у 
.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>... 
S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћи 
} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст н 
ј паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цван 
ат узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда  
е видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше 
p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу 
не речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{ 
а ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на 
била у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S 
е овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише  
 казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто  
и ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се 
Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мно 
а то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’ 
 је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} 
овади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба 
е и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је 
лаву и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало 
тили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сап 
само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много 
и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумо 
, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — св 
уди и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени 
ње и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват уз 
..</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи  
 <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Зв 
 витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки п 
.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче ме 
њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете 
 дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће д 
видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе  
лони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њ 
ару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмет 
<p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да 
е им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше  
ије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се 
а свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа  
ешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече А 
, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од сме 
ше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да ј 
?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелиј 
ита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала! 
а.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се покло 
, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима  
 мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријат 
а ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су  
/p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећ 
а Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо  
а, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви ра 
копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о ч 
ам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, 
е твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадил 
чио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p 
 <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; 
ме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! —  
е не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{ 
 лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори 
 баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта ј 
д рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавн 
ену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун. 
ријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији  
 почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мир 
аболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се уват 
ужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја б 
чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и ра 
нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p 
 </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад 
.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дије 
 је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским < 
<p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> < 
— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но  
 окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> < 
 ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види 
и што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да  
се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче с 
по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас  
 да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да 
“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пант 
ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чич 
 то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђ 
S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога за 
..</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се  
ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда прија 
бро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном 
што је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубља 
 <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће  
.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о вр 
дости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} 
ана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману 
ити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о 
, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају  
има.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички ви 
је.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</ 
су твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} 
се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно п 
ћу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се 
, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би б 
 сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ал 
p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад кре 
 <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало 
> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} О 
равим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то тв 
а дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— 
>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби  
 у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> 
а љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим  
споде!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја 
ама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> < 
бру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — п 
а!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... 
 газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залуп 
е; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сав 
 пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — 
 мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав п 
ар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити 
 Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> 
има пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему  
а у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију —  
 нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p>  
киде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где  
ам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <p 
— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти кле 
лести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све с 
сно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к 
а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана  
 руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} 
ај пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> 
ви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђе 
..{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му  
ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа, 
јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог 
је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p 
очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга 
 па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно 
 пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној 
ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е 
на.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто  
моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти пода 
туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да  
рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже 
, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за  
 из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и игр 
 да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</ 
плати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом. 
но — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каж 
му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради 
оше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одг 
.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онак 
 само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А 
ији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе. 
е и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају н 
Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцр 
— рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— 
 чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> < 
> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за ков 
испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Би 
 где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div>  
; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И  
оће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} О 
а.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по об 
ка“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија о 
а авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума 
<p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде двори 
али:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хо 
 јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још 
у.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љуби 
инко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родите 
 јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!.. 
тиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се 
моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хо 
 ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар... 
 исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!. 
 одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— За 
, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’ 
} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се  
 кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те ту 
 на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} 
галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба. 
свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка. 
 у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо д 
>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо п 
од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>А 
аже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код 
квењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пе 
 она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: о 
дала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази;  
богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обор 
.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако д 
је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је  
. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, 
 <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа 
 пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и влада 
p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђел 
ова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена 
не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да 
прати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража 
без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљ 
ачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је 
 одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док  
 шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и 
/p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за ру 
 заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> 
 и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича у 
е и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спава 
је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је 
 неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њ 
 томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од о 
м, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних кур 
ти; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља мл 
ла и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим. 
/p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити свој 
 онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најп 
здравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Ва 
1" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је от 
де...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако  
 га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа п 
 Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p> 
бро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала бо 
S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа 
одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуб 
на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је сам 
ка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прст 
ка.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи оч 
ло лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија  
{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки  
и-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> < 
д оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S}  
де избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он  
на је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила  
д је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: дев 
и, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био да 
ди!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцка 
кну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка ост 
вет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спуст 
је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи  
 шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што 
 Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра З 
, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је П 
 твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год ј 
ти....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила 
аде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клин 
а се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и з 
и сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудат 
де свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њ 
 своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у ко 
е полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све ви 
а не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја 
а који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали 
 ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лаз 
} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не мож 
овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш 
у казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана  
ом силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу  
 прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У 
 да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада мале 
које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — 
и; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше 
.{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песм 
јавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. 
викују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Д 
и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силно 
ило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{ 
вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спава 
вине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p> 
 да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гу 
Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</ 
 и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ов 
љом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</ 
{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гу 
разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозв 
скочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди  
 не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше 
Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини н 
ани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше нику 
one unit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их 
хтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и  
Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у 
еђује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо  
гледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и  
тале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — од 
 одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њој 
 Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаш 
...{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради с 
аше сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да 
д Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад 
а...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува 
чања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међ 
 пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из поч 
упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и ком 
па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> < 
к, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људ 
 засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су  
домио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> < 
аницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у в 
 за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Сам 
 покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p>  
се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нек 
ио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се по 
селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на о 
, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студен 
а ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте г 
 што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, ку 
кују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p> 
 време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели с 
еће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри п 
да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда  
цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и  
влију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже 
 за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ:  
и за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шт 
аше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да го 
же се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — 
свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... т 
едбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша л 
у....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у цр 
јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ни 
 рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас  
ток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</ 
а у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек 
..{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — 
еше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози  
ин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Неб 
овала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни  
ио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук ви 
тила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S 
а дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{ 
та је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Е 
и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Ј 
 сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сн 
ановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само п 
о немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би 
 — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене;  
е погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хо 
ју се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше жи 
казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> 
је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S 
— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руме 
е највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А 
атови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити 
плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спус 
јми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар 
шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја  
 За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је каз 
И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и п 
 И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он  
заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић... 
 силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели 
ско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели 
се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра 
а Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјак 
>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И он 
до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> 
у да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је  
{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича С 
приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера 
 а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио 
сне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од  
 трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне о 
разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лаза 
вори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре вен 
умених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је 
} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бел 
. па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</ 
 мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} 
и он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Ан 
у у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказал 
која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаре 
{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби г 
а сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то ј 
ђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде 
ињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени кревета 
 њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Мар 
 из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кро 
/p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан 
ико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде зв 
че Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише једа 
Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вра 
 У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке боле 
д пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад  
им да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како  
 види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који о 
д старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана 
њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— 
 шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити остави 
ладићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младож 
/p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дан 
ђе да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе п 
у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска д 
ш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.< 
мо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, 
рци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи па 
! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у  
ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред 
ери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред 
пирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли  
кочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија 
на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај  
иш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима) 
ким барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим 
 Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p 
попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар  
љуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевин 
S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — 
а шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога 
премом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну 
де по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима 
је.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, н 
увала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи  
ала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жен 
 колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си т 
 <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угаз 
Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају,  
еђу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади ј 
си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и изб 
у госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти пом 
убљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам!  
 <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи 
p unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу ј 
Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он из 
А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи,  
p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољу 
коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти по 
и — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“,  
ту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки  
ду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кр 
.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младо 
боље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете 
иљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>—  
спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone 
е велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезош 
већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пуш 
....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману гл 
<gap unit="graphic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: 
 пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је 
 њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{ 
 и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је од 
си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} 
 Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— 
>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угреје 
?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од 
несе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S 
д се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете р 
 замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и 
лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да  
е!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило прол 
запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> 
 сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</ 
тио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S 
дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од  
мађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.< 
оше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— 
амару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буд 
на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; ал 
ркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је б 
јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошт 
е пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у  
отке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је 
S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико  
ројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П 
p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик. 
 се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршен 
ада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе 
 није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> < 
лаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А де 
 Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Ниј 
бна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S 
а се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.< 
на не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„ 
 <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е 
но....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У  
са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и п 
е знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер 
седи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр.  
е, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек ни 
ни..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога. 
 пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и ве 
.{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с па 
ј.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад ј 
а се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћем 
 друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројим 
ицима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... ви 
и везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</ 
н је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> < 
ожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе 
 „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне 
у се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с поп 
а кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о њ 
ти, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим  
ше...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мај 
им беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше  
стале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Ма 
 авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича  
евају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И 
али своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрс 
Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} 
та њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, она 
> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по ма 
 невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се  
аше само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... ма 
> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше н 
е све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Р 
рачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У 
то је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и  
..{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута буди 
 докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од 
ча Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринк 
о коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда 
ад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја ос 
 сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донел 
о тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала  
вати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па  
у Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> 
ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сим 
 Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p> 
квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула  
тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се по 
 пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је и 
 наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот  
м је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лаб 
ше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.< 
> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом 
 тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... 
 <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?. 
ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се  
ри! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по кач 
> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да  
 исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} 
на узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све 
 вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог не 
ли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пис 
устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуро 
ви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати,  
— пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; 
етом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендиј 
лово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „преч 
{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бо 
мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пант 
селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} 
нскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и д 
поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети  
 се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не 
> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Љу 
: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна 
а њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин с 
ат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре  
 попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари 
м се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је  
ко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њ 
веде у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> < 
га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана 
месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу 
о!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђели 
н. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по  
ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде поставља 
>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за гос 
ико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад  
 у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаре 
опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све 
, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте пла 
рану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа 
лаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то  
на хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? 
а к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, ј 
 на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пу 
 <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи к 
 скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре  
</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља 
а те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стре 
<p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре г 
 показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшали 
/p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред  
здравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не  
род изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у  
дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима с 
д барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови  
ви ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барј 
 зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и н 
актар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-ше 
p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Ж 
ку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>—  
, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак. 
 поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој изду 
њаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сва 
о ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко ка 
 по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метну 
да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>—  
ве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постав 
м пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила.... 
ираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркв 
 разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови с 
и, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима,  
на нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију 
l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l>  
 <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре 
аду; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба по 
г’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S}  
утра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су 
у — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук... 
је радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бу 
 ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинк 
ало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоко 
 дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види ко 
.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се п 
И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{ 
ет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђел 
 рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и п 
ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађ 
— шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p>  
> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пош 
о што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одава 
ња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко 
 поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па с 
и она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој 
ишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица 
а гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’ва 
 је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију.... 
а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S}  
е!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И  
е познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њези 
а се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — д 
м ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуља 
Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад  
ругло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку 
ом—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Е 
г раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крсти 
} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало  
ну изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега  
ве те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} См 
ју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се зап 
> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опад 
 је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се  
ати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на 
Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих  
 груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око м 
о остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчин 
ваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц  
елу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око см 
 да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> < 
рским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то  
е Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићев 
 ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очиј 
а паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не 
 и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови 
ла руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше м 
ма чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и 
е!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано 
а осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онд 
на узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену игла 
 њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он по 
змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче р 
 мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућа 
и, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим 
 су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обога 
 ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црве 
аслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до  
 уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па 
ривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p 
 и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и  
p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, ш 
Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као с 
 /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе иш 
а: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свир 
аша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се  
 Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тана 
крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шиј 
ну, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p 
е.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и  
у у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете  
јутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена,  
па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погл 
 она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{ 
љеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје ку 
 изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’ 
врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали  
Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graphic" /> </div> </body> <back> 
војим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где 
 своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишл 
тко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет по 
ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p> 
</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређен 
н се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је 
ад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше 
и је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, опл 
аспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на  
 му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши: 
позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаш 
ом кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> 
оло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је бр 
то. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> < 
се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити све 
ђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, 
у у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа  
сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш 
пу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него шт 
дно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође  
Д</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <pb n="2" /> <p 
Д</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 ДИНАРА</p> < 
ли Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p 
"liminal"> <p>ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ 
 пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!.. 
и лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати с 
раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима 
..{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, з 
кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она 
<p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— До 
па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у по 
....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од  
аш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не  
ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, 
а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они 
S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате  
ад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко д 
....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове  
ан јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле 
.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешк 
укнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне на 
, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али  
иже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведр 
</p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p 
p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; 
p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим и 
сече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{ 
жем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти зн 
се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осет 
ву; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и поди 
вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p>  
цу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</ 
 петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да напра 
.{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би из 
p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрл 
 га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p 
, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p> 
сле ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни  
стише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама  
ећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет 
Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о 
е у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> 
 и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{ 
атића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећ 
S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила  
Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет 
љуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била зд 
<p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарал 
 одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спав 
амо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита боси 
ише главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— При 
то није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, 
алупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо 
е Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Б 
у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш 
к млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија с 
 баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шап 
тла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са ква 
 што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија  
ад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет ста 
равише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече М 
тркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке 
е она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пре 
та он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— 
 кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича 
а.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не од 
 она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} 
е викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто  
и то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p 
 дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени  
у, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво би 
{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</ 
азвеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>—  
пет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био об 
а — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што 
н ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могу 
а није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p 
 к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... ал 
о се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете  
> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, к 
S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш т 
 да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и  
 и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, т 
је шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{ 
епосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где с 
шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, д 
живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад 
их семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела  
А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У о 
 да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране 
елеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио 
ајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја п 
у, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица —  
аше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога шт 
тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на  
> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седе 
 <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} 
 богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —ре 
ј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и 
ти детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му ос 
 почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку  
/p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — ш 
њи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јау 
а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.< 
удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећн 
е спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од нек 
е у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} 
 удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само ж 
’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете  
 било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрв 
е на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радо 
нце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме проб 
“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заб 
он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија оку 
у три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану  
>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ —  
па.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива ј 
/p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко о 
и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p 
око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, 
по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило пад 
„уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „ук 
 Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим 
атити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има 
та нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места н 
цила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по  
еђаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био би 
, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле она 
...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прек 
се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S}  
S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који пев 
љава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је 
тук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда 
 лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста н 
узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај 
<p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, 
 њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на проле 
p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па  
то и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је о 
ворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по наши 
нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тел 
мирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без 
Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњил 
ј се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата. 
међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје п 
била уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвеће 
есели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Мила 
ули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио  
 могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о з 
едоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сват 
 Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у а 
{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз  
векрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и 
и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S}  
се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај  
па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.< 
о мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од о 
Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смет 
Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију 
 — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, сто 
</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као пон 
и гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној в 
вала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те 
нђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p 
Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговор 
.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си  
н знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смр 
оју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И 
, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снај 
ће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој полови 
ван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га ра 
аст чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому  
ече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту 
 отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „О 
 до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху 
е.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „ 
тевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? —  
Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег 
ан страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га  
Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</ 
 тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би  
 богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једн 
а није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сре 
та, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> < 
поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта  
ћу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обо 
римирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост 
на и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S}  
{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</ 
стом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, ј 
де, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...< 
оспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало угл 
а се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p 
мела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету изл 
 копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа 
на јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нин 
е јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд и 
х га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{ 
етња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван  
како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана  
p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S 
, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p> 
иждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне  
 леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жен 
ар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљун 
док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече 
ма иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p 
 <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко де 
и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дреш 
јом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старој 
је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па 
 коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p 
p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и исп 
/p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле н 
 стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин 
илије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{ 
кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невес 
ча и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише. 
ећ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сва 
p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину 
> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p>  
био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те та 
свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути цркв 
 и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гр 
е дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па  
нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове.. 
убише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} П 
учка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се 
 са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ру 
— младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади 
ијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њег 
 мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).< 
 Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n= 
ушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p 
, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући  
утра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да руч 
пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је пре 
ви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше 
дио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво —  
} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мен 
 кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала с 
 а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част 
ојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан б 
.. </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерит 
и.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и ј 
вина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p> 
што шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и 
.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И с 
рим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к 
лико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко 
ија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе он 
ли!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у 
/p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим саста 
е чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово 
ти!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад  
е добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти траж 
гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" / 
 чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, њего 
/> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила о 
иса лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Б 
се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све 
био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказив 
ло.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега 
тнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све... 
авикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> 
т допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен- 
 јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?.. 
ла је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јо 
ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— 
топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше 
</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колик 
ш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе 
Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с 
 њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствираше — ко 
!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па д 
д је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и до 
од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} 
у!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ј 
.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— 
мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>—  
о.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n="60" /> <div type="chapter"  
и ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасени 
кад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је с 
...{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богат 
у на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није  
 љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни б 
умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те 
бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био  
> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од дана 
али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга:  
а се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и 
ле!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих  
а.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то  
а добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену  
l:id="SRP18932_C15"> <head>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко  
<p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље  
ге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше  
ејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су с 
и бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се мо 
а ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно плат 
тељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пут 
.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледа 
беника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не 
ије нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то за 
е да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и 
у; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе. 
ста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраш 
...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суд 
> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем 
и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он 
оврну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p> 
а куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота 
заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!. 
е, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца:  
више се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала б 
> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о 
 добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!< 
раше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби св 
лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена у 
...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ до 
ли Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа кој 
су сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, 
естом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и  
 <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушк 
н ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: 
 Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— О 
сника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће св 
 плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже —  
ре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свек 
еше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиш 
} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага о 
ћ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама 
таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око  
екла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и  
о то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</ 
адна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је  
 земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једно 
уке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њо 
а дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако  
ално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио  
<p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио ј 
/p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S 
сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама 
а бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници.... 
 — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter" x 
сећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.< 
ред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n= 
 моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла сам 
<p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђел 
и к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пу 
иђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари постави 
апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље  
и!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} 
 ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу м 
а покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти по 
љник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?< 
по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} 
ише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је  
</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и зап 
} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађа 
/head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је ј 
к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога  
и се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И о 
— по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кум 
у предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{ 
.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама  
д у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да с 
 се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита  
ича шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</ 
ећ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> 
Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p 
лази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и у 
ром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А 
а онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те  
 рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за п 
ло земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била доб 
паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Од 
уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро ура 
 изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тат 
де, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — н 
“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пан 
благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стри 
им и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији ок 
.</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој  
 се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у 
адила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чи 
Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше ми 
а.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} См 
ти).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S 
а ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чуд 
ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надг 
њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су д 
ној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику сва 
није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да рад 
<p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар 
> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори 
вета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели  
у дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри 
pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требал 
мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађ 
P18932_C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што 
Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; з 
у; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему 
ече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља 
 подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори  
елија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{ 
лију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете глав 
ити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!.. 
!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре 
; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Ан 
лио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p 
а.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе п 
; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авли 
ђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлиј 
јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице! 
p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли 
и).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији м 
 ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и дец 
 <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва 
стом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло изл 
и и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и сам 
опа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А 
вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} Н 
ија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допад 
цу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p> 
} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осе 
 запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и  
 укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чи 
аројко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Св 
— што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала н 
ске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она  
 дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и од 
 умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамт 
она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Мар 
!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</ 
 врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори  
свануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост  
ат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћерет 
 <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи обо 
јећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па г 
га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p>  
 Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по 
и с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које 
пра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана 
а им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на зе 
— лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај  
! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе вод 
вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се 
— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> 
ог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећ 
 једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће  
е их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како ве 
оста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{ 
кву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одгов 
спремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p> 
им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје 
нити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> < 
ем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узм 
ања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда 
пасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одве 
 од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поч 
атељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи. 
} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> < 
Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим 
а; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — сле 
оже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, 
граше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође 
нако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“  
 заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замери 
ре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.< 
 жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="9 
ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих пошт 
послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- 
.{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и н 
ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и по 
а и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века;  
 и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си!  
<p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати  
, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... до 
ца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> 
да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо,  
пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...< 
Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене  
p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог д 
! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа 
Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и пор 
 упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Ј 
</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману м 
вину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта 
овараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде 
а га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 
„И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте. 
ивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како 
реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече мој 
— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја 
е научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јеса 
> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше  
<p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држи 
S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — с 
је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Мар 
.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим име 
им...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— 
</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу  
днесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чед 
нђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашапта 
P18932_C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакој 
пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољ 
есни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкара 
— али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...< 
 небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле 
му „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека  
де да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тум 
ича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и  
е суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове;  
ивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута  
> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на вед 
{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише ј 
е паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном про 
} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако о 
 <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p 
</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — —  
ње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једар 
у раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини к 
нђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{ 
!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и он 
> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p> 
ла к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад 
 која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти с 
и се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>—  
ано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде ко 
на. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па  
{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему до 
 мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру мерка 
ра.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је  
а јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави  
о, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче 
би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече  
оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на н 
 кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које  
к је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли 
је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе 
сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{ 
unit="subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност к 
беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> 
не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" xm 
 при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> 
е по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> < 
кну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{ 
е лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гр 
ви повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа  
ај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; сам 
дан пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика  
у.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам де 
уче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице скло 
 бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љуб 
> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упи 
ри људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабр 
 једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крв 
, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела 
/p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да 
га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да ба 
еда атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те 
— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај  
 опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу  
елија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима 
реба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Се 
 на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлик 
ог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше пра 
ванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође из 
жила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела 
едан ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет 
бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у  
ше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О м 
нђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ног 
 ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сам 
сео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Зна 
ио кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па —  
му тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али н 
јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Ву 
p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се  
чекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разгово 
 подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није  
творише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима к 
и у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p 
е дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га 
p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради  
а...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, ба 
у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и  
а.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, в 
и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја 
> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.< 
а.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под ста 
љу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо по 
д појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине мило 
 није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот 
 попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: 
је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S 
азар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" /> <div type="chapter"  
стити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи 
 пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; 
Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече о 
ди, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савет 
— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета заглед 
<p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опе 
 то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије 
"175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакост 
Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: к 
у око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Н 
одушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је ве 
 викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</ 
о — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалб 
стре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче во 
и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље. 
нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни д 
к буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији ј 
акта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно  
head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице  
ћи.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, г 
S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о  
ледње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више 
и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог дво 
ко ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њ 
{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што  
 земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p>  
?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа 
што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нак 
опо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! —  
 Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... 
ам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад 
/p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па 
!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја 
вре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и.. 
о замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор. 
ија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она 
штен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на 
 се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, 
дела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{ 
и човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се зам 
може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снаг 
 свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе ж 
ију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Мила 
 Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине —  
ету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не 
га вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешт 
 је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили —  
 им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{ 
} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — 
ед у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то вр 
 уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас 
 дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалост 
ишта док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, д 
 Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!. 
походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> < 
е бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!.. 
ручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} 
адити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Госпо 
ег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу про 
еједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да 
 цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско прокле 
ико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно!  
} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!... 
и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да проме 
тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што р 
е платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p 
те плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помис 
p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb  
ш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу с 
вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, са 
те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не пре 
оговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ п 
кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека  
ајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авли 
ба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „вар 
Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и 
и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мици 
Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајати 
вана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби  
 рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.< 
оцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој в 
па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелиј 
мо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је  
 дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до кап 
ти.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Милениј 
 од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p 
И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није  
ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— 
 бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да 
ричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није 
> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли св 
.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па 
у заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице р 
ла — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта наг 
икако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван 
ио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја ме 
 он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од вра 
, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла ко 
ало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали 
ли и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хт 
ек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Жива 
“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима 
{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе 
а зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске ра 
е око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:< 
 Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову 
а говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету до 
 се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p> 
адник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвир 
 човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момч 
</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра 
 јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вече 
збиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да ј 
види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде 
ин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ни 
— него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, п 
b n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку 
је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се ди 
рачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њи 
 одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} А 
е кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца  
 леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лев 
 јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима 
е је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богор 
Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кр 
{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко праг 
болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n= 
сму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад ч 
мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у  
и слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и от 
ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву  
терати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне 
 би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је 
“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац 
 Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта  
его сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево ви 
 и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече к 
 Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу. 
си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о,  
ице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, круп 
илаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху с 
а зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола 
а дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О 
ј криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о не 
га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га они 
 па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад 
ју! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше  
енијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај з 
S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> < 
а чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора  
ој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p 
 вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Ан 
ећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S 
еколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела 
клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p 
дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју  
S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија  
у болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> < 
а.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене и 
м памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дуг 
ећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{ 
и.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> < 
 већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром. 
шња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гл 
 тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о 
8932_C3"> <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дош 
глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} 
си ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на су 
p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју 
елиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p>  
И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда ус 
диркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка  
ијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкол 
 а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро 
моља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103 
 је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила.. 
 <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене 
о..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Милениј 
/p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже д 
шту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А о 
ану главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очи 
е и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — 
во.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опан 
пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се с 
еп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; 
о где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, ( 
е бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узе 
P18932_C10"> <head>X.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S}  
нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} М 
 рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењи 
а љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута  
— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем т 
ице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама ра 
е доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у цр 
ћи и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад  
ојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад с 
а?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њих 
а.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нан 
она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она  
ћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>—  
шће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Ан 
ешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој сави 
— Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из г 
не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје руб 
о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’ 
, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућ 
<p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, бр 
вана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван. 
жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјав 
 кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђ 
о, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-но 
кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву  
е на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и  
 да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако 
</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза је 
 док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!.. 
оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо! 
о века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — бољ 
>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити  
има.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одб 
... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до 
<p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тр 
ви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему т 
и.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ збо 
астави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчи 
таријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све к 
ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вр 
поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва 
уће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољс 
 косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен. 
.</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сун 
н, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част  
у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни тре 
 Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свако 
се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика  
 главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и  
не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати ок 
 где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве зве 
 и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мо 
бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је 
и.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n=" 
ле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада 
лима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, г 
е.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.< 
а засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати. 
то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да 
 паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира п 
е га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с  
ку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из н 
ом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајч 
су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они р 
S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?< 
векар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p> 
варају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник 
ове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо 
г добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше 
а једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав за 
дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе м 
више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</ 
одитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је  
име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школова 
S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Мој 
 <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" /> <di 
> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p>  
з шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? —  
белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S}  
ес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је 
.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него  
добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија п 
 живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад 
ћу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што  
 греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватови 
иване са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара,  
укурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове 
краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима 
ити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Ж 
 и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти ме 
 служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити 
{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу т 
т“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлов 
тобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне л 
Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи 
 разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и  
!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко 
p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; о 
— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ва 
те редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изне 
..{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар б 
: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја ве 
„к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а 
амислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т 
око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви з 
 Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од к 
ућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?. 
> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — 
ки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми д 
зговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Ц 
е и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата о 
 више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од как 
одавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, 
ан је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама 
икуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Жива 
наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И,  
 потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пло 
екар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то н 
чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш? 
ца.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хо 
.{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не  
..{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђели 
ваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p 
о је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> < 
м се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа  
„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају... 
 стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један чове 
ше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас  
едне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако бил 
нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјај 
ој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад вид 
 мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита  
а и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...< 
— па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — 
ука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— 
ана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и 
p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И  
 да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добр 
 <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И а 
ли да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— 
се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђ 
ла богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала! 
</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ П 
шку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од 
ишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пл 
иљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>—  
 пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.< 
 <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста плове 
Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Е 
 зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли М 
— али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама к 
 била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} 
ворила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти с 
 рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти в 
.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а 
?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S 
а ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово дев 
 да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> 
иленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p 
.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он  
нака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ј 
едам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно!  
пом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“. 
 <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје. 
ецо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>—  
о је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и  
ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданит 
укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде д 
 њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоћ 
 ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно закло 
како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, как 
дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Милади 
> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p 
.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два р 
ју.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{ 
</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта г 
налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, 
 главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p 
а лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам 
 И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успре 
</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: 
ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ј 
Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгле 
вај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема 
 једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срам 
х па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> 
..</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуб 
просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру де 
ез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место нал 
еје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени 
на памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну... 
 од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су  
ценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга  
рце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p 
пе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— З 
пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара укл 
то је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бог 
авници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар П 
а: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} 
је ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кућ 
 <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљам 
Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нек 
асове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ра 
 Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{ 
— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p 
другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог мом 
 <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p> 
ох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку 
ће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> 
 да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо 
а се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој н 
а на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> 
д својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше  
p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је 
> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па п 
 се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— 
рним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне 
ја се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим цр 
ови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по 
 чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не позн 
зати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S}  
е свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост 
 отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла  
“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одми 
ичало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи с 
лила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њен 
{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p> 
усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек  
ора паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> < 
тер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је ж 
 „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</ 
 ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је  
очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смеја 
очено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је н 
 И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да 
 по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ок 
 глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у р 
уке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио.. 
Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек 
вих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим о 
леко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса 
очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадо 
од плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много бе 
е лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на 
д угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које 
г је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тума 
, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје ма 
 Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашнос 
у!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до друг 
S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све  
и и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она  
 Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S}  
S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера  
; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те  
аше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашља 
бињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јен 
по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да 
</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Б 
мена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и д 
Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његов 
сим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чуј 
ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда 
е дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутах 
а јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пуже 
нија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, сна 
је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p> 
е чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Н 
а, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај...  
е гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да 
— ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако уд 
огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда о 
авири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од з 
неће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се д 
е или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај т 
пет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} П 
у су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад к 
ејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> 
плашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су р 
една?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S 
ка, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играх 
ље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њ 
е удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} О 
јеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од 
стави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се л 
етала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад  
у кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли 
лиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувал 
ила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p 
емој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више ов 
 се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} 
таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки м 
те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n=" 
дати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} 
 </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— К 
 да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд,  
о смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али 
е још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш 
p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p>  
 Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> 
 лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на вра 
се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари  
к упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, 
а хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога пошту 
елија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о шт 
</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{ 
и за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; боле 
/> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и до 
— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи  
е расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаш 
жени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени 
; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; 
добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може 
е, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ва 
ија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— 
говор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две ку 
а у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>позн 
арац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи< 
ам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати 
то ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прси 
м скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборављ 
зо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би мора 
убав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“.. 
ћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да 
 радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама 
ме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како ј 
 песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да сво 
о у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, п 
заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а по 
су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак н 
ија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— 
p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар јо 
 мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван,  
 повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете 
 — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смр 
’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{ 
, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају:  
 двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје с 
око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, сре 
уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко 
 Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p 
сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добр 
S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радо 
нко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима по 
 т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољ 
.{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи  
, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пре 
иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала  
ла старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекр 
ли са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздра 
 <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га 
и бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђели 
је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене 
S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако  
 је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији ра 
 пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — 
шу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онак 
ван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче 
 више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрос 
p unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна  
нком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се  
о... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} М 
оњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n=" 
мо је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој нап 
едно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и ка 
<p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</ 
и ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их наз 
 старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бо 
сма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника кој 
писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо,  
атови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватов 
} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек р 
{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{ 
 Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?< 
p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и  
арала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба с 
час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S}  
нђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тог 
ија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дво 
апад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Со 
 једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица 
епо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износ 
 да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су 
„петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бо 
оћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређу 
ију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то сам 
па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите. 
н је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је п 
{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!< 
 ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „неја 
рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S}  
во вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко  
че Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђ 
ак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око п 
е — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И  
, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — 
.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, 
иђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ов 
богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих доб 
} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који 
к Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су с 
 се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене ш 
ика кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о  
 је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није с 
 не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац 
{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p 
 прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Ов 
же; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пуст 
 ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га: 
трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио  
му увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а 
> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће  
ајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који и 
чак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p 
абрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти  
вру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну 
вио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који б 
p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p 
би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом свој 
 јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није м 
илберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Ч 
се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам слом 
судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> 
 ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p 
>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе све 
p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?< 
онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласо 
дна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што 
.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! —  
="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОС 
<front> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОС 
најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није 
му!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво 
ма....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија 
 дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, т 
 „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су  
 — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру,  
! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} А 
очепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— 
ија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него шт 
ста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим ис 
Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бр 
се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> < 
</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> < 
...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица 
 је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S 
 добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је 
родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од ра 
словити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло,  
ј мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како  
рву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана зава 
— по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} 
опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S 
; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад ос 
! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над глав 
 не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а к 
ози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>... 
па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепо 
и скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођен 
њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор. 
а; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија;  
 се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ни 
никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се н 
а и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј,  
е ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девуј 
 и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?< 
и ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису с 
де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хт 
рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у до 
ији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све н 
 проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти ј 
, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије дев 
 А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. 
ужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} 
То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја ов 
А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала са 
>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси  
p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана 
 Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више з 
гледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Са 
е.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о ко 
о — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу  
.{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам 
ћу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладн 
да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и 
 <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш 
Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</ 
, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости  
 старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> < 
—- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати не 
 јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> < 
p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} 
 ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам 
тах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ј 
’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема 
изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваш 
ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица п 
 и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је 
етац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — т 
оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се 
?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице,  
дости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она  
 по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену 
у она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. ( 
 највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би у 
 шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим вели 
иним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да  
лико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пут 
тиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез 
S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да м 
о, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?. 
о првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срет 
— и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>О 
е за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси 
 оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и з 
 нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те моли 
..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p>  
или јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете? 
 тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о  
е, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и 
вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољ 
о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се 
е...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла пр 
 Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зази 
<p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p>  
p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p> 
м.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њи 
{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <d 
е он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p> 
е ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје 
и и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— 
аји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели с 
ња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле 
p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича С 
n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану  
ама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— О 
 пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p>  
?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> < 
 Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>—  
и бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у који 
а запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу би 
јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graphic" /> <pb n 
мреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ре 
кчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа. 
и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за  
а би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и при 
сјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> < 
 може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} Н 
ћ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича 
е и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста,  
ди сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окић 
не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} 
е је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој л 
гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад ј 
а....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелиј 
љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p> 
дости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар  
да, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с 
це... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... 
да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отм 
ко совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марк 
, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде 
на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — про 
рстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаш 
на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.< 
По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу б 
јатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А ш 
њем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> < 
дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте ј 
заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци  
Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо  
изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док ос 
беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина 
ија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, ум 
г помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина  
ска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А 
Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја! 
олико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— М 
S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја 
и тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила пр 
>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија 
ринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва 
ице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па 
ину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капиј 
 макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику моли 
е!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан ради 
 свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која ле 
> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље  
.. ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им з 
ед свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа заса 
уди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати  
да се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше с 
ше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго сед 
? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала ко 
ди пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p 
зати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето т 
ама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети.  
е ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспа 
, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.< 
Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мал 
!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S}  
некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост в 
ој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако први 
 Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p 
} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> < 
е па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S}  
цима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече  
 колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на  
агодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин до 
љуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p> 
овек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л  
е како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој мате 
е да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се 
иди неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вер 
 црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у  
акон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и л 
} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се  
и воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>—  
 срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ва 
верити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један 
те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну  
уку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап п 
>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде 
а.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте  
 Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да  
 прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се ка 
љи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све 
 Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам в 
 те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p> 
 лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова б 
био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли т 
акију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван 
, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање.. 
у.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Нем 
ам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке 
 унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо  
е надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људим 
идрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>З 
— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо. 
 видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да с 
 волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више;  
варали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје ст 
S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па 
о: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p 
то без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод 
а давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад гос 
тали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле ч 
Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио п 
<p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обу 
оклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ по 
е — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и 
>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ра 
и се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да  
а вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Ан 
 бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — реч 
ајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћ 
штољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише  
шкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе у 
p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је 
ем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија од 
 и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре ота 
им те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што ј 
..{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једр 
е им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> < 
ислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, ди 
тварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беш 
цом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики ку 
 — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дуг 
њила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је  
ошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам —  
ве породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић 
окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли 
колико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb  
а Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим 
!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n= 
{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p 
приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и 
} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мез 
ог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, р 
 млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о м 
у знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о 
 ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно  
 Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</ 
атеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама п 
о — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна 
— па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да ост 
p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вам 
однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа ле 
еше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} 
опа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исп 
т после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорит 
 <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица 
а?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благос 
 од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима  
ну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме 
по к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач.. 
ијама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам 
њево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ 
Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече  
ица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, де 
жи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!< 
рени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо 
и јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до ше 
мести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p 
ој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њ 
p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се 
тко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> 
ика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> 
 рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p> 
азва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече 
 оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала д 
 <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко  
него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе г 
— одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће. 
{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— 
ине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> < 
е посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да г 
 суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича 
 вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{ 
, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“ 
аспитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — о 
жу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи п 
<p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </d 
и капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и 
виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — вич 
S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јав 
ти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од су 
!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде  
 сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебел 
>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо о 
ео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> 
разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреп 
p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече  
ек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>—  
о моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и 
 рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — р 
ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми теп 
>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{ 
Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назове 
иноћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш  
 не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; ниса 
 напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде,  
је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у јед 
азгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара,  
па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијо 
> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редар 
ви се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— 
а....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше 
ага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко 
волана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја  
рцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о мушту 
о се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?< 
много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага 
 година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p 
..{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> 
је!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p 
.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије о 
> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е! 
{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p 
га.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Не 
>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла  
— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.< 
ја?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шт 
арма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио 
лико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>З 
р младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S 
аројком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} С 
руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их  
а чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Сте 
</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један п 
колико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, 
и брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p 
ија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нов 
/p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за ср 
.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и јед 
..</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он  
е могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Кр 
а и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече 
“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цр 
 на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелиј 
оговарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере  
ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> < 
нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у ва 
ешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</ 
рже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрви 
у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој 
јом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{ 
на стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи јо 
— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја  
ст, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан и 
S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и сме 
и.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.< 
.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде  
{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучит 
.. па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а  
 кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на бли 
их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па о 
а.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато 
ад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече д 
љуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију м 
о задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори  
 вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика 
> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де ова 
0" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Д 
 <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла н 
— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Доб 
ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се  
е то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо  
м ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p> 
нак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе о 
ли и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином  
 <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — ал 
.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава —  
је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А к 
</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> < 
јчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако к 
о да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили тал 
ве пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> 
 биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Ма 
<pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} 
! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p>  
b n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а 
> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Милен 
ћу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завади 
ли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</ 
 и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече  
<p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду 
добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Ш 
илберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија п 
код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења. 
е, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је бр 
да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!.. 
</p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где  
кућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — намени 
 Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леж 
арта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може в 
S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана 
 ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске  
ј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p> 
оже Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!< 
 рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.< 
 Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.< 
ра и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади з 
ђе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је с 
ило да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p 
 му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и  
е у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не на 
доше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</ 
тина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога 
 Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— 
} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он по 
а к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу  
raphic" /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S}  
ше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за С 
Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је  
нђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану д 
 девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мар 
товати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, нис 
и голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p> 
ужи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила св 
ко! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упит 
оче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари пр 
 им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, 
га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и  
рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p>  
 се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</ 
<p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелиј 
 ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није  
 — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Ан 
олико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвет 
<pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињст 
 Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се  
 кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{ 
ко, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да 
 многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка зн 
ти.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле. 
.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> 
 излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по  
је могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и у 
о.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све 
у њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила  
лази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте в 
ко једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана 
ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да  
рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па помож 
?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал зн 
<p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не 
обро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слобод 
пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мот 
 њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p> 
доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не зна 
>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би  
е хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.< 
у Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овам 
="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она  
ити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух 
нула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако 
 рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни же 
 је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, мног 
пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Пе 
а Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост д 
p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стев 
претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>—  
створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше ч 
поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Г 
на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и ј 
о — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мач 
p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; 
од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по м 
 тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p 
чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зац 
ој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Ла 
ему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; вр 
ко моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p> 
погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „ 
 се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак 
у кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за  
екрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? 
и, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку 
ак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући: 
у у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S 
> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља,  
 — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p> <p 
ен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још  
) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу 
 црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да с 
.{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спава 
.{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим г 
кнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p 
S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!... 
!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљ 
ати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И 
 пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и зав 
аш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече у 
ових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре 
 дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у 
и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми о 
права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да 
 Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n= 
?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} 
иђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам прича 
Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? 
ђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си,  
 „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p> 
ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; мол 
нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи 
— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миле 
{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спав 
ла је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако —  
.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је 
 ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен. 
 ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да  
берком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „го 
 нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушат 
> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косо 
, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче  
 се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз 
 тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још је 
ута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала 
тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је п 
јко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла 
Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га. 
та и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И та 
радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри 
довати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити 
и, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како 
о моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин с 
ауке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{ 
а.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>—  
очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј 
Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, 
о, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком  
S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једно 
p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} О 
 да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} 
ти!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Не 
S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели га 
 ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упит 
а! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти  
ш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Сти 
се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — прокл 
маш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме пом 
<p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — ал 
косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше 
тишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђав 
исам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и 
</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>А 
 тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Д 
ј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSec 
uote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Мар 
днише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу  
 Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да ум 
и тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него  
 ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p> 
ставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш 
 престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p> 
 веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђ 
њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за  
рав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање. 
/> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p 
та.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше  
тао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија д 
крајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никол 
а.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену д 
 — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>О 
уно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је  
му осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> < 
дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљ 
на боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши го 
ати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само 
и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али о 
ла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и 
 се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тр 
 нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни  
шуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати кол 
м несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи  
 — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би с 
о и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>С 
о шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није 
 свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и там 
>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболе 
од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако 
еше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се п 
.{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погл 
ица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> < 
м отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накостре 
.</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика  
ло! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси  
b n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца! 
</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудов 
p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те н 
 <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, 
</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су  
 ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја 
ице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости  
 ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И  
..{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и све 
е попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... < 
— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скид 
га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити 
добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! 
!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— 
а кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p 
 <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате 
 <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвик 
жењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко вр 
 оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За  
 ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се д 
цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и 
} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — п 
 могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Март 
близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— 
и кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; ме 
Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам  
 се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли 
нђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми ј 
дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и 
и код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — 
<p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече  
боше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо,  
е од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако м 
врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то м 
де ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш 
 Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p 
Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала изм 
> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето 
 стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, мор 
 <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— 
војка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели не 
: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога  
</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — и 
а бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазит 
S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прос 
је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p 
оше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљ 
ас полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што с 
 неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, дру 
Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети 
то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</ 
о се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} 
Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“. 
еди сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава 
павати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово  
којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казив 
а је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече  
Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет н 
p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи д 
је на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад  
p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— 
по кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p 
у јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Он 
..{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.< 
 па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се,  
неш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела  
ко је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је,  
</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог  
 <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у  
воју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери! 
/p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде к 
је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него  
ити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју 
приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!< 
> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче 
<p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бо 
...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да  
и Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те  
г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вај 
ш и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те 
волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а н 
 неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја 
није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{ 
S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе  
ст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак 
о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање 
 га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста с 
<head>VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само  
’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те ш 
еш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђе 
познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и с 
спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетал 
бузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере... 
> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија ј 
т пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводил 
 моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну  
имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S}  
оповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — м 
што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по со 
вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки м 
?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући. 
p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места 
цима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ва 
Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p 
p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без 
дмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!.. 
ори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад са 
 без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута  
ог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје 
икну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; р 
не.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтел 
 је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдиш 
не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно 
рта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију  
дали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док  
ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми  
к умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца  
јити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу т 
пријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолаз 
еш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>—  
о, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарад 
и јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> 
е теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, 
Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар 
ча Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије п 
и плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале;  
ело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети 
 допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{ 
рудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена к 
скопа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну 
с, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад  
оници жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себ 
а вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, 
ог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{ 
ј једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="2 
да чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их ви 
етњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се м 
у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађ 
ш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији посед 
— Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људи 
де је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућан 
ну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране  
} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и 
лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</ 
>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа 
зуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му 
ишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — с 
па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, 
беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, кол 
а.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари.... 
 запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш 
ну капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче пре 
 плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме 
црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>По 
ој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете 
е бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно т 
онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему! 
ича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— 
, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за  
, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, так 
, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми се 
о смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти так 
 коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла зас 
3" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пев 
/> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђе 
.. и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ује 
а Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p>  
!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се 
p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="10 
ислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</ 
ђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте 
— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се  
иле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу. 
чке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и 
а и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла! 
 јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија  
ешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачар 
толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</ 
адић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> 
пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је,  
јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да г 
. рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S 
јеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли  
ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар ч 
 не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћ 
 узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, ла 
/p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш  
а Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији за 
з сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!. 
а видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{ 
је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... 
.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мора 
p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да 
едан.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Н 
p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} 
оворисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој да 
зар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћ 
а ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а са 
м по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли ик 
S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми г 
Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутр 
крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да  
мотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође ј 
оста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, ј 
 <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које  
ије убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда па 
појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељ 
и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци. 
</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздра 
Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за жив 
ње, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила 
о дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, ист 
— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, 
 вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди с 
реће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох  
<p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и  
, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ 
и се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче 
ли: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је м 
 тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, он 
а да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хт 
опити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још  
леда да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју ј 
ст; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хо 
 — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О  
 пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове 
, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, ова 
 твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади 
!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S}  
а пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља дос 
<p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу  
та га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени  
уке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је б 
ђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно 
 да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снај 
Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми 
ан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Ј 
.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и по 
а она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па заш 
 нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! —  
вери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио 
епоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему. 
гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није и 
 све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али с 
<p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“... 
 судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се 
теван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и о 
 вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p> 
ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?.... 
на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли 
очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на  
рта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, ј 
 ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!.... 
аш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — 
p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— П 
 у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он  
ед-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не  
ну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте ради 
 тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оће 
ном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“. 
од моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти п 
оће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, 
је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се 
’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадно 
да — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло. 
} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђо 
о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а др 
о ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки л 
омрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти 
у кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном стр 
на њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Ма 
шта, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може зап 
а твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!.. 
, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака л 
 рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на 
" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим. 
— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти пева 
 и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да 
>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук 
н.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па 
дно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једн 
>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И 
p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај  
<p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окр 
мо се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни 
азе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми ла 
н да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и пе 
 <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и те 
</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да д 
ш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p 
ена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину ј 
ајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, да 
 господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радост 
у радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Го 
S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Ч 
ивот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А 
илипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу 
 да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој т 
 си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа ни 
м — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли оп 
.{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад;  
г ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да  
е, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта. 
м — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> < 
 <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинил 
обро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш  
 <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се 
 синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему мол 
 чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно ре 
ећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Милен 
н скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о  
езан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава 
коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу в 
га Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“  
те!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> 
тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— 
еда; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{ 
S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој  
> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; мн 
 навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да са 
пасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажел 
..{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни је 
о рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде 
нас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градина 
рађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија нас 
а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... глед 
боравила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам че 
p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S 
га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана по 
ло ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— С 
.{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо 
о мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p>  
те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта 
— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!... 
 богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} П 
дем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се м 
Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села! 
} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти  
мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дет 
ој кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> 
 је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадав 
атњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећем 
есам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и  
се шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је п 
и Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> 
слити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћут 
 на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Е 
} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довик 
је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> < 
 и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом трој 
црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше  
едног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се. 
{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} При 
оше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Та 
 воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се 
/p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку  
иђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет 
Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога ко 
да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смеши 
аше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови  
ив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="1 
превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењка 
рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину кр 
 ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих. 
лак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш т 
који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало  
 n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>—  
павала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p 
<p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе 
 болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> < 
, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> 
м паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</ 
им и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству 
шамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећет 
же!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо  
 .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто 
е за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше ма 
 ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врући 
оту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља б 
 носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином  
’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу. 
 смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде  
и даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с 
во га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S 
, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болест 
> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да 
рагу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; обра 
за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Дев 
у: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.. 
ијатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутах 
 од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и  
ђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</ 
оп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђели 
, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Скла 
<pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јави 
што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p> 
ленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?.. 
.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— 
првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се срет 
а задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула 
а нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и  
нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... < 
уге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико вол 
уботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера 
позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића. 
</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика  
> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p 
>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p>  
ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? 
!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понед 
разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са 
к, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан зав 
<p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спо 
е пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако памет 
...{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Милени 
 укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покој 
че враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l>  
ђе Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter 
>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићим 
јте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је ба 
удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ај 
 у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше 
ако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те пи 
 па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Ж 
ну и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: н 
ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад  
к оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и 
чицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теб 
о некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше 
це по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у  
чала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућут 
мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигл 
и репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се бел 
омогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те про 
> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетал 
— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, 
на њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену р 
 поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа д 
ерник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу  
p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p 
олио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни  
трвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — 
.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је 
 Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p>  
— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар о 
 Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад н 
/p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не 
 <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече 
>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> 
пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Д 
>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође з 
ote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било 
и.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим та 
.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој т 
ан пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} 
 и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли  
како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Мар 
обравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених 
астаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да 
а донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недељ 
чаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала и 
оја су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала 
<p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево 
њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до м 
вом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Милен 
та говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита 
т.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само  
? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се ник 
/p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</ 
гледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — реч 
ар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па  
, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — ре 
ено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, 
кује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је преко 
ја и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p>  
..{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватр 
p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притр 
на није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак  
 <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? 
ote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l> 
 на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ј 
нам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем 
 излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу 
шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S 
нда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— 
о је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчиц 
и коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и ка 
нас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап 
!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девер 
Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> < 
 придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p 
> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и М 
ране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој 
том и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о стар 
 па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи с 
о, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> < 
 крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" /> <div t 
} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’ 
ина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је 
овац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> наро 
ој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана 
њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па  
за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала ц 
 човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само 
 не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше 
се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> < 
 се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше  
нђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у об 
у и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и у 
!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с 
ше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} 
 пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепи 
ке да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају гос 
и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} Н 
а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га 
 је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи р 
америте!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу 
ва топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" />  
брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гл 
 у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло 
теља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите 
>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци њего 
ед Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и т 
ела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава 
 Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла лар 
Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.< 
ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Ман 
!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волов 
о!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p>  
 али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!. 
ла цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако 
раваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> < 
 нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату  
нула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас з 
аше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!. 
је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти 
мава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се  
 јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Ис 
>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p>  
 на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опе 
/p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Ш 
се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— О 
друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и реч 
p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> < 
иге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шт 
и како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?. 
e> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта. 
 сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „мла 
осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче  
{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу 
е на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њег 
сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једв 
ак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секи 
чи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; 
и одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — в 
е, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес 
 <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бит 
ако Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког в 
/l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l> 
; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цве 
прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да б 
м цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да  
раје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што 
 тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стева 
> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петр 
 зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натр 
мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка стари 
ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она 
.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њем 
} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за 
це и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразгова 
ор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap  
 „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују 
између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кућ 
ику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуч 
ја.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Ан 
на, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се 
} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па реч 
ласи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се  
нђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са с 
/> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта л 
 срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени 
лила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Ме 
однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе 
ном вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S 
шла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту ј 
ости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p>  
је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; ост 
вају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Ан 
а дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван запов 
дма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на 
: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девов 
 мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражил 
ар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро не 
замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с 
и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нем 
p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p 
, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко м 
о!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p 
ђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она 
.{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S 
ога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „ 
аше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симин 
а бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу 
кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала 
ија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мн 
огла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је  
трос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да 
еном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу... 
 крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли  
да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника к 
га света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисл 
рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сест 
ра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошт 
S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било,  
p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је до 
/p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S 
/p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И би 
p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник по 
и чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... как 
е може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од  
> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се 
да не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само 
</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?... 
а кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задева 
играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S}  
рија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она ду 
ђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те 
Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ И 
говорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају 
 рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет до 
н.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једн 
, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од 
> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p 
 школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло 
...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко 
 на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>—  
омалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова бо 
чен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете запла 
н.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p>  
брајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p> 
ди, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</ 
 попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изго 
нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>—  
био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друк 
што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али им 
{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку 
ц њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекн 
де у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све 
..</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака  
 Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{ 
 али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном 
 за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ћ 
изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољ 
спред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могл 
ic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Ла 
ла сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала  
ију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“ 
</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па ре 
јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буд 
да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речц 
евера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће мо 
ше, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада  
е би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћа 
 —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на  
нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело 
ј твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <p 
 се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени,  
и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џа 
су, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене  
о служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на је 
чај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад 
а може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и проле 
n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!.. 
а ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају.... 
ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{ 
адост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!.. 
о старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче с 
е пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка 
о родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле 
/hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — стара 
тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачк 
Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смел 
но кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свиј 
 око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита 
..{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што ј 
с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија  
и...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем 
вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се 
вљено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћ 
ице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>С 
ди коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— К 
а се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — од 
аше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине  
 пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; с 
 ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост д 
<hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} 
?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; мла 
е старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ 
то, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S 
дању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једн 
злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати ст 
и и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има,  
таше да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Ст 
>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!. 
м старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љу 
ења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено кол 
елу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је  
на, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разгово 
, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, п 
у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> 
амо грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му коко 
ови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} 
 — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка п 
ови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим с 
и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, св 
овре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S 
оли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених  
ча Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изне 
У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватов 
, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Иски 
ашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на  
о“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло 
је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни  
старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна п 
спупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела. 
tone unit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па с 
 <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p> 
е од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја 
им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и проша 
 старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да нави 
 старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</ 
е додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтед 
</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин кој 
уги пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику 
ватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — 
 се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је о 
м гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде приј 
 очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> 
лизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојс 
.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном  
рост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибира 
проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да  
они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донес 
по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам з 
ди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми  
ростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не  
ко! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући с 
матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нис 
 и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и по 
е к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу  
релази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро ник 
 беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и дец 
 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, б 
p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца та 
много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} 
ђоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу:  
ше своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, н 
кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p 
и ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о 
ла куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заво 
а их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати  
о.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест  
ше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зн 
бразе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са 
ајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ 
<p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на б 
.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим 
ло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само 
Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— 
ио обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је т 
оји су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поц 
ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ 
.{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p>  
брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Д 
ема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Се 
ј Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је  
 ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад 
ом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> 
и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се  
 пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p>  
 знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овак 
и сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смел 
 Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Види 
> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</ 
аза.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче  
 уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала с 
евету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва 
е к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држ 
>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те 
 Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче сво 
та за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одгов 
жем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде с 
ча Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Кра 
’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да та 
ина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> к 
нежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’ 
з куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он к 
 жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер н 
..{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето о 
/p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дри 
чам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лаг 
 моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био б 
шу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, 
ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да уп 
!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; да 
 </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не с 
и, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</ 
<p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Н 
а!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигл 
:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за поја 
попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p>  
одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе своји 
 би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право вел 
д муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок 
а на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутр 
 мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико 
е и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлиј 
зи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не в 
pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је  
 оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ре 
.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по н 
 — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: ј 
Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуск 
понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми 
.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка  
е могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у к 
ирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећ 
инку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је 
з очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело  
се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забр 
епо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb 
 пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички каме 
помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.< 
грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p 
ра и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе;  
ка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишл 
се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој 
рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад 
векрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни ј 
ане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену П 
уде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и брин 
трише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>М 
д воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} К 
<p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног  
и мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> 
одно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је 
зиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> 
ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа 
{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан д 
и у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они посед 
 казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казат 
је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на  
у — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одред 
 могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што н 
м!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем  
лија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну де 
p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни реч 
 Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- 
ам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он сме 
али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p> 
и!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Обр 
есту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валин 
никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам уве 
 — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p> 
ац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо  
ава — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: пр 
плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене бил 
 јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и  
еница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.< 
, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама 
је освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се 
} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала 
 није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта  
ене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измир 
/p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и 
ери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n 
 А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</ 
.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад т 
.{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора 
раве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он баца 
њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко... 
тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од с 
била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и 
м на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, све 
ко! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да 
ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око  
 То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити м 
 поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре радени 
> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p 
 кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p 
 лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу с 
ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка 
/p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: 
на, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити 
 имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graph 
јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што 
/p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на  
ед промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, 
е....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и  
ра од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не боји 
нце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку з 
да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и  
збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Млад 
надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радо 
непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чист 
Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Н 
ога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете сре 
диш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамот 
и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, от 
ти за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} 
оноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван при 
убо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!. 
и мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чи 
ико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда к 
— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро 
<p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је 
ља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта  
јд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одм 
кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно  
а... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеос 
>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисл 
селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лаз 
м.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — дода 
ше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p 
/p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? —  
м?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свем 
е, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова н 
подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно ј 
ија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му 
<pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и с 
 беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са ког 
</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а  
иле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек 
ви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић  
 је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{ 
>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> < 
ти. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја 
ја.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умр 
казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вун 
 није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да 
ва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан чов 
ко не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све  
их тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти  
ше са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, 
!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу он 
.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми ј 
...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери з 
p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мој 
 мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — п 
моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Ан 
а ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је 
дредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и па 
не“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смел 
 деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи,  
тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, ве 
 Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно  
 и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је 
нија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>—  
" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се же 
— да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту  
у.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора би 
дом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> < 
а?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па м 
...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта? 
p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој с 
а; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о д 
 пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми 
у! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина до 
</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздре 
уга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсирома 
ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> < 
 тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> 
а једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја ма 
тића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице 
дих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p 
 вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам  
сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога 
p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> 
у ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња 
нда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што  
 дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако у 
ија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија 
 том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што ка 
 нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати шт 
 свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаш 
с и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на  
азар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрет 
екоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</ 
нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.< 
 <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, бић 
ешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p> 
— умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет ре 
о и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прв 
лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда. 
 <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одр 
p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас  
.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћ 
пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш по 
!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си по 
’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, м 
:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — 
 озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Н 
</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p> 
главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?... 
ко је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек 
е идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} 
и у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти.. 
што знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше  
и нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме  
моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А пос 
.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар  
да и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l>  
ка ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стал 
ам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о с 
ави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да 
кра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцка 
м ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и пода 
Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да  
!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој 
н, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о 
p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, н 
 мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И  
ићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа 
 видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Н 
адости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш св 
о лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним  
а бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S 
>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих пра 
е с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l 
а моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не  
ота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци 
ца.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>—  
 сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и 
> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово 
говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, з 
баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</ 
етрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче 
рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрог 
велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S}  
</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо т 
ету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је нај 
ио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о т 
S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели поко 
јију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се 
ди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и  
о...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Ст 
остимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Оп 
е....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница 
>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад с 
ву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и  
у“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз с 
за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам 
иш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> < 
— па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих 
е.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се о 
а!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти ра 
могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S}  
 верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он 
д изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да 
S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај 
мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да  
 господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се м 
мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад бил 
ркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко  
у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприм 
нда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај 
о за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми  
 њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми жи 
.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад с 
ни би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му с 
а, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се ни 
сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи п 
певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> 
, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколи 
не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се  
она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S}  
 покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...< 
 умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми  
ела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... моли 
> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, вид 
та...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, 
p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му х 
и што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она. 
уд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!. 
с’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се т 
рити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’ 
> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивш 
 ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку 
 за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; има 
/p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван приле 
— рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb 
Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту  
Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија 
н се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здра 
 с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! р 
еда у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се м 
; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — р 
а даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван 
 кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о 
љ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му  
диш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на св 
 јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме са 
ј је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости м 
е постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чуд 
/p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти  
> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p 
 венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по  
p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на друго 
те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа гла 
{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Б 
споде свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Госп 
је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије 
 а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој доне 
ија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид 
{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S}  
још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју  
едно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет  
— коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S}  
аску, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци на 
> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весел 
поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо 
ишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће из 
 највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за же 
аде! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће р 
његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здрављ 
триц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о  
јсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Ан 
 звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Милен 
рио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p> 
ивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и 
’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти је 
раг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је  
ја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар  
ра, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко о 
 руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</ 
ознаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива своји 
лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бо 
ориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благ 
 пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Д 
А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шт 
n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најд 
ра вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је  
ужа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за 
д ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђел 
{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па  
 коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ак 
еца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се зг 
ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добр 
е; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га оку 
е што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одла 
..</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је 
вице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о с 
p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја свато 
ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећ 
м узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам  
или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову  
очито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена њего 
ишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле 
 и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А 
д млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у при 
ити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и  
ши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила 
а к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапута 
ој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стев 
а устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> < 
редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа укра 
?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама в 
 идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послуша 
ју ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> 
нак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси 
 Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и д 
бани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p 
ци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је р 
Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за то 
 виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отвори 
једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио  
 деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и вол 
а ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг 
 <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, км 
оја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али ос 
.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако 
 кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице 
 мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чи 
на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад са 
Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта  
астио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше доб 
јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра. 
У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропа 
ран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би с 
а — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шениц 
ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p 
 ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић  
 баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар коса 
Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута 
вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене 
ује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче  
со!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“. 
 ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има  
</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{ 
ћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!< 
{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Ма 
ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини м 
о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је ј 
рине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Т 
ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јет 
 ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!.. 
ше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало  
</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и 
е „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ с 
де где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о д 
ло, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} А 
јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових мома 
апије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у н 
две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{ 
>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, 
врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догон 
.{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Марин 
 је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето 
дамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И 
упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удар 
великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мр 
воли — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему науч 
 из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинул 
к.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — сра 
, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, по 
е још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила ј 
— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Ми 
одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је бог 
ако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше скл 
а да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гр 
е да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему  
; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше  
а треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље.... 
{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ смести 
pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале 
ђе готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем  
а велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре  
а је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајт 
.{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једн 
нђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „б 
је развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну т 
ори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говор 
ицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми р 
а: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти —  
обље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код  
робље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би  
уке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда  
гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Ва 
ца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш 
здржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и 
у да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S 
, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лим 
<p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, 
учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} 
ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамот 
—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад 
 </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи. 
! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — р 
јанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљуј 
о ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети ка 
а би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ре 
{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу 
е, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нин 
 му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече  
рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин  
 Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу п 
 Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог  
шу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и  
че и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи 
у прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу пр 
Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху 
и: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чит 
се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кр 
.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — 
омог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!< 
Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S 
а.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци 
пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са 
ење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисл 
и?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p>  
њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — 
ра.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Ла 
ед суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да о 
на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђе 
пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати м 
ћу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш т 
сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... н 
 поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ  
вом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с  
ама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. 
ну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кре 
 запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пир 
брог друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!< 
споде!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам см 
купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p 
о у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успав 
екру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до 
о нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала 
и је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим. 
> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако  
еколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице  
и руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} А 
и за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је  
о ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Пе 
Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти  
и свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунил 
а све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о 
p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> 
>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасј 
а по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, п 
„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме п 
о је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што 
атеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да м 
/p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем 
им очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, 
>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да 
пу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" / 
с; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га приди 
ући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему 
о се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив би 
о жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђели 
 и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе 
е пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>—  
а скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагр 
вши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! — 
бац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у сел 
у главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> 
 како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу 
ва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали  
адину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најб 
епо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељад 
г вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Ника 
а му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и 
S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} 
 сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на 
ећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше об 
</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марк 
жа.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја једа 
 <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Леп 
видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?< 
си с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред то 
она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може  
ве вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напр 
у децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе 
и.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па оте 
>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Ко 
 си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан  
тац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута 
гове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, ка 
азара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташ 
вно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, 
биј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да 
 оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од в 
</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S}  
... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то 
вац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болес 
и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуко 
оже се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и че 
.</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би 
е је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар 
њи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелиј 
 му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја м 
ну гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је 
о.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље 
приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и пр 
роз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, 
 је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два 
њи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него  
{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њ 
</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Бо 
рила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток 
 узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти  
ико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</ 
унака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је  
уку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале) 
Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко ско 
а Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, 
ју...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Т 
 изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разгова 
амо Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било 
 са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о  
 — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... 
моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени нај 
 се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју 
нос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слеп 
има не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све с 
ишта није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа д 
 брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— 
ди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све шт 
и: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости 
н окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко повед 
..</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана бог 
 — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је  
па глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, а 
 да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости та 
е леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} 
га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један  
шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36"  
 дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад 
кта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У 
 тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свек 
е, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар  
есте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву 
оли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака сре 
може Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n 
в.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама с 
ати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред св 
ку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продај 
Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, ал 
 да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мен 
ћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад  
е то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} К 
/p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од  
д би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да  
p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> 
сти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како кор 
> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.< 
.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ев 
ри!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полије 
а само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, де 
та мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат м 
 био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкр 
е, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно 
је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде си 
је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт;  
о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка 
 завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја за 
тивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбе 
.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде п 
уд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ниш 
</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели  
p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} О 
..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— 
гуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о ма 
о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри св 
исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити.. 
 разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... 
 њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише 
о, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта ва 
Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се з 
{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’ 
хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опе 
.</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде  
> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на в 
к само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; 
 кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред вр 
 вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито  
е; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лаза 
еле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. 
Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што и 
ју насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање —  
себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!. 
н не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!.... 
А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S 
лушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди п 
учи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!.. 
ше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непо 
ој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра  
е ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S 
 је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мен 
 — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о  
рашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот 
за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну п 
 подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној 
ицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како свато 
тпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p 
 у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало  
> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер  
.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете  
и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири 
ла снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико  
 све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскињ 
ало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испр 
онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручиц 
осле тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичов 
} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један. 
ј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, 
очи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га  
душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у 
или,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> < 
 оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од ж 
ала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. 
јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од ње 
 њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци др 
Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће у 
ош има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па с 
 на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија до 
идео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва  
ви!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно  
се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p>  
а неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} 
 анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти с 
амо ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да и 
рава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напре 
образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене пову 
. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p>  
„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Н 
асто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да 
е богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрат 
Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхта 
ајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— А 
а огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака  
> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— 
же да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" / 
ити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, 
е лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од 
ђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше 
леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу к 
цима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима с 
 постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> с 
ато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и 
 кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беш 
епо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!... 
ла његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин,  
амо плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тет 
>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се ку 
ђевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узим 
додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниск 
 цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— 
а да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n= 
} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице. 
 Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом 
во и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p>  
мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> 
а; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом 
 јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говор 
Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар  
а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метн 
сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p 
да, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себ 
само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић ј 
ђе обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се са 
{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта  
 ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича б 
 из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јо 
— упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо. 
о ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вође 
 по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу опл 
опалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Он 
ови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и де 
„крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија у 
 две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око  
о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Ан 
 </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</ 
анију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер по 
га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете 
на гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!...  
aphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му 
а.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он ј 
 да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу. 
е више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>—  
јко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не п 
.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувар 
, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватр 
ила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију 
 ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— 
о вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури тр 
њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онд 
љала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у 
шњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него ре 
ла ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити;  
> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јет 
Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одо 
 — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— От 
нише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запе 
тељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, 
н је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа  
!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он  
одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја. 
грлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим ра 
ила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца  
ила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p 
Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи 
</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p>  
} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо!  
{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да 
орила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којим 
е добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; ни 
, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све  
 мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} 
 ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — гов 
пу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из  
ужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да 
е да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у груди 
е што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој о 
.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш 
/p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђе 
S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: јед 
} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!...  
рате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!..,  
нако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити 
дан нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири 
 и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и пр 
е — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себ 
и дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Јед 
...{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом  
 дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, 
ти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван  
ога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук 
олико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да  
— па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета! 
 оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај  
 воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак ша 
 га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p>  
па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо 
</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S}  
ли дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и ова 
} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. 
рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао  
у не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се 
о старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дан 
о чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече  
вори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p> 
порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне  
вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели  
 казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или она 
 је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> 
X</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом зад 
е пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казу 
p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; ко 
д је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместиш 
> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о  
Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну 
нђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти п 
онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их 
p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се  
свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девој 
но! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој  
 добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Милениј 
е.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично ради 
(после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S}  
вне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> 
пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици 
јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска.. 
оја је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигош 
Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жа 
{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Ку 
хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво 
пузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу 
пусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију уле 
араше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако 
ште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> 
 и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S 
аца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни  
који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше с 
ро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ ур 
ма у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам. 
— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — а 
о себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Он 
ћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мн 
едарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван. 
у“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пу 
ек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен з 
 траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је 
 више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире 
мет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у г 
је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... 
 су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га н 
гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо 
ете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гран 
.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то 
чју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људ 
 тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео  
оговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па  
ки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их д 
на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је  
уката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — 
.{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</ 
прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови нак 
— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и 
ја изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у 
..{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава жив 
ска раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила < 
дила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи  
о, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — вик 
е сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом б 
Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку ш 
ну сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу д 
инком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} 
 весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим —  
 n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало ораз 
ла кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Не 
самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну пр 
он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима 
 сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p 
 доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа 
гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и јед 
p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтар 
апе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђа 
ла попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— З 
 пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вође 
у; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се пром 
тело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под 
ов још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овам 
едаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу пос 
о убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (с 
p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете 
 смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад к 
никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћук 
; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</ 
ко знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.< 
а сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? 
 је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био б 
S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— З 
ео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, 
лачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Ни 
нуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После  
— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> 
у она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу 
они се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S 
мари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </ 
 она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — вик 
 чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, 
елији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зо 
астите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је нај 
 Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!... 
Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и са 
ега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На  
 те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Реда 
ледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том ка 
 из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ 
 појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају  
ве њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио 
ети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи 
{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија п 
и им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па  
ним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са  
да; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, 
а скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматра 
њавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и н 
ђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер  
вом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За 
грали су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и дом 
....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — оти 
/head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније ал 
оћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су  
p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену а 
 а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху ве 
а.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много 
 зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноћ 
ижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута: 
слови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он 
 на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа цркв 
над кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га 
, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кре 
</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо 
 за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је  
озваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако 
ри сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старо 
сут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У д 
 <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p 
Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мучени 
ли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да с 
споде!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу т 
тон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза 
е нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ват 
.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!... 
то...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а о 
дила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га о 
е тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак 
укати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и он 
цу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> 
Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угр 
њаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... 
т изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одрич 
> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу 
нац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} О 
енац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји ве 
 дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђел 
поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са м 
богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p 
аци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бри 
тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаш 
 али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти  
носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше  
ници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу 
е?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да  
ји су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ак 
е слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испу 
 (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p 
и мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш ник 
сто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу ш 
.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у  
е Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не  
атим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде п 
 ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p>  
шта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p 
ну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје: 
ше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборов 
е то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане г 
 поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко с 
<p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је о 
опи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — ре 
нећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива 
 даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у 
..</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, ал 
 снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Пет 
ре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не ум 
а једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Шт 
ови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па с 
 пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била 
p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</ 
не негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајч 
о гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о 
 <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега д 
матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замисл 
{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситн 
...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез 
 где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?... 
а ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16"  
 корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део о 
очека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла к 
— нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p 
ите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми,  
 <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!. 
ице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и ве 
вик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу зако 
а у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне 
уже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја во 
— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од ј 
ича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се  
љана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево м 
удим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И  
 би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне 
.</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа 
ла...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онд 
венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше 
е колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је з 
е неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи исп 
је место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут ј 
није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на ко 
во вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег 
божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о 
 корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни 
жника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и  
шта не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас  
ити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако бил 
 који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђ 
/p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле ред 
ја свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и  
д спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био зд 
те на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онд 
 се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p>  
ар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" / 
пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да 
зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелиј 
немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> < 
 — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ак 
ија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу 
.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја 
“</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она 
</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дво 
у ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је до 
и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где 
> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој —  
еле совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разгова 
емала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бок 
ла друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред  
на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убрише 
тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим р 
ика кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихо 
 ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рек 
 стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше  
те...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој  
<p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада 
 идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа 
е био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељ 
ару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе 
та.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и п 
p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцка 
о.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S}  
воју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела 
та.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p 
а да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заос 
 беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас има 
па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:< 
 где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут 
ти!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> < 
, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде 
би понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пр 
агоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекош 
у лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учи 
копча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Ан 
 заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два мл 
е по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уве 
овој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{ 
била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с к 
о у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „св 
покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужн 
’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се прес 
зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p 
 печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете за 
ди, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, в 
 у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи пр 
pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на  
и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њег 
вет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у соб 
њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није  
манија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} 
рце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала  
само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у он 
и ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам мој 
 се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад  
кљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и 
S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама бе 
рину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са мом 
нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми с 
адин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</ 
<p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече М 
етлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишар 
ом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, пог 
никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушк 
да разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и и 
е деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко  
ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико окру 
 би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, 
вари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изн 
е она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук спол 
аше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она. 
сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p>  
апојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа руп 
осаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p 
ред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило 
оља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p 
лија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужн 
 А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> < 
аројка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l 
 казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S}  
и у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она 
ча Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшик 
а, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о  
Section" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше дом 
{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p 
па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми ј 
Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође  
е лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не ди 
ушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређу 
Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане  
м.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не  
причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен 
.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и од 
 их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтел 
 и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници  
ивим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се 
онеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко 
амо се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази ка 
ам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа 
е.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; ув 
а да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; р 
цати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од он 
ви накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђел 
 се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове ж 
ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завади 
а коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуш 
пе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојн 
 постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се 
p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{ 
е се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има 
 се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па 
аша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили 
ебе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашни 
ла, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт 
не али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рек 
разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је 
крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{ 
ете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — пи 
“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој  
 <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је о 
н марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно ње 
ла — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и о 
{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови,  
, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чис 
 те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поуч 
заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бр 
о сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућ 
беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по 
 све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражи 
 на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечер 
 они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи 
ује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна,  
<p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтев 
е мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим цр 
ести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе ј 
ољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако  
ба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу —  
<p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би в 
спунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не  
ља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је  
 повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се 
 <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте  
ред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек  
а иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукав 
е на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју об 
ати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и до 
.{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрве 
а...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџб 
е његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и ок 
 Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле  
игли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен 
е ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p 
ан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; ал 
.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју  
еве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће  
} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.< 
ечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако т 
адин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се 
е дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти д 
!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те мол 
} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је са 
 је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила с 
нда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра  
 се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није  
 попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо.. 
ман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хо 
таре жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено ма 
егових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и  
добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p 
воту, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу. 
} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p 
 није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И саз 
 су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и пад 
“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је ала 
а да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ћ 
ле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човек 
ођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} К 
 доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p 
 И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча 
 из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже. 
 речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа пр 
ма плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на  
 нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p 
свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хо 
!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послет 
нија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: н 
нђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта 
шла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила  
ас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он 
иш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се.... 
шна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и 
мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом 
66" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели 
.{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати 
</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше он 
ме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p 
аше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја 
етрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Нас 
ари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђ 
 — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S 
...</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио 
м ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n= 
>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{ 
иладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа  
анет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је б 
о к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би најви 
дарише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје п 
а.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још о 
ладо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у млад 
ане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....< 
несе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n= 
Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин  
ла највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија у 
ек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина. 
од небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били —  
ешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте н 
ике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у  
адаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасности 
н њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:< 
есника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, ра 
пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p> 
ољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и  
дост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање... 
т дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама ра 
иси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није н 
p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И у 
 дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли зд 
 најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора в 
беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаш 
ад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дањ 
свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p> 
што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину  
а насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер  
’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже 
за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни н 
 и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору... 
 како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу 
а врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> 
аго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како 
вно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, 
} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све  
.{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за 
тала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су  
оде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала 
 конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој  
се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</ 
оји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на 
Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радил 
Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако јед 
 кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о 
 се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја 
н, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов ка 
 редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђ 
Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb  
еле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А  
мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли 
 деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} З 
p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђе 
за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да 
— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" 
 и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не с 
вори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам н 
 вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb 
арко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумо 
ила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S}  
е.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се  
еје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе п 
најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...< 
а оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе  
<p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p 
али су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја 
, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“ 
b n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости с 
<p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се ко 
Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p> 
лагословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече 
и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу... 
а љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и други 
не, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују једа 
 путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су с 
 се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је немож 
{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јов 
> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Де 
p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше 
осподе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у 
е јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 186 
Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Он 
. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само  
еме некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њи 
н мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан о 
читељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о сл 
андурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb 
окти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p 
да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била у 
— преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чул 
је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже нај 
{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је  
ћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи  
а!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто крив 
еба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гор 
силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загле 
и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, п 
Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крш 
ека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И 
оре, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} 
.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој  
 вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде ма 
ја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пит 
’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали  
то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на  
моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!. 
паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и  
а да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у 
S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене 
S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Иза 
куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па 
лико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у 
че!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепћ 
рачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти  
одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али обр 
и тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити о 
ац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у 
Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.< 
то, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да  
ови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „да 
готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој 
ени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право  
е не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на усн 
шно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим т 
 зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестр 
а ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме сла 
 <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p 
о дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, б 
ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеј 
озови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— З 
ја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, не 
ца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте,  
а се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p>  
и преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Др 
ек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарј 
а се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их  
 те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђели 
уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш 
и!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он с 
и убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље ј 
!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да 
е и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да 
ашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи  
ноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле пот 
обро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, 
р“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Др 
адицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна,  
н — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ  
свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“),  
ј дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је 
ве и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две 
је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са поп 
ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> < 
.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним 
етнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас. 
Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — 
и до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегл 
биле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће  
ија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се 
же се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шт 
 конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те 
опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручков 
ицу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклања 
их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри 
d="SRP18932_C18"> <head>XVIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде  
е да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели:  
? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљд 
баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам р 
говори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по  
и на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дош 
но спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овам 
ад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не 
о те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живан 
 бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p 
 „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; ј 
о што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих мог 
ајлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их 
срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} 
 да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја 
пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} 
равља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља  
ђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И тре 
а код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Пе 
ја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће? 
те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано 
ељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.< 
Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим зб 
з цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> 
га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро 
 даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу  
р и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа  
говој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво  
и.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јеча 
p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{ 
p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обич 
 мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! —  
„Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</ 
е плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?< 
путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n="145" /> <div type 
ало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да 
и к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!. 
 спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је 
мних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само  
ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија 
и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је ран 
 ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђел 
Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама  
>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола н 
стила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо,  
ац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не т 
 крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у 
.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p 
{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазар 
 и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чи 
з јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и 
дан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на  
Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p> 
лавом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p 
аду Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелиј 
 или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успрем 
им сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} З 
 Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и та 
опише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну  
у крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрн 
ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби т 
јим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници,  
ше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђац 
/head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред  
лија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је  
S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p>  
ј дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аниц 
 није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о  
в међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити.. 
 срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне ру 
 болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и 
што то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ вод 
ће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра б 
су и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} По 
мљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо;  
Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник им 
ном!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p> 
дан — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар И 
S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате,  
и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља. 
хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако  
S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда  
 жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у  
ваном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онд 
риш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S 
би; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању. 
ијатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да 
S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мо 
 о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изд 
скупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртв 
<p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, ид 
јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо гд 
ла па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живи 
 Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S}  
ке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како 
цу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по  
 је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде  
ле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела  
а спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу  
>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набр 
окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак куват 
оји су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомила 
ше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Д 
р...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{ 
н оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" />  
раги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љ 
ла да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта  
ора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он 
изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силе 
ници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— У 
ead>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кар 
ија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она 
дравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка 
</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> 
{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста те 
ста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба 
p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стев 
е...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зо 
не, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у ту 
крва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> < 
ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се бог 
а га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност. 
 се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да п 
е по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници рази 
амо миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{ 
 очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воћ 
ању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љуба 
 домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, 
да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека А 
вања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки  
елија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S}  
ила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није  
ну и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече ј 
е: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није  
троба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S}  
 би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, 
Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да бра 
рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Не 
заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да з 
о лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни 
— вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...< 
> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити! 
p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији  
<p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку.  
<p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје ме 
наци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачн 
тајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових  
ешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пус 
брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Тре 
; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Н 
ци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда 
То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} 
! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо  
 треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стева 
ути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало м 
 једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти г 
па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег добро 
>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу  
лила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Сте 
бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њи 
уке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Милени 
 па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:< 
јаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно  
им: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те  
питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну  
} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта 
ћ од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се о 
срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и  
аза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостив 
ура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— 
к! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пу 
но — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</ 
љивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше 
лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и  
ет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти бу 
— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ? 
и тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој  
идим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је з 
 заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати  
Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то мож 
о куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — тво 
о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да о 
али добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то н 
вако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Сте 
р већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја  
Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, 
али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и ч 
ли боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше:  
ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђели 
е уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су 
Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А нај 
ве па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да 
ешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад  
волити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гл 
ажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слуша 
е међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци  
илног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија ц 
 вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове  
 изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једн 
ачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи  
му и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p>  
Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од 
....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И  
:id="SRP18932_C14"> <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако 
> <head>X.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше  
ња, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миле 
рај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозеб 
> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслиц 
 сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну  
"> <p>ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </d 
од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, ба 
шта!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, зав 
ило?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од  
pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад  
 одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила  
ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла 
утури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> < 
ови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се вр 
е.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти,  
.</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S}  
ећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Б 
S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, вел 
пна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како 
{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на 
!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели приј 
, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је  
ветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Ал 
ог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни ч 
де и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!.... 
ече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се  
p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се 
 суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад ви 
мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мис 
на понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе  
.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива  
језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap u 
рати — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он и 
 мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о 
а — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а  
 под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у 
на..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, 
 одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и он 
 — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће  
ти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама свој 
ачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново 
се воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де 
биђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а 
/p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— 
де да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у 
Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити 
{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} О 
ис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, на 
 викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, бо 
. од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мен 
а каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти п 
прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову 
 данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха. 
{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="1 
ла у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време у 
p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!... 
„Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — 
 кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад вр 
искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам  
о тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и 
о — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он  
— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратни 
} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па 
умеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и 
 <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> < 
м, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — р 
’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Гл 
 кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се нав 
он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> 
 ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке 
идим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> 
} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> < 
дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово ш 
 у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о 
ужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земљ 
ум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке з 
 <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Н 
p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али  
д су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ћ 
о је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртв 
још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p 
рава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, о 
> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила  
 ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то 
све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла  
још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три к 
то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А  
ешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то 
 — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S 
 не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за р 
де!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти с 
који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Т 
ј се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом 
а нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до в 
свети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о 
</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиља 
те да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Жив 
ле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража уз 
сам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>—  
а!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— 
Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о 
ем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Мил 
о је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на о 
 умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </ 
ше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p 
 Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејак 
ло са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p 
оме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, ко 
ој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>—  
на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетреним 
ој навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о  
а ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — 
>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па 
о и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио нат 
е?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ 
<hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу —  
у; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато.  
ћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би 
...{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на с 
та ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила о 
и час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> < 
и и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам ка 
а!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали! 
весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро поз 
:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас  
 нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљал 
тно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о пр 
p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубит 
 од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те  
латка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца не 
наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је! 
ило онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Ус 
снила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све 
гледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била 
. овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће 
едра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад 
ћма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајањ 
та измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела 
и и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S 
дног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну де 
вила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се  
асмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је  
Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и прогово 
 нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино ср 
ло.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме каз 
и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће 
...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се,  
етва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за  
</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја 
ија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре рад 
 Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „ 
о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p 
м.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она ба 
— рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „ 
отле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не  
> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам  
во је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу  
рицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово од 
м милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јест 
Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми 
оје она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није н 
да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је  
сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће н 
ра или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зо 
риће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђац 
ју; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се 
{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, су 
ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога п 
</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> 
 Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, шт 
> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ 
Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?< 
мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и доб 
ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </di 
еста... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по с 
ујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетр 
ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја 
 <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта п 
<pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти с 
аки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху: 
убим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плач 
нђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну 
ј тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поч 
едити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај д 
<p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} 
<p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</ 
ом хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> < 
о попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда п 
, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p> 
аветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу  
.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни  
<p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „н 
дан од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— 
!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p>  
ем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p> 
 је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лаз 
ка — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да  
 — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p>  
акне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на  
н се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> < 
из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глогов 
Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Ш 
 <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мал 
. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар т 
гу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је 
0" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и 
и.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— 
и би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p 
по, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја 
Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу и 
аља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бо 
а и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се распли 
ва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћ 
ластима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Ла 
 је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S}  
чи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ни 
 од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја с 
одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Милениј 
ити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам 
од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су за 
— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још там 
ти о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је  
ву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана 
>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!.. 
.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто и 
био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако и 
а“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам 
јом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и 
p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p 
 попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — 
а сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он  
— питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? —  
:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је  
и, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" />  
</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то б 
ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме.  
 Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може би 
Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — р 
 па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или би 
, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, 
дањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на мног 
 да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре р 
и — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткива 
беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетр 
и ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја м 
азати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онак 
оке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.< 
тавља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако  
Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад вид 
 да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право  
рвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</ 
ад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана реч 
та који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она по 
их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себ 
ја ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне те 
о старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани ст 
ело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодл 
} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрет 
е?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и ско 
 није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p>  
<p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љути 
вог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја с 
ватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit= 
 корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — 
вота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Мила 
е једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!.. 
 <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се зам 
рокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да г 
 да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p>  
ла је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највиш 
 је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и 
{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје  
> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се 
и чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог 
и мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта  
ј да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окуп 
е измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S 
} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у 
<p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и ла 
еће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; о 
в.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И о 
 то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива. 
она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву др 
ича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији д 
удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p> 
о имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p>  
е, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити! 
.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па о 
бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба г 
 к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попи 
.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем 
поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео ур 
је лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одмори 
и други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренул 
у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него с 
оју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њен 
ела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> 
ариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у  
м месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве ва 
али хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, з 
млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно 
мо ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88 
е!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S}  
сна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет 
о само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео сам 
дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</ 
ућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је м 
 чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват 
ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и 
елија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође 
баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе 
о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још  
.{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да ва 
остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи 
росто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би  
и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; св 
иве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишл 
ена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли  
се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, ко 
и, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. 
а се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једи 
а кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> < 
и овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их усл 
Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам с 
 Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А шт 
вала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како 
але старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>—  
олики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад 
кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми  
стина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо б 
ом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њи 
штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S 
> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала  
и свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће м 
ко ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано 
ива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни  
 смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; н 
и је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родит 
Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али 
..{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да м 
 викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљ 
сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="gr 
да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти  
аметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!.. 
љ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама 
тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми  
ила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђел 
елији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Ран 
 <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој 
дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре 
у божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је по 
 уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођош 
 за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</ 
 и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа ј 
 Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих 
— јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај св 
а тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне буда 
донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђав 
гледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p> 
ђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па 
ћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{ 
ирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа мла 
ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси  
есен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Ј 
 то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да приг 
 толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од ко 
ута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није  
<p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.< 
 уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зим 
пода по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb  
 то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — 
 што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p>  
 није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад по 
а.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи н 
а што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мо 
?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му  
кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо мо 
} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p 
ставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одл 
о?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде  
ислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари 
 му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојал 
<pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш 
и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} 
даред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта  
 убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о 
ад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћ 
 сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешк 
— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се  
 — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледат 
Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад т 
нати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Мар 
ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — он 
Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пос 
ћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли  
 свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде  
сла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јатора 
ивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђур 
е свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже  
а то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; ку 
пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, 
p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p> 
нђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да р 
ј треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакри 
’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била  
несе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, 
арине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —< 
а травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оч 
{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово ба 
ивана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до те 
..</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о д 
адо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>К 
ем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нем 
у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — ал 
ије хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано! 
е јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи г 
не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше с 
а зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше изн 
 стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом 
 он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске;  
 што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре  
и, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за с 
 — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с 
их нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p 
 гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не б 
 му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ће 
соке висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p> 
 сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и 
p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати 
њу! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, бо 
Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о 
ругим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — т 
 и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти ник 
Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, ма 
 упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Мило 
амо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, к 
и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима  
 Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетк 
ватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује  
а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми  
тору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору,  
о од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун  
и најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чуда 
лу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен ј 
ецу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од во 
о Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, прим 
ного наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S}  
 Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!.. 
сток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.< 
ла да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, 
би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; о 
е — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p> 
ји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} 
 се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</ 
{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу 
l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица  
 вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми 
говаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича С 
еп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде 
то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе т 
p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђел 
/p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о зе 
 <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад  
/p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> < 
о не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у жи 
 и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе св 
делу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук 
ше се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p 
опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То см 
{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Ста 
 плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није каз 
огла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутн 
е, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} М 
дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног ј 
ити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри 
ђоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је оп 
ета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — пит 
.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је т 
 није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </ 
поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гле 
ате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Ка 
кину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе А 
Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук 
е старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело глав 
онесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми 
 „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлим 
ако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио до 
и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи  
} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су он 
 — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} 
{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Г 
ави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то би 
аху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је д 
 да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше 
че.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а те 
очи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам во 
ди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.< 
l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе боле 
 —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњ 
{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.. 
мо нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... с 
ће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало 
а па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она 
 уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем д 
лим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спуст 
ну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> < 
епе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожма 
амо крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по ма 
и сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Ник 
bSection" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још по 
> <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто 
вионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не б 
.{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Ос 
не је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, он 
</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по ње 
p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему стал 
ар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они прод 
овољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само он 
тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђе 
 трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око 
аричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђа 
илне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) са 
ојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је уме 
за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — на 
блисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p 
јко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p 
им домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, 
 се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се пола 
> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с мес 
ладовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: ш 
од, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија  
и одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема т 
ице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — ве 
вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинк 
_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</h 
д не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S 
кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, вел 
јбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</ 
Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p> 
војих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића  
— рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— 
<p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има 
ху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; 
ија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега 
 за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, поста 
98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога 
} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он 
 рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n=" 
галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељков 
ш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да же 
 рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата 
цу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробљ 
 љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S 
егов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испуп 
це, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њем 
.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред оч 
нђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртви 
што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и с 
ти младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} 
ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на 
пита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p> 
стим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти с 
е трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... < 
а мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p 
нас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалост 
а и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S 
ђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушк 
ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити  
p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића 
} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пу 
д’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p>  
тке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити 
сла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — 
{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Нем 
 га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се  
гом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p>  
оловања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је  
ма им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> 
е, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</ 
лико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше та 
 глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, п 
осим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пор 
!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог дад 
а је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type="chapter 
ече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти вел 
ане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, б 
че Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је воли 
валио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био  
и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; 
ледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p> 
ајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поште 
лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још 
љати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама 
 Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — 
оља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер 
еверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l> 
.</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наруч 
ему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чи 
 спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарал 
о је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти 
 је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је р 
Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} А 
иш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p> 
ц и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Б 
о Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе 
трчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају  
 кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вири 
. па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више н 
“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну ј 
— и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ 
њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорн 
а која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот  
оју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговор 
ше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у к 
Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу 
.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Ч 
ову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја вољ 
ђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова т 
м изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила н 
и.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мише 
.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, 
ену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо. 
и.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је 
<p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро,  
д! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p> 
ме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{ 
 !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Ч 
м чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук н 
 Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— 
це, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили. 
ече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућ 
истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија 
ади.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нин 
— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрос 
пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората 
е наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше 
алости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија п 
..{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели: 
ријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико  
p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она 
ива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу  
ор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p>  
— рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш,  
ија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ј 
</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И 
е, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у 
, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — ш 
до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запа 
ми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p 
јком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је 
може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу;  
е лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p 
 ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме  
ко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За 
арије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше с 
...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није ла 
умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</ 
 Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до при 
p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе с 
а?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> 
то уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p> 
 неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасен 
> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе,  
већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија у 
, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не б 
 <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њ 
— изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојк 
..</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нем 
ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућут 
јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али 
.</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потр 
— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — реч 
 Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може  
их те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а  
.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</ 
 дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Тво 
 муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак —  
цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало  
>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!.. 
аплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То ј 
> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да 
 <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> < 
е ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све  
е је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права  
} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде 
ачара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим н 
боле се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се раз 
лалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ 
ви букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато,  
устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало пос 
.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</ 
има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он 
12" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, 
ни ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о ми 
рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А  
а ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!. 
S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам 
 што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати н 
ић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; п 
но моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да 
и засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко ш 
желела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се! 
рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ цр 
 да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону ср 
н.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говор 
 ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; он 
све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила.. 
ја је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај ун 
нама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови 
.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се ник 
 бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте  
ало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са цркве 
ганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да 
ан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам 
тељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар ра 
ину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n= 
. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни за 
аше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како з 
не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене  
корно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па 
{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; 
 примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S}  
ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су сед 
лазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега  
..</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте  
..</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намеш 
разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и ра 
не бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа 
ога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли,  
ива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила. 
 једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> 
пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и каз 
н изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о во 
аћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част 
вчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до кап 
 једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} 
т засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим  
.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се 
по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по  
S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали п 
гој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке д 
ад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S}  
те месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „д 
 зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско п 
...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба. 
е знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо ј 
је одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео пове 
 оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> 
едала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла —  
њишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излаз 
> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="sub 
гледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може с 
овала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Т 
 удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радост 
<p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на  
ок не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А ко 
оћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се дого 
јом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да  
ак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донећ 
много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставш 
ростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много ст 
Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с б 
 Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Сте 
умарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује г 
апрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта в 
? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</ 
/p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би 
вета свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! —  
ри.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочи 
и.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у  
цу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и прим 
 зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз  
лики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{ 
чи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандук 
мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јауч 
але, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајато 
ја Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је  
 чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повра 
 рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучни 
ђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она ј 
е девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измач 
руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за ру 
 воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђел 
разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испр 
како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену 
ре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку раз 
а венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те р 
 што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио сам 
 <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и по 
ан чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази 
 упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S}  
и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..< 
тету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста ру 
’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>—  
каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један гро 
рогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи  
 ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — 
божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што по 
двикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бит 
тору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелиј 
еког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је  
 Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да м 
полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло 
 ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p 
 била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену,  
/p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је 
се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове 
 одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и ста 
 у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој 
аринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да пре 
ојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још  
ели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија  
учати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их расп 
 попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише д 
, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо  
 све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p 
много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!.. 
азара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила  
S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђе 
тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{ 
.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет н 
о није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за дано 
а свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; 
цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуш 
зађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кува 
је нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места 
 једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глу 
га милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме  
њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљ 
 нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе 
и!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи- 
ече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице. 
и, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви игра 
послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара 
истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа вали 
рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је 
.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!. 
 — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већм 
— неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трч 
и, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде!  
поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи  
а куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја  
— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе. 
 на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те:  
Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> < 
 пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов руча 
ве стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на је 
..{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла им 
 могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о т 
а једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене из 
го — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости  
че!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло,  
 свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло 
но цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у ко 
— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена 
лув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обај 
мена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову ба 
цине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без п 
ри, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у висо 
децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — 
... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о ч 
; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега 
д јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта 
ако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш уну 
p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p 
 с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете 
ко нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он  
ћу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме игр 
жо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има  
 трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене ко 
{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнул 
дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелиј 
је — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој 
 буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми 
ги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана на 
о народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се  
шла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије  
</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему до 
S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Сам 
е, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га саста 
11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде  
Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш 
к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са  
...{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојк 
 непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!.. 
а...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пази 
видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио 
тео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарил 
и наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђ 
лушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! —  
 ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по у 
еш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p 
 богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем,  
а...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си  
— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њем 
 старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она при 
ам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам. 
 и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо 
 је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца 
 све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица з 
 моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју  
 /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш д 
} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака с 
присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Мар 
 Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро 
 да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мал 
сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад 
од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам  
а нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добр 
ера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Т 
 га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих кр 
.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} 
о мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!. 
кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоћ 
е бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! < 
>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће кр 
</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’х 
 моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>—  
ричам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" / 
са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш т 
цо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!. 
те јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на ко 
га она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу 
јина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на с 
девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар 
о, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се 
</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — к 
у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> < 
њицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је  
 како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на ј 
</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше ви 
 <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је 
о време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више 
лију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} 
..{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења —  
’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона  
ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од  
 /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук 
ему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђел 
не очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз бог!  
 спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе пр 
е издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише н 
 горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три  
јете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S}  
а их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вел 
 да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им 
 нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба д 
 да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшн 
p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет! 
пре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весел 
 одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба 
олеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совр 
ву јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су свато 
 пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је вит 
мејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам 
он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — 
 ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула д 
се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмили 
обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само  
енити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које  
 они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се  
уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — о 
инске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у ва 
лушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натр 
таше ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лаз 
ајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турци 
p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— А 
/p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Шт 
само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!. 
млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</ 
<p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стање 
ш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.< 
 бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</ 
а пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S 
p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима 
азио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко  
 собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p 
 односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p 
љи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад ви 
е се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стева 
Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој  
.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p 
еко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину. 
ала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети п 
 <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>—  
ија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још м 
ди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још  
би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћу 
 ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онд 
 — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — 
p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема боље 
те гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтет 
ви је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија 
ад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p 
е чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А к 
 Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће  
корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пи 
>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује  
дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и ша 
ако ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећн 
ше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мисл 
 на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, ко 
судио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле! 
г срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један п 
 кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То 
о ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — р 
.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, го 
 причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> < 
то на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n="145" /> <di 
еш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p>  
ана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p 
оћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијаниј 
 — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сам 
, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти с 
е паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано 
мо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да  
и ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти једи 
овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Сн 
а....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље нем 
ма и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће д 
Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину 
болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце  
е било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака  
ачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање 
<p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На ј 
ни; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четир 
; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако  
ак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да н 
дата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пр 
 чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре 
>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.< 
ве је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула пло 
азар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а нај 
је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи р 
да прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружн 
угодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — обори 
{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачи 
</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не зна 
 дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано п 
;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе 
/p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у р 
је дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан 
анову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу 
ече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" />  
е?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} 
/> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га  
иром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други 
} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни 
е куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово  
ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погл 
} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! —  
<p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућ 
а; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, 
ладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове сед 
Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза за 
— — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за но 
hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</ 
 и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека злов 
чи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у стар 
а ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала с 
ову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези  
село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стад 
су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, 
p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за 
и.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским кол 
 стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије 
сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се испо 
нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам 
итам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољ 
Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} У 
гне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p>  
<p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита г 
 к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић 
те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке ка 
но — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>—  
ца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже  
ете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} П 
<p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући  
>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо ву 
кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није з 
момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже! 
 <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си 
и“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле... 
?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!< 
 је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је 
о је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, за 
ући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</ 
ина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се 
 свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да 
а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да чи 
то криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</ 
ама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, кој 
 не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} 
давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је  
аш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> 
је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и 
азад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је 
шљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да зн 
ра по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој  
а мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S 
Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’ 
нђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни  
 На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше  
ру) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — п 
 ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — 
о још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише. 
 на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у о 
Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори 
 колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није м 
— али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у ја 
ице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....< 
 који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; 
{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила. 
 на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејал 
 беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лаз 
ца се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l 
тком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, 
урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули м 
д три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе ви 
је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа на 
 чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре 
јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати ре 
се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочи 
на претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p 
ио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услу 
 све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она и 
лина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде  
пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију  
о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навиц 
 помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери 
о је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је 
нима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов 
едрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од  
во да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путник 
му казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а  
д из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} О 
 увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Л 
 изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и ве 
у лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збива 
е лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи ј 
арошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разго 
 поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао је 
p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! < 
 била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то 
си пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p> 
не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p 
екоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне.... 
} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле  
S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртвац 
 никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да з 
иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје мест 
анеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он с 
/p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изго 
аше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље  
ече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, 
.{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми с 
иждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Пе 
 за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p 
е? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу  
а око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи  
, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свек 
 бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поно 
ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Он 
 овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој  
и и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да  
е некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} 
ер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Милениј 
 <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— С 
к....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу 
ја се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то св 
<p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред- 
ету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се к 
 И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже 
г оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стр 
“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не  
Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година 
 рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и  
p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S}  
— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бо 
како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На п 
и тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред  
> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, ма 
 плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђ 
етом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по ве 
 ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима 
</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — 
ано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањ 
кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако 
ад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да с 
 али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук  
чито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живан 
p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће  
 се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио 
своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама н 
ча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђел 
тро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} 
урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла,  
 и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</ 
знаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју 
и, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова дома 
 <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету 
отрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шт 
е она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој 
 Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> 
ко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; 
не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад кор 
би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га ро 
ла.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстил 
.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до по 
 преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и 
што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц г 
тати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да 
ест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог 
 окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни р 
има да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој н 
 јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би де 
евана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — тол 
>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она 
вило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заб 
ам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај  
зино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврш 
p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и г 
довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем.. 
све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S}  
лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S 
укодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком  
 се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову ж 
.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку уту 
ив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекл 
човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју  
авно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се ум 
ту — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре  
Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово  
ди.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Посе 
јатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налага 
смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше  
е тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она н 
ује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стев 
 себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> < 
о весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она д 
е мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још мно 
/p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> 
ни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колик 
 <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, 
 знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио 
 Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој 
о учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто л 
рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о сво 
с.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да  
рвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија  
ша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађен 
 због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мис 
стан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Ма 
оше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана  
о му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у  
лила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По  
{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешин 
у лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше дос 
Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да г 
ала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда  
шта тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о см 
ан!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девој 
 чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упит 
</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаш 
 држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с н 
ега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о г 
, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући н 
>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га док 
</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи  
еше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села  
ете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више от 
ме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p>  
еше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о 
 четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост 
вочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен —  
> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и  
 Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у 
.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја 
Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко 
 учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш  
</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели 
{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред  
век био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве  
би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> < 
ају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек рад 
ству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био п 
че Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш  
 не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и 
ганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити  
жила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> < 
их се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би 
id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: 
 ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да  
 да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што  
ме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: б 
тари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене г 
е му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p 
им тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; н 
S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ак 
па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле в 
кад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патња 
: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> < 
..{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити 
..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више 
 руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго с 
м драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А? 
овне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље. 
 више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута к 
е Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се с 
ање.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Зн 
Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она  
а је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, гото 
ош кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања ни 
ла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола 
љда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрет 
>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога 
 ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова по 
и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али 
дава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, на 
ук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам 
ад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после,  
ј...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати 
</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само  
није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго зас 
уво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело оси 
ио већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је  
соколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Д 
е....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лет 
; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чул 
 а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S 
опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали  
о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и  
њу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Л 
 бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Милен 
, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S}  
е јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не д 
: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва 
 просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако 
 раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље 
ође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од 
 — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала 
 Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета.  
вом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила  
друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије шт 
и да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и 
p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка 
Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је 
...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу 
горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то 
јчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а м 
да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S 
могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко  
— у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушил 
 срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је бл 
</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је 
И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно шт 
оздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је и 
 једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и 
један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек ц 
који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо. 
и лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петн 
а, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана 
 се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поч 
ара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко 
ет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћ 
х ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb  
им пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојо 
ла ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пр 
шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре 
— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, ра 
јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоп 
>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па о 
 тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у  
њу познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде св 
p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два п 
ражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео 
ли Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње н 
а ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама ко 
...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народн 
> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано! 
 ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и пр 
је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у рад 
Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико  
се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — 
шка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p>  
је, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:< 
ра знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мисл 
ја беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>—  
а је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како  
њајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудн 
А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше  
а није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понор 
ла умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту н 
 никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу. 
дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Траж 
, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке  
ровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p> 
акона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме 
мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, н 
оже — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изн 
старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</ 
ко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се 
ла да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И 
ђе пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича  
азар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; о 
..{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога 
.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше:  
p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља с 
{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и стар 
а бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код мо 
ече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави  
че Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А за 
клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Ника 
’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од м 
то како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може 
ој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборави 
 Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном дете 
то...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама п 
 <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо ради 
 али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик н 
 лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није  
 боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђе 
 похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после 
ризнаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> < 
} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Пе 
Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах проб 
иладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој 
а ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно  
аст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до м 
а а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним 
уменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi> 
њу</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је позн 
ђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која ниј 
омог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук. 
друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним 
 наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад ниј 
} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа. 
она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чит 
!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред 
а Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи он 
ајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или  
мо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам 
 цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S 
азговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није 
м — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — 
ире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима д 
.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било 
 селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелу 
о звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата 
после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У д 
и мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је 
о дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им  
 нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплаши 
ли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећај 
мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано!  
два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој к 
ђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са до 
ова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На  
8" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’ 
пет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не  
</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка 
 и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста м 
на била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благоси 
амбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле,  
pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— К 
{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ни 
.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом н 
{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, н 
иромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је 
 волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без 
.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не 
{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да прика 
а кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, тр 
о вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад  
 ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш д 
пут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих  
а доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и докт 
тељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ак 
 богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> 
и! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — реч 
азар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од п 
а има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није  
о од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше н 
 причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, не 
Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сим 
не, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они п 
 па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувиш 
 говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне 
јсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту. 
тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати  
штва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допада 
њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није х 
е — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у сел 
е учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на у 
да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и 
оме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки 
на постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутр 
> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S}  
оје студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о ви 
<p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— 
! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мис 
S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше ус 
н брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели ч 
о, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља 
/p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понов 
мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; 
{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с 
 на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово  
Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнак 
ано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се 
нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни  
 и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је 
 је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.< 
иње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— 
ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, де 
Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађа 
 Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је 
намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише  
обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за санду 
о главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом 
 се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу 
а их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? 
/p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га 
 <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана с 
ића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а 
крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је  
о пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је 
тављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да 
 очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би бил 
обу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, им 
S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра з 
Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како  
<p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само нам 
ти! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме  
 дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опе 
>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и пла 
а очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p 
ће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — у 
пита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет р 
.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p> 
} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а он 
p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Се 
поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и 
ћу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је 
па испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене  
ва — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код кућ 
ли су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових у 
те ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изне 
служио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> 
ели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,< 
ече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи 
макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Сам 
оћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали  
ј играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком корак 
ином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом 
и или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што 
ојиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па в 
оре — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег 
кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је  
давна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не б 
ајпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у рук 
остељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, з 
 меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове 
Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали 
мре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; 
 Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p>  
} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — ова 
 сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате,  
бришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> 
што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам ве 
да ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} 
а враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Н 
нка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — уп 
е.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и п 
!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени 
есече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гу 
S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу,  
а! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по ј 
/> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном догов 
е Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати 
</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она 
аве ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш 
Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!< 
.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> < 
S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могл 
ком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику л 
а ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што гово 
— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n=" 
 Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице! 
.</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— 
е? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Д 
а!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али с 
А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p> 
<p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упита 
а!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S 
ко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери:  
ијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пишто 
а се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истинит 
а се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" 
 попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p> 
о.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, 
> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теб 
онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекл 
а је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> < 
исам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} 
 чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади м 
еш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p 
!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{ 
у, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћу 
>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и  
јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све п 
ча Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро,  
децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају,  
ека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка 
p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби са 
 А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила 
ио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се 
Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те 
мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ  
 шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч —  
ам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А им 
од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па  
Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О 
е жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју  
У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо о 
ечи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И пос 
" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</ 
ске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са злат 
, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, 
еше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира  
раше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ с 
т — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S 
е“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну 
лада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — ш 
ледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њо 
 те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> < 
— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви 
марање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега... 
> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у ку 
ле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај  
 „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом 
сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али уве 
: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете 
во људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, тур 
м: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он н 
су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено  
 сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати  
..</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре,  
лонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти  
ом,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Муш 
још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда у 
ри руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је 
ту излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу б 
 данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово ил 
 није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као 
ћу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори  
на у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мор 
 али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича С 
не: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да 
/p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок! 
воје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p> 
и зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав 
а ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук об 
је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде  
вици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ 
а, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најп 
— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и п 
кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и н 
 се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори м 
уд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже... 
Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је  
к спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год чов 
 детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није 
ило је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није в 
је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим  
 таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,.. 
..</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт 
еља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S}  
 њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у де 
р — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што  
 Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка 
та вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од ч 
ађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан 
>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p 
Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си  
 И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S}  
p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Н 
о?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>—  
ко ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да ј 
нђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већм 
.. ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73"  
оли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оно 
Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S 
то јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чво 
анију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к 
једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слу 
 рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу. 
а, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S 
 <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико 
— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> 
 срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па оти 
 ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га  
ише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да  
..{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену  
ише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узв 
ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матер 
ко волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало бољ 
не и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по суши 
ном...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе дог 
ћи.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа 
 што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му и 
 рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дет 
маш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже 
а шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањ 
овори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти н 
— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта 
 Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p 
{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци  
а ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p 
че ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше 
 сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p 
ала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га ј 
и није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, кој 
има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то уч 
рко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија 
ишта, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p>  
ено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>—  
а је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би  
е више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезин 
из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учин 
S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту. 
ете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треб 
е не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају 
е капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...< 
.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код исто 
ри по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о 
ме и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху 
оре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p 
 никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у за 
>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту 
 гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ ! 
дин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, 
ос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим раки 
<p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А 
а Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била весели 
д свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше  
и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом  
 беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дука 
је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — реч 
Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу д 
....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>П 
 Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} З 
 која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што 
<p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да  
еришани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дука 
озива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p 
ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беш 
 кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела 
е расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора 
..{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само  
ћом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне 
ед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо 
е; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „ча 
; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</ 
а га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о  
Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо:  
— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; 
е, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p 
свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу ради 
нко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — вич 
апаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> 
је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није 
аш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро,  
 млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живан 
!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{ 
отику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’ 
ја додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то:  
аби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах  
 <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p 
Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се  
!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! —  
 Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужн 
ма томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по  
амо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у з 
а крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рука 
екрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад  
ита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако  
цама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто  
е! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила св 
о, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, ши 
адом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше 
!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Гос 
е ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала 
p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за  
 <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дук 
м под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи 
елија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се  
настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби 
злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где го 
огу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то  
јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Стани 
 би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пос 
о и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим осла 
 бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави 
:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе зам 
укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Он 
: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а  
Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најб 
ене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у кр 
емој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота 
разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу,  
— вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли 
унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчи 
 сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</ 
о мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па  
p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери 
брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспава 
и!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа  
ет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море н 
јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач  
нђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да 
 прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— 
на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико  
S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупи 
е укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у  
ића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — з 
ћни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору. 
 јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но  
ла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смир 
ечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу с 
д ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с 
жали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника. 
поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и с 
</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у рук 
 она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> < 
.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат  
 види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их  
p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па од 
 — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије,  
p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом од 
 да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесториц 
<p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> 
зиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу 
 на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој 
>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S 
 /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на 
<p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17  
ође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; з 
ани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер,  
....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али 
мањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручал 
 n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио огра 
агуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час 
погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p>  
дио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и  
ром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар н 
S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S}  
 речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} 
 није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш 
оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је б 
грају него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван А 
жа поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На 
е па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет см 
е, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!. 
авити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> < 
анине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} 
ича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Ч 
ече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина  
пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S}  
опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио:  
а.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре 
ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су д 
а са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници ма 
у беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма  
а) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава;  
? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба ва 
 Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни и 
м га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’о 
Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само 
мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко  
/p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича 
 окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојт 
ају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођеви 
руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — реч 
еца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>—  
загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада  
овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи —  
казује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, с 
и је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p>  
 не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуг 
p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја од 
, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Св 
 не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне неш 
 она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p 
ење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, п 
зара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу  
м и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p 
иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да ни 
 не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И 
тне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала сво 
однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па 
{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беш 
 упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово ј 
ловима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{ 
равила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, рад 
к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-поз 
нију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време —  
а поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су  
’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос 
отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се см 
вне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи  
ецу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћк 
е, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледал 
е!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па,  
 до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те ум 
 — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У т 
души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свек 
дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропасти 
ви се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и 
љиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, 
хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би 
рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том  
а живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредов 
то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је ста 
ше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постај 
илице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Т 
е је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“  
ице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинил 
 Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинил 
е радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ов 
 ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега ј 
ежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват 
 могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно б 
и га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда глед 
 како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукл 
цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопил 
бину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међ 
p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одбо 
 знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко 
јка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Глед 
ин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј< 
ио моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се осве 
м, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубиш 
држа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина,  
 камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још сна 
 ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућ 
р му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И 
уд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леж 
 не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S}  
су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, А 
о и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то 
 крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини 
ј вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p 
> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну 
е старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да  
тајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p>  
мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њо 
лин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> < 
е јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прси 
ли шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му де 
хо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много пос 
Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо чо 
 то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бо 
ра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити ме 
— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детен 
в.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући г 
 се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ног 
} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од 
 зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да 
у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако не 
 би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нис 
има стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Ма 
намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „ 
 због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149" / 
пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да 
 се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорн 
p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} 
ни Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућно 
али.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и л 
ушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p 
градице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста пло 
 на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом т 
ила мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Жив 
 обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „пр 
о плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Та 
зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетниц 
и ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу 
икако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће д 
 из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине 
д Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p>  
 <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је  
 матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа н 
ам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S}  
а — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— град 
еци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је 
да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, р 
 би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти дет 
бри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, 
тевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном  
p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепал 
 Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи 
/p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p 
ше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад цел 
 не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после к 
енело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се  
у о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свад 
ш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног  
 /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Шт 
тоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — 
и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p 
егових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.< 
дравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вам 
 <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и 
к.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били  
} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породи 
а.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Ми 
год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чед 
вије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разне 
 <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било  
p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и п 
 Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђел 
„Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и та 
зара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше 
а....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Ст 
 мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће 
 се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не  
 али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit= 
та кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете 
ију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак 
к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као б 
о истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грех 
о се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком  
У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем сав 
заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па ба 
 Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве 
у.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића ку 
/p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја! 
{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на 
 — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p> 
о заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S 
</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку;  
/p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла 
ожда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p> 
уго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако б 
ет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; 
ио као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да с 
икуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала најв 
д му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа р 
м се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам па 
дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако  
још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо!  
белело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (севе 
вате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чу 
ла гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на  
ме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е,  
тео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p> 
о се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног да 
 из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Т 
душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна 
е гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако 
с’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам.. 
} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како п 
оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздр 
 мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — а 
!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— 
све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У  
>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему при 
разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p 
узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о  
ре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он м 
 од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић  
онеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S 
опином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад  
р к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и б 
добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био 
 је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је им 
 је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не с 
р је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би виде 
еси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од  
} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и  
 не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —ал 
елија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти,  
е је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија 
и гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак  
ска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути —  
— неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку  
ју: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго ра 
ој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање  
јка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и  
.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S 
мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p> 
му добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћу 
н разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху д 
p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш 
 ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала ку 
да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?. 
љана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донес 
и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати д 
и, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све т 
гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена 
ли она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а  
о — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху св 
 њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испун 
 не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то 
ћу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} М 
 куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она 
 беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали  
> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миле 
а се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са 
 њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јо 
ла аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што 
он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте ста 
не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Пр 
енице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и нар 
 било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} До 
Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" 
 допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер  
матрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућ 
</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спуст 
усти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му н 
 је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јо 
ори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ! 
ћа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек 
и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваља 
лас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку 
p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па  
ћу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше т 
 тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет п 
еку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’х 
.</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapte 
њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање. 
 је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му 
/p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је за 
сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S}  
ете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично 
ве јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јо 
{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом д 
ено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице к 
то.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{ 
ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине 
сли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће б 
к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p>  
..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољ 
ринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича С 
 </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњи 
ло упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — 
ико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? —  
 <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића. 
не — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига 
гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила 
вим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у ко 
о је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није о 
ед код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...< 
како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њо 
} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није 
најама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту 
.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчи 
/> <pb n="3" /> <div type="liminal"> <p>ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО  
 само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер  
ице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њ 
ицу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли 
т; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за ста 
?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему 
.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала 
хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од 
ст.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Ч 
<p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapter" xml 
ео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својо 
чки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледа 
јој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’ 
егова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад 
>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио  
ру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, с 
} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугов 
омам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p> 
“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја так 
па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немај 
ђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати 
инком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца. 
мом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену 
а седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватови 
 Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак пре 
у на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала  
ог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Н 
о — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија 
ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну д 
е поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, н 
ву, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда 
 помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он  
у онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S 
 његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} О 
 Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" />  
„неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се ов 
и восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак н 
из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— 
н, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да 
 јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види дев 
а онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помр 
то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље 
>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>По 
га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама 
 пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино 
било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој  
/p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са 
о!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> < 
у носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стев 
/p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и по 
друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! 
<p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, н 
ако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Б 
та га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче  
ва изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је 
устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бу 
ренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном реч 
 Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> 
ла у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је  
е радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и милов 
и боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима се 
напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сва 
н.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто гово 
о је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад,  
то крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесит 
 на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>К 
ја у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снај 
за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари св 
м долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и п 
 а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имањ 
и његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Ан 
стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те д 
ли има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета в 
туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села,  
 <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у ру 
, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све 
иљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође  
>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p 
езичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p 
е дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног ве 
ла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; глед 
м забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу да 
отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали с 
с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у р 
зови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађ 
е колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, 
у је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари  
 на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко  
</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи 
 Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу,  
оје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како 
а још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарност 
 чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p 
ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излу 
и га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита он 
 да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Сп 
адима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им м 
 је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Ву 
надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не 
о ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита 
а никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, 
ум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код 
у.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад с 
 баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, виде 
<p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, до 
 /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да с 
и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те 
43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом... 
> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p> 
Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... 
<p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођ 
ање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зо 
Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно к 
 би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече деве 
 не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у пр 
ажа.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запит 
ше бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у  
ндић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дуг 
е и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! 
ром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана 
 питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осе 
дне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова 
из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она о 
је се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се  
рх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинств 
вље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи 
егле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле вен 
 У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јун 
тала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну 
часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — 
јатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S 
о ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко  
ле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванско 
тази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре сп 
 растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — 
} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — 
пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге 
еслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и  
 руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже из 
 <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва зав 
ше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаш 
ери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва ј 
ој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо ов 
 је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и См 
а обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" 
 — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране;  
 је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и је 
руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала т 
 шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{ 
4" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови. 
о мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те  
 мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са 
! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо,  
 шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није п 
ла колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти  
се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у ком 
 себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb 
Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој!  
, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара... 
{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он  
манет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о  
а му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — 
 ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год.  
ајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен  
служила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њ 
д свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сази 
 њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом бе 
ме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућан 
ти ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! —  
ругом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину  
дове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јо 
 кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>—  
 Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p 
лете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За  
у.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да ј 
 га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" 
љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја,  
 и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи мило 
ему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p 
о је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и 
а за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је н 
тка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, 
оће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће л 
 беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању  
а вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетк 
 трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуб 
raphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна  
ољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла  
и!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој за 
 Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’ 
а свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза  
а срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо.. 
ог дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она  
ам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— 
и: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три  
} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помирил 
д је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав  
е око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Ку 
о другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к 
зи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другари 
у, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и  
рата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобо 
ли јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Ми 
знице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућиц 
нцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 год 
ан сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба з 
окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S 
Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтил 
ју“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — 
 Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? —  
задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је 
и...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, а 
да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>—  
S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије —  
лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неко 
<p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. ( 
 — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, ди 
</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</ 
 ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цв 
ман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро 
ве те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p> 
а да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзи 
Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комш 
p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и не 
кад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвик 
 како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Ан 
у подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила,  
 на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде  
ој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се  
ле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је 
 прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом н 
еше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="graphic" /> 
Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p 
дену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, 
ишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p>  
би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га мет 
мка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи 
 би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба 
есме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како 
њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по  
 <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чи 
/p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p 
> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о изда 
ишта!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако ш 
Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p 
на; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи  
олим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучи 
нђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о 
казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи! 
а шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ст 
ин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем 
тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се ш 
у и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је р 
га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си  
је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђ 
: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете!  
 да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по 
ом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми  
е било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача  
, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „о 
лап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти 
!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замер 
p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо 
руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно 
).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> 
у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била  
ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па  
.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано мој 
преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану  
рца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти  
иленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа н 
: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се ср 
<pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> 
јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој ј 
 Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Св 
о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нам 
 у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — 
хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p 
ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није 
од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је  
ху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал 
 да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребрину 
руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; 
 /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чи 
постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу. 
ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног  
, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није з 
 беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — 
 вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћ 
едноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле п 
<p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за г 
Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>С 
говарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљан 
у и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; пе 
 Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задрем 
 ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари.. 
акију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „слад 
не.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> < 
е све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S}  
Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Пом 
ге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога 
опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> < 
у те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце  
е и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећ 
икад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{ 
је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и  
гу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо 
ича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само  
ла!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми ј 
но омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — 
<p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему п 
оше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гр 
ли око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала ј 
 и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за 
свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече  
 снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека м 
 к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) ве 
ла шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није 
/> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио  
ој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта 
ред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најгла 
ади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте м 
 кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше з 
но.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинк 
јала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш т 
аше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к 
бе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на р 
Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И  
ост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају 
дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје  
одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње  
ослују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују  
аљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се ок 
ани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не поме 
а се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у к 
и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p>  
 била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало 
елу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је  
ивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> < 
звике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} 
ла све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Н 
дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма 
 вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....< 
да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна 
им њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком жи 
шао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имен 
ћа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p 
 и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пе 
хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Засл 
 нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За ма 
смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто  
ом речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од они 
 беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о чест 
ратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивос 
ко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала 
садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрв 
 „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов 
пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће т 
гињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић о 
в’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити нас 
Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је зап 
и.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и мо 
и стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и не 
и учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију шт 
аде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви 
то си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа  
ам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p 
, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говори 
.</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он  
.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили 
едан није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво  
> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па ка 
у те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} 
о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала. 
 не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју с 
а њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о 
 да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се ни 
лија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај ње 
а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо к 
дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад п 
о.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се 
ће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашља 
е мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема  
; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> < 
 /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није до 
Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p 
ад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на 
же бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако б 
p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а 
о јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове. 
клони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p>  
Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p 
аше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S}  
 на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учи 
ио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S}  
ста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошни 
 Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити 
них, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити 
на.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му 
н се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општински 
е и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у кача 
<p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шт 
е у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му  
 <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p 
 у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За веч 
лова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изи 
p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок  
 јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена  
м’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића а 
 <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лаз 
дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођеви 
 он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то до 
кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи 
вим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли  
...{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад 
 ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... н 
е позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над панду 
 њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну  
 се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и  
ек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута. 
 или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује  
помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Ву 
ти“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, н 
вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.< 
о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржава 
мо намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пи 
поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко ком 
епо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема 
 чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Т 
и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умр 
арко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих  
дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <p 
, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу 
 — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћем 
о ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави о 
е само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно  
</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{ 
ед њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци  
b n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упит 
вако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пог 
p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори о 
ивети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, сед 
х сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</ 
а ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не 
ри од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> 
.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p>  
а сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на дес 
> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што  
леда Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p 
Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онд 
 Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мал 
ати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије. 
алинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>—  
 мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђел 
анчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!. 
осиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову ба 
а је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако 
и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница  
 слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени к 
векра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је 
— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде 
ма и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једно 
 <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и  
 хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе  
ича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о 
> <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — ни 
ју у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људ 
са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра приј 
.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом  
о и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад 
да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојк 
ича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из  
ако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по све 
вом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га  
ита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост 
p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигр 
, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да  
 си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</ 
</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p 
 <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> 
 се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и 
оје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом по 
Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисл 
тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљ 
се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу прола 
метна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта виде 
 је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није заве 
склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: 
 могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега 
и звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хте 
м кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла б 
ује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће сл 
д рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.< 
S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам 
ог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо  
о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек под 
>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било 
мерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је бил 
 уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка 
па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене  
 на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаш 
матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је 
/p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес 
ече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пр 
видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на  
 је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долази 
ро.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се  
вај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Л 
S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се з 
p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе  
 га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p 
авадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није  
жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она  
 звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И 
уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији про 
 у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p> 
е.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, 
p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа;  
" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и п 
и на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Нич 
а њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла т 
очули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми ви 
мо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика 
ери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи 
.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapt 
није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар  
„Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ств 
 само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек  
.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о 
љутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Ста 
инко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће би 
е и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љуби 
:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто 
жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђе 
и он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија о 
а види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив  
Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— 
руге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда с 
е тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, чове 
седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозн 
„маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала ј 
а!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче  
ам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва си 
ичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели 
с кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хо 
 ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима 
о, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати 
-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> < 
све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нек 
 радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре! 
S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима  
ери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су ј 
ад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> < 
.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожеле 
.{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... а 
велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш  
</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је  
ази пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту 
ше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде. 
јата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере  
је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и пос 
мила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, ко 
бави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је сп 
је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу 
ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Не 
ворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n 
е мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом ваш 
..{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> < 
’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо м 
олеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече је 
 смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>—  
ко корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем  
адгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био жи 
 корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и  
ој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— 
да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћ 
а воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила  
е у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче 
у дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе 
се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. . 
, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и  
 јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али  
д човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде 
е; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! 
јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се буде 
 се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округл 
а се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја 
 овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</ 
крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћ 
овори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да к 
узимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb  
рила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с други 
навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за  
 Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку  
>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, шт 
{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој ужи 
 Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по раст 
ста к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Ж 
дила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу нек 
па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа 
и је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцела 
, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је 
еће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше 
 њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава 
 <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</ 
ака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у гр 
.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> < 
кућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лага 
 су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице 
мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p>  
анпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твоји 
е дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Н 
ети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда ди 
иштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој 
тон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће  
не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пу 
нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су о 
али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; ни 
енели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „г 
оле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упам 
уд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била 
/p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије глед 
 n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш  
јајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри 
мејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Са 
ати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи 
та.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово 
од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелиј 
ота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђе 
њио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче 
Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако о 
елиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а д 
.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ј 
Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отв 
ега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по сел 
породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урад 
“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прс 
ћ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „т 
 свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не 
чић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинил 
ена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заг 
/head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сун 
нске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p>  
њу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о он 
јајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред 
 синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и 
67" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S}  
о те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој  
>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— 
ојим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула  
жи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — о 
ла ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, с 
 пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено к 
мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи  
н њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко изле 
а!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из ку 
="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да  
,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја м 
е; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их 
и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила. 
и му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, мол 
...{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која му 
Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и 
 Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену. 
тео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера 
уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети н 
<p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу 
у потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>О 
 а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег зад 
а Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима 
а само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си 
опа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „тре 
.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брат 
 би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе 
бе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!.... 
лила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога... 
ј, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо з 
174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био 
прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио у 
га труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде б 
уме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог  
много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и 
> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу 
его да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу  
дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“  
ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по ва 
</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p 
ролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стев 
...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш 
 лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код кућ 
 он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега по 
аше к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> < 
и са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га,  
— ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо  
осече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је 
</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се,  
</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад 
пштински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S}  
 хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је би 
помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" / 
 њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач. 
е чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био 
ам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном живо 
, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, к 
ила добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је 
{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако  
е не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама  
> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему 
м казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то сте 
оста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сва 
 — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђел 
вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што 
стити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако б 
чаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, г 
ше би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљуби 
о се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата 
— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло. 
на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, поп 
његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не  
 ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Под 
ом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div type="c 
жника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном  
нио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија  
— онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја 
ла, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она 
тевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић од 
’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зор 
ћамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је 
пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зај 
да неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан вл 
p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге д 
аљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила с 
Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Т 
p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p 
обро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и 
изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћ 
p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у 
упили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладино 
 свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питал 
 среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трч 
 око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после о 
добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да 
зговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, гд 
ом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би  
уд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у к 
високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> < 
кинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако 
г Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се 
све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезал 
А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хв 
тога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењак 
ваном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмар 
ме — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и а 
Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше  
у ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А с 
екидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да с 
маш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лаза 
ма! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>—  
 му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјан 
 здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Приј 
че попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} Н 
с’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега 
ета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је  
 обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје 
и, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „ак 
 потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уреди 
ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, 
 ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати! 
ажи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Мар 
ости.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су 
ван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није б 
ве то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово ни 
г дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у дол 
 он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?. 
у је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— 
 је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то  
 да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дан 
је где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече пл 
— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па  
ослушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не брине 
војачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, о 
 дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш  
гов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод  
и њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје 
ван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S 
ко мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамот 
 собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} 
 се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у 
засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p 
е диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару 
Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код 
шен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p> 
е! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, н 
нђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — 
ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, 
.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљи 
има, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећ 
> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Милад 
приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погод 
S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је и 
и преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успроле 
„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје  
а је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор  
ји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде в 
</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p> 
p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине  
ead>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се  
ава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у к 
че за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда п 
ђеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapt 
јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својо 
одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли 
рдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни у 
 копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју пр 
а Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p 
ла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само о 
Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку 
и, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ран 
ја је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и  
да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! —  
екрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретн 
нко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу 
 n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах 
— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> < 
е на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови с 
ом — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су  
ија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно 
раза — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан 
не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Д 
њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, све 
ја.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упал 
реветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика л 
еше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве 
имио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра з 
кнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Д 
/p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „м 
ше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S}  
 ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане 
ведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити 
коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „ро 
 да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белин 
горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком 
еба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче. 
по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега 
рицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђели 
} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... 
, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули о 
десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге стар 
 кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не  
се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и 
лија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на св 
 тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!.... 
би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да н 
о ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече 
’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда ск 
ва говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назв 
лове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И з 
рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја н 
екају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бу 
а живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дн 
b n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она  
а много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити ника 
л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb 
> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђели 
зе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S}  
ђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми ј 
p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о см 
ећ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоња 
?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А ка 
оговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они  
ћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше с 
је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ниш 
игну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Ла 
у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди в 
аже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> < 
 говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу к 
босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има св 
 он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко  
ија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да  
нија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас 
ија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — пос 
се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, ста 
 Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом  
 привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна б 
азиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље  
 <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да сам 
ер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.< 
лака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу пла 
огледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне  
ине; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта. 
она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</ 
 танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, пр 
га видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.< 
о к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог д 
p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она  
пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв 
<p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком 
уште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је  
е, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа,  
е?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио 
а — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би 
било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих 
качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако н 
тегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситн 
> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трњ 
на радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет п 
 целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обриш 
асла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, обра 
чно.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, вел 
че и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авл 
 од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да ви 
 воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S}  
а извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Са 
е....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампирић 
а јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена дад 
сила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери 
 превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — 
па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p> 
лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али к 
ј са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако 
ним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} 
188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше  
 своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>—  
 Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи ду 
Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и он 
 је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од с 
облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваш 
развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И 
етну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали  
етка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуч 
 заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је 
то.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не 
ткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди  
} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојиц 
 вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваш 
ко — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракиј 
дај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у н 
х да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је св 
се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша,  
ајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли  
вез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све 
 опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се бу 
...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — 
ри, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стеван 
дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор 
д свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела ко 
ем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много ш 
акса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S}  
сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиш 
 и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је 
у је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да  
</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како 
ворећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крс 
ну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупи 
еч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отуж 
 Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је 
октору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, вел 
у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ 
била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и уг 
ико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Ка 
довољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случај 
> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она п 
во кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и  
ћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!. 
 знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</ 
ите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес,  
ам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја к 
слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему  
Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће м 
 појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано н 
...</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p 
му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик 
Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „засед 
уку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гл 
ви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.< 
 и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста ј 
а — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пун 
 ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p>  
 спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="1 
.. срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, ов 
ца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапц 
{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и л 
сла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да јо 
 да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора 
ри пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и 
ма постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зе 
.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Нико 
е моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па он 
. узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>—  
е.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — шт 
азаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је н 
<pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта 
и восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „непри 
вером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стаја 
те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} З 
да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по т 
 и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о ш 
, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p 
p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише с 
о смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Ан 
...</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени  
!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши 
е он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S 
p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, ј 
о, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше 
га, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужн 
е по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем —  
топлиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели 
та да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим брато 
Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па ви 
..{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онд 
.{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од м 
епу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{ 
p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, ку 
има.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислил 
 ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S}  
 вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га дост 
је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти  
с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај  
и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} Д 
: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу 
па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу 
 сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам 
ила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру 
те!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{ 
м се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’х 
 ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} 
 га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Пан 
 ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Сми 
е лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си 
 синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срц 
мо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Жив 
 Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђели 
је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете бе 
ио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једн 
 Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби ба 
ју.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде 
>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу. 
па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти 
, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљ 
ад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она 
{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: н 
е, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли 
рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети 
b n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="gr 
т и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</ 
м не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p> 
крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори т 
} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брес 
— онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, с 
мо нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовиц 
твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> < 
..</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овд 
пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те 
 кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу 
де код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим т 
/p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подав 
...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p> 
>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од  
рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, как 
 Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>—  
дела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро о 
хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</ 
p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</ 
е.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из к 
пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p> 
очек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и  
радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро  
 три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о на 
о.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</ 
S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Пр 
ац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови! 
а његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6"  
а — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво пр 
мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Ко 
!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити  
у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили 
ђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крил 
путаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> < 
беђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била  
села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S 
д неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар  
ди шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, п 
много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано  
ожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Панти 
акше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролаз 
ст људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене  
е срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кол 
 тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дет 
бу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и  
есам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — 
ву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са 
Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислит 
узе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља  
p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кро 
 „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна ни 
 кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Б 
....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....< 
уву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Он 
, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div>  
</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја д 
и.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— 
пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно. 
 њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и  
зих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како с 
а, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила. 
, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — ве 
јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! —  
пућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p> 
 две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’ 
p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о 
е!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше 
чкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се 
идиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе дет 
: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра. 
 поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, 
још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а у 
брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живо 
ђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> < 
абиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беш 
 се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта 
а мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он миш 
— рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Сов 
веност.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p 
о ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери 
ди.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се на 
мо туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нин 
е изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S 
њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S 
Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и ње 
 од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо  
на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђ 
п па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да ј 
оћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Види 
 рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И т 
Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Во 
 <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се 
е, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд  
р још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Вали 
оже, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три С 
 <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова! 
ну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово с 
.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е,  
 ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате 
о последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{ 
ајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — 
о је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад ни 
 али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и гото 
 и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зно 
ВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="4" /> </fr 
е.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погле 
 пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да 
и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и  
 „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом удари 
/p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— За 
и, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" 
. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је 
ато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год сн 
од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p> 
Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе 
мане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да ле 
о, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она 
ху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуц 
XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила 
има и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде пода 
лико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница 
била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напр 
мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’ 
— неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране. 
<p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада  
S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста 
</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, 
ићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата би 
е и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, 
трина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања  
а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на  
вају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе ле 
 превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, з 
о...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се 
> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку 
а је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али  
p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Ње 
S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Ни 
а него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја о 
е замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру 
 благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под праг 
ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— И 
 <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним рум 
Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шт 
 и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збо 
ра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту 
ови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста на 
г травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу ј 
 молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекл 
 свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док стариј 
 јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S 
ead> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунче 
арама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p 
<p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} 
ћом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>А 
о.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој 
>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се он 
изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у ње 
место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи 
кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко 
врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при  
на усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек о 
диже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу  
је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и ис 
питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота  
 у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чел 
д се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.< 
ко је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није б 
Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше  
к све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!. 
 пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, 
чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и 
ала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„М 
 опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет ко 
трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А  
седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема 
шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S 
 — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Стан 
 деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четр 
ет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-тр 
{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четир 
— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет 
д четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и во 
шла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је при 
 кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па  
 седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Ста 
осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, 
осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Ст 
вет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два,  
ај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, 
али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазар 
урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пе 
кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од ше 
 питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад  
пути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једно 
хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели  
 брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p 
сти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’ 
 мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја  
у.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару —  
 ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела боси 
иротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала  
/p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остата 
та.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и ма 
09" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала д 
ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек о 
 па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће з 
ба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбој 
е лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник 
мој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у  
 гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} 
елија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта  
аривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо 
се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око њ 
} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— 
, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља. 
 су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— 
>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наго 
p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p 
p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, ка 
 <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упит 
е бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чич 
еваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да  
ана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где  
 и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</ 
злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закоп 
: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узим 
трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па проше 
е он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је  
це каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час 
се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега ј 
иће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p 
, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови по 
 га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит 
е згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о 
ест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А 
 он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочи 
иди да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну д 
Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S}  
оре своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S}  
аља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> 
рне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико му 
 озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се вит 
кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу  
у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све дарив 
итељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила  
Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе 
м, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у  
је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у рук 
уше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она  
 о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на 
и умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је ми 
а коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> < 
шаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И  
ут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — о 
ори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измисли 
лија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван за 
љ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од  
е трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а по 
мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо.. 
ло, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека ист 
 указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са зем 
nit="graphic" /> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образ 
ле недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та в 
: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја 
?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и  
рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!... 
у....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаш 
 једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији 
 дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели 
д није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то 
subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су п 
Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваш 
наки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше  
сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само 
ако веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече  
о, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по 
зеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођош 
ја однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — 
зала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Мил 
 љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детењ 
ија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упи 
те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би бил 
а.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна  
а тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисл 
целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплаши 
нија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало  
>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мисл 
ри о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри 
аш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба д 
та би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну 
 <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража  
<p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он с 
Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у кор 
, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за 
ој!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтал 
од врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па он 
у.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради 
ви се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од 
узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Т 
— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече некол 
е к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је  
ђе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој так 
 да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо 
ред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Гово 
борано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван 
ленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да 
p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</ 
да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће б 
 Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити су 
је мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S}  
ла цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Сто 
имовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре св 
почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи не 
га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од 
>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ј 
ејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.< 
ан другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Ма 
 човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сва 
>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у об 
а једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта л 
трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу С 
 је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе з 
иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" 
b n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на 
авља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да  
ма „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба  
 ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и з 
рчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљ 
виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је бил 
2" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прик 
о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим... 
а увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога 
Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Мил 
о!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, поглед 
 срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и са 
е на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде  
е му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па о 
дне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да с 
к!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу  
, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.< 
 и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то?  
јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! —  
 је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше  
; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њој 
 не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити. 
судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе,  
г да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, на 
данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече 
 кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и  
ј је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, к 
оје су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и  
манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> 
о не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им мо 
 су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце... 
ле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је 
опа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>П 
вале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем ум 
> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који о 
 само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> 
е камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пош 
ате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S}  
} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо 
одневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотик 
 драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} К 
ападу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лаза 
а онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Др 
 ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жал 
ли су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар 
е неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год 
вима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стра 
 у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном ка 
изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ мес 
/p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам б 
> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и та 
треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела  
аки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о  
д си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем т 
 је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> < 
 куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{ 
е река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде цел 
 пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То бе 
ова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; ов 
седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајат 
{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук ос 
ју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово пер 
е....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече о 
уци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од о 
о лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме 
акитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна б 
д радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и р 
сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — 
маш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од с 
е — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже  
смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или  
рце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о к 
лију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb  
Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Зап 
ичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро 
ја устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђ 
Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се  
позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандури 
му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим 
....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div type="cha 
 — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апс 
на раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била з 
опо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба 
одине, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећ 
ти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој  
чају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено пра 
исању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је ка 
<p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође. 
</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је  
S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будал 
Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да б 
p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом 
} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...< 
снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта пове 
је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратк 
а тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита  
по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да ј 
а Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће  
је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопит 
и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ва 
њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на вра 
на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом д 
— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се нас 
кама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј 
 иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић 
уку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали т 
а к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје 
 поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — смат 
 кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича 
ажо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— 
е.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадил 
се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља 
е — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је  
або моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно би 
истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о 
ја пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и  
што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше 
по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p 
т кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и  
ш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те 
<p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је мо 
 и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да с 
еван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред  
 и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јо 
32_C1"> <head>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у мале 
двукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} 
и су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> < 
ављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Д 
ако да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{ 
их неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се дес 
о би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслуж 
ено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!. 
— рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Жив 
ти о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је п 
и се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} 
.{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо. 
ј кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам  
вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити. 
е.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> < 
— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девој 
у на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци 
} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и н 
е Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — дар 
уком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али  
успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра... 
> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S 
само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> се 
 — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му 
.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу 
д је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде вик 
/p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту б 
атић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над 
а му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се  
 у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевин 
а Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p 
он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше  
ча Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин —  
p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је 
/p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана 
ињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гро 
 младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по влада 
д стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече  
вале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на ру 
..до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S}  
и се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук 
 све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није д 
м упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му ј 
— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те на 
p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Д 
о? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен 
мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па  
 — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи 
 ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ  
<p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је 
итају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, у 
е.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био ж 
сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши с 
ој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи глед 
душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако ос 
смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај р 
>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} 
изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>—  
</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у о 
Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не 
Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, с 
 гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја,  
n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задрж 
8" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, п 
о Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа. 
себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој др 
ила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— 
оја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?< 
<p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе 
еда, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Св 
лупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шт 
ени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мен 
о га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе  
 он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb 
! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у  
2" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако рас 
о је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истин 
и ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад и 
Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— На 
е те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSection" />  
 <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све 
 Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шт 
 он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није д 
/p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за  
то изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p> 
свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се пр 
ега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из с 
иладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> < 
се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <p 
јбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се 
ака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време руч 
о је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у  
/p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату 
 ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> < 
 онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и да 
нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, п 
а, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби д 
о и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у к 
емане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда  
 — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога в 
г.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и ју 
S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђели 
, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им дај 
их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А о 
рти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им 
желео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!.. 
е им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p 
ве: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања и 
а обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари пос 
у чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију 
ој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама з 
нђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у к 
о видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте д 
да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазв 
лија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше 
 попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Кој 
p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда уз 
у и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипч 
 зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у поте 
 Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да г 
лија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље  
зе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S 
ја зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су 
о по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго  
 лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти 
p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми с 
Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине ос 
осити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ доб 
ати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S 
....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пи 
="SRP18932_C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили 
нда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један 
p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окр 
атеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком 
ог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија 
ивана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} 
ти она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погле 
p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Мар 
ац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу. 
- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у креве 
ри за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њи 
да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</ 
ош неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зе 
, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, ма 
од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где па 
ко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде 
е зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам  
p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{ 
е, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и нар 
ожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад  
пита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, доб 
 дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратиће 
у па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће  
н се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} 
шило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заис 
е код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукат 
 Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није 
 Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој с 
 тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се 
е!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној  
Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p>  
ни а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не 
} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — 
— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он 
де, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Р 
ана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди ра 
ису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти д 
лове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже 
ни.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је гов 
азва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде,  
— викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Не 
лога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког,  
е за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присе 
пише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их доч 
ро и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у  
сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан? 
чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у  
S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако през 
> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p> 
ан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p 
ви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — 
 <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један па 
аг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p>  
икну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар 
— него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мр 
а слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда г 
капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — го 
 одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви  
 спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела су 
бравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вуј 
ој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не б 
а само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’  
викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз 
маг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S 
и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{ 
рма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гу 
лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико  
оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији 
Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавол 
е по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говори 
ан топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва  
 Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Тур 
е беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док  
 а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са уну 
 не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек вес 
а шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, тако 
лија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина  
у.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта  
.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је М 
 најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Ан 
„Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... т 
имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p 
</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{ 
ће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} 
и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> 
нам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — 
почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да  
се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим из 
 <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом нек 
.. тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се из 
е натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад ва 
> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у груди 
Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да м 
н.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава за 
латити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њ 
а у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S}  
олен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па 
ц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да јед 
амо нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па 
 мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p 
 кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван наре 
ано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише о 
 <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треб 
ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим послов 
 Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S 
ина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење  
>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у је 
— лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се  
оклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>П 
ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Слу 
 је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се  
ечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да б 
ђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне,  
’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкч 
а сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милос 
ом спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванч 
косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p 
та сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти с 
Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну  
а те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци к 
да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је за 
е лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те моли 
Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина. 
тиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше 
ма.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, ко 
уће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи сушт 
теван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумар 
е замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на б 
ја сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега 
не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу;  
тари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S 
ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....< 
јих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог 
е добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p 
рости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здрављ 
урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам- 
рају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој  
 <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код  
 ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас. 
 ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Д 
ћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи н 
че изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Св 
та не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!. 
у угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и 
оје је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} К 
сак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био,  
...{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар м 
И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га о 
му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе:  
 два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани 
је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!. 
ма и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div type="cha 
е не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете —  
 колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о ли 
петанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S}  
едње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар 
 Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> 
је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета доби 
једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су 
 Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живан 
а су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се 
 таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; доч 
 оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Са 
је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу М 
</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто 
нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који с 
ог сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} 
— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и т 
осле смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било  
ако је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак 
 <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се  
 — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у 
{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па 
да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под но 
>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да м 
опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Ов 
и и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине 
ј, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помоз 
.</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> 
n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p 
кох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлег 
а!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="14 
 <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога в 
 рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на мо 
p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва  
моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде  
сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало 
 ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је 
ста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’ 
S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не изд 
 метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђ 
 бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p 
ма.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса.. 
да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело про 
 за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни изд 
<p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу бр 
свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, ста 
вине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p> 
е милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пре 
оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали д 
а дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S}  
једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пу 
ло па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к 
 Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о  
нђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало п 
ријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и уч 
о Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</ 
ене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо ка 
е звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је 
 пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} 
.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није разв 
брадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду ка 
човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’а 
„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S 
е мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа пот 
 одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу по 
ти.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим па 
ије мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у ти 
веза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p 
" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помо 
.{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она 
ече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и реч 
до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>—  
м невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.< 
иру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне 
ви сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Мар 
 у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Ст 
редно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше  
би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се см 
, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин п 
<p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и изва 
 диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и у 
Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> < 
љ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на г 
 лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p>  
уре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па с 
>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> < 
онеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на  
 Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се н 
одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — п 
а зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се бл 
ук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њи 
омагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелиј 
а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је 
и у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> 
> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја ч 
никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу 
 кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p>  
 и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се сам 
 ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и 
 вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље бе 
По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>А 
атегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лон 
па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ов 
ђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци с 
ешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољуба 
нам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам 
> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде;  
о је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из 
ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке по 
 су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђе 
ије много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Ос 
око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима  
а!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако  
p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} На 
 онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико  
лази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време 
меју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу ос 
{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јо 
ер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствар 
е им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир 
нђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У  
 био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дет 
— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p> 
он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село 
ко се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је  
 <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се 
к.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>—  
Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Жи 
је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме  
беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — с 
ml:id="SRP18932_C5"> <head>V.</head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све  
њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их до 
 сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S}  
ућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али н 
ам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како 
ећи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, от 
буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка.. 
цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови дор 
 је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког уну 
> <note xml:id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту  
 вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пош 
риц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, ва 
у трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milest 
</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца к 
> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p> 
> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала 
д би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би там 
....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} 
ађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> < 
х плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа из 
поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице 
помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано 
е склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу 
ати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{ 
 њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!.. 
 па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погин 
може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S 
леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А 
> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецн 
елов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем,  
 моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочи 
 она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу 
 радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</ 
 кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога п 
усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу. 
тово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка  
p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} 
поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало  
>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>—  
м ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или 
на.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ј 
којника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко 
 га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га. 
S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури к 
 већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Жива 
ућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложит 
меј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како 
>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме В 
е један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „ 
ти, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n= 
елија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан,  
изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на 
} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је 
е ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој  
 ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У  
} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред ц 
ивана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о крти 
>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му с 
.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нек 
це и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете 
јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то в 
е да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p>  
какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у 
да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од  
Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоу 
мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да с 
ију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни  
{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, л 
та, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је 
.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Вр 
За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диж 
 /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше 
 лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваља 
 за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!.... 
сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док н 
инко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу... 
тесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио ј 
у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у бу 
 <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголас 
кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта  
 секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је  
 „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет ј 
јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену  
...{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановић 
 не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече д 
... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!.. 
ећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван да 
оћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ 
ја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </ 
 „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је маш 
засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} 
ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћ 
тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да  
олим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмеја 
 како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману  
рја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити 
S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја как 
p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не 
..{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Т 
ина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та п 
о ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом 
ећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотр 
метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе 
о је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да с 
pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и н 
 Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ  
ћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и  
и изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би с 
</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чеља 
најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> < 
 /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу  
 — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник 
нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео 
 Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушај 
отом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се н 
ст Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у  
...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: с 
у јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему  
аше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говор 
р је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Ал 
.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свог 
шарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочиј 
љадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је св 
инко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинк 
 уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешт 
{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; за 
..</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере најв 
 у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, ча 
иска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћи 
пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>А 
зио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не нос 
нији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао з 
и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овд 
а за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће 
S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, к 
{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Жи 
>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа 
 мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; јед 
ија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су стар 
p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше 
ње“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</ 
аш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!...  
г Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном т 
колико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!< 
и ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми.  
нђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој в 
бу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>—  
.{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не мога 
</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Са 
ше: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и 
само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју соп 
к’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кме 
’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје 
ио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти  
ан од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То  
Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, с 
дост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта  
рча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Ми 
никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на 
 тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па  
свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо 
теванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сват 
прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле 
</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеш 
 смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на 
 мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где  
...</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упи 
 они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — пр 
 А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> < 
е с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гл 
{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада  
јом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S 
и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и 
га оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лаз 
ко устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповиј 
ше назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div typ 
 мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам  
 људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек р 
е још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њ 
иће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос м 
А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p 
о!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису м 
пољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасл 
} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па 
} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јо 
 је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може т 
поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака ни 
дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n=" 
ор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: т 
па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Ан 
ок неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе 
ићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему... 
ер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти 
више чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на стран 
ане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши  
ао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу,  
што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — 
на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. —  
а се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак 
ену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су  
ала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, д 
ин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш  
...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице св 
S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам,  
ојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... т 
м и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} 
 n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p 
кнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут 
p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песн 
вио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту м 
е пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се  
д, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p 
ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се вр 
p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека  
 Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свиња 
</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— 
 заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече  
то ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он пос 
а, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћ 
асавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на  
лија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук 
и узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна о 
 играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је о 
ко није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на 
Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у 
а би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Ниј 
Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за  
и?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јелени 
теванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло  
Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд и 
штољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио  
ку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојн 
зао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила  
је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — о 
— зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — до 
зим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завади 
руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто 
 је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...< 
 кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, 
ала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим в 
ила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... < 
вори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где  
зар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p>  
<p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја ниса 
 „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметни 
> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она  
о бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> 
ај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну М 
/p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p 
ет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете оп 
ара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једа 
моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то н 
 — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дар 
његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману глав 
/p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.< 
ком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд са 
а.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ра 
 и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва  
га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био 
ла га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може 
радити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и црк 
 овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S 
се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} 
ћа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имањ 
, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвет 
нда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољ 
осподар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљорадни 
 бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја < 
 и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда и 
тирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, бо 
м ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само 
 само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</ 
ићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој к 
.. да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан  
е коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb  
— па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли  
 би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> < 
ијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n= 
к?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p> 
 Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија 
> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лаза 
 понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћ 
Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова про 
ање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити  
 је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{ 
ива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговори 
обу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође „поз 
 <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о. 
/p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет  
, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре оп 
у сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку п 
 божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S 
p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али  
ође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!. 
од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он  
рећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p>  
ера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Ст 
 „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између с 
ука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Н 
, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> 
 и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи н 
во вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“.... 
ечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> 
ита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>—  
лал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} 
е остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју сто 
и све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S 
еру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече једа 
 каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— 
азар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра да 
</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га ис 
 тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак  
у — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца њего 
није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’ 
и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о 
атови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала. 
ам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О,  
 — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Ма 
ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда 
у спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; 
 њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир д 
ари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p 
ој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад  
/p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му из 
 — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p 
ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гл 
човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови 
екну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} На 
Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, ч 
, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих 
т у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокр 
ну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучиц 
мо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па  
 посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете ју 
ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кр 
де си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p> 
 Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сим 
и са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} 
апали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже в 
Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад  
p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отв 
леда Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S}  
 тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све 
ар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{ 
p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унес 
ла крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бав 
ана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћ 
а од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учит 
очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке 
 над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа ма 
д она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је! 
"20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у  
ој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{ 
>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа 
стивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и  
е на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вел 
 — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар б 
} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена 
кад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници 
— пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна  
двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Ст 
о јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је  
запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се 
ича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој запов 
ога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са св 
 дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И ка 
ку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’ 
рај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им он 
куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им 
Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве  
не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу п 
</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у 
у.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p> 
ајслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по гд 
S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, мо 
елиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може туж 
Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала 
опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу  
.</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беш 
 нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зача 
 ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријате 
 ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и 
енија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је во 
ивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за т 
 је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене  
нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутр 
ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, 
ки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни 
у...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто 
не, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу... 
час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p> 
оја је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што сам 
тима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима се 
ко стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролет 
ише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... п 
ори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чис 
понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих  
ђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а с 
аре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног с 
Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <g 
јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, 
бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „пе 
 маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{ 
Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно ш 
исано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба  
/p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је да 
о је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старал 
ана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пи 
е, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина  
Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала  
оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једн 
.</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у к 
ином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џеп 
 и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се с 
извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Прем 
ри капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је  
 вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div 
а горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимах 
а сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно 
м друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки п 
 од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и ос 
жева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала 
 Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава  
полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене 
есника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишл 
 је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што  
пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и д 
е Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је  
пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне  
пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој  
....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала прич 
одасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад 
домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни ре 
аде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежља 
ан дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „п 
пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За ста 
азда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму 
Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова. 
амети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (по 
е Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она 
вује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да 
и залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>—  
 <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га  
Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе 
сли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А 
хћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пла 
стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми 
 зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече ста 
или и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>—  
 <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећ 
адин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољст 
ћ да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је об 
да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за 
 јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јет 
и.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и 
 она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка  
 Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>... 
чешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{ 
 на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне 
</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девој 
з’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би  
кну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ва 
.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Ан 
псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече 
иша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она  
 двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави. 
 костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — о 
и оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписан 
ла и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од в 
 изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примил 
ала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успр 
више искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S}  
ј...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна  
 а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин з 
олила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> < 
ажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она т 
ук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако  
је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечиј 
у од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна.... 
те траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{ 
итеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује  
ка, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је т 
јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> < 
.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>До 
 кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после њего 
ђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суз 
 прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које в 
 умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није уме 
би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прост 
ви се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија за 
, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно в 
{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она  
 — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Са 
ост</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си  
{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Ва 
 трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмеј 
</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она пог 
 — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана 
о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на  
 Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је 
, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <h 
} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви 
 n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од мило 
 јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу поз 
а ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим друго 
>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о 
сли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да 
/p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па о 
равама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње 
сно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умије 
ољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањај 
>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробљ 
гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} 
</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говор 
савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и он 
без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да  
та си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није збо 
а своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би ј 
ога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благ 
</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је 
мела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати нико 
, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се шт 
ве.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе. 
мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног тр 
уку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S 
знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и не 
атке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана пет 
115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид — 
!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> < 
у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{ 
 мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је н 
n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје бех 
ic" /> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с  
 <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане 
p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гу 
ес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p> 
јим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије п 
о би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Уп 
— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео 
А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих —  
себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.< 
 он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу!  
за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила ш 
у се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она  
 селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако  
 да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} 
штеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети не 
па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче 
ако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати 
евером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те 
 свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет к 
же, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: 
у душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.< 
еваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је к 
а се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </di 
потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаре 
е један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама з 
ића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спу 
била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми,  
 са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шу 
 време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — каз 
ута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одгово 
на узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!. 
е и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клања 
а душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо! 
бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, 
ћи?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их ле 
а уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> < 
дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S 
ој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дет 
ала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „ 
ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње уч 
у јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb  
S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из  
милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен баб 
уће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево 
 сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је  
јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — ка 
 и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарал 
 звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — пр 
!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њо 
љику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш п 
 све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</ 
ак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> 
..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, п 
 <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се 
ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, ди 
помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S 
слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{ 
рти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> < 
 каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот.. 
е гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што р 
>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од 
тра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе 
сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „ 
то га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се 
пита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се н 
 волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она 
елиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећал 
 ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Ма 
к нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она  
" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... — 
</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; о 
</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изу 
.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумара 
.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је  
</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: 
 је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} С 
„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p>  
p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова  
ала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута:  
и њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђ 
чи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па  
ека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p> 
{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји о 
 „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа 
ивана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чу 
ад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани 
> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива св 
ј пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој пр 
есници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и 
укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>Посл 
кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се  
лико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђош 
нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{ 
видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полет 
лавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка  
 од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је  
 више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и ста 
драво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здра 
а.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог 
оваше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p> 
дин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Зн 
и Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинк 
о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала 
 изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стев 
адин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n=" 
 обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!.. 
оје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита он 
Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спав 
пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S 
 да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; 
се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p>  
 каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Д 
и да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, оп 
ћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја је 
 било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што ј 
и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образ 
адим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка 
>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недев 
њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га ра 
а ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за сне 
ије више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила  
ђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи,  
вору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Цига 
оће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопит 
стина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да  
.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била  
/> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није  
 да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По 
> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И а 
} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима 
у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико п 
орио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше 
оже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута 
е ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан 
> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе 
чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну  
 ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „ 
.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетр 
је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су 
е, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по 
ђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовн 
ује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и уку 
рише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на 
Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница ре 
 ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе н 
 је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, п 
<p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погле 
ема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена ч 
с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом 
и креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрас 
 пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе 
</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти  
 <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе ц 
је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе  
И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па 
S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли  
 труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да 
к на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како  
а је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да ур 
ml:id="SRP18932_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нароч 
а?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене зао 
 ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И под 
ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај дет 
ај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина 
!</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је го 
 де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клања 
 пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> < 
 <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али к 
 последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под ст 
ну, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S 
 мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од ње 
ем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у ав 
ђоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила 
ву.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</ 
трија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду бл 
 <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утрки 
 би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са сви 
/p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она 
а огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми мо 
е милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је  
p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ј 
латко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, а 
 умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без м 
 како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, 
Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа 
јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И д 
p unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти 
.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми 
нђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог св 
она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар 
ликог рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, 
чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуш 
образлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му б 
 другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема ка 
 и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добил 
>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се он 
е онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу  
 јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ћ 
е добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам  
рште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic 
{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на с 
то речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — 
среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљ 
е нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <p 
и нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја д 
...</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а  
кију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе 
и разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чи 
а, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, м 
у воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дан 
евала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно  
а, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко м 
обар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p>  
ве лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја не 
 или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако сме 
да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па  
— и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, 
ши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што  
ве ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и  
иваш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда 
</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намире 
а је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра 
силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p> 
е топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање.. 
поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некак 
к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој 
{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у 
и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са на 
 ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Госп 
а, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија 
ала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</ 
p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</ 
војих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад  
ши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти 
: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћ 
у очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћ 
је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пу 
 жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — ре 
, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко м 
еш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече  
уби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> < 
 на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још је 
ке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стеван 
ојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у 
а почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су  
{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— На 
е главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па  
ремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру  
те јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом  
 ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе 
 пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ с 
ди „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови  
васцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злат 
та панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и у 
а баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколи 
покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладин 
{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто до 
у у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе 
, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене буј 
 ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се 
Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој д 
 клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда по 
бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Прав 
е може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком до 
у леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дет 
S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђел 
 — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, з 
авање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S}  
о друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опр 
бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано 
141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p> 
к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђић 
чера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у 
} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те с 
 попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пр 
ш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу 
емала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али  
 кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да  
 издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред 
шљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије 
варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко. 
еш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе го 
/p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену к 
...{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{ 
пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им про 
е.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете 
исли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ј 
ша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам 
о је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...< 
прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те 
е а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{ 
сти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу. 
ише и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и  
о.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га н 
сец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у м 
е... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошл 
..{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, о 
ленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Др 
 <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.< 
унар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жи 
а сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} 
 своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се бра 
ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, 
 је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад наст 
за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана.... 
ејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме с 
другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомен 
нила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг 
 свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S 
нко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У ав 
рилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу. 
 коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се оп 
етка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге  
нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... 
Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање по 
у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак пита 
ући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, 
арко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</ 
S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело как 
овру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је 
/p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — 
уку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија 
p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>—  
ко њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти  
и чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </ 
ори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си? 
ека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђели 
хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје р 
 милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су н 
вде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те ус 
енско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> < 
подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе 
и књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му в 
p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Да 
 Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке к 
сценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она 
о год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово 
је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њен 
ла да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} О 
> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зај 
еколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се  
ану неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за ја 
а је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да 
срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за 
ив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за ради 
аса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо суд 
ењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигош 
цале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и 
уз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита 
тну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <m 
усле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико д 
ра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ј 
ека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла бел 
 дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицо 
 а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онд 
оцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упр 
ад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право ве 
у убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S 
оведи да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра,  
Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165 
на.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођош 
робуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, 
, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p 
 нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет  
годбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p 
о свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлиј 
је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта  
 гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја  
. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радо 
ошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ узд 
иваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џе 
ј срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја  
без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и 
је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— 
рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p 
 рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за  
више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је  
еде их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им 
тора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од пом 
си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— П 
нуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако т 
навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано мој 
а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о н 
за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио  
е мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како  
 устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p 
јчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те за 
 бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — вик 
итати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, бо 
ка не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га  
е у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у ку 
{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>—  
 ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благ 
а.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли  
ој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, ш 
да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу 
 восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до л 
та.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе г 
е прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све 
кима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— 
 неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути 
 Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најма 
том изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њи 
 јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња 
 „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ в 
ита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p> 
кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају п 
м: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик  
у успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде,  
лија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — он 
S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви ј 
е девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Св 
ња; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станин 
а, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми 
атре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово ја 
редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он  
едног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо 
нов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију,  
и и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S}  
ију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S}  
 гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама 
их; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше с 
 и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!. 
урано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, ру 
 једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p 
 <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак с 
ду а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазарев 
иле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа 
је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматр 
се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облач 
тају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Мил 
т хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она 
 <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговор 
ала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удал 
 пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</ 
е помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој  
те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога 
савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она  
та, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане 
онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри 
н бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи т 
> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p>  
бо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад о 
х услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о  
S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана с 
д радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јо 
{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Зав 
у и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу зва 
нда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са ч 
орадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули,  
>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од  
реми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седел 
и, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p>  
 и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здр 
{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са  
или га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p>  
p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају. 
јом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Свр 
у.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити 
ви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мај 
 им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су 
кијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватов 
арине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватов 
 Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете 
ти да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од сне 
а се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S 
во да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може 
...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како к 
Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје ле 
ше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати шт 
> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варе 
омљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван 
вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>—  
и му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету поп 
</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они 
д кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече  
рби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — 
— па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему 
{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели! 
рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им м 
 без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на с 
писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="13 
{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула  
ј чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошу 
 тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба 
{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу  
— рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p 
екла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се 
у вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S 
ом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није м 
еди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је има 
... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим. 
ци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и рад 
/p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија  
о, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p 
!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на ко 
коро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле н 
 <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. 
ошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit=" 
 уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; не 
овечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро.... 
на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пр 
 протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.< 
е пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ен 
је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицал 
ше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у  
ну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запита 
њу и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајиш 
стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — м 
ву у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!. 
p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и де 
о је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S 
S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово  
м мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак  
ва приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најп 
ече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! .. 
шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може д 
/> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта  
таше.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се мо 
> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од рад 
дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јеч 
е богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се 
ају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>—  
!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет.... 
 ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облача 
</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</ 
!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добр 
ше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Сим 
едала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — 
рете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели 
а, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се вл 
 се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па пос 
кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?. 
 све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p 
кође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек о 
 <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци прелив 
е на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па 
е, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па  
а је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раш 
p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече А 
и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — реч 
ојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна с 
пераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год ни 
ршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој мил 
а се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Нем 
од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала 
<p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш,  
еђена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јак 
једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>А 
ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му ј 
</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек 
била много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и 
чаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о 
ра!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи к 
роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} У 
 — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n= 
.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо  
ма сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо  
на је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже  
 поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако  
; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S}  
и:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p>  
х радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одг 
е са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и сл 
оље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено рас 
иладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</ 
валу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе св 
премна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S 
 и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је 
ће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себ 
} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући 
S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је з 
 попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пу 
S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она 
 бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гу 
у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју ј 
; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјек 
бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми  
и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161"  
{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти 
 кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p>  
еше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда 
" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком  
имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је маз 
 ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им к 
> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p> 
ли, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба 
енијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не  
и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу. 
 оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте! 
те да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она пр 
</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ ниј 
у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабини 
ој обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави. 
чи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око в 
и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше свет 
 да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш  
е: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да изв 
ио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на 
ватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови по 
воје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен  
тви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p 
 — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта вели 
а ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих де 
ра се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p 
војима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — 
хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна н 
гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p> 
адне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос —  
адин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше с 
реба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу д 
сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим тр 
, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком— 
м и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плет 
облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац  
е његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Р 
 жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не 
а га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандил 
ити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Ан 
тра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обо 
ио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Л 
у даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој да 
лија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом,  
сле купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> < 
је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, 
запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетв 
n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се с 
S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама прича 
д истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стр 
држа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља д 
> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кре 
 прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет за 
и бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је 
Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; з 
 /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> 
а ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђ 
есело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много ми 
по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријат 
и.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде 
кидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају  
... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је миц 
/> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с деве 
А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће 
мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, 
ме помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, 
 помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би  
и усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце:  
 уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђ 
 нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb  
ичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S}  
.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p 
> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S 
...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и  
А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете  
Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучн 
ано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано рка 
г шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја 
рости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p 
p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} С 
p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равно 
одих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове  
>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И 
ду се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо 
ају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне 
 да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово 
 <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готов 
е небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пу 
си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— 
уде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p>  
е печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећн 
S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у најв 
дост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина 
и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећ 
 је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га 
 се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу ј 
те пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га  
лији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субот 
 <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете н 
им Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се 
"> <head>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар стареши 
tion" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њим 
18932_C14"> <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па кој 
њама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не  
нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису љ 
!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре 
бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није виде 
 клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пр 
 <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец  
d="SRP18932_C19"> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и  
ловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је л 
лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја 
 шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S}  
нину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпа 
 ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p> 
ета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника 
а он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који  
ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошиј 
г’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један  
ове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом. 
Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; —  
p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за  
ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је 
е“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S 
 их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти па 
 отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет изд 
та мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три,  
у само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и з 
</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоћ 
је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја в 
 доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брин 
изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се  
мамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} 
пио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не з 
само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти  
p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом 
округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да 
ко: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S}  
енија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о 
днако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о св 
 у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је —  
рећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој т 
ц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у про 
о пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна ш 
!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у п 
 испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите д 
рапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „кал 
е“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала,  
е Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за 
не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се 
адина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља сини 
к а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и р 
 брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајк 
и их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вече 
шаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapter" 
...</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му 
н Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми п 
 целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали по 
ко до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} 
имо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше 
е у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опреми 
 постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђел 
шу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p>  
а њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку 
.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, 
 богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господ 
} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовал 
аву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите  
аћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>М 
иђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} 
Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом п 
 ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница 
 Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једн 
богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.< 
нда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше  
Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p 
 Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p 
!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и р 
сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му п 
 те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати 
род га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су 
кујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и  
 праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући исп 
 викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — 
 оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче  
 лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право  
="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — вик 
али вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше  
ели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, п 
м, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био 
 тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима: 
ина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сут 
орезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p 
д тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико с 
сно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да 
дио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео ј 
 омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — д 
прежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једн 
га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како  
а би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За јед 
ни — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труд 
.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком 
у.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{ 
јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: 
дна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним 
а по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n=" 
..{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше:  
га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кр 
скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже  
 У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири,  
 мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет —  
milestone unit="subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити 
боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и  
дриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет 
p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет,  
ица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђ 
 Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар 
ављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу на 
а убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ —  
то плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и ос 
ве у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> 
<head>V.</head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: нек 
о.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у 
свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну  
чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па о 
е да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан з 
а би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S 
 да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али 
три сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се моља 
 није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у цел 
>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој ку 
и се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Об 
ла судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело  
нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи св 
похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <p 
" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је тр 
а.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изр 
 диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену 
а сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у гр 
ше око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да 
, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе. 
.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Б 
 чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Т 
старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — ал 
То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у 
 само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово  
 Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се 
 Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у 
ма, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је  
поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> < 
ојас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опан 
ира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет им 
{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћ 
ије дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; 
 Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у 
 вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Д 
квог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из д 
Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се н 
аређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра но 
оп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и 
им попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> 
ад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког с 
иста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није 
лебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно пр 
ушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте д 
ти се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича  
давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, к 
познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али ве 
{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто 
 Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116 
— он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!.. 
 разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило 
i>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању< 
еправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И  
 учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочк 
нда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — 
а Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена 
/p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђе 
увај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p 
 кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да  
ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу 
о?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет 
х?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цврк 
е се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци:  
ви им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави ра 
них очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спус 
ражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја з 
 његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па  
Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њ 
кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{ 
р оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — п 
 дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p>  
ди је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама  
добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци 
ако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама ни 
— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p> 
p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија 
p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>—  
вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> 
е, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди ов 
, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — с 
алем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У миц 
ђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p 
што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им дв 
ти него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у  
марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити нег 
ван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је 
би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава —  
о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb  
ој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ мест 
 совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се пр 
омку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила. 
p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поно 
же: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шт 
н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли мла 
бро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, остав 
ажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само леп 
ави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, к 
а јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери А 
 да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је про 
ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— 
њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{ 
 ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о  
 n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш —  
ван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи с 
/p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да м 
 јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; 
наест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка  
?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме  
 слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p>  
есец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо  
 чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се на 
орли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износи 
г порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не 
смо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уз 
 <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Р 
м и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — м 
} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат 
 Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и  
одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља иш 
е ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што 
и су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту љу 
мах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало з 
ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу  
 <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријате 
радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледа 
{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живот 
 је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило ве 
ажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој 
инко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стр 
ли Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <miles 
ајдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора  
p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је п 
оме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — реч 
ичева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S 
p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позва 
почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на 
добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби  
 <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p> 
..</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гл 
се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа ст 
х пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p> 
 свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија 
а како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она. 
...{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пуни 
евина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево,  
 Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава м 
оће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар 
ком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти нема 
</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се 
 <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то ј 
 како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>—  
ће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и до 
Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се и 
е на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема 
ова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Гло 
p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог у 
кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откуп 
З СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТА 
.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше 
о за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; 
’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ће 
дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви,  
тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђе 
> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок 
p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа вес 
 да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она 
p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове М 
 у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} О 
њски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча 
би; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван. 
шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија 
о и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељни 
а запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му кл 
е, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> < 
е и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доб 
ћу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да плати 
 да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко 
он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жес 
е више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђел 
 оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>А 
/p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим! 
може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: д 
!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он 
а да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једи 
 наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце след 
ше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва и 
</p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво  
оље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви 
ладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — 
 по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S}  
ј ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те 
зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зо 
Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто  
 пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Сн 
 да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> 
 које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а д 
Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколик 
аређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета се 
анпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео  
 бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молил 
ренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запев 
а! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости с 
голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је 
ају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> < 
јо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот 
 куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарал 
на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи 
 живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само 
у за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелиј 
Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван по 
<p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више;  
> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дил 
м.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га да 
 тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И  
 <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужи 
 мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те  
ота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петриј 
а у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у  
932_C8"> <head>VIII.</head> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешља 
 су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти 
/p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не 
м’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео  
S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S 
Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше л 
{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она  
 обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту ма 
азара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, 
его им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање о 
 тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду 
поведи да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека оч 
> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се 
 се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} 
 могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p 
ачко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински. 
} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И 
приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— См 
„Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда св 
!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним љ 
тарац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је п 
о с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бро 
 беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела п 
p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, 
а кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о  
д мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетр 
адо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи чове 
ма све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из  
на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда о 
 од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год б 
’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје де 
!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори гл 
и и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане  
рста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: уст 
{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах  
поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него неп 
.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и дев 
е пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нут 
Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих н 
>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на ст 
 Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’х 
.</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у д 
корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збого 
>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачко 
 били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" / 
трахује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи шт 
 беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусе 
га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу с 
ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стев 
од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи  
у кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове; 
} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано с 
иваном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S 
 скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши п 
чаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стев 
 Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у 
чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, пов 
са их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и вр 
ти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изу 
ошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда вес 
дити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, ј 
донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а 
ласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па а 
</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија  
нку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му  
} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она ј 
елија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе  
му и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које 
Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу 
лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, н 
 високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о т 
{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Бо 
це му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онд 
ије.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и н 
> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</ 
много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што  
м и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом не 
} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде 
ази му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе  
на <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и  
лија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пишт 
 поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ 
њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио ус 
 кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га ос 
> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо гд 
аџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, з 
адише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и ј 
ињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од 
о, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, кру 
уком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше ду 
ај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање 
знаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — 
јеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса 
аше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово 
смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост.. 
се, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S 
рзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу из 
 материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много шт 
 сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она 
>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му  
пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69 
д; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, бо 
претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</ 
 силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p 
{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> < 
ка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону.... 
 дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући брину 
— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ик 
 не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва сино 
-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p> 
о Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло 
а слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е 
решања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље го 
лагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад 
Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им 
а.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па 
ашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отеза 
.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!.. 
Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, 
p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се кле 
 у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? 
..{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од г 
S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жи 
83" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од с 
 нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом с 
 к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S}  
<p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> < 
.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,пр 
аки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђе 
>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити 
тиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — 
ца беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана из 
а узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> < 
 људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га ника 
Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала т 
ећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули св 
ог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече  
увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о д 
Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</ 
ри...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> < 
ко покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било ле 
p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајк 
знесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>П 
итај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину.. 
ј ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Поп 
 свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа 
Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — 
.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целив 
кино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!. 
.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав г 
ву собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их  
а:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ 
ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој,  
S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене  
а!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он 
 Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отвори 
па са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија наста 
{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусим 
е стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — в 
упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> < 
у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају 
рам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па нали 
нда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва 
узгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је 
нђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу ку 
о жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n 
 зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем 
 „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стал 
 ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Он 
} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смр 
а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не пом 
ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја са 
на је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</ 
p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас. 
по шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале т 
ем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у с 
а. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућ 
помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p 
ба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, 
и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — 
S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу  
учак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници  
е била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе стар 
{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то 
} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар  
p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платић 
 А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викну 
 меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу  
ј је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бо 
етио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!. 
гани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, р 
 пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли гото 
>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петр 
едног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да вид 
 ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и  
чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла виш 
p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па реч 
 позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...< 
па.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти 
к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S}  
..{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свека 
учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождит 
p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију 
нда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне с 
то....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, 
ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би каз 
 детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине гово 
ше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му до 
е прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па  
га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку 
 цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к 
... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погле 
ца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S 
. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{ 
провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Мила 
есвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је 
.. ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда,  
 засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да пла 
После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —< 
..{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што  
диница пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у  
пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалил 
у познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива св 
ш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас с 
ече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад 
тења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да 
 изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Ве 
ди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и о 
о је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{ 
мо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од с 
шице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи  
осле им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> 
 замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p>  
Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољ 
ва.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице  
 очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика и 
екрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити бо 
е више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо 
S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом све 
а.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и м 
.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} С 
6" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па  
 забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како  
елија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S 
инко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише г 
 Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа. 
Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не  
омшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти  
к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена бра 
 Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице,  
к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека  
 ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али с 
ра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају 
за појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспе 
себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим д 
ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали 
а их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} О 
о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела ј 
„Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дет 
азар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је протива 
пио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, па 
да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих  
 Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тре 
ти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу 
 све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— За 
.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми о 
ја наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече 
и!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали т 
н“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобр 
нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а 
...</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брван 
Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако 
разе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну о 
S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пр 
отри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта 
 Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} 
/p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремил 
се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у 
 донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а А 
а бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по 
> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти  
 седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бо 
м ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па 
и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро дец 
уднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поу 
сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није пам 
а опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере 
ници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Тр 
S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?... 
 живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресеч 
а.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе  
а свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p>  
 Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима 
и дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше н 
 би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала прија 
 у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n= 
} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очи 
си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одго 
 Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати,  
, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вел 
младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, 
; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="10 
они своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се  
 али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} 
ше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше 
буљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешће 
рва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то б 
се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весе 
књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о в 
 ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p>  
има коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> 
ар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> 
ли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни нај 
о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје пос 
шише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Ч 
о је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом ч 
на како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се оп 
и како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p> 
коше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трњ 
цио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад н 
је нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и 
авежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија 
весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој тре 
гледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет н 
 <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гл 
 Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пр 
пије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" />  
ета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим пер 
с повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовс 
ке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана. 
ј чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вук 
у.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p 
једно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} О 
 Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није  
ћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта 
, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде труд 
жила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја,  
, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?.. 
 ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> < 
ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат ка 
Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта 
вати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш  
љаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега ро 
 смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не см 
ла бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би 
 Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име 
 на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> 
о било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко 
 снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S}  
 из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим ради 
 памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још јед 
ци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђели 
реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бо 
па снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће 
еби.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим т 
оже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S}  
ећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на 
 устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја з 
екла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p 
Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p> 
пци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти ј 
м овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S}  
мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну 
 шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо.... 
ћи је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта 
у.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, г 
.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p 
са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успо 
а!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те 
да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми  
</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега  
.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њ 
е чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p 
а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, 
} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дир 
ажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила с 
ена нога није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> < 
вљење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младова 
 — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред не 
рошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарев 
вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала бог 
 тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да с 
аронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и д 
драсла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да 
Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} 
есела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није  
сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме про 
 јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала 
; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђ 
ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се 
лише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена. 
 <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета 
> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести 
адост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта 
у у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила 
p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се  
није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочит 
 Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У 
ости свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пу 
!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — ок 
и све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчањ 
учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она  
у Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, 
оју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бо 
аћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако,  
ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit=" 
ем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њ 
p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око в 
а слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!.. 
ши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да 
а их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У 
гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени тр 
још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођа 
љано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија наст 
д је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши о 
p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш 
 бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину да 
на би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она не 
и се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и  
огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са с 
и редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учи 
 чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Мо 
и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи ча 
. да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица 
 старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног да 
у и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна ав 
.“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна? 
 и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела  
запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала зак 
ицу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се 
да и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n= 
м те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ик 
смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стев 
"94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' 
 кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино?  
снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Милени 
 са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div 
а њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја  
.{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да  
/p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> < 
е с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Сти 
вакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућан 
, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сам 
 куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој  
 да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из ње 
ек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је ск 
а ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не т 
 Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошин 
е она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе  
у и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...< 
е рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водиш 
ође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</ 
 нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна дет 
ије равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад по 
?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окрета 
јчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и  
 упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— А 
37" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p 
p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији игра 
а? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Ма 
 кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p 
у Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „варен 
нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} 
е.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече 
х.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> < 
<p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S}  
 ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у к 
о морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је б 
чића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> 
S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Жи 
<p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да види 
 плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Ба 
/p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Сте 
дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад 
пша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p 
о тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и дру 
и се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели 
ван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин  
p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љ 
рити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— 
..{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цв 
ој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто  
...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чич 
иђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одг 
жи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</ 
 упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога он 
мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p 
<p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу!  
ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о. 
?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим 
мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</ 
S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p>  
и пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћ 
 се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p> 
што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље 
вде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана 
>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање 
пиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја 
 — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друк 
елија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек 
и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— В 
а узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити з 
а је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака к 
 <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>—  
је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} 
а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку 
еле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Ко 
д бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић  
диш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све с 
 Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти  
звади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој пред 
 једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> 
 учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а  
!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила как 
!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад  
С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног б 
ову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— 
ући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети  
ва....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S}  
и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки ст 
ја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— 
.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</ 
и узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдни 
.{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше 
ор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста  
узе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — в 
вовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда б 
’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин вел 
ене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Д 
ла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се ви 
онђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако ра 
рена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А са 
:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе 
> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се пра 
ој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је т 
да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда 
ви.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као  
 — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме  
спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја 
овољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене  
 па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилаж 
, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти,  
 да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучк 
ни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic 
адин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар 
да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се.... 
онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари  
</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи да 
е засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цв 
је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјај 
ће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва ис 
од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући  
ти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак п 
p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала 
њајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дије 
гову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Оч 
 ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам:  
 свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницам 
кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарап 
..{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нут 
чено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража 
о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар —  
} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их 
да врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— 
нђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година 
.{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да  
 Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је 
 Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћу 
</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете м 
p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава 
 шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало 
се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше 
не с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље 
тело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкири 
оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни обл 
оће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса с 
а му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и зд 
p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S 
де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дис 
, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће  
е чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{ 
p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила  
а.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело  
е.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била 
асмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете просед 
; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— 
рава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне 
 нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја 
 /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Ан 
епће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’В 
стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита не 
ите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три,  
 лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила 
ила код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p>  
 Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седн 
е те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? —  
 Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само 
уза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} 
леда, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера раз 
о к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби баб 
обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад 
заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда  
довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? — 
е с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје.. 
а совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што 
чекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог т 
>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија  
 Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у лива 
рта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> < 
 мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— П 
ико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пу 
hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; ш 
јка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир 
се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је о 
циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радос 
пшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше  
 живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неки 
но запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадил 
у...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи 
..</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јест 
е.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а нек 
еца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свим 
— она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> 
"SRP18932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро  
ешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са ч 
закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — вик 
о кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</ 
> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.< 
они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а о 
еких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац  
тни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио  
у....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а А 
 чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пу 
беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку ко 
ви се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда  
мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље. 
ћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже н 
украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!< 
оре, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па  
оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре пове 
е то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијт 
<p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија поглед 
иска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неко 
спи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.< 
а и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га остављ 
b n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где ид 
бица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца.. 
певка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из  
>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица. 
кву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онд 
снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад с 
о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде д 
е нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то  
но је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме мор 
а и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" />  
ицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{ 
рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p 
> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Пе 
це; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја 
нђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћ 
а шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу  
 наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесил 
 <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет б 
н не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба 
ном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарал 
бредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје м 
} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>А 
на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} 
леда по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке д 
ад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета,  
унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и тр 
 и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на о 
ође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па посе 
 си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара 
ију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена  
 понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва ум 
у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђел 
еке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!... 
pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и ч 
еру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелиј 
 к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чич 
граду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је 
</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> < 
аве у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да ради 
еп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га и 
ја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала  
 му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Св 
е са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има 
 <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце об 
нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</ 
жи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти 
.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p 
се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд д 
а обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стева 
ју.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капи 
е од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда г 
рану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби с 
адости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то би 
Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ј 
машнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко  
 само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="subSection"  
нђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој т 
ра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге 
омшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо 
лија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери! 
 су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „ 
дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња 
, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, д 
S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири неш 
асно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он из 
на је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно  
у свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па ради 
гано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили! 
девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се р 
а.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p> 
!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу о 
е пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па 
 Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну 
још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај 
а њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје 
ање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше св 
; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пук 
не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну 
>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако  
</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако 
волска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвеће 
<p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску пр 
торе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „ 
стављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенск 
 њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, су 
ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и о 
ила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву ј 
pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда 
ватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце ј 
нђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако т 
аља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља 
е у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотр 
Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пија 
одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</ 
он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — в 
рко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не 
 Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их 
вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. 
е ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а 
а кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p 
иста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати. 
ма?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их  
говори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како  
 село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасе 
ш’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са  
и и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и н 
. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђ 
{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — нас 
д ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продај 
јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они с 
 била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима  
бу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — од 
— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те 
о женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" / 
а себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, о 
вала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и ч 
 и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова  
ири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она 
зучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да м 
адим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буд 
д га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О 
. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам гд 
Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су  
<l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано м 
о...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури ру 
ија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија и 
а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} 
 Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p> 
оже никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p 
а изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пије 
pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једн 
о.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш!  
и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хт 
ита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милован 
старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како 
ругло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће... 
се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, д 
> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко 
казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћ 
е да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, 
 звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини т 
угну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Реч 
свану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона с 
у да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{ 
 <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на з 
аовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема ни 
/p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста в 
и.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, 
реко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је о 
/p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и 
.{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? —  
Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испу 
а се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђели 
 дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на 
{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Милад 
Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у гла 
 по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђе 
назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div type=" 
ај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} О 
p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обоја 
на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S}  
е обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — н 
е са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је сл 
ите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте 
p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</ 
 може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите  
и у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>по 
Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам 
богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему ост 
ја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући од 
 свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу ра 
нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од ст 
о прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! м 
, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу 
 ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им  
е к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек 
а не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко обор 
 у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду 
S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне. 
ако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све  
ја се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли т 
це.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</ 
ло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вред 
де, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане  
е браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и  
 жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући 
шке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p 
ти!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли кој 
> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тра 
е, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“... 
; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’ 
ече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали ок 
гни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Та 
ам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изно 
а — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме! 
.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада 
/p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те  
на душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину 
ле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да ј 
} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло  
<p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жали 
<p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у м 
лобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Зб 
а сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише  
а то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде ј 
буњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — а 
ови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније 
и! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p> 
слетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Св 
икнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марк 
“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђ 
ој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложи 
 у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане 
н са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнин 
 оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о и 
истаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број  
е с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они љу 
уж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на нога 
ог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше 
, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекр 
попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раз 
 чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави 
мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стевано 
те неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Мно 
{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија м 
овац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дв 
а из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је  
а....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, 
тић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно  
 подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар 
тре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у ста 
ви, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сн 
<p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и  
"SRP18932_C15"> <head>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше  
 куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Ан 
ио је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па 
?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него  
 се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је с 
родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једн 
оје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако  
евом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сва 
д се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај н 
испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве 
е да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гроб 
 највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви скол 
лују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују кр 
 причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су  
 <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спа 
своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — ми 
рачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да 
 Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађ 
 Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва  
 Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне 
 Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помо 
с и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p 
?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>—  
Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Жи 
вала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка 
о — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ  
знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по бог 
 Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> 
...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу  
Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — в 
ко из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с к 
тра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постад 
— ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад б 
ош „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} 
ра, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана 
 стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то преда 
 крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаре 
ла владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само другова 
дох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</ 
S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да н 
предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „ч 
 одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> < 
</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијет 
аше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да 
> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам  
 Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже. 
ову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.< 
ућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb  
 пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о с 
 од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} К 
и се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — уп 
у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да с 
 није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по дет 
лија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворил 
оје је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја с 
е свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слет 
тају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију 
а...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна ј 
>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би 
арала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> < 
не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила 
ирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лиц 
 твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја св 
даде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А м 
оме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто пре 
о човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међ 
та!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Са 
што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице,  
 ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога 
ш чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице  
рећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестр 
ах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — д 
је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о  
>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно 
меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота  
е.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} С 
 n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се н 
p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд 
ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано че 
е висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онд 
евалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или с 
че Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти так 
а а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше измеђ 
тови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па ско 
певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје ш 
убави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како му 
о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа и 
ену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; 
лада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жубор 
у за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши 
р да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво 
 им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава с 
нако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; н 
...{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа р 
а поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би г 
...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да  
ленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де  
вуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину  
узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража ј 
им ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њи 
све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи 
вцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{ 
вај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" / 
а наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!.. 
а „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману д 
ећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисл 
есела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати поми 
па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, с 
једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно не 
да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Го 
иленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l 
пске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима 
{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојнико 
на к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово  
а..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђ 
е брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, сед 
шту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се 
евијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>—  
:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја  
 башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лаз 
ве састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи! 
опу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p> 
ца.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се 
нија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне поб 
 Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{ 
елија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу;  
ата, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два  
ет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S 
уди!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p> 
љност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше н 
ицу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук.. 
..</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да 
звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело 
ести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи  
живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнак 
p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде  
иш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје с 
да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија 
ила — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} В 
е год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Ан 
и, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљеш 
осе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била б 
ане разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — 
дно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— Т 
.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу 
долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је з 
 јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>—  
нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште  
пише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и бра 
пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов на 
 бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала 
ас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвар 
 и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>С 
..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га уз 
е....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос 
ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћ 
 бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Ј 
та.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинс 
сам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једн 
дам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станој 
м-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од 
, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120"  
ме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су пони 
се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је  
— Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи за 
њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер ка 
; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се ур 
, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-ј 
за на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шал 
мао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стеван 
 напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без 
огоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..< 
!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено н 
еваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику. 
кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да у 
е се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — 
алепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.. 
>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, раза 
ис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се  
д нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Т 
ађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вешти 
ваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — о 
а увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв  
па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра зн 
> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па 
едан пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.< 
вац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му  
ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама 
цима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват 
 био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом  
 она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је д 
че потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустив 
 Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} 
> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p 
Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Си 
 рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која  
.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише б 
радала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме н 
 је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p>  
иљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте п 
; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> 
 Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одм 
> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману маши 
..{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно.. 
лија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића 
p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога 
ених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>—  
ну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија р 
упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пу 
 Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— 
 А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како 
све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је  
p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — вик 
 мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена 
е; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли  
нда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И 
 она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</ 
ња и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори.. 
 сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очи 
е „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све  
p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а мл 
{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шт 
и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што др 
ви совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Сп 
је.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} С 
авац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} 
реба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, преви 
 је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради по 
во прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи 
ће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једн 
 је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала  
не, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</ 
кићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Ш 
<p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Марк 
 ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>По 
е постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа.. 
 се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печ 
реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пу 
лог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп  
 певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише... 
{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она с 
амо на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Н 
да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, м 
 младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о де 
гој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише бо 
вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла  
ускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Гос 
о зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита 
дисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: как 
 насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... ова 
 ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— П 
пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p 
ке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо  
е — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам б 
бро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше 
епо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети  
 послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш и 
ли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Б 
, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи за 
p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро преста 
ад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме  
ма био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — 
а послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p 
ађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам 
са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом 
 изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он и 
му...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон 
дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „о 
е ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p>  
 су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учит 
на, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Мо 
де тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар 
ла и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме 
рчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — он 
антића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је 
ко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне 
модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо 
....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши  
ич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража п 
унчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („баби 
дној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шу 
јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа... 
 <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла 
земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, ока 
/p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда зас 
 иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки да 
: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи к 
ТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <div type 
 налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесто 
зив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу о 
а продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’х 
ра Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчи 
 кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И т 
Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> < 
 промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашен 
пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје:  
е то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с  
— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— 
> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то  
 <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак  
/p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама 
p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Ан 
че Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? —  
о би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе нос 
седаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, до 
Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учит 
 Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси бо 
кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> 
 — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’ 
и Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И п 
ма пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели о 
ене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па как 
год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— Пада 
 Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо 
.{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла? 
ш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он  
 их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељ 
 у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’ 
ма скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и по 
 је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па 
арим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да  
а с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до н 
и хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да  
накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан. 
он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на м 
еши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“ 
 А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим к 
 канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?. 
<p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л 
 ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем,  
ртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше дру 
а ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда п 
 људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и 
— рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кол 
 <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се 
има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>—  
 <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно 
сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и 
авета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школ 
једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— 
оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на са 
а трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „р 
p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да не 
 где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо ви 
сти. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више је 
не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче пе 
искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину 
ли.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — 
одне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају 
ели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p> 
кну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана 
...</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p 
} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> 
о му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</ 
н да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и 
о; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци 
Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S 
 долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком  
лија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија н 
а пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зај 
ред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата  
} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пишто 
на га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га 
} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца 
 <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само  
у нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач... 
 од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи п 
ловени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше 
тра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера п 
 Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уст 
та сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: б 
еп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Су 
е.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти це 
ата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“  
а цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста плове 
јом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца.... 
та.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере зв 
ане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала  
!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лиц 
....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се 
" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па 
е ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био ј 
е радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја зна 
сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који см 
и дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју  
; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са  
 док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем!  
; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{ 
а беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. 
зме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по нек 
че, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћућ 
} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекну 
 опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де  
’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> 
ом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен  
.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и прес 
т па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти 
рај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p 
ђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и 
био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?< 
о — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} 
Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене др 
— одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колик 
читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити 
а да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156 
чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му  
два изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да ви 
н?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p 
, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је зб 
е посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се  
Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свир 
ог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко 
тише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“  
осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинс 
ваца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „п 
мо о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S 
ни сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мој 
 Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше  
— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети ск 
p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што тр 
<p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p> 
кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана 
<p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мал 
Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у 
о!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се  
”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, б 
 Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку прогово 
она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та  
ти „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја с 
 Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза  
; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је 
— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није р 
 поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији —  
ка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из ком 
>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> < 
ишти к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> 
у.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — уп 
 је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у  
ори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од т 
"100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мир 
и, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика С 
 тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Т 
а.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — 
кедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплет 
велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашн 
!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у н 
грлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од  
ридиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло 
 печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— П 
а знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у  
мо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и 
> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет запл 
> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и  
чију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жи 
дрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попиру 
 беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за 
 газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окр 
јсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S 
диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викн 
и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успоко 
ек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је м 
p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче,  
се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Циг 
 звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нуж 
а излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па 
а би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на ве 
 опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много 
 и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} 
та.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> 
н је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим љу 
Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> 
 Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега  
илан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо 
е.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p 
ше око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не ум 
е ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осуши 
етрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди 
те пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу 
беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лу 
"7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе 
кли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветр 
е наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар л 
д силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) 
це.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није см 
чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу 
ише само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би бил 
 и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p 
ије још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо 
а а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" 
ком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва на 
рши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде до 
а њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе пес 
 гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла 
 образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра  
ал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авл 
денули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бав 
лагоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то 
алаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили 
и.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему 
 снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља 
у?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="4 
аја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те 
d> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако  
.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се н 
е: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ј 
рице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јо 
{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку 
 ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p 
еља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кућ 
е видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> < 
...</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молил 
д оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се о 
ћу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Ан 
ском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</ 
она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрин 
p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за сн 
учина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају муши 
Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— 
дина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кућ 
{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; 
.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три си 
а ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику 
жимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива н 
<p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија 
 румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир  
ича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стев 
на уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро  
и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нам 
, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су о 
p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста 
е остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p 
е) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче 
би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p 
онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде виша 
<p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Ле 
е ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из 
тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ 
 Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се  
укаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, 
а јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дођ 
ати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и  
 Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза  
а је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> < 
 огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу из 
у попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— С 
 Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета 
p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А мла 
ћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшиј 
</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit=" 
p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S 
журите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена  
утура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па у 
т ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полуд 
p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања 
т и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прика 
чинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и п 
{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело д 
у и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам,  
а његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и леп 
дела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљ 
ђе дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрч 
амести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а  
аницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари с 
туру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S}  
од цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кре 
 Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p>  
 даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што с 
.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S}  
и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p> 
S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p>  
а од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за 
елија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је мн 
екрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле ч 
</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — по 
 она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило 
 — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке 
ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди д 
ји са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p> 
ици....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају 
их младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви р 
<p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га  
 је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако виш 
 јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>—  
х срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не  
тврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстат 
 здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо 
о.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам пр 
ош!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Је 
 пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кок 
 погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој мож 
миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p 
</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни  
ја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> < 
и тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређа 
на. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне  
ом пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а посл 
пка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </di 
е зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!... 
инко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Је 
.{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну 
зговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје 
 тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’ 
опа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри  
о увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена  
ли — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p 
ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је 
 а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у ку 
 и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима ј 
е играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стева 
Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p 
>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали!  
 <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пол 
 ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вал 
себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет 
а.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе 
кано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. . 
чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а ис 
емља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад  
 који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова. 
и стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртил 
>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жали 
p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе  
p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала. 
ељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и 
па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаш 
> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звез 
куруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се  
ије знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачи 
 дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут 
и Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице. 
..{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени  
ад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> 
ара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> < 
p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну 
та има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Воли 
а оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје  
ађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p 
S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и њег 
/p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели 
сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од рад 
е благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде 
рачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S}  
а изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и к 
ила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и 
а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је 
о му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечер 
и.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l>  
и.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p 
 ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове 
 Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропу 
у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породи 
међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, уват 
! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари с 
: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пр 
ег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још ниј 
е! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чу 
</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла сп 
p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Как 
целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га  
било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти  
е јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста  
ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викн 
 она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два л 
јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У  
 ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано  
 јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у 
S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште  
пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била  
кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хва 
ина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине 
 тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у  
метнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак... 
иле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и  
жа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> < 
ма застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у кон 
јпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглиц 
ваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Ве 
 — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнул 
/> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" />  
к — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зел 
ред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиља 
са....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и при 
 Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци  
ше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима  
; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапу 
нији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила?  
ди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А 
 нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели 
м шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> 
боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — м 
.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свил 
нео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Сми 
{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прим 
 га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и да 
 буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима 
ега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забра 
гибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти њег 
ре?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не с 
 викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</ 
 <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одје 
 кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.< 
 поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „креса 
к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, бо 
и и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши сво 
усти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле обра 
ће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо 
ати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је  
има.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До  
ости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове згр 
S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала ј 
 проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Б 
нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену  
, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети  
емо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђ 
икад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравањ 
 трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руко 
играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад 
S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S}  
 не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’А 
мрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и он 
 — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, сна 
уштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!< 
>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.< 
p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио к 
придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери мо 
ј се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти  
просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу 
сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Н 
а шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ј 
е то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!.. 
S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те  
се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну 
ла ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то вр 
ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље. 
ивим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S}  
S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се з 
p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се 
<p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n=" 
иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не 
 <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>—  
ђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени  
.{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И,  
> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не 
атића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, примети 
то волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.< 
Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p>  
ом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише н 
.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза 
 „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погреш 
едног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, пр 
, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши 
.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних т 
 налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уз 
де се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће 
76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</ 
вуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; гал 
p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшит 
а у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио  
о, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они  
ну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока деве 
ла ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе га 
амо запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скину 
ади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд 
 задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се сам 
а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Л 
м.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јављ 
 њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S 
ља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „т 
га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше д 
S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, мес 
Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Клади 
 се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видриц 
а од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" />  
редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам  
спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</ 
Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу 
 ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу! 
е бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S}  
p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пишто 
 пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се 
ри сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је 
тељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жед 
>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуц 
ко и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу по 
p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са с 
ква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао 
.{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е д 
рака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет па 
 њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до на 
е да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право 
о.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> < 
вана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада т 
ума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се п 
је малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да  
} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" / 
етом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на креве 
адим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је  
по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао са 
ве три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови! 
ији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче 
оји је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Н 
уди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче 
— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати 
овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека  
p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S 
! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и ис 
јци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа  
— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гроб 
!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки н 
т!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала и 
 не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем сам 
а је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати 
а на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду 
ато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p 
Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу 
од на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до пор 
ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше 
ок човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} 
ича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где го 
едели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео 
у па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца р 
 осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека 
ватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеш 
 Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га ј 
га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упи 
Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ 
ђе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне 
ечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако  
кућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p 
учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букн 
умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31"  
 коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</ 
и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па 
е ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде к 
 запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благ 
ђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред  
> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисл 
колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{ 
еки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише —  
S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо ви 
тар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу —  
а паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвој 
р то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Свато 
само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шт 
 и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би 
/p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p 
ја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— 
 руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове. 
..“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да деву 
 али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала  
о наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер ка 
естрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одме 
о, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугн 
ујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред об 
у клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и ре 
де; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу п 
ма сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по не 
 док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако  
 ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта с 
</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за р 
уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поск 
о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да 
кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину и 
 да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам 
још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван вик 
>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад 
ного што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавил 
p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се 
љ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умр 
линко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија 
у се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију  
p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’ 
 никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници поја 
хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута м 
наш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему св 
жи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја,  
аши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу,  
ладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се  
образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича  
а!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе св 
а мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јов 
 шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетк 
много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у  
 је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па  
вез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше 
се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове пос 
ни.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си т 
 ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не 
<p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S 
селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казно 
 је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он  
и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаш 
ilestone unit="subSection" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе;  
.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} 
ана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад мл 
...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе љу 
 јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година му 
 драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене о 
 је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену кос 
пољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; ал 
, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p> 
кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се сме 
пела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледа 
ли: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Март 
ћу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено л 
, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог  
.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се 
p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео  
ву су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила...{S} Па 
иђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је он 
p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Ик 
<p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу прија 
и лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне 
па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш  
 какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагар 
г да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрст 
S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда ра 
 тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари и 
даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака.. 
брађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она о 
са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једн 
 дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни  
жи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих 
запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула м 
у и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треб 
ше једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно 
 талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Та 
.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па 
у рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пр 
ош по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“. 
p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема  
опа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави 
</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже  
е не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше  
из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крв 
 стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прог 
. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз про 
, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајк 
ецу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</ 
<p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и од 
? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p>  
Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не сто 
кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мисли 
ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја ле 
ита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала  
 Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад  
ваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се! 
>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно 
се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то ру 
и и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да т 
рављају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле о 
ча Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p>  
доше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да 
метом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак  
" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.< 
се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чут 
уку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један друго 
ици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па  
јете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, д 
} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{ 
о није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!.... 
Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја по 
тане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за м 
оже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S}  
 <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се 
какве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место гд 
/p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целив 
> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекр 
и први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb  
ут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст 
се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обу 
попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на 
„душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{ 
 су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио ум 
>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село  
{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Гос 
и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је те 
ати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Ка 
у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут с 
доше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто 
> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђе 
" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћ 
>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на з 
 је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде 
ар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учи 
а дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем  
-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по 
, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, с 
д најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су  
> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио 
/p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу  
де, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада 
се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђел 
о! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете  
мо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошл 
 мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је  
</p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће  
— викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?< 
јке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сени 
ту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p 
старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Ма 
>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу  
енац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро 
> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад б 
 захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — ре 
и! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да м 
о, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича И 
о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попиран 
потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свак 
p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком 
опа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше  
к и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — р 
чице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb  
нда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у ру 
е врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их о 
з а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p>  
је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Ч 
ија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква 
усти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она с 
ли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани 
p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу 
онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије дв 
ко шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} 
пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и теб 
ајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко 
{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо 
I.</head> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му  
о!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из ви 
емој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — р 
.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој 
> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољи 
 разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још 
да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко ј 
четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, 
</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу п 
а вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p>  
иђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелиј 
, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да  
едра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њ 
вежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он 
 Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цв 
била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава  
кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грм 
p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си 
 марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у 
е „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева  
 нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири... 
и.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па 
чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Г 
....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окреташе ни гла 
и мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше село 
уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ урани 
у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} 
ебе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она п 
ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном  
 окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш  
а! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p 
ји да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни 
лабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти 
p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа ја 
p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — реч 
тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</ 
Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„ 
И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l>  
нком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајил 
а радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реж 
“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни 
а Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p 
сели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што 
еверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко вит 
 а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p 
а ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S}  
е, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као:  
окопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>С 
еше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза 
ући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва  
 колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко  
 се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и прашт 
ађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућ 
ружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отп 
лађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очеш 
 и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога  
на приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{ 
 ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p 
т на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном 
ри године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дари 
е; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и  
а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда  
свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође из 
погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је о 
е се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па  
ајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице 
> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је у 
е пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводн 
 бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они 
кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде  
!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад уз 
раће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вал 
аводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жи 
ори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, по 
<p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш 
љуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле по 
спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" / 
ва стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Ну 
Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ам 
 љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> < 
де у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе 
м!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p>  
ја их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару д 
 изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кол 
 чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у 
љуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине 
свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сва 
...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљ 
 руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „ба 
 се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко  
за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван 
 такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Сте 
лањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваљ 
</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене  
у свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се 
и се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече  
 око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да т 
ир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старој 
>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Млада 
Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S}  
је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ ј 
шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ра 
у, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... 
една у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш  
 јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати  
 устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скоч 
ошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— 
ан.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо  
 и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да  
 туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу 
еши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је бил 
жени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па 
змаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} А 
 баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита  
забра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капет 
ли морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадно 
ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече уста 
варима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пу 
 паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — ре 
 ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше 
S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису н 
...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад  
едаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнак 
{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Т 
 боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — п 
и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само 
је, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> < 
Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Не 
угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је  
n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Поп 
 њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она 
пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу 
ова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа  
<p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није бил 
х страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и  
било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет... 
ем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’в 
њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S 
нути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу дан 
<p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Зна 
ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина к 
а и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима:  
/p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако  
="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и н 
 баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим сна 
ме никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тра 
— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, 
</p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред к 
— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне с 
 се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини 
па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто 
дбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој 
д сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му преви 
о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к 
коше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико 
ђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А 
она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој р 
 више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо,  
<p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</ 
 Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:< 
ита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она ј 
ула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, 
ијатно осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упи 
у доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је позна 
ко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бо 
</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше  
у.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и  
ше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у к 
ирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Ми 
и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше кр 
е Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— 
поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разгов 
 своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пун 
p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> 
{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати?  
исто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{ 
..</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако з 
 <head>XVIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушј 
.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па с 
је.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим к 
слима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам 
> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S}  
 капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око 
деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу 
 да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и пече 
 Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} О 
Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се над 
о за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижућ 
на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</ 
ијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто  
“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаш 
атња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; 
ст ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој 
<p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Мари 
попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Сино 
} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p 
 му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице 
 ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само пит 
...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радо 
а поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо 
>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S}  
јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише ј 
ти:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} 
д и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добр 
лија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем 
ла пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и с 
 њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носил 
.{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу суз 
ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учи 
омен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’ 
>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око  
њи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кум 
 у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S}  
ла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Ж 
у ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане,  
зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она 
о на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан та 
{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не  
кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би  
 Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она ве 
 Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све с 
/p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ств 
 која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти  
ио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама 
ке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чул 
само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако  
ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову бас 
руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на 
у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза 
ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја с 
 је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу 
ије смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум 
а „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи 
којника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Прат 
ера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу пр 
де...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p 
Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гро 
не — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и 
’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ 
, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благос 
и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепе 
 Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон п 
/p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p 
јка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручк 
ај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, 
 како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људ 
аши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> 
p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече 
че, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим пу 
који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на но 
ка.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и гов 
е.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро с 
 свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом  
> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само д 
а је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метн 
и ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци 
у, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећк 
/p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p> 
> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а к 
ију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно- 
таре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? —  
нђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини  
p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Дра 
им. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и 
</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да м 
емљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хте 
 Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико  
и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{ 
е на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададо 
<p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој к 
споведим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече 
е Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поз 
а места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти ме 
.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са  
 изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богат 
ан и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук 
<p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У та 
ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњ 
ди — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета. 
а је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гл 
али „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па о 
p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да 
{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што вел 
лук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се суч 
цепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног 
 да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за 
е пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар по 
 </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чич 
љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, к 
кога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посл 
ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p 
е могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање. 
ђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па 
 пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p> 
— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек н 
у прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху 
p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Милад 
 Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> < 
еветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је ди 
S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешко 
{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се  
 „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Ко 
а опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — б 
ило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очит 
ало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одигра 
и са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p 
даред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да 
дног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа 
{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{ 
у је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија не 
ље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> 
 молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од 
Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је  
ражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелиј 
заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга  
свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да 
о па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења  
рајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати 
оме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се 
Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— 
 се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби  
еч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала 
сец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залеп 
ритајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском суди 
едеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па 
 и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сва 
лико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједош 
 се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светња 
 по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у  
/p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ об 
> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — к 
l:id="SRP18932_C20"> <head>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јо 
евери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено  
— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше  
а се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стре 
божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбет 
а мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај 
вара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у 
да отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш  
а.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л  
И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја 
а онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазар 
Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у  
 Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} И 
намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S 
ван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру  
у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их  
 <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Е 
а.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мал 
а Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом 
>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са 
ест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо 
немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу он 
аста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су 
едељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S}  
чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, 
мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} 
ти — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби 
јем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</ 
омогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад виде 
у Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{ 
говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин к 
ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћ 
ше се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чич 
ви...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани 
вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци  
 к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — ре 
 Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их 
ри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ диз 
т!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци б 
а живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни д 
 била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад  
н она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра проле 
шта да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово? 
су јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — дов 
она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> <div t 
е тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онд 
ње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти,  
 соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „ 
 артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар по 
га ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ак 
но бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми гов 
знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем 
синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад. 
е смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и о 
..</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} С 
це не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{ 
д турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Гл 
S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће  
метне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све пова 
 да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе по 
ркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред ко 
куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више ни 
о који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> < 
>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти  
рисуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису з 
— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} 
а!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задру 
и укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учи 
{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p 
у.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко 
Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — 
ере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешт 
p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни јед 
е окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Мила 
је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, п 
 има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, 
лији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је пос 
еше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честит 
и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару 
е би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и С 
вана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p> 
боље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и с 
ако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Ова 
а је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а нека 
 усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну  
/p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="4" /> </front> 
’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију 
Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи св 
ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Д 
дости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој ве 
и.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p 
ја дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија  
ве Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p 
ад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одв 
..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вече 
ку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игр 
је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чиниј 
, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву 
а редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све муш 
 Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у 
S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p>  
ј само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} М 
дин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало 
Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по не 
о, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> < 
ти — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— А 
на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још им 
вараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и п 
 комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој б 
коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p> 
то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још  
 имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p>  
 кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто м 
сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају.. 
ити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје 
.{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...< 
е сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним  
 собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на д 
шљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке п 
p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конак 
и његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке 
S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p 
 што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>—  
...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих 
Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити  
ољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођ 
 на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.< 
 Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, приј 
и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </ 
 те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузим 
а, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Март 
о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци н 
аиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко 
S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; а 
кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о за 
"117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би насту 
Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јо 
дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су сврш 
агна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Жи 
 осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да пост 
оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ 
ољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред 
n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не мож 
 вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p 
 Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— П 
Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда  
ни и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију з 
му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p 
и предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну чо 
ла и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тре 
p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прођ 
ок си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо 
 Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</ 
а њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учите 
кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На 
ањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, ле 
огне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попус 
остеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} О 
мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S}  
ла и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и о 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно  
S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, по 
 коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља 
 наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишу 
рком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирач 
S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета  
ицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нариц 
уме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру 
е Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гле 
би — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засл 
<p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево лад 
— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја 
не да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерк 
и! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао  
помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазар 
азите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на ж 
цало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам оп 
Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и и 
да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> < 
стављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> стар 
 плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка! 
уба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} 
и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p> 
сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко 
вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и  
ић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану 
еме издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што б 
кве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се  
 <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с 
 <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устан 
 речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побри 
и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} До 
иваду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: п 
па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — ос 
научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</ 
зумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не 
дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по 
Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању  
.{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане н 
> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Мари 
ју, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Мил 
и.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван реч 
p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> 
ди“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и,  
p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</ 
који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она поста 
 нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њ 
ш тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p 
<pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!... 
ом да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap unit="graphic" /> <pb 
— упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се  
 и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бо 
к — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — р 
у чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се на 
 не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад 
мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу 
 све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме помене 
— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али м 
 ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко 
јко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин,  
 пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p> 
с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час,  
кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S}  
ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај  
S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости мо 
чима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та 
Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га.... 
па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме в 
> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тума 
е прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен  
удо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, 
 шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштова 
ма и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — о 
 постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Сел 
са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота прово 
иног „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осме 
тави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред  
..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па с 
о, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаш 
p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрача 
ра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да с 
оварати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n=" 
викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка р 
овске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече д 
 да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S 
 Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једн 
—</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето  
едно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби. 
.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе  
е да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик 
 испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а  
Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка к 
стра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је  
кла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...< 
} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог вол 
нако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког  
’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</ 
ује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад би 
даред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита  
 собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p 
у кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је и 
 мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неко 
ад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div type="chapter 
назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; в 
лест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: 
p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали,  
зболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Ма 
дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада —  
 Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу уми 
п јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p>  
ац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лак 
оже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па  
тићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на  
<p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђ 
 Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{ 
 unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави м 
радио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лаза 
...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ет 
’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори 
 и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у о 
а оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S}  
 <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног  
шка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа. 
о оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</ 
и је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да  
.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали 
 <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:< 
>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p 
зи, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиља 
и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’ 
амо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а о 
ше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је  
е склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешт 
 више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одс 
је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмеја 
мо да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове по 
амо Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да  
сле вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о 
а таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да ис 
в је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин 
еде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и ле 
мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде поп 
тре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме  
— посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако 
а; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте 
лицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хте 
.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете ј 
ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој 
ђе година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук ни 
 своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако о 
 своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир  
је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p> 
 ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p> 
а ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S 
ли, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат 
!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим 
 Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само  
руговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које с 
 седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако п 
ле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме  
ува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји 
 пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — 
мота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Манди 
 „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је моли 
 опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и  
а пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти  
 ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и 
ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у све 
енске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту стариц 
цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мо 
 своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја 
више што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивал 
и ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуб 
а сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али 
ли од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на дру 
 је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје р 
е брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Ш 
стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуљ 
— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад 
! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби 
а потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руц 
м продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{ 
head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, н 
ћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Милен 
га ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху од 
ко су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву,  
вка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, злат 
га се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вред 
b n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам прод 
ража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Др 
>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем 
 велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда ско 
на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде 
ко не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим о 
о код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не пох 
а подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и о 
ш неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и 
 смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде стр 
2_C15"> <head>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар ст 
> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је  
га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи иг 
асак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрец 
.</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије  
и са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— 
.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се 
pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше виш 
ubSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се  
 сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој р 
и излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу,  
ише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Д 
а онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича С 
устио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у прол 
еда на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! 
ред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са  
p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа  
војих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека 
Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су 
аста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више  
Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— У 
дног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине ука 
у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве 
а — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали 
н је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут м 
, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прел 
у и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више п 
p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесни 
<gap unit="graphic" /> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у 
асише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића. 
миљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а и 
Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p 
 сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ј 
 — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ј 
ете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ват 
а, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код на 
врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} О 
око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих ок 
е дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p>  
</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је доне 
Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто 
 ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше  
њир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше  
>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим кол 
к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да  
ни ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p> 
ђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу св 
таје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде п 
е момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му б 
шаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постаја 
ница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О проз 
 — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај 
уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p>  
је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати 
 Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубиш 
опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она ша 
била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговор 
и, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе 
је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, си 
 <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом пр 
атељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на  
</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина б 
е прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Н 
 ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија пос 
се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој чов 
 ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге па 
.{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која  
ели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Ува 
— поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш,  
да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Л 
ид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе  
S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то  
<p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат о 
амо теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и жи 
ан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да т 
го а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме по 
тену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} Т 
и....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!... 
..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака. 
 ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа  
; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим 
пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задир 
од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у то 
е о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви 
.{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије 
> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је он 
мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старе 
 —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад ку 
дари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спава 
 даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упут 
апа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ из 
 не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље 
што шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам. 
>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу,  
ла старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да во 
екати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и  
де.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашни 
 има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дет 
м.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет  
д, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не 
оћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну к 
 се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинко 
и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Ан 
а је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икак 
аља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{ 
све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и п 
морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да нар 
 оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венч 
>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу  
сле вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту  
 тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру  
мејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је  
а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра п 
.</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — 
 и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена нај 
етиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој 
</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе 
 разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле с 
Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о 
ар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда  
има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се о 
овар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лаз 
ем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаш 
азна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако  
 попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она 
се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n="60" / 
ете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам. 
била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце 
диш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му њег 
 ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све шт 
дати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако....  
 је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе. 
ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар г 
 другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука д 
стеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S 
есте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара  
у руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по п 
је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми б 
р беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили нар 
даред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше д 
мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале л 
а продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазар 
лост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже ј 
ед очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, де 
.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Л 
а и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни 
ћи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p 
што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да  
{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја 
 у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је  
 кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана. 
. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене 
е њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, з 
бро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p> 
елија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете 
ече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај сам 
м те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турс 
 је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да т 
и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по  
/p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о 
то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о 
је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете 
уна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се мил 
 Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену арти 
 јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога в 
ело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „по 
е Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не д 
а стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о п 
 <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> < 
/p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет бр 
анцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Да 
 њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну п 
...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десн 
>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>—  
зговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{ 
поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живова 
о? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p> 
нда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватр 
“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} 
 <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема н 
ицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је св 
S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка..  
 уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље 
и.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигн 
аже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који  
ру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око 
 овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и  
најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{ 
 и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захте 
b n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пе 
 соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже 
ше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мр 
крсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све ње 
ешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она 
ћ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше  
> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! реч 
и благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} 
с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нин 
</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар  
е јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радо 
> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је  
ко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И 
 ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да 
ба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до  
ича.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — к 
своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} П 
лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистин 
S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко 
рале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу  
са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво 
да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он 
S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од нај 
дскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Мо 
нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ  
оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Ан 
 се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком,  
..</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њи 
и.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се  
причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу  
а кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви;  
p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је 
 кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — 
...</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео 
.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> 
вак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Свак 
 замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква 
и најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, 
ођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди ув 
 да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало п 
 пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења 
 задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову посте 
брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си о 
едовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свем 
ала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>З 
о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за н 
 n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — о 
у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и  
ла; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи 
неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беш 
е и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И 
 своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија н 
..{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања 
 важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђели 
 женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмев 
жу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш  
акви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућ 
е спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигош 
,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући 
га правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, 
ше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови  
 врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђел 
{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуш 
њем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се 
и на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко 
ђено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „б 
Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађ 
ину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући л 
Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — п 
у само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Ни 
 поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле 
мели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала ок 
>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало п 
 Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако 
нђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она  
атом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа 
ас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зе 
> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно сме 
а па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше  
местише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Њ 
 Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутр 
{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе 
„сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми би 
...{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче миц 
и.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о тра 
 рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече 
ју пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p 
е на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише прев 
 се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам дома 
ећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слов 
у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му 
p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све  
то болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старат 
а сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бо 
на сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стева 
ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S 
 авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш А 
етом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} 
 па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњс 
.{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нис 
еч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам 
на је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о проле 
ога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и  
иладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај 
...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— 
S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>—  
рашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити ниск 
 ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изн 
 два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, 
карадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч 
ао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт до 
/p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> < 
 волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" / 
тедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја  
 блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што 
ену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S 
и печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро п 
p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа 
едала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну 
ала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> 
оче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у р 
еру, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>—  
ицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онд 
а седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочу 
рт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво  
ола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у  
 девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за со 
е детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топо 
зи!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Милади 
ни су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са  
е витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помл 
а се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати  
у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам. 
 „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{ 
о и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби  
е.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{ 
, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голу 
вре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и ку 
: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана о 
клони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити.. 
</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџиј 
аћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше не 
 за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове 
растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, 
црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разни 
че...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру 
руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну д 
вирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет М 
и да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер и 
нске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упит 
.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем 
та жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, п 
 На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њи 
арих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћ 
 кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале с 
а је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јас 
је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себ 
 боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала в 
ум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата 
Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p 
аиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих —  
 плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом 
 Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш по 
 се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p> 
...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи м 
 сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери 
S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не поди 
ка.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и  
у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n 
ошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој ру 
ла само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи пона 
их образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</ 
улаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ниш 
 смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасу 
 није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму... 
а је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носит 
ко весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да сна 
 држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко м 
 ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се уда 
— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова гове 
еће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S 
реклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намест 
.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски 
падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде 
акар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и гол 
ој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Н 
 прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> <div type= 
.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија  
ка: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p 
 пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде  
 Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше 
ји — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пр 
S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два о 
шу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови 
на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође. 
едну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, мл 
 учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div type="chap 
ело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; не 
еном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутн 
{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево ва 
капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и п 
S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> < 
е!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p> 
о огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из к 
че, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње  
.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: јед 
; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске по 
 дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута  
ло баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p 
зиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту  
аје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра. 
на, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила м 
аво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жен 
азе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и ка 
а мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће  
око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p>  
дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше н 
Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свилено 
убила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} О 
/p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасе 
лити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p>  
аборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тр 
пада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челиц 
рбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S}  
 а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S 
ога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p>  
је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> < 
и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> < 
 и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S 
елији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш б 
Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива 
ено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице  
е дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом праде 
гла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да м 
на узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n=" 
ича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пу 
Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапав 
позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки лад 
 а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неб 
 сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дра 
 <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту  
мо виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="subSection" />  
а пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качар 
ачари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — р 
им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „гос 
172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати з 
ад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућут 
Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>—  
и она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу л 
 можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — о 
Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиља 
 Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела 
ило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; н 
она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибу 
 наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан 
 <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАН 
к лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније нег 
цу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што го 
> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на б 
де венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Д 
тке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које  
а себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— 
лили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам 
 — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редар 
 бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— 
 Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како ј 
ата око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је те 
нђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; п 
.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше д 
ко — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина. 
 к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, при 
у и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледо 
 <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па п 
те љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> < 
на осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га  
дигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> < 
пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до 
..{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива  
 поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти,  
аш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{ 
и, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослов 
ла.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p 
 /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; о 
осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже  
несе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа 
р уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако 
ла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробуди 
 „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим 
<p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, 
мо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т 
овне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упи 
само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p 
ху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кол 
ко иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у ру 
> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пу 
а вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је пра 
он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</ 
 вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! 
ј снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њ 
е Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад посе 
м да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена 
да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле уч 
нђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p>  
ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у  
— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаг 
, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива.. 
век попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Д 
амо о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Ка 
а лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: а 
че Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— О 
у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом  
о на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна 
пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко 
ам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде  
е никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре  
по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{ 
вицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И  
 Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — ре 
; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му по 
 мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?. 
ијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о  
ија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разг 
недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та виде 
ава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} 
>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!... 
а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Н 
д, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p 
па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође 
</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола  
могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се о 
вати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit="subSection 
 Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце ж 
.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта т 
е, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију  
аном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ поче 
pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</ 
тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да руч 
ко несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лаз 
 своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријат 
у на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га 
сато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти м 
њи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, реч 
 на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где с 
викнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — 
даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> 
</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском  
е, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> < 
 пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Ч 
за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти  
има скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли ра 
 мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пит 
јо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, сам 
ла једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је 
уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“ 
узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — ви 
е и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чи 
теван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p 
ила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, 
</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p 
 спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, о 
? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! реч 
е а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p 
атим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљ 
 сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p> 
 — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђе 
паметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гиба 
есе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>—  
је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа 
ваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p 
аза овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже 
ватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све 
љути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дарив 
ала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече  
о другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она  
ук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви  
ани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ћ 
пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28 
а му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али ка 
>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да 
ветњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше  
у!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додад 
p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како  
....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала о 
тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема  
ека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или и 
ужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — о 
ти!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и 
 срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мо 
 колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који остави 
S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p> 
 од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судн 
а Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословен 
о насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекл 
штено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о  
у, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} С 
би се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад 
ужи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе 
..{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па  
ерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p>  
!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и 
гла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беш 
> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула 
и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, 
 слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дан 
 да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...< 
а није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је 
ј, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшн 
КО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТА 
КО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p> 
та са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није  
 и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више 
 — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти  
к, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек  
ељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Н 
} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаш 
говог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не  
сло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из 
н коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: так 
и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање П 
а другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „ук 
прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише ј 
правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај  
 не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди д 
усти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да  
апију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко д 
ати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу 
 оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши 
ад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— 
 — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом. 
Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана  
зговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о  
то је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и 
 се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и 
...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није о 
ло, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мо 
/p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јо 
вице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о 
 дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи 
вим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је 
ром у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала  
чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не 
 задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку на 
дстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се  
<p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће 
села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и  
су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавал 
слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о в 
и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: 
p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побић 
ам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа  
..</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истин 
ладић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> < 
д причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диж 
 се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али мо 
една и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек 
.</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу 
старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад ре 
бу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем —  
о...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу,  
„Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и м 
не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему 
, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутал 
 ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да о 
јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, т 
....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима ш 
а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, к 
е сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла  
ке и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и г 
 Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда 
а на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчи 
</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> 
 ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па н 
и да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ран 
је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже глав 
јо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ј 
 довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала 
узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учин 
и овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И 
 је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</ 
!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не  
 рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ 
орим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и  
, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— 
а је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати д 
 његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га про 
н....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње ц 
испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снаж 
 обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, 
ка старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо ј 
а, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S}  
пом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалу 
ава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица  
и.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и 
.“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да 
 бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и 
} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само 
главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и те 
 би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу  
аву: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута  
к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш и 
 и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S}  
и својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са же 
.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хо 
 све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још 
<p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се с 
8932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, 
у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти 
ише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђе 
сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Н 
е бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви уче 
:id="SRP18932_C12"> <head>XII</head> <p>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукур 
 гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сан 
икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мр 
а шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S 
 везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Н 
 лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што жур 
ећ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од сво 
l:id="SRP18932_C10"> <head>X.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим киш 
ћан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли м 
и трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам  
лави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука 
небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја 
а осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> < 
аве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била  
 Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је заз 
у кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он п 
ега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’ 
шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ства 
ше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:< 
 састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мра 
имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, уп 
а парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута.  
а домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— 
т и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Ст 
ш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— 
</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било 
="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта н 
падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодар 
P18932_C19"> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и годин 
азнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} 
 се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из  
ође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собам 
ће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађи 
није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија 
мо себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“... 
а љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А  
S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово 
RP18932_C12"> <head>XII</head> <p>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од 
е ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је пор 
сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’ 
 прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала оту 
 вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и  
азгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко друго 
зати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе 
косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше д 
се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове 
ца од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточи 
ом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} 
учићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотк 
о јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђел 
на, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звуч 
 шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер с 
е ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђел 
Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>—  
и је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти 
ашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</ 
!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти нећ 
е Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре  
чега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што,  
ила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лаз 
на.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p> 
ог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у По 
 вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ра 
ера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у п 
нам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не мог 
 лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му с 
сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватов 
њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па с 
м, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>—  
а. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац  
ле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе 
о; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: —  
p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете. 
ајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љу 
 ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно 
 и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Б 
 </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешт 
свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја с 
елеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? 
/p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> < 
свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се  
 умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аниц 
увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад  
 се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до 
имивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет  
а, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</ 
> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог д 
му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — 
му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му ду 
и! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи 
трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</ 
! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p 
 цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна  
> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше м 
— мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S}  
 тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; н 
ти тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онд 
 и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном  
p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с  
та, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back> </text> </T 
о тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’к 
ђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаниц 
Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p>  
и Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча  
ју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто зас 
/p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, ј 
ута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овам 
н је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} 
вио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио и 
ог и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чу 
 попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да 
стераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те с 
а — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац гл 
 нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли з 
} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, на 
кајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> сам 
ађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају 
ари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо 
праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније 
ирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Си 
ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући. 
е да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Ли 
 и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене  
} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S 
p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p> 
прију на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете н 
јпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се с 
.. ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајк 
аћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је 
огату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош поту 
аго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето,  
ишт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у ко 
понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се мож 
брази, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене  
убиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — п 
да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну  
ти!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше;  
! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Об 
ајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S 
о скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес ч 
...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издув 
њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога! 
е редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p 
е: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше 
...</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева 
учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учит 
аче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката,  
тити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ ! 
ше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а чет 
у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Ст 
рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде  
ану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна  
у и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; же 
ну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим 
ожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп  
гов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, 
Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на  
, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мрт 
 Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> < 
<p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али  
— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p>  
 моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</ 
} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све 
 умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљав 
17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и  
ашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца  
један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p 
шу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију;  
иде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје  
 питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах  
Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} 
т и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на со 
јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде вен 
пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p> 
наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи нова 
и да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помо 
</p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опро 
 Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и сре 
 поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе 
ор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги 
„Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, ал 
трад’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да 
 учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога  
 је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њи 
ажи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S 
p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Н 
 — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће м 
е! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекош 
пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? 
аја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати ун 
а на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да  
вре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их 
лика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код 
њезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше  
ажи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран  
 се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успрол 
енуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, 
!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Ма 
м срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам  
бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са ње 
слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше сме 
 онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} 
у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж 
ји да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S}  
опа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише 
ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, м 
з црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричин 
о сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — 
ој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, гос 
ита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико 
овеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урок 
te xml:id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову  
 па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, з 
 </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече 
p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју с 
аш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет 
pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пи 
да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо;  
а мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати д 
усти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Св 
и па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и ус 
ћу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Гос 
 ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’ 
> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.< 
ео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и 
иленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: к 
ове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала ка 
ија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај  
и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и о 
</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p 
} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> 
ама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима  
 крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на 
 — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p 
е да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и нез 
еколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком 
аш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па  
ја оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, п 
едио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше к 
<p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми ов 
ра па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p> 
ецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде,  
сту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и 
 у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га 
види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађ 
ио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано 
Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора неср 
— али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надари 
отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са ср 
алом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење 
сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!. 
ар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по 
 за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p 
ецо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако 
рко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} От 
ук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> 
>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја  
> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је остави 
 на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — ка 
 реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег 
е све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може би 
а однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелиј 
удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му л 
29" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посв 
иља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Ву 
у, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика. 
више дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете 
ш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: 
, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она ј 
 и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио —  
А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone unit="subSecti 
 а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити 
.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба  
и — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, ре 
донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту в 
 сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш ура 
о води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на 
и знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је 
 кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, уро 
да се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>—  
>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави  
 Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови наро 
и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За 
 стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за пр 
ла јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше г 
— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....< 
же....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црв 
к сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко врем 
овека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Ан 
о ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!... 
— рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући 
<p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом у 
рата, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Ст 
ј је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре 
раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онд 
 пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га ун 
ину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се ниј 
њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} 
ај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута —  
 недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: 
, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мр 
ванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; 
 красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ пр 
 кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како  
 једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за гла 
 леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио  
! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву 
замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колик 
му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{ 
злазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џ 
иста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био —  
косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није 
лим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла  
тиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — он 
S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у а 
ше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема жи 
 вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распр 
ава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пе 
="110" /> <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија 
де!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их 
ла и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „ка 
ду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>А 
ом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о.. 
 мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.< 
и.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снај 
г’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> 
ремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана 
ним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за т 
епо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчањ 
а о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то 
ила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној с 
} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељ 
ођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у с 
еш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Ла 
и ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју н 
 још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’ 
а“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „ра 
жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима 
адба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у  
и се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{ 
онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гл 
 настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> < 
сили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младож 
 заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и њег 
је гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред 
ц, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</ 
ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају —  
пусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а  
{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — о 
 <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом? 
аву; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p>  
 је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свем 
оњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у п 
тављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које с 
је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p> 
ти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S 
рио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га ниј 
/p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све с 
ци појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријат 
{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, 
кнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најп 
прати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад 
е њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона 
12"> <head>XII</head> <p>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера 
; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора  
p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Сре 
руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и М 
д се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија ради 
ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у  
е тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су с 
е онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p>  
у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на оч 
редак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама 
> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цм 
ија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мо 
 к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у н 
 Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш ј 
окошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита:  
исам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње  
 Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и ме 
 и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је 
ано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван... 
доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</ 
 ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок 
е сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S}  
 почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хв 
 само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да ви 
 не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад 
 ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</ 
 је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="171" />  
а и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у р 
до...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само сме 
} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, м 
учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти 
... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио  
 говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се  
е, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове  
S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p>  
укале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{ 
о прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајк 
 обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта ј 
{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи 
еба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и д 
Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онд 
} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад там 
упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p>  
ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали. 
 му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> < 
Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="17 
 не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падал 
 можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — ре 
> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздан 
аше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче 
 а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а з 
е и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он ст 
 с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби  
во младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта 
 овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p 
 велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чич 
а горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с  
јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради шт 
.{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и све 
.{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам ви 
ула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотит 
— тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А з 
ародни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, 
оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о б 
: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њ 
— па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Ма 
{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђ 
ом и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу  
<p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и оста 
с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала.  
ин) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се 
 тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом 
се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило ра 
а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо 
 бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане 
 <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како н 
 и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаш 
да да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p>  
на, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало  
? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p> 
ди и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска п 
 а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачва 
 оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живан 
p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђа 
његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду 
она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози  
— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелиј 
шко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и  
ћи, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.< 
нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце за 
с те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чит 
 отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам 
а.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Ко 
 <p>Па онда обиђе још неколико пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла  
атицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и  
им....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то умори 
 <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали с 
ен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} С 
огибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људим 
знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развесе 
 чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским по 
д’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше  
 А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> < 
и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84 
врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’О 
ар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p 
г зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гла 
х је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле.. 
ича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који 
то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волит 
је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си  
бина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њи 
> <head>VIII.</head> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и на 
да тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А  
о да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се  
, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се  
ати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад с 
> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јес 
</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби 
 кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} 
од што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S 
ама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Милениј 
 га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше муш 
х не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђел 
{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати  
p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила?  
} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла  
ад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруно 
рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Јед 
о имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чув 
е.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шиј 
ивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и 
> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича 
е добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста неж 
арница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда с 
би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а дана 
Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и ма 
х играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем 
љену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</ 
ајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у ру 
 <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> 
— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао д 
одинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{ 
 Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше к 
 му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n 
ој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог  
блак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само по 
7" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио 
S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о ј 
 дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири  
а анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> 
 својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, баја 
узе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње  
 у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријат 
жем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће  
, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја  
>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита С 
крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — обла 
а срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Милени 
бљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{ 
="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на ка 
а!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да ниј 
/p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа ј 
тила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била 
га, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверав 
; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако 
игу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у ав 
ечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је 
ака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја са 
а годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане  
е ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ће 
 да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су к 
 ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p 
’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако  
о неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он 
ло на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страхова 
 Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су  
Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> 
Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години 
<p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су т 
и још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород 
p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се ни 
е, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си зн 
 очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђели 
 беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И о 
ђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се  
. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар 
нђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Жи 
че више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану н 
/p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и карта 
пет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S}  
и „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега п 
е, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцу 
ди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трноме 
нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из гла 
е или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а 
.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} А 
а! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</ 
!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p 
ћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’ 
јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећа 
е врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била ок 
p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што  
Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду! 
} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l>  
а стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Мари 
упаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид. 
 Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о  
 то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</ 
ој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а 
гог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и  
жа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p 
— па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с друга 
не, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и н 
 по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарал 
е се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је 
 још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“ 
 само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирај 
у.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кум 
S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу  
а до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њез 
ле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p 
е одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је теш 
еше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка  
и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосав 
ачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Тру 
тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосл 
ру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дир 
варају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — на 
 у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је п 
доше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем. 
.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме  
га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да 
де цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошт 
учаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не м 
попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору?  
а! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром  
а и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што чове 
а“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењив 
 био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела,  
е то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено 
. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насм 
 постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеван 
 <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само под 
тевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватови 
 <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Ла 
 само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је ве 
мовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младова 
а једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна шт 
 Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио 
 како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како  
етну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће,  
} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекр 
упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи 
и, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда 
 сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу т 
се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој  
о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима по 
дануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit="subSection" 
</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу гд 
зађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту н 
еселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разг 
у пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разгова 
у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са ко 
е с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђели 
.. </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ниш 
</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана п 
 било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</ 
ажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене  
ше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и п 
 своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p 
и, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше 
у јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотр 
ост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му 
... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда  
цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он  
 ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим  
’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болес 
 иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може пом 
еће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; своји 
ачко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда д 
ала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који ниј 
 јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се ни 
и их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену 
а је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве л 
а босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на д 
и!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ срећ 
, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први 
попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарј 
ију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap unit="gra 
колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се ш 
великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула понов 
 па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прв 
ба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа 
шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— 
где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно  
ели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мал 
види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив би 
ђе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и  
ољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p>  
„догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седо 
ану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p 
{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и пос 
нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, к 
регнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, 
тови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти 
, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p 
ед.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су он 
ем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пиј 
ли Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она  
 на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија  
.{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... 
завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на п 
тајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо 
ну“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разго 
качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, от 
прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!.. 
о па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то  
 Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n=" 
<p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да с 
ла богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и т 
по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; 
ече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а 
кућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем  
 уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш 
 мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћ 
p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Ниса 
ни одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Жи 
ране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом приј 
у, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до су 
ови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од раме 
> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петр 
 — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су  
јави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се  
Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале н 
што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чут 
ве знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’ 
силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени 
арко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сват 
је марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу с 
никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља да 
одри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде  
p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити ка 
 које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то  
ла.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она 
рају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>—  
 Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свек 
 и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па  
....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад —  
же раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очај 
/p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари 
. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за м 
— нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је св 
е смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И  
 па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би 
иће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде  
 ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— На 
ругу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.< 
па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је т 
Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђ 
а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па ш 
’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је 
з сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l>  
ни чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столи 
у воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> 
 кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да о 
ок се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узор 
а шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узима 
упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како ништа — кад плачеш?</p> <p>— Од рад 
кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија. 
— рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.< 
<p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење. 
покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, 
де. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p 
асто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунат 
рана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси 
киру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и так 
акале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите  
е ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{ 
 великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са дру 
— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаст 
 што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности. 
и она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> < 
витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло д 
 малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда наме 
..{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По  
 поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пун 
донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће 
е збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је б 
 га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлот 
мака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола ста 
о да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугач 
чула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зел 
p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али м 
мо друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{ 
p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко 
— поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако 
вори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — 
и, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па с 
.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућо 
....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чи 
“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти ка 
 упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p 
о и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке к 
нђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја 
лу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је над 
} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше! 
Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и  
ико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S}  
А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз г 
>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S}  
 сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија ва 
ло је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад о 
ано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на  
и.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о д 
еше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све 
агодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, је 
дожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред б 
че да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја 
!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта  
ви.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се 
ре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јо 
ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна 
е!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече  
ојим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и в 
 Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру 
>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један 
S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута 
есам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам,  
.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако 
> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек 
може да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала,  
чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, п 
синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је  
 донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се  
де ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо праши 
репе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n= 
 злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста 
е месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би  
а зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — преко 
нуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не  
 онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, ј 
> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време 
пија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>—  
егови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а 
говорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи,  
, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Ш 
.{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> 
ек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S 
>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Нек 
 авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде 
ући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи 
вој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек 
 дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је  
поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало п 
р о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и 
и је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад 
 леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са св 
о.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години н 
е се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође 
е је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’ 
учаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевин 
и; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе 
ђе Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се  
а Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа 
 — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, 
ш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и  
 се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мај 
им мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</ 
јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати д 
 кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — р 
у.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пош 
е, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој у 
земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} На 
чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао зам 
ше хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена ве 
ине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје паме 
/p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У су 
је су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p>  
или, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег 
и: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућа 
ме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај д 
би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој  
ости.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код  
о да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према  
и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим! 
у одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања. 
 јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреш 
га на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђели 
 смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> < 
е ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није нику 
кије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала забор 
нђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb  
ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да м 
н?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији 
 да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва р 
к са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А ш 
у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја 
и.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда  
 да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох гл 
 <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; с 
А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!... 
о неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{ 
....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!... 
 сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми 
уза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја  
аповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља воле 
плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прик 
че Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је. 
и хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је 
исте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здра 
ођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина 
Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до  
 <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита по 
p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— 
d>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико ниј 
говарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се 
... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљи 
рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149" /> <div type="cha 
 к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једн 
тила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева 
ло! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по с 
 — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p>  
у се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — ре 
вони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали. 
p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам  
е ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је 
а Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Ни 
како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мал 
 чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да  
</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, бр 
на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди 
...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само пада 
ад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} 
 ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој с 
 један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <p 
лову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи ко 
и!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њи 
....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи  
 зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа  
ђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мот 
 разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели ба 
еколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и ре 
 смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?... 
ад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже с 
n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капат 
l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју 
ш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p>  
 ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— 
а ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марк 
S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити). 
јом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p 
} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Го 
укуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и за 
у жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по ус 
ати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе де 
 — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Пет 
а је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Н 
ријим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он 
 учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија та 
ља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и сло 
p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Вел 
> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме 
а, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде ле 
 <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким по 
здушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, 
p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</ 
е!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео н 
 незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука  
 посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији 
ћ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у  
 молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије 
ћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — д 
руге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање 
олитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију 
 /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! 
Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледа 
 Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно  
е!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мисли 
Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђа 
нце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Бил 
и!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} 
и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш поп 
ије те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Сам 
буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа па 
ад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па 
а Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја 
све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала 
и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу вр 
а.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита 
 волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран 
т и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље ос 
p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трча 
и унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} П 
ина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би  
ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — ре 
 ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу ба 
> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек р 
.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека  
 како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p 
— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам 
о.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Жи 
а ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Вид 
ори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас у 
о ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илиј 
? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу д 
 и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — ви 
p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="gra 
елу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</ 
је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро. 
/p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} 
смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити: 
 кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Де 
>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врат 
 рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </ 
а си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не б 
ли он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој п 
</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом! 
> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А  
 <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је  
м, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— 
> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други 
ије, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог п 
е па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта 
</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али з 
не!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ев 
 — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S 
 више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — реч 
 Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш 
биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div 
е.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! — 
ка и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у на 
један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.< 
ла — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мици 
} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече  
 жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара? 
е капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још 
’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p 
ко — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка  
лађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе је 
шта?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p 
.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — 
 браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће  
еже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стева 
/> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа 
/p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу  
p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо с 
и.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече  
се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом к 
е стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ  
/p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> 
— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана 
.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S 
ко ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, 
? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Ил 
е рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ 
>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — з 
ити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, куме—мене б 
ја од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је удари 
ејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљив 
му слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „ 
јко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— У 
ам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а  
</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му са 
каза на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још  
04" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма ка 
>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За 
ости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа 
арод.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог 
о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она св 
 Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p 
а!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p 
 Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо 
тру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'. 
к стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави м 
нђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p 
арје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> < 
: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S}  
лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</ 
бе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила  
, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" />  
мири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда док 
е најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И  
? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија 
шим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И ка 
ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес в 
е је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — у 
замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрви 
p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце 
 погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} А 
p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија п 
с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p 
уке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита См 
крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману 
, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} 
м људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели 
 ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се  
ву.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Ми 
 </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p 
 сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — 
 <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се  
p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја 
а боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на па 
бро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњ 
аторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето приј 
у?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и ми 
се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S}  
е отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и ук 
Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни сл 
ија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Б 
тити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је пит 
ти ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред ч 
ј кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додвор 
 мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони  
? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда о 
о лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="chapt 
ече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шап 
но, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — р 
о приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да 
меја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: има 
 пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> 
лији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају л 
ице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Ни 
 Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срц 
ворим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p 
 држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно га 
’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S 
де пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’ 
ко ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p>  
pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бит 
тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" / 
е неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и н 
а се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p 
ијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметн 
p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ва 
нега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одош 
/p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да б 
би руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од к 
 што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једар 
је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад 
>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! —  
 богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Не 
</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на 
пита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да  
та она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спре 
</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у њего 
кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Не 
ш један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!. 
о твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш:  
уда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле 
овори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па у 
</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише 
p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap u 
S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана 
 они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p 
 ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско. 
> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и  
Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, 
 Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миле 
о ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољу 
ја ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit 
ом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи 
азлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало пронос 
љубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колим 
не? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!. 
е он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!.. 
119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> < 
Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси о 
Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија м 
p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго  
удех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад и 
е, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоће 
— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је 
ице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упит 
Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трго 
г те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће 
 којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>От 
нђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је до 
их!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређо 
 се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа 
 намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољ 
Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p 
се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Милен 
о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к 
амо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место ро 
Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али  
ан.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. —  
 и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а 
 мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је тв 
енијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа  
ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казат 
ита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Го 
рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се 
4" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и пол 
та ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда 
ј лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послу 
у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, 
} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S}  
 се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Н 
лији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу! 
овек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послов 
им је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљу 
 у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ај 
 Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше 
Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окуп 
/p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Гла 
> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако ни 
 кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; 
p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p> 
иси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>—  
<p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо,  
је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелиј 
ане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — уви 
себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око њ 
 Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Је 
 грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре руби 
ога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слу 
! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекн 
“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај кале 
ом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— 
 па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к 
 дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарј 
Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље 
орим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И у 
 кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта. 
 изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу  
 <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Не 
ги Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола пе 
ези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и бр 
мун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће п 
 три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело! 
</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића 
е скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> < 
и совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p>  
је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе,  
 најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ре 
јпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p>  
 да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше. 
 му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Милен 
 маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Не 
Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам в 
а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ј 
p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p> 
како није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море 
ш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p> 
а хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву опет.</p>  
нути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— У 
Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.< 
о свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па д 
те не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ни 
те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} 
в к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи  
> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузе 
љуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко 
="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће 
прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прост 
ке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне 
ве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; д 
 сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад про 
кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћупри 
зи <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити! 
ше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p 
ме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се д 
 — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да  
 попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па 
.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљ 
а.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p>  
же: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради 
 комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у П 
а, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћни 
ом, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} 
ак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> < 
домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те оди 
длазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и т 
ну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S 
ити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она х 
љутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да запл 
и.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} 
</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја св 
ла; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чу 
адох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да  
м, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit=" 
амо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама  
у и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... 
адости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="g 
моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако  
ме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има  
не у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га 
а кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана  
у.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да 
 без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{ 
 реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад г 
ма — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо 
Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не 
а намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег  
>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p> 
и с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, и 
, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас  
 срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина  
?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем 
рило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била  
 болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S 
ража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек до 
{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти  
шапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село 
, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љуб 
 узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Ан 
 јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је леж 
навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, дарива 
о им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немо 
} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те  
је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи 
м? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да л 
би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га 
p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како с 
а отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт о 
ити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напре 
вила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и пр 
!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао! 
упна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш 
ад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и м 
а и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову  
— рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А  
ишта; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну  
век обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој мате 
ени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе неш 
 никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што ј 
ш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p 
а Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи п 
е).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> 
на („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; 
 Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23 
 рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „он 
е била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо  
рама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p 
 треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја  
жити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се ро 
<pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој пој 
ти и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему  
 цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замисли 
уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити 
ља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда оп 
S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p> 
ној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта  
 њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; беке 
{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом ран 
ј убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S}  
гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све виш 
шиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио с 
} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb 
одишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам 
кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ват 
уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба 
дмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> < 
чи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образ 
нела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p>  
ене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара,  
огу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати.. 
ic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му он 
а ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... 
"121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми 
<p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а 
 и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим 
о срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није мог 
е по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше.. 
 рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рук 
 наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико  
 за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу оч 
..{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p 
ивко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На после 
 крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељ 
пље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на  
лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и  
 је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича С 
S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше  
пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре 
рчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задр 
авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p 
а тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо!  
.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван реч 
, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила б 
 ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па  
.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> < 
крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака 
не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти 
онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише 
који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чи 
 ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу 
ањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p 
 два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека 
 пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не 
тарији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{ 
ко опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне 
нија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе ова 
>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} 
аше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, 
капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би. 
!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет  
> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?.. 
инковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. 
ку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала 
рхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуљ 
у — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и 
 да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па  
 љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи ј 
га ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Ни 
ече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча  
укеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не мо 
о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово 
кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијет 
аше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} 
ких дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јо 
— рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер 
аде за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се  
грасмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти к 
запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о с 
</l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још не 
то стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оц 
p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади,  
на уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја 
једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он ст 
phic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S}  
 заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича И 
p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости бр 
а Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше 
идим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! —  
е пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пења 
тељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пу 
 врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут  
тарост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — а 
ра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> < 
S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворит 
p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је б 
, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а 
а света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — 
в од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити стар 
S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје... 
љуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- о 
ртом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича 
 коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто мато 
ај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пру 
нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама 
абуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с ко 
тње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би 
 пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш 
те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе 
свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p 
еје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је;  
у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове 
гим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са  
, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико велики 
разуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му  
...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> 
а трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у 
чу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа  
одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђо 
 опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и  
лагодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S 
нко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда в 
о, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> 
 Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећ 
 колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кум 
— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> < 
 старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са деверо 
, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деве 
 Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико го 
<p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p 
 к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из 
 до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="9 
и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милин 
 на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије нат 
.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Мари 
о!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" 
/p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — 
 имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе  
ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли пото 
 <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> 
лина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска  
пша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна ма 
ежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — бо 
 поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда 
 црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: ле 
 Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих 
p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је ва 
ла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако кр 
.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провирив 
 зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик с 
а злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чист 
владали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали зв 
 опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Ан 
копа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо  
у у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Ж 
 је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњ 
треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, о 
ривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у ру 
 па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ 
џија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стад 
инко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за рук 
ецу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе ма 
в к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас?  
ча Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутур 
ше, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свек 
чу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупи 
.</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „ 
 <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се ук 
 болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша с 
у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршил 
 је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код т 
е.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>—  
 — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо 
..</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду 
ка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „зд 
у заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} К 
 дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кум 
је мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори 
ија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ев 
d="SRP18932_C5"> <head>V.</head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се т 
 те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих  
у један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њ 
бота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</ 
 —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Жи 
оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су 
а опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p>  
 <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А  
 га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма 
алик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па н 
ош!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана < 
па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија ка 
:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак  
а се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чи 
о и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху к 
ти совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало 
ви Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељ 
тили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нин 
пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љуб 
ича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кмет 
’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће 
е из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p 
ћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео  
екла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гл 
на јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у који 
ва беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретањ 
ада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и те 
 да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она  
>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — 
би све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беш 
ба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољ 
ти млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Жив 
а црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране раз 
народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијо 
а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећо 
ви мал! — рече.</p> <pb n="154" /> <p>— С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је 
љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа... 
"graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једн 
ија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта  
 Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Зна 
 па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарно 
ућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане 
овољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посл 
.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе 
еветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — 
ог јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види д 
 па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да по 
у то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здрав 
ају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти п 
ови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој  
<p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту р 
прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и с 
 је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> < 
 скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле 
ек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p>  
<p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p> 
м оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа. 
<p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше  
је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се  
те“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече А 
и на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај 
чи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом, 
S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред,  
уше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Бог 
а, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако 
а га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} А 
азе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јуриш 
крва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обр 
г, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејки 
цом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу  
о била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l 
— ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га из 
може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудб 
е било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јо 
и отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали 
ека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привез 
.</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби  
имо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> 
ету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Ст 
.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и  
— с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у 
е је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зе 
ризови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се н 
p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> 
 бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти тво 
, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћ 
> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, 
оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товар 
 рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам 
оју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удар 
оздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на о 
-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са 
е била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњав 
Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — 
рљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</ 
— вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} 
 па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћ 
 и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошт 
ећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој  
— Нисам — пресече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-м 
а кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и г 
говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч — нисам 
уца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо 
дног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли он 
p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинк 
т голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа п 
она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Ст 
p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седе 
gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу 
p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он  
} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи 
 <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те по 
 — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и тук 
 ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!. 
 тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те  
ојих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија  
њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о н 
ше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где 
<p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се  
Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поч 
 како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиск 
 за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само,  
> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре 
И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој  
људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини п 
„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оће 
 нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p 
 <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар  
стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што ј 
ет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склања 
 до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља 
м завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на 
 дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о в 
Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово  
е коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти  
Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас тр 
р устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на  
са и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> < 
> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да  
{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помир 
н пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше пор 
и.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако вел 
њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та т 
пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи.. 
"65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је 
пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако д 
амо ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече  
е колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благосл 
зе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари 
 полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S}  
 невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли уч 
ћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом 
рила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш  
ељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке  
ало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуко 
ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са на 
ој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало и 
а се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђ 
S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију  
ли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи 
класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко т 
... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; св 
несу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле д 
 се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повика 
ви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако 
 и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; по 
ц од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој пр 
старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био ј 
} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стеван 
ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа. 
н за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију 
де у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији  
pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</ 
но.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху ко 
И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л т 
 војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тућ 
и му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари.. 
гало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала  
 си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е  
а гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да  
радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала 
пиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом пр 
е, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младо 
 видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила 
/p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p> 
би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У та 
а човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро. 
е, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је И 
 звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове туж 
неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И 
 зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се 
жљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га 
ију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прат 
љати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака о 
била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стиха 
ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с де 
ве женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је по 
дио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћат 
ала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти пла 
ар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спав 
рзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражи 
велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеј 
...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{ 
ник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовиц 
г лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жал 
 и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мал 
<p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p 
а. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које не 
еколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Ма 
 совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>Посл 
учка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше  
p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>—  
>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p 
човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде д 
а ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — вик 
ила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу  
зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се  
Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар 
расла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гл 
ћи се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватиц 
Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....< 
још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушав 
ђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S}  
Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како 
илимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да 
е Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</ 
{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; з 
овор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дођ 
е време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака ст 
риче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберк 
ла и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они жи 
е ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скак 
ете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</ 
...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију 
 коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина,  
 помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред св 
И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде 
елико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p>  
о.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> < 
лира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стев 
ла на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу 
тељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа 
азговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> < 
мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, због 
живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад А 
ено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрв 
м у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сав 
 тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошт 
ну и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да  
 дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви би 
то! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За  
<p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о поле 
епоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока 
 би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="1 
му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Ка 
ше.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p>  
д ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и же 
p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да ј 
ш мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две оди 
 те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</ 
ла.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у рук 
седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре ко 
ја — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, 
S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлаз 
да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба  
 — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на  
 да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сн 
ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вред 
беса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак  
 ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S}  
па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по јед 
а сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је ва 
 толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са зем 
 увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила  
мо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, 
како друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па  
 следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лак 
ад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еј 
м кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Ти 
ри сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чи 
у....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им  
Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са  
рођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека  
 може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођ 
али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи м 
 свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> 
ви.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спра 
обар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђе 
она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени о 
љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка. 
 те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проигра 
 Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а;  
 испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе 
ти...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се при 
а; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и см 
ићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти 
етени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешља 
S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сва 
о је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сва 
десет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} 
 /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима.... 
а млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је  
цо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то  
даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и  
изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци 
 вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послуша 
је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи 
а.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога 
 куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опе 
<p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела,  
уби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики  
 свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очи 
ну:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видим 
 кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра п 
м.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би  
<gap unit="graphic" /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали  
а оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука. 
 <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах< 
пно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе  
а да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па  
 Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад  
; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!... 
сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> < 
дговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђе 
зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p> 
.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој  
и помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у  
 да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>—  
ко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> 
амо кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> 
<p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само од 
— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, 
м Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се к 
м укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе 
боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за диз 
сам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и 
се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све н 
 Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> 
је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша. 
ала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти,  
/p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</ 
инко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зн 
сти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — реч 
 Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и  
и!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и 
дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољ 
 близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ 
 ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што  
љу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а  
о човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} 
, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је зд 
 а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала 
аест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши 
 је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је ож 
 /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз 
 <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о  
 напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола т 
вога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак 
ју силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут кра 
 <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити усп 
 а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и  
84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{ 
 да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ик 
е Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце пре 
о живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јест 
њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једн 
 Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" /> <div t 
и. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече 
p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла? 
ји! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како м 
 к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... о 
, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Мар 
де утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, п 
дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мез 
богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на са 
} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и ко 
 сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја  
а опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки 
вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под с 
ама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако п 
рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И дод 
hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко 
p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати 
} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Наро 
ојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да т 
аци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог 
p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то 
че Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p 
— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те 
>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз п 
а!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — ре 
/p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, бо 
отов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак 
и и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине 
арко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>—  
авити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Жив 
а бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у ти 
не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај 
/p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</ 
, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — 
се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија  
октору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казат 
ља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и г 
тну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало 
ако се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По че 
е сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити наш 
ам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече м 
че Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је по 
к’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А 
трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — 
сте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погле 
а је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија 
рим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињств 
 време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> < 
договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се 
 из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече  
.</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> 
..{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па пок 
— а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала дец 
ш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђ 
ајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не  
, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосн 
 шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си леп 
<p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њ 
на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; кр 
чешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у  
/p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{ 
олитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок 
уму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> <p>— 
p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ов 
и! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSectio 
ала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А зн 
ирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па  
а обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке 
се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је о 
моћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље би 
 сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу  
 било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p 
...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад  
</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето 
ати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен. 
же а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} 
ну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој  
бо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им 
>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, ди 
на Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест го 
 већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са  
’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Так 
 се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у  
 Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа  
/p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти каж 
 је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једн 
</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића  
 Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ва 
ој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је у 
буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И т 
 и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Е 
срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?... 
— уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја? 
</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас исте 
ађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на р 
сти и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђе 
вај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и  
авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знал 
932_C17"> <head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и  
 од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та 
 своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лаз 
обу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више 
а ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостал 
нограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </qu 
већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> < 
ше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора за 
равка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче н 
ајо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је се 
</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он проп 
 кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће д 
 то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете 
маже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око под 
иво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се 
иш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Ан 
рак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их изм 
ана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде  
опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам 
 најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла  
о, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија  
ена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S}  
животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само ми 
вари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је 
а мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, д 
и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива 
ах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Мол 
куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас 
 Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— К 
није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви у 
е и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем! 
 Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. 
и Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брз 
оре, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја пла 
и је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твој 
Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али ма 
ватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича  
ева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— 
ростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то  
 Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он с 
тити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и 
битељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем 
су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом до 
авши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори  
— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то ника 
>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Мо 
на одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да те 
/p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Какво 
<p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврља 
 закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти ид 
оју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија 
— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— И 
И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ј 
ави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — са 
јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на кој 
нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си т 
ио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар план 
 Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али 
'?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лаз 
 и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе 
>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, ма 
у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада 
ше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни је 
{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за ра 
г дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и на 
а твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој 
пита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, б 
— сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И 
 воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предск 
S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја 
о је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} 
 —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. 
ече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ,  
p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.. 
 <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— 
ст; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти с 
к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти,  
 млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— 
ађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети  
</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу д 
 пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се  
ући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја пот 
га Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећ 
о и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" /> <div type= 
— рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми од 
.</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече М 
 ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ва 
лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила  
а ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана  
д сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — уп 
/p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест 
> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Н 
 деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад 
 и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зара 
едоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p 
асмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S}  
/p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би г 
 рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.< 
га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p>  
остане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му  
..{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од т 
сам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд  
е му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја 
је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Н 
.. овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.< 
аиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин 
/p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мен 
и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова! 
 је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div>  
о пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за  
 главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су с 
 А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S 
јни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{ 
га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А ш 
своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека ј 
p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да и 
еван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит  
а богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, п 
, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око с 
!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити ст 
ке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чуват 
иладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Ан 
</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па 
За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него 
/p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањ 
.</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било ле 
 да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јов 
 ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} 
о и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благ 
а ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да  
 Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем  
умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луд 
ла — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља д 
кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Н 
сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ал 
не има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести о 
?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S}  
м се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је св 
па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради 
ила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је 
ла је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад  
омаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни оби 
јка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе н 
нђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њом 
ци оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и про 
p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово  
 повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она 
</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда о 
 неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поно 
 што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију;  
!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери 
је хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђе 
хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га. 
ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више!  
 је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи  
така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> 
дина и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је ра 
дова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговор 
ло, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан уз 
тарост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана н 
 одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића с 
а, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.< 
/> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђе 
епе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изги 
на је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се 
мири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> 
S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, 
 и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожало 
свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвар 
н беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја.. 
лију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— К 
д укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — ми 
 ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“.. 
осно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или да 
 земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на 
 беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Ч 
унце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се ша 
’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лаз 
то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{ 
јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p> 
д и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?... 
ђе јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да са 
оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S}  
јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајт 
у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? 
те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до са 
иве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није и 
 рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу 
а терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Од 
а прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија ско 
 овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, 
ичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ра 
 ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’о 
ого говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p 
>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарам 
наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око су 
ан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе... 
раш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког да 
 мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за т 
и, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ ша 
кочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вече 
S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.< 
ћу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепави 
на.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у 
ла би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се и 
м се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Ла 
о ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S 
, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p 
.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" / 
— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не зн 
 само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани н 
— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једар 
миљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се м 
 <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар ј 
> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не  
’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог 
 онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац  
на му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди  
заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету  
 гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — 
ђати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!.... 
и ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам 
..{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку пр 
има Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана да 
 стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S}  
еше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се доне 
аху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пр 
а за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Бож 
о.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу.. 
е.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја ле 
> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи 
кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, 
 већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш 
е.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они. 
нији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна 
а.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} 
се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради  
:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови 
 чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш  
и.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана. 
ношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер —  
р пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала  
ла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сав 
ати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мис 
сиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{ 
 сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала 
а ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уз 
 проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Д 
плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити 
>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма  
</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или за 
еки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мал 
ајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак, њене очи, њену косу — њену 
м она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и  
обеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к 
а.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за вез 
 оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па л 
„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Са 
у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бо 
 болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се пои 
 сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — ве 
о он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је зав 
S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких ко 
е нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишл 
о ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке 
ак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Е 
погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, при 
а зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му в 
заћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га у 
>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — ми 
ђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви к 
му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико 
раше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем... 
лила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала ка 
p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију об 
’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ 
друге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.< 
то је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што  
.. и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напи 
љаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S 
латнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прси 
исанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и кос 
Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} З 
 о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} 
 могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи њего 
.{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“  
/p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ва 
— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> 
оја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крв 
н, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — 
би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скоч 
 добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; оч 
енија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у кона 
рвим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општ 
е“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} 
, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у. 
 Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницо 
косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S}  
ке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен 
 селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништ 
дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас 
 имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један 
ки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу п 
а и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био об 
теван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кук 
 у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, 
м — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— И 
 и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на пањ 
133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је 
ла к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И врати 
S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и паж 
 ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 годи 
ш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о ка 
та поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb  
> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме 
као: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту 
стали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дођ 
ола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не коп 
 на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чист 
чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се вра 
денице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Неће 
p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све с 
....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које ни 
 да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А за 
„послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему те 
а девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебо 
p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају ол 
 („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и пре 
а је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" /> <div type="cha 
у, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцим 
лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет  
> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се сам 
.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово п 
ренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја д 
њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, 
огу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди < 
вом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто  
 и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то до 
и а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе,  
 што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђели 
војицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила рук 
 дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца;  
.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разг 
онесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем дево 
ијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог  
> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија  
то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шт 
ло не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само 
ио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто ј 
ђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „с 
ал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључа 
коро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше  
} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе  
ло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Как 
крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На пле 
им цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва вид 
ра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n= 
на! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде 
н се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>С 
егово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог 
робу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила п 
е о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бр 
ом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, 
ава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има тра 
. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест ду 
; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда 
ром свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу. 
аше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало,  
> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ б 
 га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S}  
и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом  
} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала  
их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова дец 
ргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке д 
оред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“< 
је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кош 
еној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, з 
....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најс 
гне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} 
че и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грл 
 буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да г 
 своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како  
p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу 
 и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S}  
 да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не и 
 вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање чо 
ли је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p 
ца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу  
мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била? 
ај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши  
“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, 
S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и 
кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p 
у (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђе 
а и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — м 
ји због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђели 
.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p> 
ног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Де 
а и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у  
 самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама ц 
<l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо  
 не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, в 
је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у 
да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину 
.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка  
не, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарј 
 и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да н 
То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењен 
Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она ос 
 љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л 
 њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвали 
и — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} К 
сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“. 
али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући р 
лаву у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S 
покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не  
вање па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовн 
 мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да г 
уће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели  
звали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157"  
његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да  
свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрв 
ужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не б 
И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавал 
а га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо— 
 предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче ор 
 да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и 
 и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим згра 
 на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о 
а.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седе 
 па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</ 
Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинк 
ко огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време изд 
рицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} 
м.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло  
еки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда пог 
к није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је бил 
 пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрав 
 дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стева 
 — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>—  
еђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад каже 
ки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разг 
 је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Мора 
ет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корач 
послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу 
му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царев 
што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..ре 
састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против зако 
 је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је 
урено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања.... 
ругог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од р 
е — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у св 
их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га 
и је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим  
жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији. 
шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако  
ње, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би  
таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече 
јаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и 
исати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{ 
 воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, дев 
ара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у веч 
ко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опе 
не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седал 
па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео ј 
 је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>—  
ици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и ве 
напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онд 
.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од миц 
н пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опр 
!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; нази 
„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70"  
гу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце 
Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у к 
обро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци с 
дијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две  
 ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо 
аћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео,  
девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од 
ше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од 
; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћи 
оро.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за ови 
>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ  
сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади  
а ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у рук 
ет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Он 
ријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и ст 
мо ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p 
нда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу 
ана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку п 
есте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један  
S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу р 
 цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S}  
/p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу 
 је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и т 
 реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На ј 
и.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје  
..</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре к 
ле)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговараху:</p> 
старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И до 
их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се су 
на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови 
 колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за  
<p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења М 
т доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по овом потесу, пуцају пушке, певају Циган 
 светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, 
цив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> 
} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту:  
нђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нис 
а са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа 
утурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S}  
днесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сва 
и држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — ч 
какаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на по 
апијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чут 
 најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седа 
и, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке  
32_C5"> <head>V.</head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумар 
</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> 
.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је двори 
..</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па 
..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са 
ража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дра 
мири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p 
и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза со 
диже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај ср 
је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић,  
, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију 
м; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из  
на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватов 
 јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене с 
 ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — д 
ко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења н 
, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет 
ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван  
гли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По  
l:id="SRP18932_C2"> <head>II.</head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници ( 
 рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око 
 шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија на 
д тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} И 
 је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола 
досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.< 
— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! —  
да опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, н 
уме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира 
ћемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, нег 
ија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донаш 
пет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Да 
е кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С 
ила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p 
 јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те в 
е о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђел 
не стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра 
S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Жива 
 па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва.. 
еца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати  
емљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир  
џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S 
у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S}  
енијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде  
 узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па  
и чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у 
} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је н 
— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад 
?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што  
знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са 
 ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p 
евеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S}  
није овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" 
е.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство 
зе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложи 
цаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелиј 
овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу 
ућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она  
ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је глед 
е кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p 
е седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да по 
човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли ом 
т’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборави 
лија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да урад 
лија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим та 
 је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане;  
утра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око с 
еш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш 
е општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? 
раг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићен 
 није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div  
вет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јо 
замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купље 
во подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p>  
к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило  
дређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад тре 
једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече 
е сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, не 
...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њен 
. —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд 
атко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше та 
о, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетано 
рају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> 
одласку свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и  
равила „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од  
 на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне. 
ири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> 
д кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај 
Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не 
ва Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Жив 
p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће.... 
S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је на 
>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око  
нути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто  
ише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са сви 
уда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци п 
е! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си 
и!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље 
 им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} О 
поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцрка 
Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p 
ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— 
снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали  
ца.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта 
лавуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дак 
о исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изна 
ва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сре 
 и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— 
сла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се покл 
и није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, 
оме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даљ 
Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="16 
Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу. 
наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу. 
басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће та 
е — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред  
верја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба,  
 Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени ста 
 тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} 
ла, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода 
ила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим расто 
 Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се 
аве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је да 
им бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надг 
ију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ниш 
 јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За вр 
весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила 
>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дуса 
 Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и 
оји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му  
 једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја. 
у метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раски 
 пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> 
/p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одгов 
 заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова пл 
где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да с 
био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш чест 
Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јеса 
И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S 
ваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркују 
 заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да 
 ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест пр 
 попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно дома 
она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради о 
..{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на  
А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наме 
, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најм 
атовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији 
 је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А 
 руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полет 
>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</ 
а!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад  
ну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како  
киње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме. 
евере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се 
карада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и сл 
ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... мо 
т с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и 
а — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— 
,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред из 
 ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину р 
; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не пом 
остељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи 
а открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помод 
аше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа с 
<head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S}  
ђе.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце ј 
„алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па он 
ила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са 
упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђел 
ића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, 
мањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиља 
 мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава 
ош мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка,  
о у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њи 
та да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прв 
тељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> < 
го да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву 
а пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати 
" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде  
скаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душма 
че чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија... 
ла готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Ид 
амо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је! 
 а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет  
о што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Го 
 вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћ 
 Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — 
 Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Н 
траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она  
ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> 
 Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу  
ћу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па  
ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, ле 
. али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p 
ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к 
аља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни  
н грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору кој 
и и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S}  
емој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, та 
а.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} 
риге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Милано 
беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пу 
 увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да 
а изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд ј 
 а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих д 
ја заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опр 
 „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „ 
рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У т 
од мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове 
а их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колим 
и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уз 
е?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њим 
јију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па  
лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп 
тења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш  
га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа. 
ве њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S 
ику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава  
 има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чи 
Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна кој 
онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и  
, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови С 
вати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми 
атић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући 
ник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођ 
 и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше теш 
 јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p 
бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчин 
.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила. 
ђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло зве 
 узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше 
ли није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред е 
еје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце  
 се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица бла 
 па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па 
> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде син 
м моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити св 
лове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћ 
седали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме  
Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обич 
сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби 
изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само м 
 жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А  
ни!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је ма 
S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница с 
ца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; за 
="graphic" /> <pb n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе,  
љу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о  
е — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди д 
 и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш до 
 му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере 
га; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p 
 све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати. 
<p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати. 
ва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недр 
народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери доб 
је никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је 
се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката  
 уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу 
емојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђ 
ке на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на  
>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде. 
вање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеванов 
 јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и  
а.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску 
е дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поно 
 прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — 
обро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Т 
 Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе! 
!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <p 
је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; —  
 у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме 
p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла 
ој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја 
би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синов 
ена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, 
много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога  
 се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја са 
еру Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и  
е Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{ 
у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им  
<p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, он 
S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и сино 
ати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се  
и: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд о 
мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми,  
се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и  
} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети ка 
е раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна ниј 
е, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Ан 
вега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си 
/p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, 
 неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је по 
т...</p> <p>Наше народне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и 
у глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о  
 Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку со 
 и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшије.. 
да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Н 
S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стр 
и не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и  
А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стри 
оји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље 
ија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, 
до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицам 
леда матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Ан 
погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти ме 
 ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Не 
е...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље по 
о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда  
оњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болес 
у... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљк 
не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; 
t="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Жива 
 родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из кућ 
 /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени т 
по да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја  
ве стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала 
p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш 
аз и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, ј 
и сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добр 
.</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба  
 (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{ 
о богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Драж 
има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви  
у јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — вр 
 дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама 
} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} 
и те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; зап 
аше она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала сам 
вај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу  
и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образ 
ако ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p 
 n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбо 
а неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сват 
 пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb  
е.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрв 
опа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрај 
ше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те  
 ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, с 
измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку  
 беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И  
ер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио  
ше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће  
се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жа 
не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем? 
о јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама п 
з то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се дет 
де опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју  
ла у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се 
/p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто ш 
грли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђе 
 опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин л 
гледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прст 
<p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше  
е људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{ 
 мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што дв 
/p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap un 
же врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Мари 
ај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста пл 
 зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, 
} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лаза 
и из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватр 
тени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала  
репавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p> 
лија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Милад 
ад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за 
у пожуте к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p> 
о — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} 
p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи 
 онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен 
ко осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S}  
Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу ника 
: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} М 
<p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти пре 
зору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само  
нству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад 
ица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n= 
аће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам нас 
о, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема бару 
..</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног д 
постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како 
 <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — ал 
али су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младоже 
 — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено  
ли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</ 
је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им з 
и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђ 
.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S 
бринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{ 
у је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали 
о себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, ниј 
пре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим 
Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак 
бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пруж 
.</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и 
ђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како ј 
.</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазар 
кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> 
јо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђел 
а давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, о 
 брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија  
>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p 
лили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванов 
ију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули... 
S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и дон 
.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S 
атак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се  
S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по  
!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна —  
p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се 
е бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, 
— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „ 
чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу. 
l:id="SRP18932_C11"> <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али ј 
ече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаниц 
ориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама 
ни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по бо 
ши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илиј 
ли — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је же 
а уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја ос 
а их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по  
икако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па  
 што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кућ 
е утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и 
 своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Ниј 
...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p 
дног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S 
> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p 
 је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигд 
 зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За т 
На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ни 
ни опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана  
а даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а 
 је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама 
 у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу јед 
ла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледа 
реме и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака стари 
е страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?< 
ко, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p> 
 не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве,  
ери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је  
о друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па пог 
е; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и поп 
кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала 
у, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Са 
</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом па 
иљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>—  
 живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Ниј 
Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно  
коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За  
вља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, м 
ај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и 
 тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</ 
аш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ дру 
се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n="85" 
д ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је до 
>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај- 
н мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њег 
 магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.. 
е кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње.. 
оће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се  
 витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће 
ла; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— 
пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима.... 
ере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседи 
 пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту 
ико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватов 
али у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.< 
ебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су  
а га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђ 
.{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњ 
великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе с 
/p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’ 
ња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија ви 
— обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест  
а.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће  
ча Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се 
 јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и. 
е поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше жи 
 срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад  
ају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како 
/> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш 
у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се а 
ите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — он је најбољ 
зговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и р 
 Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете  
ја јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта виш 
не, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа ж 
 А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег прија 
е... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{ 
 је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“  
{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не ви 
руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.< 
 била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говори 
а другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помоли 
 Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од  
оде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад 
 у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па ј 
е му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки 
бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света и 
о на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — от 
мештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.< 
а је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Ма 
 пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спуст 
и зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три  
зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена 
и, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти са 
 драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена 
— вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити 
2_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана  
душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али как 
едеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са мате 
дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа  
S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — а 
свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова 
 није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије п 
 куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и 
и заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{ 
у за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепо 
како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац с 
а му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу  
{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на  
{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мир 
p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: ниј 
 грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше в 
 да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли глав 
 нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није 
p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од јед 
ече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Ст 
ека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непри 
држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше 
ога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... 
има је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђел 
S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела 
 а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се с 
За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигн 
ред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.< 
.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На 
, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима ум 
ина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p>  
а уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> 
д види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за  
 смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи  
ку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> 
а се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" />  
аше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи млад 
ли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, 
— а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала 
у свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p 
 у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је с 
е свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се 
је? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар 
у надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме ш 
/head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је 
у општинска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и 
 певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њ 
’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ  
оше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у  
век весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена дец 
за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n="85" /> <d 
b n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> < 
</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам.. 
јводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с 
 да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добр 
 служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S}  
газише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у  
густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало 
научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о дев 
а који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>По 
уговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о  
радећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношах 
пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после ј 
вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за сво 
м — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је 
 Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна  
к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика  
ме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него  
ђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— 
био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово  
аволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега ј 
решила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — р 
кву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S}  
глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му пос 
тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p 
бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год б 
ледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она ј 
у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и 
 дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не м 
>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.< 
на, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма б 
задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S}  
срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота кој 
огу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад 
 умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета ни 
 или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио 
би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не  
лија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p 
смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како 
ште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и 
} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p>  
жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе ма 
<head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у  
ова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад  
p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама,  
Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од 
 били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благод 
: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа 
и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Ј 
е молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље моли 
ла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S 
 <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена 
 он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>А 
 тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог 
ху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му  
еју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе  
е је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђели 
Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па 
есрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред з 
дног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, 
 легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се  
а је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај  
га вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је бли 
једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S}  
даред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемин 
постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о  
то: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним клено 
браз... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило стар 
је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио н 
p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о  
а Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас 
жеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.< 
 свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је  
ирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благ 
е хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена ко 
 у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У д 
p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у ј 
 у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог сел 
миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за  
Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Милени 
и јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако п 
Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p 
</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још...  
му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те  
Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ће 
чала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би ј 
 наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ —  
уз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми ј 
 Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, 
.{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p 
 — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ про 
от земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{ 
од пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n= 
} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача  
ити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о 
....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да 
p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго 
 и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јес 
не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше 
 врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ће 
змлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S}  
ана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! 
и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њ 
 n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати.. 
уна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ик 
<p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p 
и нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у  
елија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш л 
та Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> 
} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећ 
 поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше  
ст!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бо 
ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> 
на мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— В 
ући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она реч 
о кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па посл 
ђите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опр 
p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> 
 Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А 
у.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван пр 
мља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— 
} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па  
е, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах п 
} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нем 
<p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} 
ко и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; 
а..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све дец 
раснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, 
 се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>П 
ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</ 
} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника,  
е опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{ 
} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо  
то се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, 
 године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му  
у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба 
мео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао 
они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је М 
!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу  
а — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би уст 
иленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О,  
S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да сл 
 уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја,  
ала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим  
о да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ 
јчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија 
види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти 
нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на  
и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је  
и ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено пра 
а и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се зак 
за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’ 
 њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</ 
 би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана 
пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и 
е „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу 
лија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били ј 
ли сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило м 
ук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се 
али..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, п 
 кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Д 
 ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време 
</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуз 
гла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" 
 <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом из 
азговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb  
љувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свак 
 зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p 
ај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... 
 сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од как 
о ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућут 
кају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се п 
окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпин 
аву пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете  
о младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом  
теваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ п 
е, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’вал 
у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по  
азар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.< 
ти како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А 
е пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола ју 
 гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} 
у ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их  
на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пеш 
еколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана 
д изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину ка 
тарим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S 
ашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цеп 
се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам  
е им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хт 
 Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била  
 у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — п 
 да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо? 
 заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпр 
а је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и 
>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што са 
веде је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не 
а а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђ 
{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А 
ече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може. 
а врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је 
ли онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, р 
де што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћи 
>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</ 
е повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. тр 
 сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима 
ажити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!.. 
онашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapt 
> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку! 
зимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни изла 
а Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сват 
еђивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито к 
товале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p 
<p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И љу 
о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је с 
 је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је с 
p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p> 
ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо мој 
упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мат 
па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стри 
Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „ 
атила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <p 
ште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к’о лимун.{S} Маринко му мет 
ла“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свем 
најију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зр 
а и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете зап 
...</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу 
а изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је т 
p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и М 
о, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Не 
 ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозн 
ерет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала 
 сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до 
ћи?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да 
прегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> 
p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у к 
сплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше 
ад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам м 
свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да  
а Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде  
S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђа 
 па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{ 
 какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе с 
, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p 
— да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није о 
{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>—  
p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђ 
 вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кес 
 те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полу 
шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно 
навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p> 
бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам д 
азговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p> 
> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше  
="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала  
мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни 
за леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p> 
ли купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не п 
{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже 
{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. 
несе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака 
о имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерад 
едну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се  
и руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Мил 
а се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он зауст 
!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено вес 
 своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситн 
руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала  
p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре  
веди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не 
 за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима....  
е приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилб 
а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.< 
аког, пружа обе ручице.</p> <p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато те 
аје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S}  
одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га лед 
/p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено 
ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја м 
гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од  
 старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>паж 
 су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га  
 ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до 
довољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити 
уби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита 
 децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у ду 
оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је с 
 води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p> 
и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о 
г није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да  
 и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била  
— по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Д 
у</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било 
орно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је  
p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи запов 
Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> < 
о мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p 
 дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекн 
мој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div> <pb n 
/p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад су 
ломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, 
и?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S}  
е те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, у 
одно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред тво 
јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к 
 <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S 
нија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У 
ка очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S}  
пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о дед 
а — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад  
ром се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћ 
рираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра д 
hic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да к 
ија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати 
 /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у глав 
ође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа ниј 
ли он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше  
ужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја р 
</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штр 
 па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену,  
.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и 
ра у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће 
а шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне 
свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ок 
и Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина ство 
лија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него 
> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу  
: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на 
ка.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла са 
превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стој 
јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја и 
и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чује 
 јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства;  
лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она 
е....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S 
пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве 
љавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела с 
пита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о 
ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се  
асни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S 
Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овлад 
које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била 
 јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрост 
ојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</ 
 онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па 
ћ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери! 
а, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли д 
>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако и 
адила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они 
има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета. 
 дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући 
— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад у 
па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Ни 
/p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> < 
<p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одм 
 чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сват 
 изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</ 
ене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже 
шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичи 
 она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој 
љуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови? 
зна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> 
илук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — н 
појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо  
 око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак,  
и чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је 
пет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се 
дожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, ди 
е.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича 
ела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба  
е, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p> 
ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта ве 
 моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оц 
. „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима 
алицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђура 
<p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш тв 
 док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлиј 
навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и р 
куруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — п 
 метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> 
нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то л 
лија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, ј 
рко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке 
коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се 
о да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем 
<p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ј 
/p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била го 
а.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне ру 
ма — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га 
а свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у 
ђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само јо 
 оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет 
е око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости. 
ону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну  
ажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p>  
— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа ј 
а гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколик 
="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? 
 пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p> 
, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S}  
ара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те  
е сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Ан 
 наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара оч 
 и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћ 
о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича С 
> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— 
{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да з 
ије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, о 
векра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите  
о поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!... 
 једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је 
о нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла  
и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обри 
 се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?. 
ад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> < 
ло!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасениј 
, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Сми 
ка на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња по 
>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да 
.</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно  
ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... 
.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p 
рође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно те 
једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Ш 
паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Ан 
огдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико  
<p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један позн 
у у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати ви 
изнала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А 
се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго  
 глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело  
 и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра 
може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују 
насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, к 
.“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’ 
Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, 
— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> < 
<p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</ 
/p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше 
ву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упит 
 нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук м 
ња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су  
ожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо  
 <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије. 
 да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана 
/p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па д 
ше, кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети  
а искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све  
еш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, ма 
лутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.< 
шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту к 
ролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p 
 сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више  
>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S}  
е три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо  
<p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и теб 
та — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, ка 
 који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...< 
чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зај 
/p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да л 
.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S 
а Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси 
у живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те 
, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је леп 
зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мор 
 Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па 
и! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учин 
м по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим 
ојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и 
сни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Он 
оње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јо 
и!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По р 
г да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе 
а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на з 
де у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око в 
и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне  
е био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио  
с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или 
о ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се бо 
р осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређ 
<p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</ 
њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и с 
се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер п 
живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли бог 
Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прст 
 Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код 
...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла 
гова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> < 
и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На ј 
, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија оп 
к.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о 
говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — б 
ује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба д 
атови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко ј 
од куће, па онда одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, 
 <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна? 
Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Ш 
е је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом,  
ћу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо 
 надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устури 
или, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, 
а се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за поп 
ресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било  
ху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на о 
авила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да б 
p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје  
е бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је  
рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрви 
 ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше ком 
еван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку све 
<p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу.. 
ошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе  
у! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из кућ 
ја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху ст 
 да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — засп 
нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135 
аш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву 
ник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb 
молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити 
ветачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Н 
 К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је 
/p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко  
ету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вр 
ој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и л 
....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење за 
од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у мла 
адиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче. 
ку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође  
е је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миле 
 својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>М 
ар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — 
бро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро  
е умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, на 
не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете уд 
а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опе 
Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче бе 
и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела н 
и њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је о 
зирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она  
јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лаз 
> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: 
н беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо с 
е јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутал 
’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је  
м права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} 
.{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе ле 
есвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице с 
евојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, с 
ше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>—  
е за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут би 
ича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста 
девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap unit="graphic" / 
год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и з 
p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу  
мо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грд 
ослу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разг 
...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом....</p> <milestone uni 
 се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има 
> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло 
 — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за 
 те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — 
, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима н 
ама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није  
“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То 
 пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од же 
 како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њ 
ачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и же 
лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и  
одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>—  
p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и и 
 од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... < 
>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чич 
точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ  
га, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке у 
 кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега о 
Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би о 
лија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— 
{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети как 
попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о  
p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p 
реба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им  
ају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма. 
> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад  
ас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал 
p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> < 
у Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш о 
епу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и са 
 да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту 
вом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — ви 
ажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили 
ћу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Т 
уву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11 
икну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети пре 
 разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће 
авимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се б 
Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, је 
у кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> < 
лима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> < 
а да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} 
ј залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си л 
па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хо 
S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна ко 
иже превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на 
олико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет 
 „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га п 
 снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — 
брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге 
?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија  
 гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу  
ље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло 
/p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе 
ја ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, 
 се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце с 
јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру... 
ку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у ру 
ело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на 
е дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући 
во и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита п 
 што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је  
ваше људима „светњаке“.</p> <p>Попалише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајиј 
 <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима своји 
 испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Др 
p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са М 
 је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин 
е, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и  
ка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се тр 
е косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и  
.</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и  
мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p>  
</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пр 
најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о сво 
тен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за 
а кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и 
, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — 
е са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.< 
> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеш 
и.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких 
ем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — ре 
Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет  
мо налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање  
њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да ву 
ј је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила 
 да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> 
Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била ду 
приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио све 
за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Д 
у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" / 
 <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S}  
ледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко  
е и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> 
</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се с 
ваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није 
 смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве брков 
нђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја,  
ен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином 
а; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећ 
и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:< 
 смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала  
’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после... 
ава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146"  
д би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштов 
 мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> < 
дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој при 
....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољу 
остимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!< 
е зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича 
јат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру 
шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Стан 
у.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p 
ђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубил 
гну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладин 
здржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој б 
о! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од 
а поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби  
деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуби.</p> <p 
е“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са 
подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем  
 је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошт 
за совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разго 
а вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре с 
е буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</ 
 лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде 
ођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњани 
ијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— 
а вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Мар 
једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки неср 
пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу,  
 њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми ј 
 Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја 
 где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута—  
p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до др 
</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за 
 рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женски 
е рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам 
 склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу 
о да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се с 
 је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — 
па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У 
> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ 
а у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда и 
ајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш 
>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале  
ева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим н 
ајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да  
ође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шт 
увати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb 
 моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи  
/p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазар 
.</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору. 
један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, 
е.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у н 
а Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p 
кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’  
е!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јес 
на сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће л 
есам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>—  
ини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што 
чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и ње 
се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са 
е..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред 
е..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да пр 
 радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судб 
p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс... 
 <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису с 
, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој 
е призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек с 
 од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турч 
али брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше 
 то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима б 
ђе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам  
ни му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте 
од редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така в 
/> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?. 
ни:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — 
> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравим 
„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и пев 
ти очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и т 
ину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S 
} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почис 
ан — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од ј 
о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној н 
, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплак 
воју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{ 
а ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ћ 
кох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на да 
> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} 
ако ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!< 
, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне м 
кидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о ник 
а (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља 
па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздрави 
 кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гро 
који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа,  
 да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочи 
 — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де д 
гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>П 
поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: < 
јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутур 
} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити ког 
е се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова от 
у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S 
н.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па  
-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У 
турицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S}  
то журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио  
аројка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист та 
</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја 
8932_C18"> <head>XVIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и после 
S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправ 
} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ни 
ија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>—  
 — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Март 
ај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А са 
ене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те 
а, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе,  
 трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p> 
тенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд 
 ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> < 
} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, 
:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако м 
</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам пева 
а после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако 
у: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S 
ште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти  
... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је 
ро, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија 
ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не ум 
..{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекр 
!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута д 
..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лага 
љаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Го 
е, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Пр 
 ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!. 
се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се,  
Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ћ 
и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљ 
о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлиј 
ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе о 
ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на и 
о деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби 
 се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији  
м за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар пог 
нда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред 
е и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се 
> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: игра 
лазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест 
 дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио о 
...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} П 
.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на зе 
жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу 
екли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совр 
едају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу!  
ј се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div type="chapter" xml: 
е.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна  
ђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади ору 
ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа ј 
лим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали 
 и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несре 
— Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <p 
, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту ка 
е.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само ме 
му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старање 
обљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њен 
<p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако б 
.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.< 
а га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија порум 
среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она 
, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задирки 
 ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти  
Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ 
сец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; 
ац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> 
P18932_C20"> <head>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична 
</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама 
и у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева 
 помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p> 
> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше 
љунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа а 
ти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> 
Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ пл 
ана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’ 
’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио 
„петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{ 
 кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’ 
било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је  
а — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам  
на коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу 
е двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она 
нђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</ 
више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устај 
ла да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твој 
назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме  
 се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру 
 али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о ро 
се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је р 
де непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била ч 
тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окре 
беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ  
ла се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад з 
p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она б 
д осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само 
ича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n= 
укурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p>  
са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва,  
ко га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? —  
„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S 
 а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане  
и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала. 
n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледа 
 је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим де 
 Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" / 
 што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врат 
разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" / 
ца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да  
 кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p 
 себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко  
би.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У 
а између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div>  
 лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намес 
>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“  
..</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже 
ом — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинск 
 да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Х 
ј понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је н 
 <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече око 
 од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов 
ој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не ос 
</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би 
ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!< 
сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћ 
та не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; по 
 </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад п 
} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ак 
кла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија ниј 
ико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Ка 
лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А  
</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чуј 
ли не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p>  
 оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од 
тог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па 
: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо м 
алтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име б 
рак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испрос 
у Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</ 
, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и доб 
ије мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — 
лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој 
 се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме о 
!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем раки 
ата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S 
 него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да жи 
.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p 
ла сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла —  
 Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бун 
и мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то,  
 туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да ј 
ћи разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> 
ђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра нам 
нђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у кач 
 Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о 
ра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} С 
ки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чин 
ло ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако и 
го једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какв 
p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> 
 у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} По 
{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас 
гом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрат 
 дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су бо 
нђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да бу 
е, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда бо 
ути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скин 
атић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје па 
ом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S 
едни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху дец 
ван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> 
отоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настав 
 ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле).. 
је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чи 
 пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле 
!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па 
!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је 
</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="14 
полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p> 
За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дош 
 те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одгов 
мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже р 
опрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. 
 — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри,  
пре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Ј 
ку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши 
о га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко м 
кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час р 
а једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, 
 му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш  
<p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше —  
“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па  
мо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде 
ту!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо мо 
S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја 
и из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никак 
, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чич 
Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да  
ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> < 
над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање,  
ли је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета д 
ићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже! 
те!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па ј 
м изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да г 
је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у креве 
рјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима о 
а таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Ка 
не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га 
тазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти 
де...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог 
ion" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попусти 
<p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „п 
<p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p 
уге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S 
адића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Млад 
>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа 
 <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — 
 Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— М 
 врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је н 
в’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p 
13" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тич 
за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о 
его што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио  
ше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p 
<p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи! 
љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему каз 
с — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или И 
е Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— К 
 и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — 
Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — п 
о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; он 
ћ да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вин 
ија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у со 
..{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о 
ше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„ 
баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!. 
пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице 
е опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја н 
ужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријат 
ју, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина  
ако су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И о 
е; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држа 
="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само ве 
 пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?... 
за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја 
ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ 
—</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не пол 
 и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20 
у — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича С 
ни око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</ 
м!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда д 
глед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у с 
> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, ра 
<pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обра 
аше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да са 
м ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако ду 
у са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> 
арцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то  
је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смр 
пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је 
 бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он 
ив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице 
 ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му  
д спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p> 
себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, оч 
} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој п 
уди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се 
ем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти 
 Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилбе 
ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си т 
а.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду 
 ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси  
али твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови  
е — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! 
 па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — ку 
шљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њено 
риђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле 
о велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</ 
сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а  
Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђел 
а и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш ср 
ала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бит 
роваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{ 
ршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" />  
>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна 
о силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана 
 <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико!  
’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска за 
нђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад  
/p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, бр 
одину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче  
г, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање  
 у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је 
<p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — 
! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p> 
Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио  
 пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на та 
ретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују ј 
а га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и с 
— чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о п 
 <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душ 
<p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто 
 И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још ка 
лакаше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви 
subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета,  
ину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може 
у — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{ 
" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео н 
иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезд 
ћи.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и  
воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад уда 
!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре 
 Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руц 
ори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!.. 
свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’ 
 и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit= 
о засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста сед 
>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег  
оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: —  
але тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо мо 
њета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо с 
ене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге 
а где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је 
 процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето 
ци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико 
p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за с 
 Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви св 
једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су 
е у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p>  
ована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Ни 
зар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p> 
ри ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад... 
p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p 
то су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пр 
; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... ника 
,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим 
p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мал 
вој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила л 
оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја о 
есток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија. 
 ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је 
 се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и чести 
 се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мисл 
 башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па 
а у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да 
 на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе о 
 и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа. 
/p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се в 
.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваки 
<p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p 
се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише њ 
плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о  
огледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} 
а млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна и 
е.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева;  
се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети 
је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су дока 
њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њ 
82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; 
ељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гр 
ови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили с 
екнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити 
осити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека з 
то! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се рази 
дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како 
рци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су з 
/l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку 
l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко че 
би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би  
ас оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли то 
рази, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби р 
ако си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Или 
ено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано 
тељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па од 
попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у п 
} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме  
вала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда 
у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем деч 
 хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p> 
.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога. 
p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> 
е она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори кап 
p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вил 
е и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу ј 
их знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“  
у ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа  
е светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам  
ко постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз посте 
образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се! 
епели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на  
ек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли  
нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>—  
ели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским ку 
јем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено  
 снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђе 
. „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се с 
оји облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти 
а мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Пра 
 два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он с 
S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља  
 овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила: 
спремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} 
 би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглав 
<p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла 
ш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ће 
„част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш чести 
и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авл 
амено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто  
н’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима. 
лати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега 
д пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника. 
реба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија 
ајбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите 
ролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе 
иваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и  
 онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова пр 
ју.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова из 
но-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мој 
ћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и  
 се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша  
езде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у г 
аше онесвешћен....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„ 
еше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потруд 
дити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скида 
 сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ 
ја. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — п 
да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала б 
та ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S}  
авно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није д 
ођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује  
 раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi> 
а све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио  
раво веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио 
 у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</ 
вила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те до 
, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу т 
Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </ 
ећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало 
на.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда  
 само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њ 
јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века 
!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу 
ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S}  
стиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он пол 
 и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зов 
н ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својо 
или па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалос 
/p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате л 
евера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и п 
ладенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом сед 
ији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде т 
 Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се про 
око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па 
свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарев 
 за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с п 
> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ак 
о лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под ис 
{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пу 
еветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри,  
це: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — 
браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три,  
тири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још  
ока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од че 
 Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турц 
 доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тиња 
еда, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га к 
ше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе јо 
, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.< 
обро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног с 
и, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете 
ји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Ми 
 Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жељ 
 легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично 
, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, о 
а по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до с 
а главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{ 
ђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јес 
 и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она с 
чинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевова 
о ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!... 
лаву (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало 
ра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку 
 сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, ко 
есла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где 
 — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућ 
ван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе ко 
уке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ на 
 помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође поп 
ше иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и с 
авају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што 
е и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весе 
 по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са  
ојим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> 
/p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје з 
 Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у  
же к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним. 
> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много го 
стим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој по 
јте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу 
! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако 
<p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и в 
а Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошл 
 матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је  
а у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој  
ници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се 
авају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} 
п) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Ч 
 трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да к 
гме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па,  
ри пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица  
устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије п 
/p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — ре 
та ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да види 
 човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му уба 
 ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а  
штини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно о 
 пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p>  
а у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зн 
ху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>—  
 отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело 
оштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, 
ећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> < 
p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прику 
ре навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочек 
 није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена 
паше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p> <p>Она из 
 улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија с 
нђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину р 
 малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко п 
У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим  
вани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном 
аоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је  
а се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, р 
 а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најс 
рча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...д 
аху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’ 
.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио 
види да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле 
ити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све 
ic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, тра 
рагу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p 
наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њихов 
— овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> < 
и се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договар 
еђу њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе;  
ко је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне с 
лавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беш 
 цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они. 
и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде 
гоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда  
не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што са 
Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђел 
ве!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с поп 
 себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им  
на он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и 
ште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаља 
бо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња о 
ио Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци 
ући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он ре 
о лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде —  
оцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича И 
нђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{ 
ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђел 
оћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из ку 
ила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и прич 
егова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — 
цало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{ 
 <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће,  
да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се при 
тинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет. 
 одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!... 
адила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Тре 
даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} 
и.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он ј 
— умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ће 
/p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у 
е ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крил 
е су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене к 
тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке  
аука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S}  
 тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра 
p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а г 
p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p 
lepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШ 
lepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 1 
 који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом —  
мађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако ком 
попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше: 
S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљаст 
и ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричу 
уги.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149" /> <div type="chapter" x 
p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авл 
 преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не  
ше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „ 
ашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла  
 је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је  
она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им  
опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па 
о....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје  
оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је п 
ну.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој заб 
за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>—  
ван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n="60" /> <div 
тре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И  
ВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p> 
ВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> 
ла у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен п 
ако јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Не 
{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам њ 
{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“ 
е....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу —  
а брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S 
ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изве 
 знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци... 
 њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Зна 
рија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>З 
{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека,  
Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и  
ада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p 
цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како  
ајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелиј 
те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој бу 
arget="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па  
о себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плаше 
 и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта ради 
 Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опр 
у и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — у 
p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дош 
У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима до 
— викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини с 
у.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: 
нђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у једа 
p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p 
ече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, 
дала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к 
 и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нег 
илно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана... 
није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук  
.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећн 
и и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илиј 
де се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> < 
 је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у 
ило!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>—  
>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па 
p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бит 
призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!... 
ки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> < 
ија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вил 
пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће т 
ека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу  
 кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричује 
 </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би 
 ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p> 
 — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“... 
омучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта ва 
 да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај 
.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да  
д си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш 
е.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у је 
p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала н 
се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека,  
у.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неп 
шла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p> 
.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... 
 сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте.... 
— одговори он.</p> <p>— Како ништа, кад си сав к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га А 
и се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога но 
н, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} До 
 не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један 
ање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од  
иленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред је 
је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики не 
рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаж 
о си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и уп 
 </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гро 
ј’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одма 
њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибо 
се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату 
 има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Је 
лићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у се 
чије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја  
 — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ј 
рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда  
’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше о 
 Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p>  
ам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре зав 
овека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се иг 
дња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог 
је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си дове 
/p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше ж 
, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам ј 
и и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја  
да Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од 
не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Пе 
/p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Ба 
</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море 
екла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — п 
 опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к 
мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је л 
 обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <g 
pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала 
те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} И 
мисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука 
ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n 
ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућ 
ам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p 
 стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> < 
ленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p 
 <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече  
ава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита М 
i>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и он 
{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!. 
моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти  
лушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А 
 <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је о 
Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> < 
Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отво 
ца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— 
оворио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p>  
да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и пр 
 боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана 
к се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S 
тово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миле 
 је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није т 
ребати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p> 
Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p>  
тли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина С 
веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне р 
на и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. д 
та ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи  
се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Пр 
/p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p>  
> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше јо 
о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне ша 
Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису  
што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих сем 
 ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне 
 — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> < 
 једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кмето 
} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’В 
го — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлај 
 појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — вик 
 Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста  
ти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад пр 
 још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађ 
е сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њ 
ека суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целива 
а онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба трај 
шле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Па 
ше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{ 
 „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има 
 три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још м 
шницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без  
натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости 
се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва... 
ан и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Ка 
иш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p 
н и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај  
чки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио 
че се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, С 
, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је н 
је за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; 
наја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито 
Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шт 
ећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим 
е да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> 
м?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче  
све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Ла 
ки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се 
о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би сл 
, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена 
мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на ск 
га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо 
пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар 
ар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за жен 
се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и п 
 је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види мук 
.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...< 
 Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се 
могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је т 
ави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе за 
а.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас 
тити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p> 
 Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван с 
ије било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам от 
руга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са м 
ла.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима ј 
 здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се брину 
 поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо  
 <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; 
..</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради в 
иво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S}  
p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Мил 
S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај обр 
е муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви др 
вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напреда 
о су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стева 
д за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе сов 
ер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то  
кра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њег 
 <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо ма 
 другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми јо 
ејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје  
о? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато  
 <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече п 
ш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја 
у и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду. 
.. 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Ми 
онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан 
брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то,  
орачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он 
> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, са 
ром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од мом 
а Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о сн 
</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета 
 њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— До 
о тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је пра 
 руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили  
и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити само је љубила 
 алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто р 
ебу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по  
</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и  
— кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво. 
још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта  
езде падају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!. 
..</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверј 
 стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и т 
да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{ 
} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} 
ред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ј 
 једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је н 
небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него нека 
плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зра 
м где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино!  
> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци с 
адноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Ан 
S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румен 
асја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету 
оже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S}  
е ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока 
се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и п 
ошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њо 
ала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је за 
аху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— 
и по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта у 
 што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли 
ако се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљ 
 ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>—  
славило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и треш 
!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпу 
 договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше ш 
укат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими  
и заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти  
 ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p> 
х трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десн 
да узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— 
ић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку: 
видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљ 
> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остан 
дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— А 
па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S}  
те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута  
им и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да ј 
> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све  
Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац 
 месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> 
ава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгиб 
ер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је вис 
је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> неп 
арала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, 
лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај  
о!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — 
осмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болес 
лија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше 
азару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створењ 
оглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око п 
јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора з 
ије ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благос 
{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Не 
брашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</ 
готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девер 
лопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу бр 
> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За 
јко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> < 
и? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А са 
 не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То 
е с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који 
— она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван ост 
ем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Дед 
је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне н 
p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... ре 
о!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија с 
отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине. 
 па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само З 
има.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочек 
и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег  
е било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта. 
</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На 
сече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>—  
</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{ 
и...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради 
 '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе 
ака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и 
.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p>  
 гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:< 
вицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила 
ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нес 
а није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p> 
 n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој  
S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кол 
љу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{ 
S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени мла 
е.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушк 
и свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу 
 било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жен 
? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео  
ла, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пе 
а ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз 
нко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“ 
ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте 
онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.< 
сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли б 
ријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и как 
Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — 
да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у све 
ођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попуст 
о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — о 
 Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap 
!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> 
ад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље  
 <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се бо 
<p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем  
Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S 
} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто с 
p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мен 
а ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S}  
 Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — к 
вени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се н 
да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли ода 
 како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да  
се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана  
овић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке 
 Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цел 
није“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више ниј 
 свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ћ 
ко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, 
једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем  
еде косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири ред 
ла па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некак 
а к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва 
мење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је она 
ИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p 
адила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о т 
 њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвен 
јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се 
— рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А ка 
о — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи  
ав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам 
зради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не  
што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа нап 
.{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} 
 кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чу 
м, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жи 
} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја  
 је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи може 
 <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па дан 
бе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ни 
ше, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...< 
 овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све ст 
и чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износи 
а.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у ва 
зговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу 
еке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите ред 
 им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће у 
се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад  
к а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>—  
и разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави  
у годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; дир 
ју што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кро 
ш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш ш 
 Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива 
{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У то 
лада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста 
је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лан 
 мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? —  
ође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља 
авити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... з 
’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p 
ича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, 
екру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и м 
елију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.< 
вај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће по 
и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{ 
="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мно 
Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да  
убави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не буде 
p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој  
је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S}  
— одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ј 
> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, н 
> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, с 
час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чуту 
огло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља б 
а је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала с 
у и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају  
дили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, д 
а ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одм 
шајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрну 
а.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да т 
и ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> 
е од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слу 
.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варо 
екну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу 
 са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуш 
ивана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је 
жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће ника 
куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство бил 
адину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ни 
је сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb 
ад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>О 
и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срам 
 и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли  
 Миленији не!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да 
ки удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад —  
а сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још ни 
 се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесве 
о му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из ц 
лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а би 
и па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно  
 у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширен 
рећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p 
 не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’ 
аћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи з 
едног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вра 
ли његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> 
у брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда 
 и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — рече кмет.</p> 
лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — у 
 <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била 
етура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Мар 
коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је д 
ати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе 
 што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онак 
 опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је ради 
уде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да ни 
а Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети как 
лино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад 
јте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропаст 
ћа, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост 
м да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и  
а, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана. 
 скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, н 
це, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте  
а ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пре 
е у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А 
аднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он оже 
а к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој ви 
ичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је де 
то говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо 
 брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше до 
она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — ви 
<p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p> 
е маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p 
ед олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту с 
н, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврће 
еда зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха 
о су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ они одговара 
 сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Не 
ранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служ 
 уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нест 
 срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко ј 
жала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђели 
 снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану 
p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и 
во.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није 
о оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д 
ати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе н 
а јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би  
 није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи ј 
, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све т 
знаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и 
и, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p 
би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удави 
p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му ис 
> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него  
имање се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара 
/p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да 
 .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, 
а реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у ку 
 најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — д 
ешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта 
на.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче 
тарешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не  
предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да  
</p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесе 
м..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.< 
>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто  
вана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на руж 
 у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живан 
и ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како  
о и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и  
се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се н 
вагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће мора 
И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи 
га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли  
а—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи 
ј није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изу 
ца добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p>  
Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим  
>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомршт 
 твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет 
ђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си 
онетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што  
шно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетр 
 умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} 
{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то т 
Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све т 
 смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешн 
ној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се пр 
b n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се  
ено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде бл 
Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу 
м о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере посед 
спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју 
it="graphic" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужн 
 дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама јед 
ко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се  
ла.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} 
а се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>— Како н 
ра лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим 
е вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држа 
ли талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаниц 
радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p> 
ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?< 
олуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа 
 један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о 
.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим с 
ветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да 
рава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, 
{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb 
 коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и  
ли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћи 
ad> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и 
 ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија  
ике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Д 
 те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Та 
а над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово пр 
ања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас п 
!</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале бра 
кше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те 
 Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па н 
ате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <p 
а ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p 
та вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи  
ноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем  
уђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p>  
о смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љу 
ово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не из 
мо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна  
ој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— З 
 болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он? 
ана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни ма 
и.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, 
 иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и 
 прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно  
н....{S} Она се окрете око себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’ 
 простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић за 
 смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч 
/p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукур 
а га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима  
сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје 
зарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S 
 изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази 
не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p 
 Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" /> <div typ 
— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div 
{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" /> <div type="chapte 
кло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И т 
ом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Н 
...{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, по 
ену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света  
} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадиш 
к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p>  
 и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рук 
е и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти 
јка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то 
о воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S}  
} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образ 
лушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем  
адиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није ра 
говца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Бо 
ше.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Мар 
еће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Д 
 трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме го 
 ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умр 
 за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагат 
бром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка,  
 — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зида 
морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућ 
то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згр 
i>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S 
лога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би ле 
но.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да у 
ма.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о 
.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад 
ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На в 
<p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад  
г ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба,  
бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Дол 
сећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први  
Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог  
и зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, ка 
 ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Ле 
..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која је 
а!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш 
на била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку  
арје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са  
а.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита 
и!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше рад 
 ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Ник 
у, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’ 
?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</ 
До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добро 
ана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p 
Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају ко 
 проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеле 
небива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми  
че јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ев 
нђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени! 
жу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она ск 
ајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема 
је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>—  
умараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо 
} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста 
ш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} С 
 па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у мом 
> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p> 
 — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> < 
— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> < 
 то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Нем 
лас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што  
ђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! 
ак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја к 
а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>—  
ријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај мато 
звади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>А 
е.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље 
> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жи 
ђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад  
} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p>  
ко? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> < 
ака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— 
скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта с 
.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће т 
.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у ва 
в умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p> 
иленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</ 
бро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече  
на ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати  
да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’х 
у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе! 
 страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су д 
нија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миле 
а није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелиј 
ила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамт 
> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снебива — одговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели 
ли чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагош 
нија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се 
екоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кр 
— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш ка 
аринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто во 
>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеј 
ко није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S}  
; никако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; 
>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — л 
му топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> < 
ати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— 
љно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану ник 
ло по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен  
реме беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у груди 
прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ј 
на осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> < 
 очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="1 
ла.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</ 
и по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!< 
.{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а он 
зивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако  
.. добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети к 
ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заб 
д старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут 
, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, 
/> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свек 
оврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле на 
} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људ 
д.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију,  
 Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповед 
<p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S}  
— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га 
ље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљ 
нску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још нек 
е, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, 
ду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! 
па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на пут 
стумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи.. 
а је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, 
апију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гле 
очим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постал 
> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде в 
аше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, 
.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањају 
нђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <mil 
а прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у к 
</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе п 
теже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} 
а треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређ 
ладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</ 
те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми;  
 жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија ка 
једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А 
 тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на  
p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању. 
 жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђ 
ће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болников 
д нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ва 
о су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за руч 
ника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да 
атељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од ку 
еше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећ 
че попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману  
отово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље н 
 изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете 
 ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на 
и да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци погл 
 се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова 
пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другар 
ојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На посл 
ча Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег 
<pb n="13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне дев 
веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе  
џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само ст 
даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разгов 
е „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а  
.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> < 
 их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко 
нови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи < 
ели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком  
>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, 
.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу остави 
p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S}  
рбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p> 
пали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S}  
рја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с  
вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђели 
над совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испо 
p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше из 
..</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишл 
рко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је  
.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и девер 
.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, 
 совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарал 
 једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњ 
се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали  
а испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата... 
ознат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде исп 
аше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружн 
дан од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива,  
вај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S}  
 — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је ј 
7" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капе 
 свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана 
/p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако ду 
а преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила  
о је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n= 
.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како 
оловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру,  
иђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....< 
е:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Бо 
а — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће 
 па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да л 
е онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра 
би у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад 
..{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ ка 
д раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавају...{S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у по 
{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала м 
— „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— 
своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је  
... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог науч 
уд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо с 
мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То  
оћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла 
 Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече 
њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне у 
опају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оц 
/p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако н 
а.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде 
 издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; 
а ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете м 
ве другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог од 
а....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Ж 
/p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми 
хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е 
 с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича С 
b n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су с 
ича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S 
ж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су 
иј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђе 
чну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, п 
егледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати им 
спод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка:  
нев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук 
чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она  
њен осмејак, њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену д 
аке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „ 
у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Милад 
Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојни 
!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> 
о једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — о 
p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња 
{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све св 
, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућ 
ити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно —  
и!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе је 
ича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чич 
; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко вр 
е сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила 
к подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — збо 
 кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајат 
т му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио 
 тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Заш 
рућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш д 
ноги од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њ 
> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црн 
оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’В 
 пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хт 
Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је тре 
одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека  
ко!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну  
м сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p 
 беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном  
сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам 
носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, ск 
 дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </ 
е опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и М 
 ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а ода 
 њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ћ 
Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда маш 
 леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде о 
>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестр 
ија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда п 
лија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вино 
..</p> <p>Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; поп 
и.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зел 
жи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и остави 
јаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гуж 
плетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S}  
иње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело 
/p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шарениц 
и се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спу 
а беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали,  
и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше  
на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у к 
да опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хо 
од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га изву 
мем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па ре 
, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда ди 
е је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први п 
ича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печен 
бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копа 
аж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти  
то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене  
 те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти 
око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — ре 
арко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> 
каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час од 
нути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бо 
ије радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једн 
д ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова П 
ужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је св 
мо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се бори 
ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> 
ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 ДИНАРА</p> </div> <pb  
 <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем,  
ту Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и 
 причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола 
ује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку  
!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим 
ну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Ш 
 на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти 
 Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво 
 зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита  
р међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <ga 
 којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са т 
, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још ј 
олачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у поја 
лаву од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади  
о опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га 
њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венча 
..</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плав 
ен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака  
одине, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и 
ад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи ук 
 — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре покл 
кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њи 
} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Д 
ба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохо 
и што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој игр 
а тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио  
земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S}  
брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспор 
у. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се 
ом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих 
аш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо,  
ви.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стев 
је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце  
ио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то 
, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „ 
ад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог да 
— јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну 
чи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је т 
ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта вели 
 болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Куп 
то вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сва 
тка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш сре 
 поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дом 
<p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како  
н и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> <p>— 
на, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли  
сти...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућ 
вога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p>  
 јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је  
: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баб 
</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити.... 
ди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — од 
јем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија  
оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они  
 срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим! 
и Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а 
 А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а  
и теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „ 
прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека 
предовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — 
уде.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено. 
ли за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру 
то је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше 
— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> < 
 благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гл 
" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Је 
аде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не  
н понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледај 
Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да  
та. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њо 
ј беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани с 
њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његови 
е свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И  
 ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене ча 
> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”х 
ари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћ 
је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit="subSec 
за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега по 
јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај п 
едило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки д 
Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — р 
заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{ 
ист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S 
а.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ј 
чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј 
И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се вла 
е?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право ве 
 ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад 
, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њем 
— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, н 
ледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек 
благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијани 
на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се креве 
.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у 
ој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним мил 
аца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излет 
ћа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко мн 
</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали  
но — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза 
 како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И  
роцепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу! 
 Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n= 
.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ћ 
да наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели —  
> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— О 
 поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо. 
а жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово н 
ла....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје с 
<p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа нег 
срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па  
жни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци з 
ан доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и св 
се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о  
али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девој 
е богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то  
а се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p>  
p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па ста 
и здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку 
о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је 
 и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S}  
ле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда по 
и.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зим 
....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се  
<p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она поглед 
ml:id="SRP18932_C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзо 
ковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“  
... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... ср 
ди весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</ 
друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих 
а на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти 
и се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је 
 сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита п 
ап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била 
ку седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S}  
 у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{ 
ог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку. 
 била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где 
И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја т 
> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, 
руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никак 
</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све ј 
 зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb n=" 
 га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани 
а не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „ 
 преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{ 
 Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чич 
ља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S}  
з олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком б 
евап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура по 
з руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкир 
стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како А 
 Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Ва 
 дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено  
} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунц 
ивот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови  
Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зелено 
{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? в 
/p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекин 
 мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћ 
?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури р 
ре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју приш 
ана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда  
д!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ман 
на, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Г 
 „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија р 
ма — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслу 
уле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе ж 
вају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} 
 да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила пре 
.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Е 
м састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један в 
 и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија 
страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревет 
лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити! 
Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — 
ти „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растај 
блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже 
она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о 
 беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викн 
сти.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити  
ишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шап 
стаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му  
разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l 
S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче дола 
о к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац)  
тамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полуд 
тире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> 
ме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p> 
 Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више  
Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даће 
6" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима 
а знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једа 
та.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, к 
 тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} С 
ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> 
е па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на м 
 мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мо 
реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио к 
 А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја 
— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити 
> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жив 
им Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{ 
амо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија 
тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — нећ 
} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива ико 
зговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p> 
> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Ст 
 и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај па 
њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јо 
 зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео —  
чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац  
увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прс 
и кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов  
јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стр 
њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обу 
и и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за но 
} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо  
ржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и с 
бегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станиј 
шљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! ..  
ођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да  
м и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па 
 да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о  
 оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и  
 Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не ч 
три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} 
опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је те 
о отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звон 
танко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не вид 
, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, С 
нђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше 
Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не гов 
ри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а С 
је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала 
ира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђав 
Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с  
јати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра приј 
осаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје м 
 <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме 
аду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар о 
неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</ 
има слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну де 
оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком прилик 
слила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздреш 
пе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У  
; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Ан 
и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за  
шем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су 
нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у  
ако!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — стар 
<p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један 
на па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, де 
една препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда  
е, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>—  
 по који пут редари:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S}  
ћи наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глав 
ругог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче ч 
 стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{ 
ка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав ос 
 је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не в 
 Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S 
они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју с 
 узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милис 
 који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојси 
а села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је 
огу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештиц 
вај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити  
ио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очув 
ети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали 
 Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни у 
<p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Б 
младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разг 
ећ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, ко 
аше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p> 
и почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S}  
учи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Мит 
јацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку  
о-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером,  
Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> 
?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мен 
/p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. —  
ћених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, и 
 поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и поста 
у: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни 
Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо  
p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! 
о!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’ 
ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осра 
ила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговар 
ко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђе 
шајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља о 
живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко 
 снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на  
тну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како мл 
 <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до п 
хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама 
p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — 
 старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p> 
са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула т 
 крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђел 
илостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласку свако осећаше неку пр 
овац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за  
е седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђели 
 је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је. 
 сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван в 
!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Ко 
чи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју нег 
игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само в 
олима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Млади 
и веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђе 
 ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p>  
 дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} 
 шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све 
ила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљ 
реко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко!  
ана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, 
{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти с 
у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год з 
ам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајд 
о се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим ск 
и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „ша 
овима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад б 
совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки ча 
"56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> 
ена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе 
а цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> 
..{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа пр 
и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</ 
товима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S 
жења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јов 
p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погле 
 образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је по 
о и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико св 
о играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, т 
 Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} М 
којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а врати 
е до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет?  
аше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко пла 
Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.< 
нце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — ј 
ели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови с 
ројко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „б 
у домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!. 
а душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше. 
евина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше  
“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{ 
 са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у соб 
Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им р 
 и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат  
а метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа о 
“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задирки 
ча Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ м 
/> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> < 
ерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке. 
— па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ај 
ко би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар 
ао и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу 
они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како! 
екала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратњ 
агодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је  
ију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S 
ту.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало  
} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и вес 
мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко с 
а и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћур 
енео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море,  
ну косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје 
тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако за 
ћ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S 
ини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почи 
ала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очи 
му, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Кат 
 колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стој 
научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — 
.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше  
 знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити  
е трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у 
еша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала ј 
елији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам 
 — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана,  
/p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да 
нђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта ј 
, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> 
 поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се 
а.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху 
о кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат 
јаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој. 
па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устад 
уље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" /> <di 
а самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</ 
 препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваш 
ече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се с 
по дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> < 
е.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу 
 јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој ј 
н на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p 
 да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Милен 
е женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" 
оворио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени ј 
вале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> 
ноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старо 
тали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути 
Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што памет 
н намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да  
 — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n 
ати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стев 
} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. < 
дите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си п 
} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њ 
н, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засме 
жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беш 
учком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радос 
> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да пон 
м сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је ње 
 соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче 
д за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Сала 
ше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у 
учка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — с 
 се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж 
ки и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Ма 
 беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за 
, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о  
ума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са дев 
даде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти  
и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији. 
 у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу 
ли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову с 
а уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које  
а тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p>  
 од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: ка 
 ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућан 
имо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија м 
Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на  
</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— 
пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: с 
жила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручк 
шће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— В 
е са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> 
и.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> 
да!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта рад 
а би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија пла 
ека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>—  
ели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сав 
<p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’ 
пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у ваја 
руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> 
 сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ће 
еби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, покл 
и не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда  
. —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — раз 
p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу 
 Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чуј 
е је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ 
, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p 
 него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S}  
, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му 
о скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек прес 
чи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> 
ри, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе 
е кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! —  
уку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече ч 
/p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Ум 
та ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Жив 
е младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>—  
ила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше 
 ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једн 
сом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта м 
{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху тр 
ма, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком 
 брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо 
/p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, мор 
дите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још неколик 
>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре 
засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ре 
гу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па о 
— чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво в 
 зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше  
 ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чу 
ра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он сед 
/p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у рук 
</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше 
на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, 
ом и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> < 
— не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила 
... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шт 
треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до 
доше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда р 
укчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене п 
у!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Ж 
 па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се  
 седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и  
слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести 
у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задру 
им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Мил 
 видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Он 
ванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Сте 
 време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е ш 
, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прирас 
био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу,  
ва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „п 
кој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да 
ама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта 
врши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе 
бише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече 
} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро 
еднако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег п 
 душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapte 
</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још не 
еван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта д 
амести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека. 
лиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом 
или и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p 
по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају реда 
ишта није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Ње 
идећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити м 
ла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> < 
дмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па 
мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби јо 
је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њ 
али, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нин 
м.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре раки 
је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио ј 
ко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{ 
, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше 
> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и наз 
дети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила по 
о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто  
> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи у 
 а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретк 
 се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски д 
ецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n 
у.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p 
Section" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — 
ом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала п 
е тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много пр 
ше; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше  
е весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једн 
је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p>  
векрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже нек 
 <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— 
 јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корач 
ом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!. 
рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па он 
уг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста  
b n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом мест 
 је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она 
о од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком 
не па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> < 
 — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" 
бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о 
а.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „ 
 младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овог 
, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе крастава 
рли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пи 
их рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{ 
а обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених друг 
ече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> 
ина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко з 
 сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Свак 
а ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!. 
м ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и ка 
.</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно 
не.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је мо 
у да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Са 
 ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела 
 пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој 
е!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S}  
и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p 
, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао:  
Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а  
 унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ј 
p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу 
им крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа  
тлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустав 
> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети:  
n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на кап 
м реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p>  
 ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оп 
да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна 
аше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута 
у готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубин 
дише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, 
— оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а свато 
од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се 
<p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат 
 к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; о 
{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на стол 
е чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац мет 
 је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — 
неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а  
у па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље  
 кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што 
боје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно ју 
 — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....< 
затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко в 
 шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад 
а ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону 
 да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и  
стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђе 
 да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, ра 
бро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија ј 
че Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу вра 
м руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па мет 
<p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> 
Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S 
/p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске.. 
вет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> 
она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе нег 
ону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Ни 
 се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p>  
ана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Оти 
— ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растовим клупама, пију ракију, и, уз 
она.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Љу 
пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице 
p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо 
{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим  
ила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не  
 учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о  
ардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’ 
није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа н 
у доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време  
ла.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и п 
</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разн 
оше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту 
 чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаш 
еко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по тали 
p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да с 
 у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом раз 
а су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би р 
ју за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер повед 
г пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке  
о сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе  
 <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђели 
 Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више гл 
сле усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих  
сто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали 
ђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а о 
 ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва  
 била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци ка 
 јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се  
рта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> 
м.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — в 
Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако  
!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а те 
пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па стреје капаху.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јо 
снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђел 
 она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватра 
заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се  
 са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на 
а притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шт 
S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Ст 
 <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу:  
Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњ 
, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин д 
аби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љу 
ати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је 
ута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана  
по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али н 
чина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је в 
у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја 
и.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина;  
овед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — ј 
 поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мо 
 се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас 
ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремље 
, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А 
а не престаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> 
веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете се 
а...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље. 
е јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} 
> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где 
се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S 
вати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он 
а идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту с 
, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није н 
S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по се 
кије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па ва 
утника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли 
ра онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паме 
евана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијан 
има одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} 
и се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу 
p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше в 
враћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама  
омаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и с 
ађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима ј 
 два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једн 
шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па 
 са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У 
реваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно н 
х који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се  
је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су  
даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много уст 
И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо  
и и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би  
ело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Так 
 је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше мес 
лиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пев 
урђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све с 
највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича И 
ио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је о 
у не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видић 
тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га  
 Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свек 
 стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац так 
рећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали  
<p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима ј 
астане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имен 
во девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — ве 
орати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала  
 вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њ 
.{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ за 
био старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p>  
што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање. 
Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, је 
ојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пан 
х трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале:  
ла; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек 
м беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтуж 
 оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од во 
руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну 
} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{ 
 само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове 
нала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, неш 
 шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она  
.{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па  
ед се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — с 
езине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а 
и.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и 
е, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде 
 радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није 
овикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} 
на опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали  
дбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком —  
есу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> < 
сећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Жива 
ељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он  
И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али св 
тарац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело 
драва.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здрав 
 Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Та 
 што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, а 
="SRP18932_C11"> <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је —  
...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки  
сташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила  
ој је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су д 
дспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све  
ати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад  
шина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: д 
да Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— О 
ираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су свато 
ало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђ 
јника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Вр 
е досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и ј 
 да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Ан 
.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог  
 она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та жив 
овек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p 
— она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Так 
ћ.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оде 
илице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благ 
ар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.< 
џија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од т 
веће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ал 
 се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала рум 
и остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне  
(с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка шт 
о су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о с 
е за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума. 
 да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> 
nit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четр 
кућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не п 
n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Или 
иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише с 
нија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и  
е хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је  
ројко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожењ 
и код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су њег 
 па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</ 
ђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....< 
овала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је  
 задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су з 
ни?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћ 
на се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска зе 
јатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до 
њег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" />  
м рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца исках 
то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђел 
дајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађа 
 нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она о 
лужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и св 
Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволил 
ини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и ра 
Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> 
а рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може вол 
поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зек 
 тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, он 
та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S}  
о! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> 
једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелиј 
тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а  
у пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не  
Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљан 
ад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила 
е људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше сврше 
ј рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да 
дин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и  
а, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стев 
ног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краст 
ђевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Сп 
стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S}  
 ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд ника 
.{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лу 
нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се р 
 да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а  
А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марко 
о је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S 
а: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и ра 
 добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала 
ог дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати к 
е није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила 
.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиља 
може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само 
ио — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко  
би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орб 
 ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича С 
— иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела  
n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова о 
пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то пр 
туру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана 
ти!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, м 
је она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, рад 
ило и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови  
ђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково з 
 и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он запов 
њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’ 
о их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разма 
ца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</ 
где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његов 
убише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече  
па, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S 
оставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p 
д су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S 
ом где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија 
 су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S 
чере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђ 
 Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна с 
ртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p> 
 момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази 
, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За р 
 за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не п 
p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена н 
ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им 
је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће н 
би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и мом 
побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле  
даном пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им ниј 
 кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседа 
ћу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па 
е са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> < 
 опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар  
p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p 
и мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мор 
ра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је ш 
...</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она 
Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала 
морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и  
уту се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи ву 
ам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из о 
вега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басм 
а?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви  
собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви  
<p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта  
лове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и п 
о је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{ 
о посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S 
мири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} О 
стале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па  
а.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крил 
е Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Ла 
p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо!.. 
 ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми  
мета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то  
а одуста са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле 
долазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи  
га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p 
мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим пр 
} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога 
их и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и ј 
ска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се раз 
у, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које чове 
добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса  
и воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави зап 
 — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко. 
а! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се с 
иленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, г 
пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу 
 помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваља 
 помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p 
че Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио о 
цо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опрос 
се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Госпо 
сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче 
....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о  
ли не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, с 
устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад  
е плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги кам 
угну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p>  
љ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црн 
енија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кр 
цу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави  
 учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви пла 
о плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’н 
 на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне  
нда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....< 
би...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале  
рђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта 
и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о  
ругарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин с 
рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у зап 
 — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повам 
ли Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — реч 
, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чи 
им!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива,  
мом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка в 
>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста  
ом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- 
 к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и је 
диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Бог 
мој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити? 
ог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о 
рва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело 
шло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она ј 
ј виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ра 
ела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се од 
о.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и до 
 то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато. 
т.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија 
е зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и у 
за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо 
н...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија 
само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по пл 
ети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Д 
е само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Ка 
и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} 
 у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри  
а ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где с 
— како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изл 
— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој к 
озница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час 
 знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кр 
Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> < 
Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све зав 
зиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и  
ак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори тр 
ри.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом 
.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Мл 
е онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта в 
.{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђел 
у — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише 
т година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан  
 Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе вол 
 је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се 
>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они 
ко младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они 
>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — р 
рта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој 
а!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше 
се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и  
</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос б 
ђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; 
— куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку св 
и никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; ниј 
онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p 
ни и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју  
муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S 
мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрви 
 да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S}  
 ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па ч 
а.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p> 
} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула б 
75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћ 
 Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме  
стави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не б 
Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>—  
ене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта вел 
да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те пове 
ете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вр 
 она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јо 
 леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, него, к 
проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше 
 турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чуј 
p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај во 
„мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше 
 „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну ж 
Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради 
ели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци н 
.{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говори 
деш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p 
овек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи.. 
су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је  
у к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала  
то к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није ч 
 Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир 
....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казни 
 том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне ба 
лан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Ми 
оћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га 
нђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S 
ко мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и  
н да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку  
и показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелиј 
<p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, на 
.“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} 
.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог  
а пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p 
ирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> < 
{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упит 
девовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна м 
Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, на 
 не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по 
рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви? 
та — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаш 
е их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну 
 а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи ваш 
 опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловал 
 <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева 
смо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше 
<p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет 
нија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрв 
<p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати  
м.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, дец 
кидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекида 
а је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја 
урну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“ 
е па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Н 
.</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази 
н и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије 
и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледал 
риво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била  
дан глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Ц 
споведала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана  
лику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, 
а.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> 
 сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби 
је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију виде 
чи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачк 
лне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри! 
 је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’х 
че:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што забора 
 Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу  
да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки  
етења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те на 
 оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док  
це!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име 
 <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за  
} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринул 
а бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђ 
ућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом 
 руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем,  
 Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S 
.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што го 
им братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зо 
се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче двор 
 њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти 
 али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне д 
била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем! 
дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла бил 
— мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреш 
и ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој  
> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ ј 
о једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да б 
 И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче,  
ма, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје о 
амота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па 
p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>—  
ица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђел 
рја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — ам 
е.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта им 
д радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји  
ука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..< 
 ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по 
“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тет 
м сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S}  
ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда бил 
си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —ре 
сам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она 
<p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватр 
ери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама с 
 <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко 
{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају 
о да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ј 
а детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој а 
мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту б 
ала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на п 
у ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> < 
 Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код 
 је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све 
крете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те д 
е косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — ж 
општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се св 
 доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и  
ве утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Л 
ане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осра 
одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта с 
а је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и стар 
јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се  
</p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела су 
 авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда 
уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</ 
 стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мири 
а наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са поп 
ао: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је мног 
 да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у  
 мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што ра 
 је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Н 
ђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила д 
 човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чи 
>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђел 
Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, к 
ла; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси  
јим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вал 
 стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли т 
поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упит 
сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривље 
 на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколик 
 недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала 
 могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пу 
p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била де 
бом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те б 
!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По б 
зврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>—  
а на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p> 
 одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана М 
нили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„ 
 рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба м 
 вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> 
 да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p>  
ам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти 
пита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му с 
ци.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућ 
и, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није н 
е нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У д 
о се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>—  
ураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха 
окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— 
мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ н 
. „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе п 
 им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p>  
>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било луд 
 метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само с 
 — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила  
у коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <di 
читељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца 
жи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила стари 
ве на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече:</p 
ердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна 
 колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани с 
 — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича С 
вуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није 
оше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме... 
вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени т 
</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку. 
} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога...  
поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> 
 деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсил 
талом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био 
..{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар  
сти по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на  
лих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и  
устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђерд 
девена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше с 
 Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана 
ру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранил 
 у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога 
Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепај 
а онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, при 
Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребаци 
ажо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p 
и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаш 
Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— 
ча Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па о 
 свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} К 
а, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p> 
 њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; не 
 на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава  
м све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p 
м показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија 
лу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше в 
? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро 
 да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о 
па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде н 
е! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{ 
јана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јес 
ој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну ова 
<p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.< 
а га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За  
јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје 
/p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, заж 
 мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.< 
уги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="9 
ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веом 
тама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу 
го од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија г 
 Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или пр 
ужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича С 
о речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурк 
тко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устума 
 пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде го 
е замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођ 
одри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежа 
, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она ни 
 где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећ 
вине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „прија 
> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? —  
{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} 
ђе позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш н 
, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чи 
ковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су  
е да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шт 
сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и 
акојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; талас 
м цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> 
ер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити  
де! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да в 
еколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клуп 
реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је од 
ли у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио с 
: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: 
а тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; пр 
 па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт 
“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n= 
S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер  
p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци 
ћака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата изд 
.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији 
>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p> 
а знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{ 
ја.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зо 
ем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb  
 ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p>  
> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p>  
је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — р 
ла би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</ 
S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да  
ре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми 
 се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он< 
ајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни пок 
свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и да 
 ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им каж 
 <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бер 
RP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi> 
ца није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back>  
сла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје н 
снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш л 
 твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како 
упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, 
ном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеб 
 он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла 
 и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и бриг 
ем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упит 
 <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја! 
рзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S}  
риближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусал 
> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка?  
 <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како дец 
акопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па 
јете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ј 
> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш  
та велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на к 
бник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „тре 
ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> < 
јете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла тво 
лостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уч 
ој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја,  
:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је мног 
p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се 
p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини 
о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја  
ав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко  
проси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А 
? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си кл 
о.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо 
стиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека  
дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у  
 се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p 
 подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући 
ш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад п 
!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S 
ј!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те уби 
та валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много на 
..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> 
убио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жен 
од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђе 
, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признаје 
ена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим посл 
 да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <p 
!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем. 
 /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па ка 
<ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p 
ватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико 
; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне глас 
авладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да б 
ку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо 
то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље! 
p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су  
рост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац  
 попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газд 
<p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове  
старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави 
ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p 
 рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p 
тра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n= 
{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S}  
.</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра  
ера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, 
том састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...</p> <p>Кад  
ега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подај 
 пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу 
о паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок 
 — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да  
ни какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се сед 
; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{ 
а те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што ј 
на.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и поруме 
атељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>—  
p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и  
..{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да  
е очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девој 
опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо по 
у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у 
...{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све 
тко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тра 
 те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар 
већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет  
е јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој  
?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони 
не и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш! 
S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S 
е послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Б 
за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да  
ња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку. 
рожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија  
p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропусти 
 да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то 
ражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Ан 
 џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у л 
/p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом  
ху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али  
о кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и 
ина од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре.. 
.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, с 
 коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она прит 
p> <p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чут 
едну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.< 
{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} По 
 пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад с 
оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад  
 <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти  
укаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица 
ће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној н 
и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађ 
S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се  
: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија 
орила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он.. 
gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остав 
рлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Л 
прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од мук 
 Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча са 
ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.< 
ошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо! 
део Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до ми 
 Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушк 
 Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— 
!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; теш 
<p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери  
чи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћу 
> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш 
!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија преко 
пере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на 
{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело  
Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на  
о? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица. 
ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у  
ељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</ 
и и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Мој 
, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{ 
кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n="184" />  
 обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним 
ђења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели 
дна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... 
е к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> < 
па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пос 
ане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „стр 
бимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: 
етлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро ју 
бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим 
 се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p 
аву а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>—  
успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају с 
ула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича С 
>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> 
 Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — 
је — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, д 
м пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе ш 
— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, а 
нила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова сток 
 А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали 
сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и ск 
јатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при полас 
а га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узм 
p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему  
мену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене матор 
и највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; 
он!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па 
па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, 
арова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече  
р и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о 
рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоћ 
и!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се н 
нђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш с 
S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећет 
ла што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док н 
п из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ко 
" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти 
ћни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снег 
S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад б 
оје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад  
ете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жи 
ка језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <ga 
есам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечал 
лико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли 
о руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па  
оворити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p> 
ривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја 
ла сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благосл 
та синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта  
идим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ват 
на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он сте 
p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде 
род у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом  
 сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бр 
осати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево?  
госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо 
м перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана  
нђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> < 
 је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек це 
му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове 
Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак ста 
</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склоп 
</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи к 
ко.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети  
 стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би пе 
сала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети  
идржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p 
јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку  
“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара 
p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Ј 
елиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Т 
иди; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем  
n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послуш 
аш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта  
сиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро 
е и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си 
!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</ 
е смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ак 
ешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, ста 
ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево б 
— рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.< 
аху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она 
играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.< 
 девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан са 
 звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише  
заћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди п 
си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да б 
а, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо! 
ти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма  
ан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда 
сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пош 
рућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не м 
<p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог за 
рта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} 
зуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да 
/p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је  
аћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> 
 и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!.. 
роблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан ј 
него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, св 
таћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>—  
елија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго..  
устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа  
<p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, н 
говори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ам 
зар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде дет 
у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <p 
 помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, 
ала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помог 
та Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој к 
ош видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђели 
Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кмет 
м кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби 
 пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој кача 
та!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што 
а ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти 
 А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; по 
„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по чит 
је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Дон 
да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</ 
 Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пруж 
овара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и см 
се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним 
а је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може ник 
ра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду 
е ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; 
 — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкоб 
ст...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „мећ 
 је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко 
а Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се 
ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше с 
ичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испра 
 увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— 
шарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Пр 
ију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију:  
 Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</ 
.. сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цу 
„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају  
обова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија н 
ра.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p> 
p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека  
смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву би 
 и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена 
{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од  
оје човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тр 
ек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била вел 
еди његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како  
несе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој са 
дима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!.... 
ло, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.< 
 благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb 
екој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти  
, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се 
дан на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале р 
 широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је 
и је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њи 
ја зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како ј 
ајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих  
 старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љ 
чи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Да 
чију, скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се м 
емоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то 
ета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покуп 
мађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело 
ијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S}  
па на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, п 
е бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он 
и; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и л 
 једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit 
 ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{ 
 А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна 
Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти 
 ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тра 
 то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, к 
у, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је т 
умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љуб 
д би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе  
лаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и 
Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p 
а искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су  
 се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет 
уке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га да 
проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! —  
мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послу 
заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S}  
у тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више ж 
S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p>  
ту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, поглед 
ла.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре 
 овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје —  
ворити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе  
ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет ви 
 још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од с 
пију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у по 
 сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{ 
о и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у ру 
 немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је  
: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а 
Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она п 
а? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој п 
ђеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано мој 
љаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— П 
 бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Он 
авеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о свему па 
весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати ( 
b n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“.... 
</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за 
<p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблиста 
о иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Т 
p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да наред 
>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дође 
нако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> < 
те? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!. 
ања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде  
то се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{ 
 тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Не 
 Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном кога  
 нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој каш 
му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ак 
} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о ш 
Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без  
са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником  
} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не б 
58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала  
 им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да мн 
ад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би треб 
ебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој 
<pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрп 
бавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p 
’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађ 
да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Мл 
.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’х 
..</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђе 
рукчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то  
— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавил 
сла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тог 
ри!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај 
ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметниј 
 — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми он 
 брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Он 
хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То 
 Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаш 
 је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </ 
к њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе 
д сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре  
 ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако  
> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била 
јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати санду 
, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко 
ајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — п 
м га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господ 
 умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне до 
г човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се 
 онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} С 
скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију 
следња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти  
ар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си д 
е:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекош 
>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по  
ек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Де 
анис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у наја 
ија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека на 
нио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон 
та ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето траж 
<p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то! 
наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти М 
торе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала тво 
те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити? 
 за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{ 
смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p>  
>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема ник 
кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И  
поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако —  
изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка 
ме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Жи 
Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим 
е он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, 
је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</ 
идела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> < 
{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па с 
> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — 
 рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти  
мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим 
гледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А 
по!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Ш 
це греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина. 
та друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— П 
аву размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињ 
ости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ В 
 лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, с 
 добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!.. 
ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој ваја 
?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није те 
 да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p 
“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „сла 
/p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за на 
ве ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p 
и помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђели 
ам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се расцен 
— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али ка 
о буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно... 
 <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити 
ла си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У 
била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p 
тићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! —  
— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јеса 
" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А 
.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!....{S} Ми смо твоји пријате 
огу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ак 
 млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и д 
к’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји во 
 дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ .... 
кали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у кла 
ја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те п 
ладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је 
: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени! 
новатим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буд 
тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу ку 
лоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да р 
> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља 
ер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p> 
101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — 
ме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — реч 
ве, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало  
се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, 
и заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Ла 
а ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек 
се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам п 
S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твој 
егова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102"  
е:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} 
 Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се сра 
ка. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни 
 тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид т 
кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} 
људно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и д 
о има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запи 
а знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица  
ћу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољ 
ворио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — 
} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одгов 
, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>—  
е — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крив 
нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа  
годимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> 
— па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — 
ија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља. 
<p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окре 
 <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је кази 
 — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убиј 
аз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш б 
!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити, најо 
<p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добр 
у: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пре 
<p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пун 
ија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута нач 
 песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али 
им.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“  
послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим и 
/> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда  
} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти ов 
Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти  
 не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече  
p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb 
ш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег 
вани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</ 
а је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја ред 
ија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p 
> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била 
ла, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје до 
 му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има пе 
ајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пр 
, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мно 
Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија. 
епа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не 
нак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у 
говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад 
ла, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пу 
ажо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— П 
ет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — б 
кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!.. 
поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p 
лила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p>  
 ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде  
>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољн 
упај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усн 
 твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи  
— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш  
Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову дец 
одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да т 
 се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Как 
да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју с 
у руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми  
 богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита  
, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и н 
од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{ 
итај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у 
еш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ј 
 А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу  
<p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже 
дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му  
</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> < 
 венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А 
pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је  
и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарк 
 на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се ни 
 по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од ј 
мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема 
о?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код 
ила смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! —  
ролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n=" 
 и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута. 
о — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком 
вде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђ 
Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лак 
ди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— М 
су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!< 
 <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда ос 
а казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући  
 ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Сте 
p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, р 
<p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја? 
 — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— 
 Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p 
елија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелиј 
емој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мрт 
, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог м 
Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цу 
 да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја не 
еку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не ч 
/p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и 
и своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ће 
а бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно 
ј-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, 
та више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен 
д?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана  
и бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојк 
епих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам —  
да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јеса 
а....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p 
гој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка  
>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К 
 мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па  
еци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишч 
па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све 
м.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немад 
ца Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје,  
ко је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори не 
 перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситн 
 и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— 
</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо уд 
!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Как 
а!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те з 
 — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Л 
е Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже к 
и?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи 
 његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох 
{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох з 
накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ р 
у ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село. 
... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="1 
овога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она м 
 био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те с 
ати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Ш 
тови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p> 
твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш? 
сприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим  
о дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај  
ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговори 
 она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те  
век предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче 
паве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина. 
а, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему прав 
и и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове 
<p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај м 
м бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у св 
p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је так 
 рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шт 
рости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и 
 <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, 
пита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јес 
ну и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта,  
научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам. 
није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац  
 на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти 
p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И  
о рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ.  
“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћ 
сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си мо 
<p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А  
ловена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин 
рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> < 
нам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо,  
акве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> 
...{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости  
..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим  
ај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не 
м!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Пр 
оде!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пут 
ре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрсти се па се опет л 
 мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, 
и је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p 
та, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здрављ 
да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти с 
<p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну  
 <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздра 
“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп! 
о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту 
моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Од 
к, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати 
аго и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>А 
биљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест 
 ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е н 
:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> 
све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче!  
 — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и  
 пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему бра 
е јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је? 
>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То 
S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онд 
 — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти  
ер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — 
ко плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} 
>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ет 
 на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори 
да у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе,  
 тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се 
ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком;  
p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила! 
ав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечур 
о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S 
да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташ 
и куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> <p>—- Са оваком се мора л 
, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Ла 
 Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p 
а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>—  
 бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђе 
> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> 
 лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p 
шта: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати 
је девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Јо 
те од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има 
его ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта има 
ити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна  
.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — реч 
вна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође дев 
 <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на 
буци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо 
ати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у ра 
мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху ок 
 ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p 
у“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показат 
, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онд 
а — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стеван 
о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради.. 
ушмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди 
p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Н 
че старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, к 
p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — ре 
<p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да там 
а је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жа 
а се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати... 
 кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не 
вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове  
ија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте  
иш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекр 
била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила јо 
..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајк 
— Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, 
’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика  
обро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из 
.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око 
ни кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја ми 
ако немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и  
и дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p 
н се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Март 
ети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен  
што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ уп 
и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи н 
равила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш све 
а и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има л 
го су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А ш 
</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на  
Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу 
/p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p>  
p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p 
у поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђ 
вице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како 
S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добр 
, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живе 
} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“  
овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак  
згибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљ 
па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; а 
хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да  
трвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— 
и је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ак 
то од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> 
 њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда  
д њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— 
кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми 
 га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па 
 па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Чес 
е дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засу 
ошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је поко 
совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве л 
на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l>  
му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p>  
 седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разл 
кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа рук 
: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па  
арко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури нек 
>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p> 
 старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на ст 
ољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелиј 
{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али ст 
адивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А за 
ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да с 
<p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу д 
 ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Ка 
га не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на  
 и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p> 
 да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Н 
осни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p 
она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огреши 
ом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} 
рећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича  
а креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у з 
оја је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице ск 
СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМ 
 и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Ма 
је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио 
 кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дан 
ећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о  
 Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу уг 
 Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — р 
а владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гра 
 оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био 
 обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија 
 на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, н 
его што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p> 
дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништ 
ркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој т 
пци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени вре 
ућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да  
крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p 
 он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаре 
биј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се боја 
љске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишл 
зар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и ж 
е сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: пос 
ницу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о  
{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угл 
 данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по град 
 рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој 
.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада по 
во сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су зе 
 за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо 
био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, о 
.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети 
оја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити 
p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>Н 
а к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам 
— урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија  
ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму  
кну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ниш 
 ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљ 
! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао  
 — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то 
Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави? 
<p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда и 
 чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стев 
арије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— 
гледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> < 
атићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, 
 иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о  
аповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се  
е се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слаб 
вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која  
ећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у  
 бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила 
ђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... г 
диже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га пред 
 дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А  
.. шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="3 
.{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика  
у кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ј 
утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је о 
то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку 
 Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија,  
у никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то ј 
 — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где 
 биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ва 
е него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта  
 трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> 
или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође 
у „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти  
а носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у 
— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова п 
нам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на 
на зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> 
а ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући  
есрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја ше 
 проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван  
ратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја с 
а што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па,  
 јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су  
је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи м 
простимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више узд 
иже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! —  
„жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћат 
е мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске с 
јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзо 
болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и 
о у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Са 
би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме  
ва луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А јо 
еше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — 
ђаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели. 
знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о т 
на би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију 
</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, на 
и не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна  
ако ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и 
памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} 
а не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад ј 
је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне у 
Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ћ 
и се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p>  
тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била 
 наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали... 
 да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Ни 
ла је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пр 
За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и из 
идела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благ 
јио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по сво 
 вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раст 
е враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим с 
и ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом к 
 муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чу 
миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од  
 заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам 
у га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о  
жа.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се зацени 
 љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спрет 
 свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150"  
 у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђел 
дији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да г 
 <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом м 
 је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће 
енчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има д 
26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p> 
 жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и сл 
е испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„ 
ише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њи 
ера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће 
нима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту м 
> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „кр 
инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти м 
авати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p> 
ћам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих  
му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сва 
Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији  
 права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: 
на?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!< 
излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онд 
Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрз 
е за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи ј 
{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де ди 
ад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у  
а их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачар 
ка да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као  
> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хте 
 равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође  
орам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље 
ете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си 
а зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој с 
 n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— 
и од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам у 
чање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — д 
енеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" />  
завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој н 
коше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шт 
у је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb  
у и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотл 
 да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S}  
— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судов 
 овуд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" />  
штинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — у 
S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено др 
 Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p> 
 да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на к 
која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио 
ну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S}  
 у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p> 
е, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја  
ваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и ж 
 ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним  
 било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да ра 
p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то у 
ојих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но 
ош се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек оста 
ц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „н 
 Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта  
.</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече  
 Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су с 
е сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и р 
 га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе сл 
анин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> < 
не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му о 
енути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом  
у...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.< 
{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и л 
бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се 
 четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... ј 
 ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити 
метно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то  
 „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ тр 
!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце 
л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>—  
ји о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мир 
>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> < 
 што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђе 
 сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, 
— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.< 
омчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет  
ви оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јаст 
е то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће 
а капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!.. 
 /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека ј 
змути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина 
— вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S}  
 Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет  
 „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситн 
анио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то в 
 <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не  
то да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају 
 „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> < 
е сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али 
 и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> 
је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — 
} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје 
— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S}  
 <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепо 
n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки 
е бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: 
у се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p> 
мо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бо 
 мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу кој 
 кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад у 
/p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко. 
Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико све 
 што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати ника 
кад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш  
..“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешља 
 види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S}  
 да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јут 
 кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити  
радила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет  
риз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари на 
.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{ 
па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јо 
але уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек с 
>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако  
ила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам  
<p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите коли 
данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понов 
ојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи ком 
више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на 
и.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко 
свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p 
одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени и 
из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којо 
о, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је сни 
 онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</ 
та да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам ње 
га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и  
 тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> 
она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type="chapter" xml 
јте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!.. 
!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам  
и бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Мил 
 је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатк 
не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико 
>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а 
Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родите 
ш тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била  
ије смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сн 
нђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са ку 
 мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поња 
То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кар 
а учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се о 
{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ г 
 а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегал 
ка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује ч 
ти волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у с 
ла богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих  
p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} К 
 <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не мож 
а.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p 
ла, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, н 
ж <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи) 
леније...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодар 
ајлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</ 
> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да  
} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људ 
д сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђели 
> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђеви 
Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p>  
нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти н 
ва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрук 
и.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада ре 
арево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама и 
 се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости н 
а добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране. 
лин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмеј 
а да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о 
жаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити 
p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} С 
ер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се 
е ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Наш 
и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и 
поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је 
ије умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати 
ирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад  
p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прир 
на зградама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-д 
несе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија бе 
у, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је сам 
н и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— 
штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Ман 
виљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес с 
и ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, 
је казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па — не сме.</p> <p>„Може ме пита 
ече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву рук 
а је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</ 
ину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тр 
та, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p 
ицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони св 
љава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</ 
 Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!.. 
 је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чува 
бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком 
а куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда 
скочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</ 
ад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} 
!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је  
стинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде  
неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p 
а — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту 
 свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога  
н’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена њего 
та.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — ве 
и прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphi 
 свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал ј 
еше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с 
е пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о 
ана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јут 
 — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила А 
 од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} Т 
о „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, 
> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се с 
 да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p 
hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>.. 
ије с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — реч 
којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича 
 мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла 
ебо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те мил 
 и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини,  
грање, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, п 
о бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> < 
<p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече 
аче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> 
о упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрс 
е играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p 
кали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модр 
се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, к 
ужи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пи 
иће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи 
вицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“  
чи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комов 
12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли ле 
 бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија  
магала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите 
 свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и  
 од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</ 
а научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше  
рава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: вра 
ним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда 
и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Мо 
ац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заок 
<p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S 
ли њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене л 
е задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Сте 
Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> < 
ете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше 
Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућа 
а и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са 
ено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S}  
ладићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љу 
га ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за ус 
грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се и 
ти.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке н 
ражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак в 
а и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} За 
 добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p 
ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“! 
ви.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала.... 
оше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали.. 
 вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па д 
 ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, з 
гна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p>  
 да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о;  
 изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже не 
ила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> < 
а и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих посл 
м и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по велик 
аки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени мо 
но је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих до 
нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог  
иш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим. 
} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право сам 
ели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n= 
свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи  
је!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је  
<p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражил 
ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе. 
укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> < 
 Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p 
 њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S}  
вљу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљ 
само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у  
{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зим 
си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се п 
дирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се де 
ји ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> 
лија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> < 
 своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из друг 
 рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад бо 
отивити!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди п 
 Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детет 
стро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> < 
треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, ди 
а мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за 
их очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се кр 
носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту п 
м и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — п 
епа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се —  
а, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> 
е; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме. 
 крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла б 
шу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зо 
у да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи 
> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу  
арало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто  
Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> 
г помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију п 
опу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћу 
рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p> 
— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим с 
да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> 
су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!. 
ачини коју примедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</ 
је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. реч 
 него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је вол 
гујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за  
!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох 
еки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p 
> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А шт 
вога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу,  
е с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а  
— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи  
вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p 
на зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја 
>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне 
p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаме 
обља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.< 
к ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да по 
једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар 
е детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На  
</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе  
це.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице,  
ко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим  
о и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{ 
Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој ду 
 прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb 
покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како  
та није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и  
е.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчиц 
>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека 
Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> < 
p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени  
у Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пиј 
а... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци  
....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S}  
ту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb 
задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</ 
ала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете  
по време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак 
 сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове  
 око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пож 
азу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, нос 
инке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Зд 
’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођо 
нарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу 
} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Он 
— умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето т 
>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, зб 
> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понов 
викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки 
 /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресн 
не.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и 
у трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за  
д је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дн 
лике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш до 
 преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гули 
> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су тр 
дног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледа 
се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у 
ице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно те 
купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не прон 
уму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне зв 
 Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угле 
> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144"  
доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам го 
ст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок сед 
: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеж 
 шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Ста 
 Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дај 
 тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум у 
д 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој приве 
т-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} И 
дна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба о 
евница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике д 
 па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела ј 
И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мај 
а с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђ 
то, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад се 
а Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија  
где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па  
 селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у ст 
Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ  
вади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за 
ем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај калем при 
 к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, 
нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у  
љо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— К 
 Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, 
м само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа 
:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој ј 
<p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашиј 
....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{ 
дај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази! 
, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног 
— онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> < 
.у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту ј 
 Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим б 
м и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже 
 колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао доб 
огом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div>  
енке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{ 
“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{ 
 подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви с 
> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S}  
савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> < 
 да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само за 
де је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су ка 
/p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете глав 
 колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p 
Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар  
ади — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" />  
о чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш? 
ође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом и 
S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми  
уди породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која н 
ући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и је 
тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и  
бра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана  
носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино д 
мање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом  
ој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од у 
ашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и ста 
ри.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дра 
<p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год т 
а, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала  
е пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за  
>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>С 
>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о све 
кала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поноси 
ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или доне 
 слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгле 
/p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цвет 
ћа кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији ус 
воре склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар  
к је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако  
е јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ам 
<p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала 
онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!.... 
човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до  
ђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељи 
Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема 
ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p 
 уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио  
е на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даљ 
би мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку... 
ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79 
е лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с 
..{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани ист 
лија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи 
рете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</ 
и.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче 
кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— 
греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с  
е веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад,  
ата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витл 
 мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p>  
да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најм 
.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави муш 
е крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S 
е све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колеб 
“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; И 
па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и пле 
нара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> < 
чу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мањ 
да је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се по 
што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине др 
одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је  
 расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачи 
е три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12 
елија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо  
о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане  
у љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе 
.{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе з 
.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој н 
ислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — 
ји су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју за 
и!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу. 
јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са св 
шћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда сва 
не шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила 
е?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким 
 до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па 
е; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радит 
аки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана  
 вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па о 
 свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог. 
 лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар пева 
воју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — 
</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече П 
н тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женск 
уло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се н 
. доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— 
е год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до  
шили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и  
<p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им с 
па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад  
} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли 
 о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{ 
ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љуб 
 образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одб 
} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича  
 једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану 
 <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он 
аће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p 
— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорит 
 су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколи 
луди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јо 
>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу 
..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече п 
е назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — р 
 ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је 
ија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, у 
ило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу. 
ка је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ј 
еш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што го 
 <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв 
авим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад  
Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им  
 се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше.. 
ринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је  
.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога 
— нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да и 
имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити... 
, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје.{ 
ара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одг 
 неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан влас 
ају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Ст 
 се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, 
вапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад туж 
ом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и мл 
ш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p> 
е нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли 
има; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим 
е би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и  
; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару 
рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Су 
 пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена ј 
е! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{S}  
о што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— М 
моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, о 
} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....< 
тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише 
о где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit=" 
лије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са 
ене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p>  
рцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу. 
да још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђ 
 <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> 
ету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији 
у, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена њ 
 Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху по 
S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њег 
 ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</ 
 могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у 
} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{ 
ужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, мож 
мо се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек  
 год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би зво 
ког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да 
чи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могл 
теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне 
 пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p> 
ја склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} 
 пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну леп 
таш.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео мл 
 у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са сед 
де врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче вр 
Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...< 
!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта 
, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не 
„Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђ 
к, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Л 
своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим на 
имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигура 
аћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па п 
{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S}  
 Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p> 
иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и  
та говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</ 
су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, н 
д је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Па 
нити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали пре 
пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише 
/p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и обо 
ћ је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје панду 
рићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n=" 
 одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Др 
ја; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{ 
голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па  
крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње св 
бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="13 
е опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трч 
едесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погл 
едино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о 
а је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p> 
ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега вр 
о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се 
Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити 
ише; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући  
, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се сл 
 ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска  
ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој  
> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа  
е како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто  
/> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печа 
лачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори 
ља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријат 
кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{ 
 коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — је 
език — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће!  
у свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... 
евуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је м 
е Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да  
} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више  
не радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то до 
драва је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај бож 
Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе. 
анка к’о поњава: куд се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гу 
 Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда  
де му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — в 
S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} 
а ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па 
а на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно 
та ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти 
ут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео  
<pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и уго 
рти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она иза 
S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опе 
једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобрава 
о чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави 
 комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> < 
запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле с 
о!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучи 
к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати. 
дићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S}  
 им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштен 
а коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики у 
и натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана б 
ш кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право 
рудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече 
та је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што  
, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> 
и!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни 
: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало  
 га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад 
у ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па 
ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '</p>  
„жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак  
 да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашал 
ри, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не б 
 Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде  
 ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p 
дете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ват 
чи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?. 
а му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“, онако, стојећи 
 <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду  
 шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење п 
 намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољ 
— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p>  
ича коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!..{S} Мила 
имаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све даро 
<p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!< 
гаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снај 
{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно за 
 се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па 
ше о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како ј 
р благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то наро 
е речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била в 
ик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да 
/p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у 
на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик  
— а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И  
у</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> 
ј бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби 
ео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> 
{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у неде 
ђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка 
/l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш  
Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет 
оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су с 
 Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој  
 јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мр 
увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели 
.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећ 
</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p>  
>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало на 
де!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, б 
/p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... уз 
сти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — ре 
 она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на м 
ицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седал 
ричала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би своји 
ако се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Е 
 учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“.. 
Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Н 
ако су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују свој 
поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш п 
то је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код 
 се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику... 
амо оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана о 
 нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га мет 
а га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шап 
пита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди! 
.</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти 
ату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је  
 ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође ру 
е бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јап 
90" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нек 
p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се д 
и, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече  
, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</ 
ко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p 
а“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S}  
а настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је дру 
 радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; з 
оји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!... 
 човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну м 
си на „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мис 
о — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Не 
тови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по  
м ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а  
же.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено 
 пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ гр 
а бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је  
, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p 
лу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог 
сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше  
, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да  
p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, 
сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p> 
 Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар  
!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!.. 
ери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти з 
<p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Де 
мо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> < 
њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“ 
ажа.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један дру 
Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о 
није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незна 
њу да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру  
, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— 
 се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој 
аћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и по 
би у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, мн 
еда је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намес 
ити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} 
 соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, д 
.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе с 
Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију,  
у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли... 
ину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један  
 да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу п 
утро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p 
ад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији ср 
д радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никак 
м; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти 
о, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S}  
ослушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{ 
е ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и с 
вана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л зад 
 то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — прашт 
дела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> < 
 викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мо 
погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...< 
е пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да ј 
 Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко о бр 
дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима о 
 — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећн 
ебе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p>  
.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нок 
ада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачал 
и, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — пра 
> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе к 
{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S 
у и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хо 
; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</ 
ца беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше б 
ела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и  
гу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, с 
са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше 
, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелиј 
.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} 
— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петри 
/p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати 
векар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само 
.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варе 
у.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p>  
доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62 
а је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича 
сече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Б 
но гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Н 
а. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{ 
и паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55"  
мотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Н 
е!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — р 
зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А. 
 још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут 
 — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина за 
асмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“ 
 Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамили 
 Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, дана 
— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљ 
 нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда  
<p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме! 
ћемо ли кући? — рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вел 
 Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{ 
се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти  
д.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остав 
S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l 
:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> < 
/p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опр 
ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мо 
ати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда  
дне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти 
— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} 
 Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и 
етњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179 
 лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђели 
оћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако с 
То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру н 
ени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лу 
<p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> 
н’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку  
олим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Ан 
ш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућ 
па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није 
наје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу  
ју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена? 
рашћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.< 
 шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, 
му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на пољ 
, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно 
ч.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружј 
 гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се се 
е мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичу 
> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што ј 
о добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде 
ити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и  
и у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p> 
 придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше.... 
ад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трж 
лија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’он 
а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светлити  
је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдано 
оз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} А 
оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> < 
 мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја 
!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да  
 по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> 
зати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћ 
дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо 
од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!. 
 <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих  
та Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> 
/l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати  
</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Бо 
и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу 
аклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....< 
снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те 
е и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— Кажи јој слободно: нека не траж 
а ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду. 
ја јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Ла 
p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!< 
дило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Је 
бље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S 
 „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{ 
ла и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p> 
т, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим? 
е гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини с 
јете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тат 
 Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Мари 
ру? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ов 
опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду 
љда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна пе 
шу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар  
 се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! —  
.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај ве 
опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од ка 
 претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте  
S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ 
ни, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{ 
p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то 
еба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само кап 
е чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> < 
58" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући 
 узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} 
не.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас и 
!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p> 
у, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу  
њег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто 
Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођо 
тати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о баја 
а велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p> 
а види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочн 
S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети 
елујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глув 
о да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала. 
иво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p 
 мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пуст 
/> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке маст 
 могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се д 
кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све  
 је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па  
 гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трч 
у и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пуш 
а, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што 
аше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече он  
 и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он диш 
>— О нано! — рече он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалост 
ог вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— С 
 Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета од 
p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S}  
е опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина б 
сла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче? 
и да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам —  
ости—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле же 
</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Он 
руго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шт 
 бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече  
с нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим! 
p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, 
ћа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај,  
боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала с 
ња не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли 
а ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Нис 
алог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и  
д пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати друг 
....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута бу 
ачари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повес 
ку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а друг 
 још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана 
де два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је доче 
 нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас  
p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те  
ја — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо! 
 своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас ње 
бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће. 
екра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се најпре поклони.</p> 
932_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, 
огурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања.. 
са свим.{S} Све се налазио код суднице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и т 
 и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за 
 среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и сме 
..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако буде 
нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у ро 
 укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну мо 
 другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од 
женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с п 
му мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са приј 
атићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата  
 јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван г 
едног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, гд 
тра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p>  
се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута 
мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му  
ј ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме  
квих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смел 
е змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче 
х волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а 
, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од баби 
Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надглед 
..{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p> 
 и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p 
, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „ 
ко?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> 
би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била он 
да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда поче претити својим дужницим 
 Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много п 
> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе,  
жи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша ц 
е нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милошт 
...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{ 
} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала и 
аба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од  
поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати ру 
ете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у  
ивана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног ј 
ста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се 
о одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њен 
и.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмла 
о треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, 
..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући П 
} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше крај њег 
 под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со 
ло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила 
 прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од с 
указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђели 
ћу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бо 
>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чич 
бистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа од 
гом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожењ 
и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и ст 
чи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да изд 
овим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији  
S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за  
тинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још н 
ија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману  
 да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:< 
p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по ч 
у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се весе 
 с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграци 
е њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне око 
дин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: т 
истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питај 
м плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је сп 
те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говор 
буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге 
/p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Е 
мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад н 
а где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела он 
ем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам,  
нђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си м 
сте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, 
 руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S 
јде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уред 
ици — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „приват’о“ 
ело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знал 
десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац о 
е, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој до 
 — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap uni 
ив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Д 
а ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p 
ли: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећ 
 бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грли 
о рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше 
тевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала  
 у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне 
урска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се р 
, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није гор 
p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће 
у да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се п 
Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она 
арту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачк 
 у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Л 
 иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и  
 око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га! 
.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа двор 
 <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је 
ан, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... 
 га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— 
авиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> < 
вољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану н 
оштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба 
 Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају 
ија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који 
чев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити ст 
а она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... — 
>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шаба 
и неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....< 
 твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу кла 
адаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра 
 собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче ви 
p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на врат 
! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате  
шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље.. 
ачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и  
момком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p 
па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p 
це.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сватом седе мла 
најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> < 
.{S} Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје. 
чем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, и 
ак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док  
аста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>—  
метнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман 
{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се ни 
 Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а  
ри Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p> 
ав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у  
 основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте ни 
.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: ј 
им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, м 
 к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је так 
оштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињал 
о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За крат 
обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича 
се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у 
диње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су јед 
имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Ср 
ило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља —  
аране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ 
 освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутос 
 Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са 
зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глав 
с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима поздравиш 
пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- 
ма.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она оприча 
ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се нагоњаше по не 
ебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пр 
ајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћер 
е убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са  
 Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала 
у баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен. 
стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала ру 
<p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пусти 
ћ босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу. 
аточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам пост 
{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била м 
!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па сам 
/p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде 
рчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немо 
...</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јо 
осподин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га  
p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи о 
тојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па 
е јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до ве 
а паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут,  
ће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђел 
хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p> 
пштинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кме 
 животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама  
 певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p> 
Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чи 
hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>познавању</hi>!...{ 
 Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у св 
 је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш  
ро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу познаје 
и их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући  
ом, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те ски 
ту.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клања 
...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> < 
ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и ба 
 је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95"  
ећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и 
</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о ма 
 муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сва 
ије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="sub 
е покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{ 
тац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала 
и га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p 
Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет  
па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!. 
појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3 
н заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па  
 Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <m 
> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој св 
воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им ј 
ди се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа 
ед коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто ма 
Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је п 
ко је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје 
па пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>—  
 је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш? 
е — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако  
S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све 
 трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље  
и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се б 
еку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказ 
S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху  
 старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила.. 
S} Јок, не спавају!...{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она  
p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миле 
 Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је  
 му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини 
} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше  
ија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S 
и јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И 
{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара  
че Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица  
м у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице 
 га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у 
е.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки поскидали капе 
стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити  
те се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, м 
d>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Ради 
отова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди са 
 распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S 
 ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уме 
воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар,  
 и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном 
 кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div type="chapt 
ари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он ско 
н нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па,  
очи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, ко 
крва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби ве 
смо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прек 
...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изила 
запра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Жива 
у поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присет 
 недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воде 
ију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div  
а седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала 
намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак 
ајтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{ 
шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им нар 
туру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, 
ајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застр 
ија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу  
 па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на  
Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу. 
ета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су там 
о — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти ова 
на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S}  
а снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S 
p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} К 
а и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом 
и те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми 
рате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеј 
Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p>  
 на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, у 
ди! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе в 
о вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса  
м га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу 
она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и цич 
 и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија  
овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она сед 
не, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и  
ар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича  
о једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} 
p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</ 
ше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну н 
па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за киће 
ко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S}  
једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала њего 
а заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њ 
крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из 
, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и суза 
 јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи с  
 радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Т 
ин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је 
p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p 
свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се с 
ћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спу 
</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стањ 
зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спада 
дио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!< 
ој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем 
и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; 
а машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвр 
и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, 
>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’ 
 бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и 
’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео. 
p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним р 
ћи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} 
у да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— 
патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене  
нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата и 
p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне пес 
 и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и сл 
ару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога тр 
у те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије љу 
и имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити. 
..{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде 
а ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говор 
отпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад ј 
пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима 
од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се А 
а свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p>  
а даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{ 
, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И  
а разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Ла 
смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је 
ди једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ћ 
 Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се д 
 Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг врати 
куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болник 
’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом 
а у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зо 
p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем 
, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која ба 
длогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „К 
има.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S}  
што неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и —  
даред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин 
тар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и 
ајбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше де 
Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p> 
 да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — 
 <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу 
мео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најза 
} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо  
> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре д 
ивана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — ид 
налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и р 
ликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу  
иже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како  
траиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S}  
оцепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и  
у па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, нем 
 то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла  
а спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milesto 
 доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба.. 
 се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> 
.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и с 
су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ства 
о.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба з 
</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и 
е.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ смес 
S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="1 
блаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона  
о му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на п 
идећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„О 
одило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у соб 
ли — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси т 
 беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="graphic"  
Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашаришт 
 Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му с 
еше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвез 
-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — 
ead>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S}  
ругим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође с 
в од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другариц 
о би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да 
а плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, 
..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и  
“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена ко 
иђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта ј 
увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јо 
б да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја  
дин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је ч 
Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна  
 раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар 
овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркв 
"> <head>II.</head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до три 
 за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија д 
иљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана зама 
 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца 
рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце  
 — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па,  
опа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви  
што су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за р 
казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S 
 им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто ј 
ивко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она 
’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава и 
ојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође  
} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да 
p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> < 
ну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби 
е!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остав 
олаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па 
 једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— В 
дала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија 
, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једа 
завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола гл 
едног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пе 
оводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; о 
 свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те смета 
!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани 
 Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин 
 тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити мла 
кви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да ради 
 јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се по 
ћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друк 
лити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи. 
ека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S 
веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад  
со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико вели 
 ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у ко 
 могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вешт 
еди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он 
 и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} 
 оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад м 
но...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </ 
она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — 
гачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задрж 
не.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошу 
а одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се рази 
 и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа  
 благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам. 
Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда 
Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </ 
S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окр 
им колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ к 
p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> 
очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и ср 
елија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми д 
ча Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S 
 и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са деве 
ено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се он 
 их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> < 
!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Жи 
ула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Ч 
н — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога  
 изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се  
и даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио,  
тане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је  
</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали 
е већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а п 
е се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити с 
ој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета  
дало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страхо 
 она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> 
рође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвеће 
ијатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од  
 ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љ 
— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?< 
еуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по 
 не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p>  
шка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговар 
рато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра  
и дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше  
мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацим 
грали своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се усп 
је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се пр 
шу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупцима</hi> — старачка у <hi>пажњи</hi>....{S} 
етлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пр 
тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одг 
олико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна ка 
а Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{ 
 успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> < 
ини не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста  
прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на по 
гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала кој 
у јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p>  
 к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, ст 
<p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити п 
м те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} 
 и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је  
.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>—  
} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око ст 
ко или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак род 
ице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па 
плашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење н 
} Како ћу тамо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да  
 Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Св 
и им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете мо 
чинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> 
одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n="80" /> 
а га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Жива 
.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; 
ј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуш 
— рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разр 
Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звеке 
„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће 
олазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради. 
и.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника шт 
ометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревенд 
е тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци. 
 Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око 
водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде кап 
ти и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија 
а јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама с 
 била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узим 
/p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој  
су, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S}  
атвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре в 
гњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p 
Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима пост 
ко кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ ви 
н устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чуту 
/p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка 
тва.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност,  
Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде в 
на се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто ниј 
у изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толи 
ице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у ово 
ушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на св 
ком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама б 
ку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је де 
и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} 
влију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p>  
ам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гл 
 то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — ре 
о ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда  
; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје не 
Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост 
</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама 
анем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја у 
о болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb  
, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је на 
p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а др 
рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ман 
да докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо  
клања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама сву 
 погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Милени 
 Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и од 
же од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда п 
 Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље 
ила?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је т 
је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p> 
м месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уред 
ана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна  
ајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Св 
p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је  
бро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђе 
у.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби 
</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник  
 покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мр 
а му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p 
о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су 
ијатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точ 
S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили с 
.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му п 
p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> < 
ј се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лаз 
ма све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.< 
и пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — 
у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче,  
 сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</ 
уди, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали по растов 
не су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обо 
дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „тра 
а добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је б 
гова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не на 
и велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S 
дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап 
н.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?... 
а наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана  
Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се 
су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас ве 
м косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше 
о ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S 
то!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити нећ 
ори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим  
ни.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S}  
њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику с 
, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чек 
е жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе  
била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест 
 Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.< 
е врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „дог 
ице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се 
а пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа  
дице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано мо 
>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је о 
е би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га м 
 <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати с 
е гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад 
лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила  
p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била —  
амо у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, 
ка је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и пажњи мо 
 он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару п 
твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријате 
трах са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје 
ТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p>  
Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p>  
p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стањ 
 се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јун 
го од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} 
S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде изби 
ла и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу  
у, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими де 
волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И 
S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико  
 — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва 
басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад 
 <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба  
у је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам н 
а: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишње 
у, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до  
?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити 
 годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да в 
мила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом в 
/p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши! 
ти — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О 
у дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— П 
та да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он  
Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо,  
јатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто п 
ича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је  
ћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S 
p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен 
и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} 
 од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први п 
ја и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошл 
... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више 
ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну 
а — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на 
траљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово ј 
} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни  
а није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да р 
— шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ј 
карала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се 
...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило 
 трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> < 
ђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Мил 
ој кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади све 
>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше  
н из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она 
а!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману  
ојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде к 
ри кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци  
> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p>  
елија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилу 
едовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад 
на загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стри 
а па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те по 
ађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p 
 палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место  
девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели  
ије ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила кр 
{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> 
ај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте  
то треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да п 
атра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити  
ета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе 
 вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у све 
 /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S 
те к’о лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад  
о рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја 
, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових мо 
рашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину 
ти до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n= 
у и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Мил 
ка на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије н 
 /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се 
} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ 
р и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође а 
...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у 
 Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на 
пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни глас 
 за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.< 
а би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се н 
ове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста н 
...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Мар 
Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци  
 је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турс 
Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара. 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi 
на деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојс 
оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене 
да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; 
ко пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и ди 
 мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> 
> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји д 
а.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — уп 
надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна 
} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати,  
се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лаза 
 а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.< 
ри капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} О 
и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојк 
 /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отво 
та не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо,  
.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту 
ом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{ 
у.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ 
— рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите в 
врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше  
и, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бег 
то, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љ 
се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је он 
тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја он 
не, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, 
S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце 
/l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l> 
ак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{ 
ре, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> < 
 лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње с 
рчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку но 
>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртни покров; облаци се на њему сталожили 
..</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућн 
дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвене 
те своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — ал 
спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њ 
.. нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда  
 мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p 
Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилима 
ј да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву  
едан бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb  
а ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!... 
> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим 
ма, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђе 
а по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на  
и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — 
си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ниш 
“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће 
нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p 
 да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја изва 
ија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је 
ла воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n 
вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир 
 умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад 
ње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а 
е главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија упл 
и руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај п 
ли он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се заја 
у; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби  
 зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и оп 
она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече к 
ге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином 
им свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку 
а тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</ 
г...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ 
 га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па  
нда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбе 
 капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали 
“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џ 
 зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, 
рце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;.. 
пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и млад 
ш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунц 
каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у сад 
и!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљ 
...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — 
 /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{ 
 суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брат 
</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одви 
астала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласа 
 и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђел 
 хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на сам 
адгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па ка 
 звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p 
 момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p 
.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је би 
а — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Овол 
и се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко! 
да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} 
деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вак 
ему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — на 
шуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овак 
/p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одв 
робудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим т 
беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама  
 — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају шк 
а Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} О 
што излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај п 
за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде  
ела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија  
неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ниш 
 се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, прова 
оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је  
ишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поште 
е опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет  
етка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поч 
азом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива бил 
>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац 
 се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И круж 
} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли  
ес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је са 
="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Ж 
она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово 
но смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гај 
ла је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p> 
ревез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа  
S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад вид 
ја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на матер него на оца — 
ије могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што ј 
а киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигр 
 поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га  
ју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S 
 су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње н 
међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка 
ветла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи уга 
вана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га 
 Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове з 
{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то?  
 само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, м 
виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, ба 
више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ  
 оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p 
нога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту свет 
е.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његово 
урђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела ј 
 подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је 
нтића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени  
 мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој  
лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу 
нувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S 
теван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S}  
ова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два ко 
 толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш вр 
остима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребег 
илни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S} Угледаш по неки пут крајича 
 но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке уват 
 само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он 
ко да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} О 
ић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“. 
<p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — 
.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу не 
.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач  
приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радост 
онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаћ 
/p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на бли 
о једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта 
азала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док 
мен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" />  
г дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па  
даде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се 
је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> 
врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње  
 боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе прогов 
 им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају з 
 и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Уби 
викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчиј 
Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јо 
е а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и 
ецу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише о 
де овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али А 
лава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђел 
Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да 
22" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете  
на метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе леб 
 са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она 
ленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p 
 падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учите 
ли дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби ч 
надно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!. 
 — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове  
p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти ради 
 па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те 
</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита  
ко лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све погра 
зиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и мет 
> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о  
разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана 
! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!... 
ући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу бр 
аром свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Оп 
?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. 
 одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вуко 
ва покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража 
ћом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лаза 
 изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога 
ече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>—  
сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у соб 
цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећа 
пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зи 
ли по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Панти 
} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе 
 Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} 
а узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и в 
андук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.< 
 <p>— Ручаше ту, па се кренуше кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>—  
</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је ост 
 живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу  
а?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу  
ло.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушај 
и и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и 
авду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што ј 
 најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?.. 
>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кре 
че Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и  
дан лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p 
<p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем  
н’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сва 
ази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице приз 
хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> < 
.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нит 
 ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p>  
<p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да 
hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>—  
ила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево 
презање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div>  
е дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То  
 ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по 
} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирић 
<p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter"  
 да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да 
и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестр 
/p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим уку 
љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и 
p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насм 
кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко 
 Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њив 
а — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом п 
а у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе навике да  
 ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, с 
д устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спр 
опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> < 
<p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву руку.{S 
а умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је 
, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако ј 
ње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чи 
У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у  
</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.< 
аше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на  
и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија 
у, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! због 
ци воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово 
викаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S}  
њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и рум 
p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</ 
ја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p> 
је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и 
о.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата 
" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овд 
елицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку  
те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у 
и се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успреми 
ко великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, 
адиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викн 
зговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и г 
ко.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p> 
Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p>  
елија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је. 
и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> 
угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру. 
ед очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрч 
Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску прика 
восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече 
 ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше  
в до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крс 
леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свек 
е срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном 
 па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S}  
> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео нако 
рекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> 
баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} П 
та главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера 
огаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добр 
овалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз н 
/p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стад 
p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат.. 
p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљ 
е чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну д 
а Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу  
ва — напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сват 
нула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од де 
це; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?... 
онеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави 
 unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; 
уке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедин 
а ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, кој 
зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гро 
ашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије ко 
/> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и пев 
е из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подј 
 Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p>  
уци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до рук 
 исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрх 
ле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Ани 
 суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— 
рми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад 
нуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једн 
олера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе диг 
{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу,  
p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери 
отки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Д 
 и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све 
>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна п 
а кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене 
дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста. 
 и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то  
е где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар 
> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало 
, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Милен 
ди не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне  
а; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер  
ко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима С 
ло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га 
м има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он  
ерје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме  
оду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стр 
ју па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живан 
ије нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог. 
иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђ 
бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:< 
p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</ 
ако мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво  
тово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвр 
ла да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</ 
пих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе  
P18932_C2"> <head>II.</head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их  
и а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од 
оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{ 
p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — 
ворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци д 
!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... т 
p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева 
ти белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине 
{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у 
вуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу 
ако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој сна 
нама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беш 
и нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко 
 пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — р 
лим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>—  
ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Ч 
ебрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Жива 
С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребр 
он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Уп 
увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да  
вља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се нажи 
та је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе н 
ладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па ка 
 Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то:  
мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била с 
лији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је  
 са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и А 
м и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег... 
та....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мај 
у.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо м 
 сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а 
мњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче  
у молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место стар 
 Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за 
 су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Милад 
 те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра 
p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Милади 
? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> 
лија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и 
<pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до друго 
оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <mileston 
ван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко одне 
</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Тра 
 она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам  
ја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволан 
S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија ус 
 види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним ст 
де кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви с 
RP18932_C11"> <head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чин 
тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим т 
 први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и 
е да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желет 
добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна  
е би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар 
 благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљан 
 поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Је 
ком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о. 
VIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годиш 
лија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n="85" /> <div type="chapte 
 гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p 
поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S 
ича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који  
датле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и 
дише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје мале 
 њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p 
> <p>Срећом, овима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби 
— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада за 
њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расл 
ђе Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p 
слуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега 
 Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— 
је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:< 
? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како  
ђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!.. 
. а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочек 
ла, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и твр 
 себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окам 
.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S}  
ала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се  
дном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са 
 <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову  
о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је оже 
а јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и по 
.“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно ре 
b n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о н 
јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја 
{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више 
 је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p 
p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па пока 
нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p>  
 Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије  
решина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте 
 рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да би 
p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети 
к“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, 
ђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути 
 n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом 
а му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћ 
 вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе 
и то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква п 
уку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мал 
тру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око к 
>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе,  
и?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ев 
ад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да воли 
ђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој  
мена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе  
нате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати. 
} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак  
> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба 
 браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала,  
</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="3 
Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. 
ац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја попла 
о! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, гос 
што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и мој 
ј дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се н 
ад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била з 
 Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стев 
асија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је 
дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} 
асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет  
иромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разг 
 Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочадима 
е: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос 
 им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица 
у ми, снајчице, у нашој кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим с 
<p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} 
ни — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нин 
мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Онда ће ми се пот 
а најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати 
аш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — реч 
 Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Ан 
</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, бо 
} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто изле 
Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама са 
, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p 
око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S 
учи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ чит 
нда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе 
!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{ 
47" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јау 
 мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва. 
>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p>  
арочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила  
ића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>П 
т — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: 
} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтале руке, р 
 А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га 
умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p 
ме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је изда 
S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душ 
ушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div>  
{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</ 
 поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила  
аринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Мари 
кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена  
ван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није  
ва била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврт 
p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета  
ало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Не 
 <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она  
ас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S 
амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? 
оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека 
руда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болес 
епа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене 
н га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p> 
.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних трен 
етра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p>  
ељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, п 
о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лаз 
.</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песнице и 
би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о 
мислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни  
е изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био,  
Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли л 
> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p> 
> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пр 
и за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</ 
у тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—о 
 ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само  
 ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да  
шта, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p> 
им ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} О 
 <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</ 
повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад  
p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти,  
и моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи ј 
роди.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадил 
.</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>—  
е може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — 
 њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“  
pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>А 
.</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је једа 
а изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад т 
ја лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија 
ивану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд 
/p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, б 
ругу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је  
заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа рано.</p> <p>—  
ањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Ш 
 оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мис 
а част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови. 
ам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам;  
 оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи,  
 на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да  
и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— О 
а, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! —  
 ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>—  
ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> 
ко дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам рад! — одг 
. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само 
мном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра п 
, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је  
о ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим 
>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а 
 А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вел 
нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, л 
обро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не 
 што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p 
ја.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај- 
ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „ 
/p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо 
...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо 
р погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, н 
b n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p>  
<p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам тако никад. </ 
>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> 
> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си 
 изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја  
 радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тат 
ла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из ав 
p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! 
>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> 
ита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> 
о, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време  
p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p 
..</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли  
голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми о 
је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болес 
 <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S 
<p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја 
>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p> 
јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> 
p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја са 
па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија по 
јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече 
е отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p 
трвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— 
 Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица,  
p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p 
<p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Мар 
<p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од не 
 <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мо 
и болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше? 
в био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чи 
 n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Ниса 
р мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А  
еру? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар 
ма.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору,  
тн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> <pb n="46" 
шавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше 
олове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то  
 чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— 
а попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?. 
е пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири р 
пи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— 
на што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па 
— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја ј 
и.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за дру 
</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је  
едеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Мила 
едну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, ди 
ла, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу  
е ми!...</p> <pb n="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>—  
е.</p> <pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја! 
 мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о  
страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младожењу.</ 
да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа р 
дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ л 
>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — 
аре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Ал 
су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са прија 
 То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јест 
!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И од 
а да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А. 
е беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све  
оче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се 
се морало надгледати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и ама 
И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче 
 Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да завр 
судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњи 
змења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код јед 
пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особ 
о што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у ча 
све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p>  
ци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити  
д народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уред 
ије, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је  
{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упит 
S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанин 
јо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око сваче 
> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо д 
ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не д 
пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— П 
ше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо,  
’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе д 
S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и т 
е да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} 
ме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чут 
корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, 
насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека 
нђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> 
... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује д 
.. све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, 
 да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да 
е наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђели 
гло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе ра 
а?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> 
 Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече о 
<p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> < 
неше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p>  
не један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који б 
ше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, 
ати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба свак 
арањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, н 
..</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари уз 
а тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, 
едеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Жива 
рекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p> 
седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет 
Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од  
д онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и 
<pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви 
сти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> 
, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, уро 
те и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! 
рагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од сед 
 прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам,  
 ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом; урок уриче, урочица одриче.{S} У ур 
оплела у перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> < 
 нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњо 
ојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} 
 косице, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, 
 онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе руком кр 
калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опе 
долен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од к 
заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Он 
е наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„ 
о умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви так 
Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — 
S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да б 
векру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако 
/p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али с 
елија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и те 
него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Млад 
; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једр 
сече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душма 
да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мир 
арац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му 
вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Обра 
накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се с 
 тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се 
— — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и у 
пира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се ма 
.{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> < 
овчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за  
дићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам 
S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу.. 
ко дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде 
p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе  
ла; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње  
>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде дон 
.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је 
у и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро 
 обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— 
и бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у  
p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трча 
; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; же 
ву башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и  
игли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем сам 
 метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше 
 ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те 
дости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га н 
елики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снаж 
атићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div typ 
е била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је  
јка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p 
акука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оп 
азара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</ 
м.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p>  
ино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету 
су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су  
изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p 
 полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!...</p> < 
е, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца 
уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванци 
.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија п 
добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђел 
— пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p 
тенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ст 
ра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи  
Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко  
 <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекр 
 све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е,  
заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њи 
ер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Жива 
/p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојил 
утро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробу 
које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на буна 
 окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега 
боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија! 
p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти свекар устане, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бу 
о био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да ви 
а кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се 
, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволет 
 да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би н 
> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пу 
а је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{ 
о око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни т 
!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њег 
има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила  
цу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогн 
а, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прсто 
п не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се по 
..{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде с 
 које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба доче 
оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук. 
 што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на врат 
е куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</ 
 и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има... 
отови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се 
’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш  
 — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде траж 
И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спуш 
да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>—  
но моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти ј 
S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на п 
 се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојит 
p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање  
душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако 
овање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је луд 
ија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд го 
е нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p>  
 превез...{S} Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „М 
нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој 
а кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са зд 
.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гор 
не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми 
шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче 
е кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина  
кету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> < 
да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n="1 
 за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђ 
 буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћута 
м са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад про 
 са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како н 
ашне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> < 
ђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте с 
 би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" / 
/p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке с 
евојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, 
шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жен 
а, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да та 
е Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше 
<p>Сава скочи с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути н 
 и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с оч 
изван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S 
..{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пож 
олако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на во 
“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S 
 венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта. 
свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме пос 
а тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила  
аза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом жив 
>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича 
>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у рук 
ј снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена с 
че Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и  
е овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; оти 
! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p 
маже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петр 
шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега с 
ра је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „ 
 Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Б 
>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!. 
{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</ 
 <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћу 
не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам 
тера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас.  
 своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</ 
у погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, 
е и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ ста 
.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мо 
ила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила 
м вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; те 
ико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је 
а не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они радо 
ћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису с 
нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђ 
ло — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим 
ст пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш 
ан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{ 
у.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ постав 
 већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија —  
сим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оно 
аровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђ 
ваху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима  
ију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави с 
 оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа н 
ље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше 
цу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког ко 
 <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него 
p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на наук 
аде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{ 
.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате;  
</p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће  
— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше поко 
Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при  
ругове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши  
 </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, 
: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносим 
зише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</ 
 своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и 
бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, 
ом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и  
атвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га о 
брну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим т 
 <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђа 
ила у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимал 
е наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Сте 
 преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{ 
мљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана 
p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— 
 <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: с 
 посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета 
Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет А 
И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Н 
пита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре. 
 — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се ред 
 се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила! 
клоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год ур 
p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита оп 
?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — у 
ата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што  
— а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се 
где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на н 
о. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поз 
рину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</ 
аше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој ч 
на.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако 
посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав света 
ару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојз 
 <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекл 
највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женс 
 најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — ш 
 нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали  
ито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику 
Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи 
те ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Милад 
> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p>  
лушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво М 
9" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?< 
а, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљи 
>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— 
pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А ко 
p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>—  
х.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... хе, хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> < 
ћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна друго 
раво ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!. 
 А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мисл 
акле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у к 
а овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: о 
ји ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p 
 — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој каз 
ш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ 
а ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јор 
и са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој б 
 бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: 
аром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно  
p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани 
мо ако хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом 
>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p 
огу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И М 
>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е 
е.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</ 
 пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да 
нити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто  
ла: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала 
S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била ј 
таје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше вес 
’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим.. 
 Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— А 
га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси с 
 је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију,  
 </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послет 
рукчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек 
дравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је на 
ислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е  
А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка 
ти луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S}  
е ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — вик 
Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — р 
тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам? 
онос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може 
ад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истин 
ио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па 
а.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па  
да нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовиц 
бди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — и 
оћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — до 
ја.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p> 
..“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одра 
 Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу  
а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се  
153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Ост 
у и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми,  
носила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да  
p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што? 
е:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему? 
што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p> 
 Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... 
све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој лепо казује Спасенија о све 
и, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо убелело к’о самртн 
</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је мој 
ди!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми 
што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — н 
 ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А ш 
{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете л 
 од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Мо 
 будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не д 
 пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још?  
а сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, 
а ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> 
ај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рек 
а.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скор 
 <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би  
а кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла  
че леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети р 
о си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи рук 
те, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому 
еш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p> 
к тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од ра 
ш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад 
 <p>Ту старица поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно. 
" /> <p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих 
ивана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редов 
S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајат 
ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж. 
/p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док  
да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> д 
кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о г 
ели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „каз 
елу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о  
 к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о  
е потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о 
де, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нит 
је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p>  
е Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га! 
ати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p 
ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам 
’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја 
аћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са ва 
, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} А 
Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту т 
свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да б 
ћу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се  
де Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} 
о је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p> 
 списак старатељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан б 
 па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</ 
па па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Не 
што је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души 
....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, ка 
>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</ 
а и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он 
е на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога т 
>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{ 
> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> < 
је усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је  
> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испра 
ш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а 
е Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре 
, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало 
мет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаре 
 — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Ос 
а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има  
рчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за  
 рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окамен 
 је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она ни 
више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад  
никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је к 
га она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није х 
шинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p 
.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки ј 
рце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала 
....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да зат 
твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам 
ме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и  
 Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попа 
 одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? 
анцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Н 
е агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о 
у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу 
 отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У т 
ћ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта ј 
{S} Кад устане од спавања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — б 
; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му д 
 пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори каши 
 више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p 
попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буд 
живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што г 
И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плов 
то, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и  
а богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више:  
ти и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поште 
разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S 
 <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па ј 
г дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост в 
тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p> 
 к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку п 
ан — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb 
порана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече  
ђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и преда 
 <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указ 
узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, 
ке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапај 
} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођош 
ара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>М 
ућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S}  
тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, к 
ице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и  
>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! 
оја је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој ма 
ро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушт 
 Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад  
ја спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А  
p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па им 
ну краставац печен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје?  
{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се диго 
помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам  
Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице с 
</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па о 
ареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну сув 
кочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти сво 
 која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам пр 
; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSection" /> < 
н заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњи 
рчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похва 
твари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанин 
кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила чов 
 драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... 
љаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и 
њца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од 
лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакој 
су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутн 
 најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не ми 
ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућ 
, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graph 
 сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то по 
Све пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише та 
 Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И  
јући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе друг 
и.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је т 
 га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека б 
 провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“  
 реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која  
докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> < 
 кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га 
 Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само 
 те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’В 
у рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Марин 
 се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи  
Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Љ 
 ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! 
ње, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{ 
 с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве 
срћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје.. 
помен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у соб 
нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изне 
цања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Ла 
врши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело,  
не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете д 
— рече попа.</p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он 
 га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце ј 
у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну 
аменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зев 
греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p 
а у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку п 
чице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи на 
а јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце 
т!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је 
јпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p> 
м.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се —  
— бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шес 
онуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше зап 
а ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом 
ИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 ДИНАРА</p> </div> <pb n="1" /> <div type="titlep 
p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда 
луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из 
ио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет 
гоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изги 
 доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покида 
</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше сво 
е; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <qu 
ре по овом потесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с ко 
олико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико  
 Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћем 
мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.< 
 год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам  
{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз ре 
„Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њ 
 се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти.. 
; петли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све 
иње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, 
>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те п 
/p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позв 
а око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Миладин сеђаше  
Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p>  
ни а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци 
равља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочека 
ана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „ 
А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и п 
к.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... 
пути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани ве 
ах огласи.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађ 
 Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му  
е наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовч 
им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S}  
 Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђ 
ан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нариц 
е кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке 
уд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, 
прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног ма 
 ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше 
p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича  
ше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девер 
те; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји: 
> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до црк 
орту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чич 
босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу... 
и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом к 
<p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дош 
 <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а друг 
крени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, а 
крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о 
говараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође г 
 она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.< 
осе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жал 
око, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешњ 
...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је  
то тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Г 
д остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори... 
евојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних ус 
>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи. 
ја га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А ко 
да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја си 
, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усн 
д гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара: 
е и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSe 
 на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S 
естра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!...  
о чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ев 
једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху  
 меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују,  
{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком н 
 одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она 
S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка  
!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти с 
ук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој  
р дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{ 
радице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се ок 
<p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила б 
p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе  
машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркн 
јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама ски 
д Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, де 
аљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је  
а оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе ж 
.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шаре 
“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)... 
 — с преда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перч 
вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! ( 
ма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше 
ече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> 
’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пусниц 
о превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју и 
S} Он се „приват’о“, онако, стојећи.{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди 
ад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тра 
Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће 
ажа једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђел 
...{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, кол 
зе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори е 
’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, 
е, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о буб 
а!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо.. 
о разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} 
рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо 
узи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља;  
ш неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S 
инко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси до 
... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти мил 
о изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p>  
>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких  
еби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... вик 
е!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., вик 
т Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана  
.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S 
ања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сва 
ивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p 
чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпез 
кнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је  
е сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватск 
енци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш  
ћом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} 
чај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета  
ије више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је сврш 
аром свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уст 
сти! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше 
уби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојк 
.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја 
чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама к 
д ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши 
оше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и при 
на вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му д 
— понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави 
Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његови 
 треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пиј 
е слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — 
ича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} 
<p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p> 
за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спуст 
орави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је  
а венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој л 
ате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Св 
 смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка 
е љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није м 
ајвеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам 
дима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да 
l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote 
 <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те дон 
 говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</ 
<p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени ист 
 се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони 
чи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — пита 
 ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n= 
е?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека! 
че кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти,  
— оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму из 
} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој ужива 
очита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па 
ше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјај 
ла; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса.... 
статке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија уста 
устио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни пет 
е, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само м 
...{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављ 
о беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли 
p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у  
е краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по 
Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и п 
рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба 
ало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, 
нда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</ 
вољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о 
ио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све  
од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако,  
 јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше 
 засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном.. 
 је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!. 
 у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, пр 
 и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад сам 
S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и сл 
вде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' 
 око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је  
ајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас умиљавати око непријатеља, т 
ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p>  
подин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га сл 
а јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, 
у ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно 
n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје 
 рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем  
ну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату 
оље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У та 
млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куп 
м гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом заба 
ве наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора  
ети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година? 
е прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му ч 
ам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни 
онити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају 
дам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од јед 
ко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити 
вану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала по 
 у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу С 
д седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, јед 
шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша 
онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живан 
а седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S}  
поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S}  
него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} 
нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колик 
 мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Де 
одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма кој 
уташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех! 
она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — 
подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо бог 
а к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жен 
ју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он 
ојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лаза 
к не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> < 
p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма б 
 тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о  
 још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!.. 
 зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си б 
а ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије гро 
} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме  
дравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... < 
сполути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>—  
а глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И та 
ли слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се  
<p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене свој 
тољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром. 
</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не  
 Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца 
S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су 
 дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Жи 
загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њ 
ог оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе к 
болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клино 
>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не мож 
еба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не бри 
ро по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати 
орити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} К 
о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд  
="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задов 
у!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али 
ћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио мл 
и потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам труди 
p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>—  
S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућ 
 <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немо 
а да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; ин 
пите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И он 
да још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећ 
ије хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав.. 
ио заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи  
 његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па  
е зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нек 
{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о о 
ко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — р 
де.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и 
 се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и бра 
а, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена паме 
ете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ и 
 К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па шт 
 надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама тр 
{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако ста 
у је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јо 
акну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми! 
и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стева 
ичати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топ 
l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — ре 
тид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер  
би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој от 
оло грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дуго 
ше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек 
је али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток п 
уји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; о 
а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, 
по смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији с 
ad>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђ 
више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна 
о стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђели 
 пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а  
 <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... с 
 артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“  
ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p 
<p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> < 
’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па г 
/p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мал 
! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p 
 њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц 
зити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p 
ио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу мо 
са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше склопити....</p> <p>И  
рећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каж 
ку молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p> 
попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p>  
Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на пољ 
, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживет 
 изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, 
13" /> <p>Кад се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и д 
е....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све б 
а овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела  
{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата 
ар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали  
ки год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у 
зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, гд 
позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да 
еме ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опе 
арине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се м 
ича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — 
аде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставив 
поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру —  
којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповим 
јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу,  
ажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о  
нџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет от 
али кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија с 
</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе шта 
му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прек 
тним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђе 
тишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, п 
д мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у њег 
еше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, к 
ђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује  
, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена.... 
урузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прич 
ућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаж 
рећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим у 
е молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђел 
Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванци 
може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> 
.</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрве 
н њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женски 
послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год 
<p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати 
је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> < 
 одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар. 
аше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи  
бише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто 
 болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се  
и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још 
аш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> 
.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и  
овор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>П 
..</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријат 
а, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шт 
>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелиј 
о дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p>  
ако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад с 
емо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како б 
шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — реч 
{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Сте 
" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се и 
била пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у 
у се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како  
и су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он 
би у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку 
пусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> <div type="c 
и....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и ј 
стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И  
артом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстен 
 unit="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вин 
они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, 
око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p>  
шу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S 
>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је  
ћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је  
 снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не седи се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђ 
ти.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, приј 
 моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p> 
д каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једн 
ди-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати реч 
море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже 
ка, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Де 
ај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце дода 
г како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек 
> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?< 
ори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани 
 матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и  
ђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се о 
>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда,  
дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јо 
е у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — р 
обри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца! 
је. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{ 
 песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо  
— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S 
ала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p>  
 Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у 
 радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не оста 
а: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатељ 
отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце и 
ада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о 
 совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чич 
д кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бац 
мо косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види  
собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије оставља 
ча Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Ма 
>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се  
 бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, 
ија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како 
га је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можем 
 А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе још не 
p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види н 
тови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки  
и и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо до 
 капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „з 
ти богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — 
, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком у 
мет....</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за  
и је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; ника 
а — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне с 
не од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тума 
ем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се д 
они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије 
јку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један! 
рија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p> 
ла му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p 
г јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — о 
ађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана  
нђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разл 
вуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају 
ама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљ 
и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту 
о је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опрем 
="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдес 
одитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— 
 на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....< 
вица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га об 
 Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија  
а пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољ 
... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не зн 
ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{ 
мо јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате:  
 кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже  
, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — р 
 — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; ж 
 ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Има 
а Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: 
њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлиј 
руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Св 
елија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нин 
прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држа 
ком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:< 
; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:< 
“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има  
<pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су це 
је од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна м 
— од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} 
ако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....< 
..</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у  
оде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и  
ко „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{ 
да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и  
је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу  
p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{ 
ише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи. 
ле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно 
овек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића 
те на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се  
стита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!... 
до....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за 
 у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице 
и је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што ни 
нђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S 
, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јун 
е главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да 
будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпам 
е, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да 
да Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— 
о је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не 
 не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразго 
ђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла св 
ше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће д 
ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио 
} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — 
 стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p 
стити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, 
од њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нем 
ле су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и  
 Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „ле 
<p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати 
га?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се п 
не лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео свет!....{S} Ти си луда!...“</ 
им кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?.. 
о год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{ 
аж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе п 
ула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући 
ло.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта  
</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зра 
>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега докт 
мо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Само лепу 
нда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има:  
ку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S}  
и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његов 
извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прику 
" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим 
ре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли  
у па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки 
ст година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватов 
м, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким чове 
ђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p>  
p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p>  
<p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику 
!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати с 
то има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју ј 
а, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} С 
 много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову  
а — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од све 
овила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљ 
о, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луд 
руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њен 
иле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна друг 
зв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има  
еш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p 
него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са мо 
p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он 
читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од ка 
плавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неу 
ештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} 
еде — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са  
 <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу д 
 шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку  
 је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права 
вета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ д 
 успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се,  
о висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да  
носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна 
гу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са  
о прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Ан 
 на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има... 
<p>— Слуша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о  
, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака 
S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда 
и би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ак 
само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно ње 
 Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ов 
а била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-д 
иленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Ш 
и ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је р 
договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ п 
е попиној кући.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p> 
ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p> 
 — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак 
/p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана 
па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене 
и кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p>  
стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ни 
глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отв 
p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p>  
 суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути 
’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Ми 
ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда траж 
 <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која карта 
S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и 
— рече Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Види 
 из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Март 
p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко —  
га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S 
 да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајк 
И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <h 
чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> < 
азе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну п 
 — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу 
ицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљен 
ана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— 
<pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек пре 
рањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није т 
 разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; 
ар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то јед 
н отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— 
 намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> < 
лестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо  
али само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слуша 
оба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по  
— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> < 
 ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину 
 ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је бр 
етери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p>  
у:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{ 
дна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Он 
од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} 
а његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — ве 
атило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупа 
ј, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.< 
апевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тиј 
о намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја 
е волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише с 
ња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу  
о јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и 
/p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију 
о твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу т 
е.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обре 
ћени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија ста 
нђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила 
молише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекр 
ве насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседа 
иле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби 
се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, диј 
ича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и 
{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена. 
на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем,  
ки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} Т 
; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж з 
!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле пол 
 једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше по режањ од ћ 
у и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвиц 
ини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До 
ред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала 
<p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се  
ели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је 
 је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дет 
а! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака срећа...{S} Н 
 се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму  
S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колик 
к двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вел 
ј је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње 
ко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде кол 
и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашч 
у неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише  
!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да  
p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> 
и.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био н 
p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p>  
читељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац. 
едеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у водени 
 науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И  
Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — 
e="notes"> <note xml:id="SRP18932_N1">У шабачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, 
Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио ј 
м; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и ц 
мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки њего 
до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се пра 
ади.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једа 
то се најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, кој 
или к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром шт 
бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; 
</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> < 
ли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“  
ри бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он св 
 — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле 
 је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" 
се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама 
 како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га 
Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и 
p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј 
ури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div type="chapter" xm 
> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, 
ека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима. 
гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине 
p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p>  
они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у  
 се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би у 
ти срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућ 
, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше —  
ру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S}  
 Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иља 
лим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у  
Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S 
т па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!. 
дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. н 
трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш 
ашицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету 
не и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је во 
p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да вид 
Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето,  
и јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод ко 
шкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На  
ија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па  
 у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша  
!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту крила!....{S} П 
..{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће... 
ла, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вај 
 дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у со 
ка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно 
, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младо 
Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу го 
 јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!. 
А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он са 
ести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а 
е се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топ 
м, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли п 
се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чиви 
азговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" / 
о се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{ 
ги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу 
евет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: је 
е“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, 
м, од осам — седам, од седам — шест, од шест — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станк 
-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од  
с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе н 
главље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане на п 
 од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет, од пет-четири, од четири-три, од три 
говарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су уку 
 ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са мла 
 меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чис 
ну (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило  
упно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!... 
ио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некак 
уж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како отац своју д 
и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак 
једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето ва 
ар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли зво 
/p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! —  
грацију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треб 
ог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ре 
коши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од 
Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — ал 
 да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је 
тна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети 
и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је из 
ади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} 
ељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не ш 
тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Милен 
ворите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На 
 неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, 
дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси- 
иведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе уга 
 пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{ 
 <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола 
из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — 
али Лазарја читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу дожи 
о комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене х 
ој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срди 
ладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! 
жде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме с 
ава.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга нег 
дницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на 
дужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху го 
о да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и по 
 кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што 
 <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они сигурно спавај 
 свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па м 
p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одре 
 руку у недра..{S} Па овај таванчић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мат 
ови.{S} Погибе лепо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио п 
о лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S 
аше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} 
ојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један  
а чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она  
 деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволи 
ија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла —  
врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Жива 
 два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, 
, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p 
— пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p> 
p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па види ш 
удем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где  
се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадо 
p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! 
А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} П 
> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема  
бе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати —  
’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма 
— пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А  
! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— 
>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> 
у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија 
Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачо 
.. рече Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим син 
е говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабу 
ге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Ч 
</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се 
о, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па  
 попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нуж 
p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицо 
 маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n=" 
ом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не ка 
и тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало ј 
о.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — о 
арта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђели 
у нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> 
 тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зо 
љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо  
ем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p 
>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> < 
 <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; прова 
</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо  
3" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— 
ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Зд 
ледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али  
ане.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> 
га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p>  
асја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је  
<p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> < 
меја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш 
 није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>—  
но, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ни 
ваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му 
.</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Милениј 
Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p> 
боравши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Ву 
ео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни 
е јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — о 
чију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја  
могне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде 
 и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p 
...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овам 
лако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p>  
е погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати. 
> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не м 
 треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Ан 
зару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>—  
ше волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> 
 гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="173" /> <p>— Сад наспи пут у сел 
ија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p> 
ете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те г 
? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? < 
вета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S 
ај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p 
м бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли 
на кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (О 
 у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ов 
љка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болес 
еше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се уд 
 суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису ра 
/p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она  
нђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и бр 
е кући.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ниш 
они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо за 
ца!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи шт 
зити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створ 
исам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три 
 бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, бо 
? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?< 
 куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па 
уди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78"  
, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p 
и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! ( 
 Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади! 
 <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p>  
/p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и  
шно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>—  
Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласо 
 ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми каже 
: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Пе 
 ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> 
риво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћута 
клињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан 
а је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин из 
— упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен 
/p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете  
за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p 
 — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Н 
во оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, 
зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми  
не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> 
 да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад кла 
е?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слуша 
ушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испр 
наје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту м 
ца...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад б 
даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше оне. 
</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p>  
Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> 
, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак —  
и у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пруж 
тити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пре 
а би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку надгледати 
сима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није 
а се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем 
рама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше ку 
Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} 
S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Паз 
ављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ник 
 ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</ 
p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о  
умњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, 
како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет  
ило; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко жи 
живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се мо 
нити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се  
луша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</ 
би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто 
 /> <p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И  
 Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше  
— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал  
крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто бил 
То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p> 
ој, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо 
ошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нин 
и у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга ту 
ац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном  
 се тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се с 
а тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S 
 узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави 
д једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S}  
: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти 
 црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у беш 
 Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Ан 
а ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину  
ојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!.... 
Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми 
дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима 
вет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљути 
 викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.< 
е!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но  
> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђ 
ледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђел 
</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S 
} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је  
Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприч 
 собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p> 
<p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом.... 
е попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="11 
вај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p>  
Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која картара? '< 
 — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста н 
а новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево јо 
ечи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Н 
Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задово 
 Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158"  
иш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чи 
.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне п 
ече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи 
ико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ру 
ладачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити преко  
та и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и  
сти кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим 
 Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је з 
“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му 
</p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је  
је су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кућ 
е човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По чит 
 играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем не 
ен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар  
ко их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побег 
.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од ва 
ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако 
ину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце  
 него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу 
.“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па  
е свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад 
АНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p> 
Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p> 
> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <pb  
> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 Д 
лаву шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера оку 
 уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од  
Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код кућ 
д уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам 
кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша 
ни су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи... 
ашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?< 
 оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово  
ну...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија  
</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толи 
ве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он  
ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеван 
ој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— З 
; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо 
ог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бог 
ама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају  
раво ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!.. 
аном!</p> <p>— Право ми реци, кадивице, што ћу те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> 
клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што 
ло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоск 
ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И 
а поста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Стари 
 могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав м 
, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буд 
и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о мако 
еван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он з 
воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Цига 
им?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала  
воје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија  
.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га ра 
о.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...< 
а, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи 
p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго  
p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Ш 
мејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’ 
е анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана 
варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...< 
 Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се н 
гово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно сре 
ако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа у 
о!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — 
р.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрз 
де смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле је 
n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} 
ој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим! 
p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим? 
 рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти вели 
5" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> 
.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућ 
 <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља 
.</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> 
{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала  
.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича  
>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми 
— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то бил 
 и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче  
ити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S 
а.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се о 
е по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи  
било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила 
авније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Жива 
мрзила к’о лаж.</p> <pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о 
ка.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где? 
е!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов  
ву.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се 
ала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле 
</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</ 
га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</ 
} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p 
 се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p> 
>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!...  
адим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш 
е се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> < 
</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — р 
ица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми 
 мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — р 
ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија  
век из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> 
глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе  
ивиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити! 
бнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти пок 
.. шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, т 
се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево 
7" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не  
м овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па.. 
— спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упи 
{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја п 
кав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево 
ше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— С 
ја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би  
итам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се 
p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо нар 
ши са седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити 
ше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част 
ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко ура 
радама; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, ди 
 испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ам 
p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што с 
о!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то бил 
> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека 
 Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа 
ање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неп 
мириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала ка 
Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живан 
хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата 
....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и 
 Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Ст 
се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорб 
метни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> 
? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и к 
је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „ 
закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обр 
ајвећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и п 
трвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — у 
кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S 
 гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ам 
аринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном? 
е трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чи 
 год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p> <p>— Тешко оном, нано, који не кашље!</ 
 кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ства 
господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска посла, па онда п 
p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и д 
!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување 
чијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше ук 
 окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> 
 к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима 
елу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „ж 
д <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто  
>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није 
та — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Стар 
лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и др 
/p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пре 
/p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жен 
вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље та 
на је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S}  
ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} 
} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се р 
ваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе  
л вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда,  
.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Ал 
и мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p 
ртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове ман 
о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напиј 
 лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p>  
 брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Ан 
е и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слуш 
е старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немо 
о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то м 
 Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше с 
скрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све кој 
а ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала 
а ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</ 
мучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас  
 нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни поглед 
својом судбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити 
 Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{ 
рича све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама 
дио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општин 
опада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што 
ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овак 
хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог  
ине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она 
чићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега 
би! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук 
ван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак п 
 није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљу 
ад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос  
то су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} Т 
 своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} 
- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „ 
<p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си  
/p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би  
аклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да п 
з гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он ку 
 кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — о 
/p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Ви 
ја!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} О 
ера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> < 
оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда рад 
м разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не забор 
вљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} Т 
а тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе јед 
 с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пад 
рављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је  
!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те 
очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре  
/p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p 
иле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басм 
Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и 
а по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о в 
<head>XI</head> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико 
и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад м 
 ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко  
а о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из оч 
о Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету 
вонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И в 
амо моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су 
де на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна  
човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде д 
инови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што  
S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p> 
ј, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p 
ћ и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила  
 слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их,  
тински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} На 
ати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила све 
а мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти  
обе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Њ 
тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угос 
че јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак  
следњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Ч 
е није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић уд 
ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и  
ња, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; 
речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква д 
 — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу  
је младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сикире, нити пр 
и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетко 
радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На сваком кораку само би се 
...“</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S}  
 криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти,  
 да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p>  
знајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p 
 <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, п 
ала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш 
 ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луд 
S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се г 
а никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p 
а није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што тре 
ест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} То 
ленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> < 
> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе см 
 изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — р 
ам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандук 
</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала  
де јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цв 
 руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте 
 много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре 
 Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се к 
ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено располо 
на.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На 
а ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе... 
} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ра 
диш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— 
а сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о буд 
</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише  
чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватов 
<p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опи 
звале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — ни 
оса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене 
Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> 
е?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан,  
е не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да с 
....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак 
радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n 
а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у је 
тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже б 
ели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас  
 <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да м 
а!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљан 
гледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“.. 
>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је гор 
заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како 
а и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права 
„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама 
о себе, па кад смотри пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то ј 
сли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зи 
е опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јунач 
 цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу там 
аред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p 
У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у ш 
ла на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину,  
...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p 
 зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> < 
бачком окр. пуница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> 
} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S 
; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p 
е звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на се 
ати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља!  
> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу жена 
и, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срди 
>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита  
l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нем 
м повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била 
Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече д 
ругом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кр 
изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу,  
>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стаз